Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

Stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, od kada su dobili modernu opremu, mogu brže da dođu do efikasnijih podataka koje koriste u nastavi ili kada daju savete proizvođačima.

- Dron, kojim će pre svega biti upotpunjena znanja o preciznoj poljoprivredi, opremljen je kamerom sa pet kanala. Cilj nam je da pratimo biljni stres, nastao usled manjka ili viška vlage u zemljištu, neodgovarajuće prihrane biljaka mineralnim đubrivima, kao i pojavu bolesti, korova i različite vrste štetočina - objašnjava za Večernje novosti dr Atila Bezdan sa Poljoprivrednog fakulteta.

Dodaje da nova tehnologija omogućava značajne uštede sredstava za zaštitu i mineralnih đubriva, čime ćemo imati efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kaže da njihov dron ima vrhunsku rezoluciju, a posle višemesečnog testiranja, trebalo bi da počne i njegova zvanična upotreba:

- Kontrolisaćemo preoravanje pašnjaka, korišćenje državnih oranica, da li postoje neki bespravni objekti na njima nasipanje zemlje ili bespravno odlaganje otpada, uzurpiranje zemljišta koje nije dato u zakup.

Milan Lukić, direktor Instituta u Čačku, smatra da bi dron u voćarstvu mogao da se upotrebljava za sagledavanje stanja biljke, kao i da se pomoću njega odredi termin berbe. Dron bi mogao da prikaže i stepen zakorovljenosti, kao i da li su potrebne neke agrotehnike mere.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2746604/nove-tehnologije-u-poljoprivredi-stede-sredstva-za-zastitu-biljaka-i-minerala-djubriva

Administrativnu proceduru registracije poljoprivrednih gazdinstava moguće je ubrzati četiri puta. Moguće je i prateće troškove smanjiti 80 procenata ukoliko bi ona s papira prešla u digitalni svet, objavljeno je u analizi NALED-a.Poljoprivrednici su obavezni da dostave 89 podataka na više od deset različitih dokumenata, od kojih je barem 60 odsto nepotrebno ili se više puta ponavljaju ili pak postoje u bazama drugih institucija, navodi se u analizi u okviru projekta „Podrška reformi administrativnih procedura” koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje i u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.

NALED tvrdi da službenici podatke zatim ručno proveravaju, čak i prekucavaju, zbog čega se nepotrebno gubi vreme i može doći do greške i kašnjenja u isplati subvencija.

– Preporuka NALED-ove „Sive knjige e-agrar” predviđa softversko rešenje po kojem bi, umesto dostavljanja dokumentacije i dolaska na četiri šaltera, svaki nosilac gazdinstva imao nalog na portalu Uprave za agrarna plaćanja i sam unosio podatke o sebi, članovima gazdinstva, parcelama, životinjama i kulturama koje gaji – rekao je član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.Kako je istakao, ukupan trošak za poljoprivrednike tako bi bio smanjen sa 133 miliona dinara na 19 miliona, a prosečno vreme prolaska kroz proceduru s 280 minuta na 75.

Preko portala ili uz podršku servisnih centara podnosili bi se i zahtevi za subvencije pa bi se i rešenje dobijala na isti način, a softver bi kontrolisao ispravnost unetih informacija uvidom u baze podataka Katastra, MUP-a, APR-a, Uprave za veterinu i drugih organa.

Poljoprivredna udruženja nemaju ništa protiv toga da se registracija poljoprivrednih gazdinstava pojednostavi, ali smatraju da, pre nego što se administracija uprosti, NALED treba da poljoprivrednicima obezbedi edukaciju kako da otvore nalog na sajtu Uprave za agrarna plađanja i unesu podatke radi registracije poljoprivrednih gazdinstava.Po rečima Nenada Manića iz Udruženja „Banatski paori”, članovi poljoprivrednih udruženja razgovarali su na sastancima o softverskom rešenju koje NALED preporučuje u „Sivoj knjizi e-agrar”, i tom prilikom zaključili da bi pojednostavljivanje administracije moglo stvoriti dodatne troškove paorima.

– Oko 80 odsto nosilaca poljoprivrednih gazdinstava ima oko 60 godina, a od toga bar 40 odsto ne zna da popuni obrazac koristeći nalog na sajtu Uprave za agrarna plaćanja pa će, kada se počne primenjivati predlog NALED-a, umesto da kompjuterski obave prijavu gazdinstva, poljoprivrednici listom ići u knjigovodstvene agencije tražeći uslugu popunjavanja obrazaca i za to knjigovođama morati platiti – objašnjava Nenad Manić. – Zato je potrebno poljoprivrednike podučiti i pojednostaviti pristup i ulaz na sajt Uprave za agrarna plaćanja da bi se registracija novim načinom obavila i ove godine.Na inicijativu NALED-a, Ministarstvo poljoprivrede je ukinulo obavezne godišnje obnove registracije, osim u slučaju promene podataka, koja je nosila trošak od gotovo 750 miliona dinara.

U registru poljoprivrednih proizvođača je više od 430.000 gazdinstava, od kojih je 376.000 aktivno.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/papirologija-paorima-pojede-100-miliona-dinara-04-01-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31