Iz agrarnog budžeta za direktna plaćanja, to jest premije i podsticaje za stočarsku i biljnu proizvodnju u 2021. godini biće izdvojene 24,8 milijarde dinara. Od danas, 1. februara, pa do 31. juna zahteve za podsticaje Upravi za agrarna plaćanja mogu da predaju stočari – za krave za uzgoj teladi za tov, za krave dojilje, za tov junadi, jagnjadi, svinja i jaradi…

Pravo na ovu pomoć iz agrarne kase imaju imaju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica. Prema uredbi o respodeli podsticaja za ovu godinu iznosi su sledeći:

- podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave – 25.000 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove – 40.000 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve – 7.000 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne krmače i nerastove – 15.000 dinara po grlu;
- podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa – 60 dinara po grlu;
- podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa – 100 dinara po grlu;
- podsticaji za roditeljske ćurke – 300 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana – 500 dinara po grlu;
- podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke – 300 dinara po grlu;
- podsticaji za tov junadi – 15.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za tov jagnjadi – 2.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za tov jaradi – 2.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za tov svinja – 1.000 dinara po grlu u tovu;
- podsticaji za krave dojilje – 40.000 dinara po grlu;
- podsticaji za košnice pčela – 800 dinara po košnici;
- podsticaji za proizvodnju konzumne ribe – deset dinara po kilogramu proizvedene ribe;
- podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov – 20.000 dinara po grlu;

Osim toga, kada je o stočarskoj proizvodnji reč, premija za mleko iznosi sedam dinara po litru. Kod biljne proizvodnje osnovni podsticaji su 5.200 dinara po hektaru, a regres za troškove skladištenja u javnim skladištima 40% troškova skladištenja.

Detaljnije informacije o podsticajima, podnošenju zahteva i aktuelnim pravilnicima mogu se videti na sajtu Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs/aktuelni-podsticaji/

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3159428/od-danas-zahtevi-za-podsticaje-u-stocarstvu-za-tovne-krave-40000-dinara

Lane je krompir imao rekordno nisku otkupnu cenu, pa ipak u gazdinstvu porodice Sarvak iz Mužlje planiraju da povećaju površine pod ovom poljoprivrednom kulturom.Krompir smo prodali odmah po ceni od 15 dinara, što je za nas katastrofa, ali bila bi još veća da smo ga skladištili. Skladištenje mesečno po kilogramu košta 2,5 dinara, a otkupna cena krompira se nije povećala. Ali, ja ne gledam godinu po godinu, nego gledam na period od pet do deset godina. Prošla godina je bila loša, što ne znači da će i sledeća biti takva. Meni je krompir prirastao srcu, imam gotovo kompletnu mehanizaciju, od kombajna do mašine za pranje i pakovanje, tako da planiram povećanje površina, ističe Oskar Sarvak.

Krompir će se naći na 25 hektara, od kojih će nekoliko hektara biti pod agrilnom folijom, kako bi dospeo što ranije. Na pola hektara imaće ga i u plasteniku.

Mi smo konkurentni sa mladim, kao i sa opranim krompirom. Moramo ga imati već 1. maja i rani prinos izvuče kasniju proizvodnju, ističe Sarvak, koji je gotovo kompletnu proizvodnju krompira mehanizovao jer, kako kaže, najveći problem je radna snaga i ručni rad, koji proizvodnju poskupljuje do neisplativosti.

Slična je situacija i sa crnim lukom. Sarvakovi su ga prodali bukvalno sa njive, po 12 dinara, što je takođe izuzetno niska cena. Problem su skladišni kapaciteti i čuvanje luka u zimskim mesecima.

Na luku se još učimo, moramo da savladamo sve finese, tako da ću ga posejati na tri hektara. Kad naučimo sve što treba, povećavaćemo površine. Treba nam još mehanizacije, jer ni za luk ne računam na ručni rad. Sa cenom od 12 dinara i nadnicama, mene u računici nema, ističe naš sagovornik.

Sarvakovi seju i šargarepu. Ove godine to povrće će se naći na 15 hektara.

I kod šargarepe nam je cilj da što pre dospe. Dve nedelje ranijeg dospevanja nama isplati kasnije niske cene. Zato ću je na 1,5 hektara prekriti agrilnom folijom, kako bi što pre vadili mladu šargrepu, koja ima odličnu cenu, objašnjava Sarvak i dodaje da od svaštarenja nema ništa. Svi planovi za budućnost vezani su za pomenute tri povrtarske kulture.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-gazdinstvu-sarvak-iz-muzle-na-mladi-krompir-racunaju-vec-od-maja-21-01

Osim povoljnih uslova, organska poljoprivreda u našoj zemlji je nedovoljno razvijena. Za to postoje brojni razlozi sa kojima se naši proizvođači susreću prilikom prelaska ili u bavljenju ovom proizvodnjom.

Kako piše za portal PSSS Svetljana Jerinić, saradnik za ratarstvo i povrtarstvo PSS Valjevo, najveći problem za naše poljoprivredne proizvođače su velika početna ulaganja. U periodu konverzije veća su ulaganja, a proizvod se ne može prodavati po višoj ceni kao organski.

- Takođe, veliki problem kod naših poljoprivrednika predstavlja nedovoljna informisanost o organskoj proizvodnji i nedostatak stručnog znanja. Organska proizvodnja je i dalje velika nepoznanica i to je razlog da se poljoprivredni proizvođači teže odlučuju da se bave ovom proizvodnjom. Evidentna je nedovoljna edukovanost o različitosti u tehnologiji organske od konvencionalne proizvodnje. Iz tog razloga potrebno je raditi na edukaciji svih učesnika organske poljoprivrede, od poljoprivrednih savetodavaca, preko poljoprivrednih proizvođača i potrošača - navodi Jerinićeva.

Jedan od problema je i nedostatak inputa za organsku proizvodnju. Semenskog materijala i sredstava za zaštitu gotovo da nema na našem tržištu.

- Situacija sa mineralnim đubrivima dosta se popravila u poslednje vreme i pojedina đubriva se mogu naći ne samo u velikim centrima, nego i u manjim mestima, gde su dostupnija poljoprivrednim proizvođačima. Registovanih herbicida u organskoj proizvodnji nema, što iziskuje veće učešće ljudskog rada, naročito u proizvodnji voća i povrća - ističe.

Ono što predstavlja problema za naše proizvođače je i malo komplikovanija dokumentacija u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

- Naime, prijava za sertifikaciju, obeležavanje proizvoda, zahtevi za korišćenje semena iz konvencionalne proizvodnje, vođenje knjige polja i mnoga druga dokumentacija jedan je od činilaca koji odvraća naše proizvođače u samom procesu odlučivanja za prelazak na ovaj vid proizvodnje - napominje savetodavka.

Organska poljoprivreda u našoj zemlji, i pored brojnih problema, je velika šansa i dobro rešenje za mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Velika poljoprivreda gazdinstva, koja su specijalizovana za određene proizvodnje teško da se mogu preorijentisati i prilagoditi svoju mehanizaciju i opremu za bavljenje organskom proizvodnjom.

- Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo daje savet malim poljoprivrednim gazdinstvima, koja zbog potrebnih velikih ulaganja ne mogu da prerastu u veća ili srednja gazdinstva, da celokupnu ili jedan deo svoje proizvodnje prebace iz kovencionalne u organsku. Takođe, savet je da to budu i gazdinstva koja imaju raspoloživu sopstvenu radnu snagu i mehanizaciju, pa mogu biti održiva u ovakvim uslovima poslovanja - zaključuje Svetlana Jerinić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3141741/ko-su-potencijalni-proizvodjaci-za-organsku-poljoprivredu

Na 500 metara nadmorske visine, na Kopaoniku u blizini Lukovske Banje, porodica Zubović odlučila je da ono u čemu sama uživa ponudi drugima. Daleko od fabrika, industrijskih postrojenja, prometnih puteva, intenzivne poljoprivrede i sličnih zagađivača, a na svega nekoliko metara od reke Toplice, uzgajaju aroniju od koje prave matični sok.
Sve je počelo 2010. godine, kada su iz sopstvenog iskustva saznali da aroniju karakteriše obilje antioksidanasa i značajna količina vitamina i minerala, uključujući gvožđe, vitamin C i folate koji su veoma značajni za krvnu sliku, a posebno za tretman anemije.

- Kako je roditeljima sok od aronije značajno podigao nivo hemoglobina u krvi, nastavili su da ga koriste redovno, dok smo mi mlađi konzumirali aroniju uglavnom zimi kada nam zatreba pojačani imunitet kao prva linija odbrane imunog odgovora organizma - priseća se Nebojša Zubović.

Cena aronije tada je u apotekama i prodavnicama zdrave hrane bila oko 2.600 dinara za bocu od 750 ml, ali je sa padom cene znatno počeo opadati i kvalitet na tržištu. To je bio glavni razlog da ova porodica zasadi nekoliko žbunova aronije u bašti iza kuće u Inđiji.

- Nažalost, nismo znali da je za kvalitetan uzgoj aronije presudno imati dobru nadmorsku visinu i kvalitetno zemljište , tako da nam zasad u Vojvodini nije uspeo. Nakon konsultacija sa rođakom, koji se već 30 godina bavi organskim uzgojem malina i kupina koje su kao i aronija bobičasto voće, poslušali smo njegov savet i zasadili svega 40 sadnica trogodišnje aronije isključivo za sopstvene potrebe – kaže sagovornik.

Sada je plantaža na obroncima Kopaonika i broji oko 500 sadnica na pola hektara površine. Zabranjena je hemija, zemljište se tretira isključivo organskim stajskim đubrivom, a plantaža se navodnjava čistom planinskom vodom iz gornjeg toka reke Toplice .

Prilikom sadnje odlučili su se za trogodišnje sadnice, jer su već sledećegodine očekivali po neki plod, iako ozbiljniji rod stiže otprilike posle tri godine od sadnje. Iako kažu da aronija nije zahtevna za gajenje, ako želite da imate kvalitetan plod, svakako je potrebno dosta rada, vremena i energije, ističe Zubović:

- Od početka proleća, pa praktično do zime, potrebno je konstantno odstranjivanje korova oko same biljke, naročito dok je ona još mlada. Neophodno je i stalno košenje i navodnjavanje, dok je u proleće u vreme cvetanja obavezno svakodnevno uklanjanje rutavih buba, koje ukoliko se ne skidaju sa cvetova mogu da nanesu veliku štetu. Puno posla ima i kada je berba, jer kod nas se sve radi ručno.

Šta je važno znati kada je reč o sadnji aronije?

Kada je reč o sadnji aronije, napominje da će se kvalitetniji plod dobiti na kvalitetnijem i bogatijem zemljištu sa većom nadmorskom visinom. Optimalna pH vrednost zemljišta je između 5,5 i 7, a za pravilan rast i razvoj tokom godine, aroniji treba osigurati od 500-600 mm vode /m2.

- Poželjno je da mesto sadnje ima južnu ekspoziciju (izrazito heliofilna biljka ) i dobru cirkulaciju vazduha. Aronija najbolje uspeva na zemljištu koje je dobro pripremljeno organskim đubrivom. Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti godinu dana pre sadnje, kako bi se povećao sadržaj organske materije, uskladila kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno), suzbili problematični korovi i površina dovela u optimalno stanje za sadnju - napominje Zubović.

Kod organske proizvodnje, sa suzbijanjem korova treba početi dve do tri godine pre sadnje i to pripremom zemljišta stajskim đubrivom koje poboljšavaju strukturu zemljišta, kao i mehaničkom obradom zemljišta.

- Početna ulaganja za sopstvenu proizvodnju nisu visoka ako imate svoje zemljište, volju za rad i snažna leđa koja to mogu da podnesu. Nažalost, malo je onih koji se vraćaju selu. Što se tiče povraćaja uloženog, nikada nismo pravili kalkulaciju, kao što sam napomenuo na početku, kod nas jeuzgoj aronije krenuo slučajno, ali jedno je sigurno: ne može se živeti samo od uzgoja aronije! Nije isplativo gajiti aroniju radi prodaje ploda, pre svega, jer ne postoji organizovani otkup, ne postoji organizovano merenje kvaliteta ploda, a veće količine se otkupljuju po sve nižim cenama . Kada je reč o prodaji manjih količina do 5 kg, tu postoji neka potražnja, ali sve je teško organizovati, jer kupci žele svežu aroniju tokom cele godine, a ona se bere krajem avgusta kada dostigne punu zrelost - kaže naš sagovornik.U Srbiji se aronija gaji intenzivno oko 10 godina sa konstantnim padom otkupne cene proizvoda. Primera radi, navodi sagovornik našeg portal, kada su počeli sadnju, cena je bila oko 500 dinara za kilogram, a prošle sezone pala je na 80 din/kg.

- Cena kod nakupaca ide do 250 dinara, tako je da bolje trgovati aronijom nego je proizvoditi . Ako znamo da uzgoj na manjim plantažama košta oko 50 din / kg, a da je potrebno platiti berače najmanje 30 din / kg uvek je pitanje šta ostane proizvođačima. Na sreću, nama prodaja plodova nije bila ideja, već smo krenuli sa proizvodnjom soka za sopstvene potrebe, tako da nas tržišna cena ne zanima - iskren je Nebojša Zubović.

 Proizvodi sertifikovani u Zavodu za javno zdravlje

Kada je na red došla prerada, odlučili su se prvenstveno za 100% matični sok od aronije, ali i druge proizvode. Za prvu turu Nebojša je sa ocem napravio priručnu hidrauličnu presu, dok su supruga i majka bile majstori za džem, slatko, liker sa plodovima aronije, kao i čaj od mlevenih plodova aronije.

- Radi naše sigurnosti, sve proizvode smo sertifikovali u Zavodu za javno zdravlje. Vremenom je plantaža napredovala i proizvodili smo sve više proizvoda koje smo poklanjali komšijama i prijateljima i onima za koje smo znali da imaju zdravstvene probleme, kao što su anemija i dijabetes, a kako je to imalo pozitivnog efekta na njihovo zdravlje, tako su oni počeli da kupuju proizvode, a najviše 100% matični sok - kaže Zubović.

Od ušteđevine su kupili savremeniju opremu, a kako je vreme odmicalo, tako su proširivali asortiman sokovima od organske kajsije, kupine i maline, bez dodatka šećera, vode i aditiva.

Prvo pojavljivanje na tržištu desilo se početkom 2019. godine, a najtraženiji proizvod je 100% matični sok od aronije, bez vode, konzervansa i aditiva, dobijen hladnim presovanjem od plodova aronije za koji su na sajmu Ukus Fest održanom u septembru 2019. godine, pored veoma jake konkurencije, dobili nagradu "Ukus prirode" u kategoriji za matični sok od aronije.

- Verujemo da su dva osnovna razloga ovog uspeha u vezi sa geografskim poreklom aronije, kao i činjenicom da se proizvodnja vrši direktno nakon branja, bez zamrzavanja ploda i uz blagu pasterizaciju, čime se čuvaju sve hranljive materije, vitamini i minerali. Sok piju i deca već od navršenih šest meseci, a supruga je pila aroniju tokom obe trudnoće - ističe Nebojša Zubović.

Sve blagodeti aronije

Sa nama je podelio i anegdotu. Prilikom prijema za drugi porođaj i pomena prezimena Zubović, jedna od trudnica iz iste sobe je upitala u kakvoj je vezi sa Aronijom Zubović uz koju je uspela da održi nivo hemoglobina tokom trudnoće.

- Aronija pročišćava krv, ublažava migrenu i glavobolju, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja dijareju, reguliše krvni pritisak, sprečava razvoj infekcija i popravlja imunitet. 100% matični sok od aronije pročišćava jetru i žuč, reguliše pravilan rad štitne žležde i pankreasa. U današnje vreme, kada se usled izloženosti zagađenjima iz hrane, vode i vazduha daleko češće oboleva od malignih bolesti, veoma je važno preduzeti mere predostrožnosti uz 100% matični sok od aronije - podseća Zubović.Kvalitet bez kompromisa donosi kupce

Proizvodi gazdinstva Zubović mogu se pronaći u nekoliko prodavnica zdrave hrane u Beogradu, Novom Sadu i Prokuplju. Kako Nebojša kaže, veći lanci zdrave hrane su im ponudili neprihvatljivo niske cene, koje su ispod realne proizvodne cene. Ipak, nisu se obeshrabrili, niti su želeli da se odreknu kvaliteta zarad profita, već su zadržali ono na šta su kupci navikli.

Da nisu pogrešili govori porast prodaje i veliki broj novih kupaca. Prošle godine je posebno bila aktuelna prodaja preko internet, koja će, po svemu sudeći, i da se nastavi.

- Zadovoljni smo internet prodajom preko našeg sajta aronija.org, a takođe i preko sajta ukusiprirode.rs koji takođe vrše isporuku kupcima u Beogradu, kao i podrškom koju smo dobili preko sajta i Facebook grupe "Mali proizvođači hrane u Srbiji", na čijem portalu možete pročitati komentare zadovoljnih kupaca. Pored internet prodaje izdvojio bih manifestacije kojih za sada nema iz poznatih razloga, a to su "Beogradski noćni market" i "Novosadski noćni bazar" – navodi Zubović.

Posle osam godina nema nazad

Posle osam godina uzgoja kaže da nema nazad, da bi bilo bi neodgovorno odustati od proizvodnje pre svega zbog njih samih, ali i zbog stalnih kupaca. Plan je raditi kao i do sada, angažovati se pre svega na povećanju prodaje.

- Takođe, planiramo jedan novi proizvod koji za sada niko ne pravi, pa tražiti svoju šansu na tržištu. Ove godine napravljena je prva proba i manja količina za degustaciju, za sada smo zadovoljni odzivom tržišta. Ono od čega sigurno nećemo odustati je kvalitet, jer smatramo da jedino tako možemo opstati na sve zahtevnom tržištu – ističe Nebojša Zubović.

Sagovornik eKapije već 15 godina stalno je zaposlen na mestu rukovodioca prodaje. Kako kaže, posao sa aronijom voli iz dva razloga:

- Pre svega zbog boravka u prirodi. Dok sam okruženom planinom, šumom, cvrkutom ptica i žuborom vode iz obližnje reke Toplice opuštam se od telefona, kancelarije i svakodnevnih pregovora, a težak fizički rad u plantaži ujedno me podseća koliko je jednostavnije i lakše raditi iz kancelarije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3140048/kvalitet-iznad-svega-maticni-sok-od-aronije-gazdinstva-zubovic-stize-sa-netaknutih

Razvojni fond AP Vojvodine već je pripremio konkurse za 2021. godinu. Direktor Goran Savić, kako prenosi list Poljoprivrednik, najavljuje da će ponovo biti na raspolaganju 12 kreditnih linija sa fiksnim kamatnim stopama, koje se kreću u rasponu od 1% do 3% na godišnjem nivou i periodima otplate do sedam godina sa čak dve godine grejs-perioda.

Ono što svakako treba naglasiti su kreditne linije koje subvencionišu pokrajinski sekretarijati, po kojima se uplaćena redovna kamata u celosti refundira, te za korisnike koji redovno otplaćuju rate iznosi 0%. To su, pre svega, kreditne linije za razvoj turizma, razvoj seoskog turizma i za nabavku nove opreme i sistema za navodnjavanje iz kanalske mreže.

– Svoju aktivnost u toku 2021. godine Razvojni fond AP Vojvodine će usmeriti u pravcu ostvarenja saradnje sa Zelenim klimatskim fondom. Odnedavno Razvojni fond AP Vojvodine je dobio status implementacionog partnera i time stekao pravo da u ime Republike Srbije podnosi projekte Zelenom klimatskom fondu, koji će doprineti jačanju nacionalnog kapaciteta i pokretanju klimatski odgovornih investicija, počev od izrade strategija, studija izvodljivosti do investicionih pilot projekata, ističe Savić.

Goran Savić ističe da Razvojni fond APV u najskorije vreme očekuje i odobravanje projekta spremnosti, čime bi započeo i zvanični proces jačanja kapaciteta za akreditaciju, s ciljem pristupa investicionim finansijskim instrumentima Zelenog klimatskog fonda. Time će biti omogućeni novi konkursi za projekte koji smanjuju emisiju CO2 i globalno zagrevanje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2021/01/11/krediti/krediti-i-bez-kamate/

Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede je identifikovala blizu 1.000 hektara napuštenog državnog zemljišta u 13 lokalnih samouprava.Identifikacija je sprovedena u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), izjavio je za Tanjug direktor Uprave Branko Lakić.

"To je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Na terenu su sačinjavani foto i video zapisi i upotrebljavan je dronom da bismo dobili [to bolji pregled stanja", rekao je Lakić. Dodao je da je kontrolisano svih šest gradova i opština sa područja Kolubarskog upravnog okruga, četiri opštine sa područja Moravičkog upravnog okruga (Čačak, Ivanjica, Gornji Milanovac i Lučani), katastarska opština Veliko Središte na poručju Vršca, Irig i niška opština Medijana.

Tamo je pronađeno da je 546 parcela ukupne površine od 948 hektara napušteno i neobrađeno, dok se 852 parcele površine 1.228 hektara koriste.

"Zadatak terenske kontrole nije bio samo da se utvrdi da li se zemljište koristi ili ne, već ako se utvrdi da se ne koristi, koji su društveni, ekonomski, demografski i geografski razlozi, i da se nađu najbolji modaliteti da se državno zemljište stavi u funkciju", naveo je Lakić.

Objasnio je da, ukoliko nije racionalo da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju iz bilo kojih razloga (veliki nagibi, velika usitnjenost parcela, nepravilan oblik, močvarno zemljište), kroz projekat se utvrđivao i način kako da se ono stavi u neku korisnu funkciju kao što je pošumljavanje i slično.

"Tokom analize utvrđeno je da oko polovine parcela koje su bile predmet kontrole, nekih 950 ha, se ne obrađuje, a za sva lica koja koristre zemlju bez pravnog osnova sprovodi se sankcionisanje", rekao je Lakić.

Dodao je da su tokom postupka kontrole biti uzimani uzorci sa parcela koji mogu biti predmet ozbiljnih investicija i intenzivne proizvodnje i sada se čekaju rezultati analiza.

"Svi podaci o tim parcelama će narednih dana biti na Geoportalu uprave, a posebno će biti obeležene parcele koje su napuštene i biće ponuđene poljoprivredncima, ukoliko su ispunjeniostali zakonski uslovi po privilegovanim uslovima, po početnoj ceni od nula dinara", najavio je direktor Uprave za zemljište.Naglasio je da se uglavnom radi o parcelama u brdskim područjima, poput Ivanjice, gde usled iseljavanja stanovništva u prethodnim decenijama jednostavno nema ko da se bavi poljoprivredom.

"U opštini Medijana u Nišu se samo jedna parcela koristi, a ostale su jedan veliki kompleks od preko 140 hekara kojima je nakada upravljalo društveno preduzeće ili zadruga, a radi se o napuštenom voćanjaku. Svi podaci se analiziraju i to zemljište će biti stavljeno u funkciju", objasnio je Lakić.

Naglasio je da je zemljište ograničen resurs, i da svaka ozbiljna država teži tome da ga stavi u najbolju moguću funkciju, bez obizira da li ona biti ekonomska ili neka druga.

"U svakom slučaju Srbija ne može da dozvoli sebi da ima parcele koje nemaju svrhu, odnosno da budu izvor problema sa asprekta erozije ili zakorovljavanja, pa da ometa proizvodnju na susednim parcelama", rekao je sagovornik Tanjuga.

Naveo je da je prošle godine ovakvo snimanje urađeno u još četiri lokalne samouprave i da očekuje da će Uprava u narednom periodu još više ovog posla da uradi.

Uporedo sa evidentiranjem parcela rađena je i analiza pogodnosti različitih područja za sprovođenje komasacije tamo gde su ispunjeni zakonski uslovi, odnosno ako su parcele u toj meri nepravilnog oblika da ih nije moguće racionalno koristii, objasnio je Lakić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=12&dd=21&nav_id=1784092

Pokušali smo u ovom broju da potražimo odgovore na postavljena pitanja u vezi IPARD programa. Mnogima će verovatno biti lakše ako su u nedoumici, i ako žele da podnesu zahtev za IPARD. Kako se finansira investicija, da li se plaćanja vrše sa namenskog računa poljoprivrednog proizvođača.
Kako može da se finansira investicija do momenta dobijanja sredstava iz IPARD fonda?
Investicija se može realizovati iz sopstvenih sredstava, ili iz pozajmljenih izvora finansiranja (npr. krediti banaka). Pritom, predmet investicije ne sme biti
finansiran iz drugih izvora javnog finansiranja, odnosno ne sme biti u postupku za ostvarivanje finansiranja iz drugih javnih izvora finansiranja (npr. postupak ostvarivanja prava na podsticajna sredstva za istu, ali kroz neki projekat ili iz budžeta JLS).
Koliko ponuda dobavljača podnosilac zahteva treba da priloži uz Zahtev za odobravanje projekta i da li mora da izabere najjeftiniju ponudu?
Podnosilac zahteva treba da priloži jednu, ili tri prikupljene ponude u zavisnosti od vrednosti investicije i to jednu ponudu za investicije do 10.000 evra, odnosno tri ponude za investicije preko 10.000 evra. Od tri prikupljene ponude jedna se upisuje u obrazac Zahteva za odobravanje projekta i tretira se kao izabrana, odnosno ponuda po kojoj podnosilac želi da realizuje investiciju. Pritom, ne mora da bude izabrana najjeftinija ponuda. Ponude međusobno moraju
da budu uporedive po sadržaju i specifikacijama i važeće na dan podnošenja zahteva. Ne dostavljaju se jedino za realizovane opšte troškove, za koje se dostavlja račun. Kao osnovica za obračun IPARD podsticaja uzima se najjeftinija ponuda ili referentna cena ukoliko je ona najniža. Obračun se vrši za ponudu koja je izabrana od strane podnosioca zahteva i kao takva upisana u obrazac Zahteva za odobravanje projekta.
Da li se plaćanja moraju vršiti sa namenskog računa poljoprivrednog gazdinstva?
Ne, plaćanja se mogu vršiti i sa drugog tekućeg računa podnosioca zahteva, ali podnosilac zahteva mora imati dokaz iz banke da je račun sa kog plaća
otvoren na njegovo ime.
Da li se vrši kontrola nad investicijom koja se realizuje uz IPARD podršku?
Da, kontrola nad predmetnom investicijom se sprovodi kao kontrola na licu mesta i to: pre odobravanja projekta, nakon realizacije investicije, a pre isplate IPARD podsticaja, kao i u roku od pet godina od dana isplate IPARD podsticaja. Poslove kontrole investicije sprovodi Sektor za kontrolu na licu mesta, u okviru UAP.
Da li se u sklopu poziva za IPARD Meru 7 boduje isključivo fakultet u oblasti turizma i ugostiteljstva?
Prilikom primene postupka bodovanja i rangiranja zahteva za odobravanje projekta u okviru IPARD Mere 7, dodatnih deset bodova dobija podnosilac zahteva koji ima fakultetsku diplomu, pri čemu stečena diploma ne mora biti u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Od sredine juna čak 393 "čuvarkuće" dobile su pravo na žig u projektu "Stvarano u Srbiji". Od ariljske maline i oblačinske višnje, potvrdu kvaliteta proizvoda domaćeg porekla, dobili su i proizvodi iz tekstilne, metalske, prehrambene industrije, trgovinski lanci. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Veljković kaže za RTS da je najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig iz oblasti prehrambene idustrije.Saša Veljković je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo je da je osnovna ideja celog projekta bila da ne zovu ljude da kupuju nešto samo zato što je iz Srbije, već zato što je kvalitetno.Naglasio je da nije lako utvrditi da je nešto domaće i kao primer naveo da neki proizvođač ajvara kupi paprike iz Severne Makedonije, uveze tegle iz neke od okolnih zemalja i to sklopi i stavi neku etiketu moravske kolibe.

Na pitanje koliko se to često dešava, kaže da ima slučajeva.

"Ima i obrnutih slučajeva, da nešto za šta mislite da je strani brend se pravi od domaćeg voća, u domaćih fabrikama, naši radnici prave", kaže Veljković.

Objasnio je da se za utvrđivanje domaćeg porekla gleda izlazna cena iz fabrike i da mora minimum 80 odsto stvorene vrednosti da bude u Srbiji – sirovina, materijala, znanja, kreativnosti...

"Ostavili smo onih 20 posto, jer jednostavno nekada vam fale neke stvari koje se ne rade u Srbiji ili rade nedovoljno kavalitetno", dodao je Valjeković.

Kada je reč o utvrđivanju kvaliteta proizvoda, kaže da je to teže utvrditi, ali da se posmatraju mnoge stavke – specifičnost proizvoda, tehnologija proizvodnje, sastojci, da li su pantentirani i imaju neki vid intelektualne svojine, laboratorije i dobrovoljne analize, standardi kvaliteta, specijalna svojstva...

"Na sve to mi imamo i često posete članova tehničkih komisija koji obilaze pogone tih preduzeća, gledaju kako oni proizvode i na koji način i to je vid provere na terenu", rekao je Veljković.

Postupak nakon prolaska tehničke komisije je da ide proizvod na kraju na Savet i da kada to prođe dobija žig "čuvarkuća".

"Pri potpisivanju ugovora proizvođač se obavezuje da neće ni u nekom narednom periodu da promeni tu neku recepturu na uštrb kvaliteta ili na uštrb domaćih sirovina, jer bi u protivnom izgubio pravo na žig", naglasio je Veljković i dodao da se žig dobija na tri godine.

Najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig, skoro 60 odsto, je iz oblasti prehrambene idustrije.

"Uglavnom je u pitanju hrana, mlečni proizvodi, sirevi, sokovi, neka alkoholna pića i to je nešto gde očigledno Srbija ima odlične potencijale za razvoj, sirovinsku bazu", ističe Veljković.

Ukazao je da ima proizvoda i koji su odbijeni, da je apliciralo blizu 600, a žig dobila 393 proizvoda.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4153493/cuvarkuca-zig-proizvodi-kupovina.html

 

Mandevila (lat. Mandevilla) je cvetna letnja penjačica koja će vas ostaviti bez daha raskošnim bojama cvetova od bele preko nežno ružičaste, žute do tamno crvene. Ime je dobila po čuvenom engleskom diplomati Henriju Mandevilu koji je u 19 veku, pored ovog cveta, doneo mnoge egzotične biljne vrste iz Brazila u Evropu.  Poznata je i pod imenom dipladenija ili brazilski jasmin. Idealna je terasu kada iz žardinjera pada kao cvetni slap koji se može peti uz rukohvate i gelendere, a pravi je izbor za osunčane terase jer odlično podnosi jako, letnje sunce.

 Raste do pet metara

Mandevila je višegodišnja biljka iz porodice zimzelenovki. Vodi poreklo iz tropskih predela južne Amerike gde raste kao žbun iz koga se puštaju vitice koje se kače za čvrstu  podlogu i pretvaraju u raskošne penjačice. Može da poraste i do pet metara u visinu. Voli jako sunce i peskovitu, dobro dreniranu zemlju bogatu humosom, a može se gajiti i u saksijama. Loše podnosi hladnoću i mraz, pa ukoliko je imate na terasi obavezno je unesite na toplo čim spoljna temperatura padne ispod sedam stepeni.

Ramnožava se poluzrelim reznicama u avgustu uz obavezno korišćenje hormona za ožiljavanje drvenastih biljaka. Dobro je da reznice nakon skidanja potopite u toplu vodu (oko 32 stepena Celzijusa) dok ne prestane da curi mlečni sok. Tada reznice naprašite hormonom i stavite u sterilan pesak na temperaturu iznad 22 stepena Celzijusa. Reznice će se ožiliti za nekoliko nedelja. Stručnjaci za cveće preporučuju da se sadi u tresetne supstrate, i što je još važnije zemlja mora da ima dobru propusnu moć, jer ovo cveće ne voli preterano zadržavanje vode oko korena. Orezujte se u rano proleće kada se saksije iznesu na terasu kako biste uklonili odumrle grane. Listovi su jajastog oblika, sjajni, kožasti, tamnozelene boje dužine do 6 santimetara, pri vrhu zašiljeni i raspoređeni jedan naspram drugog. Već sa prvim toplim danima cveta u obliku privlačnih trubica prečnika 10 do 12 centimetara. Imaju spiralno uvijenu krunicu, a u zavisnosti od vrste ili nemaju nikakav miris ili fini, prijatan miris koji je najintenzivniji u večernjim satima. Cvet proizvodi i plodove, male čaure prepune semena, ali iz njih retko kad može da iznikne i formira se nova biljka.

Mandevila nije zahtevna biljka za uzgoj, a kako je u pitanju klasična puzavica morate joj obezbediti stabilan oslonac kao što je ukrasni štap ili ograda uz koju će se zakačiti. Brzo raste i za vreme intenzivne vegetacije potrebno je češće je zalivati, ali vodite računa da se voda ne zadržava u tacni od saksije, jer vrlo lako dolazi do truljenja korena a samim tim i do propadanja biljke. Redovno treba uklanjati uvele cvetove kako bi se napravio prostor za nove cvetne izdanke. 

Zbog bujnog i obilnog cvetanja neophodna je prihrana kako bi biljka zadržala bujnost tokom cele sezone. Zalivati biljku kada je zemljište suvo na dodir. Iskusni baštovani preporučuju da se zaliva ustajalom vodom (ako može držite vodu u otvorenim staklenim posudama) u koju se dodaje vodorastopivo đubrivo. Po površini se mogu posuti i granule sporootpuštajućeg đubriva koje šest meseci polako otpušta hranljive sastojke tokom zalivanja.

 Kako je zaštiti od bolesti?

Kao i sve biljke i mandevila je sklona raznim bolestima od sive plesni do biljnih vaši. Prvi znaci bolesti vide se na listovima koji postaju deformisani i lepljivi. Ako malo bolje pogledate uočićete sitne bele tačkice biljnih vaši koje sisaju biljne sokove i izlučuju metljiku. Pažljivo operite biljku vodeći računa da se oko korena ne zadržava voda. Najbolje je da uzmete manji, mekani sunđer i s njim nežno operete listove. Orežite oštećene delove, a kada se lišće prosuši isprskajte neki insekticid u spreju kako biste sprečili povratak biljni vaši. Oko izbora se konsultujte sa fitoapotekarom u biljnoj apoteci koji vam može preporučiti koji insekticid da kupite. Ukoliko niste ljubitelj hemije i želite da izbegnete ovakvu vrstu  zaštite vašeg cveća, onda nabavite bubamare. One su prirodni predatori biljnih vaši s kojima se hrane i vrlo brzo će očistiti vaše cveće od dosadnih bubica koje uništavaju biljke.  Ako se prilikom pomeranja listova iznad biljke podigne oblak belih mušica, to je znak da je mandevilu napala bela leptirasta vaš. Ovi insekti mogu da budu prava napast, a najbolje se razvijaju u toploj i suvoj sredini. Odrasle jedinke polažu jaja na ivicama lista. Na naličju lista se mogu naći larve koje izgledom podsećaju na male štitaste vaši. Hrane se isisavanjem sokova iz biljke, pri čemu izlučuju lepljivu tečnost, "mednu rosu", na kojoj se razvijaju gljive čađavice. Ukoliko bolest nije zahvatila veći deo lišća leptiraste vaši je moguće oprati mlakom sapunicom, ali nemojte zaboraviti da deterdžent sperete toplom vodom. U ovu svrhu može da posluži tečnost za pranje sudova. Ukoliko se leptirasta vaš baš nakotila onda je jedino rešenje primena insekticida. Zanimljivo je da leptirovu vaš privlači žuta boja i naseljava samo dobro održavano cveće.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo Pravilnik za sredstva za subvenciju koji obuhvata sektor jakih alkoholnih pića. U ovoj meri po prvi put je obuhvaćena i izgradnja objekata što to do sada nije bio slučaj. Ranije investicije uglavnom su se odnosile na opremu. Sada je obuhvaćeno sve što bi moglo da se investira u ovom sektoru.

Limiti po gazdinstvu su dosta veliki, i dati su i po različitim namenama, predviđeni su opšti troškovi za projektante, troškovi izgradnje i troškovi opreme.

Nakon Pravilnika biće objavljen i Javni poziv, u kome će biti dati budžet za ovu meru i rokovi, dok pravila možete videti jasno i iz pravilnika.

Konkurs se odnosi na ono što je investirano od određenog datuma, 15.11.2020. pa do podnošenja zahteva, i predviđeno je da se ovaj javni poziv objavljuje svake godine.

Za investicije u izgradnju biće potrebno ispoštovati svu regulativu po zakonu o planiranju i izgradnji.

U nastavku možete naći linkove do objavljenog pravilnika i javnog poziva:

http://uap.gov.rs/novi-pravilnik-o-podsticajima-za-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-jakih-alkoholnih-pica/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28