Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

U okviru petog javnog poziva iz Mere 1 IPARD programa biće finansirana izgradnja i opremanje farmi, skladišta, hladnjača, staklenika…, kao i nabavka nove mehanizacije.

Na ovom konkursu mogu da učestvuju nosioci poljoprivrednih gazdinstava, zemljoradničke zadruge, preduzetnici i privredna društva koja imaju upisana gazdinstva u Registar, a na raspolaganju im je 3.890.326.056 dinara, prenosi SmartIpard.

Konkurs je otvoren do 23. decembra ove godine.

Kakva je procedura:

Najpre se Upravi za agrarna plaćanja predaje zahtev za odobrenje projekta, a kada se dobije rešenje o odobrenju započinje se investicija. Ona se u potpunosti finansira sopstvenim sredstvima (uz pomoć banke ili fonda) a potom se predaje zahtev za isplatu podsticaja iz IPARD fonda. Povraćaj može da bude od 60 do 70% vrednosti investcije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac zahteva mlađi od 40 godina i da li je reč o investiciji u planinskom području.

Najmanji iznos podsticaja u sektorima voća, povrća, grožđa i ostalih useva je 5.000 EUR, a najveći 700.000 EUR, dok je u sektorima mesa i mleka povraćaj do 1.000.000 EUR.

Uz zahtev za odobrenje projekta dostavlja se i:

1) poslovni plan,

2) popis pokretne i nepokretne imovine na dan 31. decembar prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev;

3) dokaz o posedovanju stručnog znanja, odnosno iskustva u oblasti poljoprivrede, (u slučaju da gazdinstvo nije starije od tri godine) i to:

(1) diplomu, odnosno uverenje o stečenoj visokoj stručnoj spremi, ili

(2) diplomu, uverenje ili svedočanstvo o stečenoj srednjoj stručnoj spremi u oblasti poljoprivrede i/ili veterine, ili

(3) diplomu, uverenje ili svedočanstvo o stečenoj srednjoj stručnoj spremi i potvrdu o stručnom osposobljavanju u odgovarajućem sektoru u oblasti poljoprivrede, odnosno i izjavu da će pohađati stručnu obuku u odgovarajućem sektoru u oblasti poljoprivrede u minimalnom trajanju od 50 časova predavanja najkasnije do dana podnošenja zahteva za isplatu IPARD podsticaja, ili

(4) ugovor o radu na poslovima u oblasti poljoprivrede u odgovarajućem sektoru, sa pratećom prijavom, odnosno ođavom na obavezno socijalno osiguranje;

4) tri ponude za investicije i radove vrednije od 10.000 EUR;

5) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od nadležnog organa jedinica lokalne samouprave prema mestu investicije, odnosno prebivalištu, odnosno sedištu podnosioca zahteva;

6) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od strane nadležne poreske uprave;

7) izvod iz katastra nepokretnosti sa kopijom plana za mesto kontrole predmeta investicije, odnosno prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga u slučaju da nije uspostavljen katastar nepokretnosti;

8) ako podnosilac zahteva nije vlasnik zemljišta odnosno objekta koje je odredio za mesto kontrole predmeta investicije, dostavlja i ugovor o zakupu ili ustupanju na korišćenje predmetnog zemljišta odnosno objekta, koji je upisan u katastar nepokretnosti, kao i izvod iz katastra nepokretnosti za zakupodavca, odnosno ustupioca.

Pored toga, preduzetnik koji vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva dostavlja i:

1) poslednji bilans uspeha;

2) poslednji javno objavljeni poreski bilans, na obrascu poreske prijave za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na prihod od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (Obrazac PPDG-1S).

Individualni poljoprivrednik koji vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva dostavlja i:

1) poslednji bilans uspeha;

2) poslednji javno objavljeni poreski bilans PB2.

Individualni poljoprivrednik koji vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva dostavlja i:

1) poslednji javno objavljeni bilans uspeha;

2) poslednji javno objavljeni bilans stanja;

3) poslednji javno objavljeni poreski bilans PB2.

Za investicije u obnovljive izvore energije, dostavlja se i prethodna studija izvodljivosti ili studija opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a koja sadrži analizu prosečne potrošnje električne i toplotne energije u prethodne tri godine na poljoprivrednom gazdinstvu obrazloženu računima i ostalim dokumentima o potrošnji električne energije, gasa, toplotne energije, sirovina za proizvodnju energije za investicije u obnovljive izvore energije.

Za investicije u izgradnju i opremanje objekta, dostavlja se i izvod iz katastra nepokretnosti sa kopijom plana, za predmet investicije, odnosno prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga u slučaju da nije uspostavljen katastar nepokretnosti, a podnosilac zahteva koji nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta koji je predmet investicije, dostavlja i ugovor o zakupu ili ustupanju na korišćenje predmetnog zemljišta, odnosno objekta zaključen sa zakupodavcem, odnosno ustupiocem: fizičkim licem ili jedinicom lokalne samouprave ili crkvom i manastirom ili ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede, sa rokom važenja od najmanje 10 godina počev od kalendarske godine u kojoj se podnosi zahtev, a koji je upisan u katastar nepokretnosti kao jedini teret na predmetnom zemljištu, odnosno objektu, kao i izvod iz katastra nepokretnosti za zakupodavca, odnosno ustupioca.

Za investicije u izgradnju objekata dostavlja se i projekat za građevinsku dozvolu i/ili idejni projekat i/ili projekat za izvođenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja sa predmerom i predračunom radova, kao i građevinska dozvola, odnosno rešenje za izvođenje radova, osim za prihvatljive investicije u vrste objekata za koje nije propisano izdavanje građevinske dozvole, odnosno nije propisano izdavanje rešenja za izvođenje radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Za dokazivanje ispunjenosti kriterijuma rangiranja, uz zahtev za odobravanje projekta podnosilac zahteva dostavlja i sertifikat o organskoj proizvodnji, kao i kopiju izvoda iz Agencije za privredene registre za zemljoradničku zadrugu čiji je član.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2645002/ipard-daje-oko-4-milijarde-dinara-za-izgradnju-farmi-silosa-hladnjaca-kako

Novi, šesti javni poziv za program Ipard trebao bi da bude raspisan do kraja ove nedelje, potvrdio je za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema informacijama sa sajta Uprave za agrarna plaćanja, za sve investicije na ovom konkursu opredeljeno je oko 4,7 milijardi dinara.

Reč je o konkursu iz mere koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava („Mera 1”), a pozivom je obuhvaćena i nabavka traktora i poljoprivredne mehanizacije. Posle ovog javnog poziva u oktobru bi trebalo da bude raspisan i konkurs za takozvanu „Meru 3”, koja se odnosi na prerađivačku industriju i marketing proizvoda u sektoru ribarstva čija će vrednost biti oko 3,6 milijardi dinara.

Portal „Agrosmart” navodi da su aktuelnoj pripremi novih pravilnika prethodile izmene programa Ipard. U poslednjoj ovogodišnjoj izmeni promenjena je lista prihvatljivih troškova i ubačeni su novi sektori – jaja i grožđe, što znači da će prvi put za evropski novac moći da konkurišu živinari, a najverovatnije i proizvođači vina. O novim uslovima koje će morati da ispune znaće se bliže kada bude raspisan javni poziv.

Portal navodi da izmenjena pravila pogoduju i proizvođačima povrća. U okviru „Mere 1” do sada su mogli da konkurišu proizvođači s kapacitetom do 50 hektara zemlje, a granica je sada podignuta na 100 hektara, tako da će poziv, kako se najavljuje, važiti i za najveće povrtare. Izmena ima i kod rasadničke proizvodnje voća i vinove loze.

Kako je za naš list rekla Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja, urađeni su novi pravilnici i procedure i uprošćen deo dokumentacije koju podnosioci zahteva treba da dostave.

Ona ističe i da je smanjena forma biznis plana koja je za one koji su konkurisali možda bila i najkomplikovaniji dokument.

U okviru Ipard konkursa („Mera 1” i „Mera 3”) do sada je stiglo 736 zahteva, a najviše za kupovinu traktora. Prema ranijim informacijama, proceduru konkurisanja za bespovratni novac i dalje prate problemi s kojom su se suočavale sve države. I pored toga što postoji veliki broj konsultantskih kuća, često su zahtevi podnosilaca nepotpuni i zahtevaju dopune, što usporava proces obrade. Prema iskustvu uprave, najčešći je problem s biznis planovima.

– S obzirom na to da je Ipard nova mera u Srbiji, to su „dečje bolesti” koje su prošle sve države pa moramo i mi sve zajedno da prođemo. Organizujemo obuke za konsultante i za poljoprivrednike kako bismo im pružili što više potrebnih informacija – rekla je Petrović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438011/Do-kraja-nedelje-novi-Ipard-konkurs

 

Bespovratno će biti dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete. Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa.
Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisao je konkurs preko koga će biti bespovratno dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete.Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa čiji je cilj unapređenje proizvodnih procesa i podizanje nivoa efikasnosti zadruga.Podrška pokrajinske vlasti se daje za nabavku sistema opreme za preciznu sadnju, setvu i žetvu, digitalne sisteme za navodnjavanje, robotizovane sistema za ishranu i mužu kao i opremu za pripremu proizvoda za tržište.

Bespovratni novac biće dodeljivan u iznosu od milion do pet miliona i ne može biti veći od 50 odsto vrednosti nabavke a prijave za ova sredstva mogu se podneti do 27. septembra.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-objavljeno-koji-uslov-treba-da-ispunite-da-biste-dobili-pet-miliona-dinara/251480/vest

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisuje Konkurs o uslovima i načinu za ostvarivanje prava na podsticaje za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima u 2019. godini.Podsticaji obuhvataju investicije u:

– sektoru ruralnog turizma u kojem su prihvatljive investicije: ulaganje u izgradnju, dogradnju, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje, u cilju privođenja nameni, kao i nabavke opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu, u smislu propisa kojim se uređuje turizam, odnosno ugostiteljstvo

– sektoru umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti u kojem su prihvatljive investicije Prihvatljive investicije: ulaganja u nabavku opreme i alata za obavljanje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, u skladu sa propisima kojima se uređuju određivanja poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata.Pravo na korišćenje podsticaja, u skladu sa propisima kojima se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju: fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice -privredno društvo (mikro i malo pravno lice) i zemljoradnička zadruga.

U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti ukoliko je investicija realizovana u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru ruralnog turizma je 3.000.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti je 500.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u okviru oba sektora je 3.000.000 dinara.Prijave za korišćenje podsticaja, u skladu sa ovim Konkursom, podnose se do 27.09.2019. godine.

Informacije u vezi sa raspisanim Konkursom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i na telefon Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i 011/30-20-101 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku:http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2019/07/%D0%9Aonkurs-nepoljoprivredne-aktivnosti-2019.pdf

 

Izvor:https://infoliga.rs/2019/08/17/raspisan-konkurs-za-podrsku-nepoljoprivrednim-aktivnostima-u-ruralnom-podrucju/

 

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata.Podsticaji, vredni do tri miliona dinara, će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja na osnovu godišnjeg konkursa, a ruralna područja u Srbiji su sva naseljena mesta čija je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru, navodi se u Pravilniku.

Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, dogradnja, adaptacija, investiciono i tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.U sektoru starih i umetničkih zanata prihvatljive su, kako se navodi, investicije i ulaganja u nabavku opreme i alata za zanate. Pravo na podsticaje imaju fizička lica, nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Sve detalje možete preuzeti na sledećem linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571524

Tokom perioda konkurisanja izmenjeni su uslovi IPARD konkursa u Srbiji da bi se omogućilo da što veći broj gazdinstava može učestvovati.

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. Neke od izmena odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima.

Na poljoprivrednim gazdinstvima do 15 hektara u sektoru voće i povrće će se proveravati samo ispunjenost minimalnih nacionalnih standarda i to samo u voćnjacima i povrtnjacima, a ne na celom poljoprivrednom gazdinstvu. U ostalim sektorima ovaj uslov je nepromenjen – gledaće se da li se nacionalni standardi primenjuju na celom gazdinstvu. Naime, ako neko konkuriše za mehanizaciju ili bilo koju drugu investiciju kao proizvođač žitarica ili uljarica, a ima i stočarsku proizvodnju, celo gazdinstvo moraće da ispunjava propisane standarde.

Što se tiče površina, poljoprivredna gazdinstva neće morati da imaju na početku investicije minimum 2 ha pod bobičastim i jagodastim voćem, odnosno minimum 5 ha pod ostalim voćem, već na kraju investicije. Jedino voćari koji budu hteli da grade hladnjače, ovaj uslov moraju ispunjavati na početku investicije.

Kada je u pitanju povrtarska proizvodnja, do sada je uslov za konkurisanje bio 3 do 50 ha povrća na otvorenom, a sada je 3 do 100 ha. Velika novina za voćare je to što je uvedena i nova investiciona podrška u vidu sadnica. Naime, sadnice voća dosad nisu bile prihvatljiv trošak u ovom programu ali izmenama je omogućeno poljoprivrednicima da dobiju povraćaj i za nabavku sadnog materijala.

U sektoru mesa, za investicije u fizičku imovinu kao što su izgradnja i/ ili rekonstrukcija skladišnih kapaciteta za stajnjak i /ili specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka, kao i za investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, poljoprivredna gazdinstva moraju imati na početku investicije kapacitet objekta veći od 1.000 grla goveda i/ili veći od 1.000 ovaca i/ ili koza i/ili veći od 400 krmača i/ ili veći od 10.000 svinja i/ili veći od 50.000 brojlera po turnusu.

Za Meru 7- Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, podnosilac zahteva moraće da dokaže da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplate nema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Prethodno je podnosilac prijave morao da dokaže da nema neizmirenih obaveza samo u trenutku podnošenja zahteva za isplatu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2551705/izmenjeni-uslovi-konkursa-za-ipard-fondove-u-2019-godini

Početkom naredne godine očekuje se da bude raspisan javni poziv za bespovratno ustupanje zemljišta mlađima od 40 godina koji žele da se bave poljoprvredom, rekao je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

On je za tv Pink rekao da u Srbiji postoji 200 hiljada hektara slobodne državne zemlje i ideja Odbora za selo SANU je da se bez nadoknade mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom podeli ta zemlja sa striktno utvrđenim pravilima korišćenja. Krkobabić je rekao i da je ovaj predlog već utemeljen i biće prosleđen Vladi Srbije.

Govoreći o formiranju Nacionalnog tima za preporod sela, on objašnjava da kada se govori o problemima na selu ovaj predlog bi bio deo rešenja, jer su problemi sela brojni i vezani su za egzistenciju, putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje...

Od 4.700 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, dok u 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, a u višše od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina.Nacionalni tim za preporod sela Srbije je samostalno savetodavno telo koje je na inicijativu ministra Milana Krkobabića konstituisao Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/u-2020-besplatna-zemlja-za-mlade-poljoprivrednike-drzavno-zemljiste-mladima-ali-uz/vbmygvf

Iako vreme ometa mnoge poljske radove, ovo je doba godine kada je najveća potražnja za sezonskim radnicima. Prvi put ove godine oni mogu i treba da rade po uređenim pravilima. Radnici sada imaju zagarantovanu finansijsku naknadu, osiguranje u slučaju povrede na radu i penzijski staž.

Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da su trenutno prijavljena 5.862 sezonska radnika i da je to rezultat iznad očekivanja.

"Za njih su poslodavci uplatili oko 34 miliona dinara poreza i doprinosa i negde oko 130 poslodavaca je koristilo ovaj sistem, od čega su četvrtina fizička lica. Imamo poslodavce koji su ne samo kompanije, već i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji angažuju sezonske radnike", rekao je Radak.

On je istakao da bi se, prema njihovim procenama, u narednih pet godina na taj način moglo uvesti oko 33 hiljade sezonaca, navodeći da su sezonski radnici trenutno prijavljeni u 135 opština.

"S obzirom na prethodna iskustva, gde 95 odsto sezonskih radnika nije bilo prijavljeno, sada imamo situaciju da imaju sigurnu naknadu, makar minimalnu dnevnicu po zakonu, zagarantovan im je penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu", naglasio je Radak.Dodao je da su radnici evidentirani i u registar nacionalne službe pomoću koje poslodavci mogu da vide ko voli da radi što im, kako kaže, može povećati šanse za zaposlenje.Ivan Radak ističe da nema tačan podatak koliko ljudi odlazi iz zemlje, ali da je svakako reč o ozbiljnim ciframa. Naveo je da je Vlada Srbije formirala grupu koja će se baviti osmišljavanjem mera koje će smanjiti odliv mozgova, naglašavajući da je jedna od tih mera preduzetništvo.

"Potrebno je smanjiti birokratiju, smanjiti finansijsko opterećenje kako biste lakše mogli da započnete svoj biznis, kako bi taj biznis bio održiv", rekao je Radak, ukazujući da 54 odsto privrednika u Srbiji ocenjuje uslove poslovanja kao loše."

On kaže da u četvrtak u Narodnoj skupštini promovišu novu, zanimljivu inicijativu u bezgotovinskom plaćanju.

"Inicijativa je da ukinemo priznanicu, da kad dođete možete karticom da platite. Niže će biti i naknade za takvo plaćanje", objašnjava Radak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bolji-uslovi-za-sezonske-radnike-u-srbiji-garantovan-penzijski-staz-zarada-i-placeni/8tzmmfn

Danica Đorđev iz NLB Banke najviše posluje sa poljoprivrednicima iz Pančeva i okoline. Kako kaže, zemljoradnici ovog kraja najčešće uzimaju dugoročne kredite za kupovinu zemljišta ili mehanizacije, a kada su u pitanju kratkoročni krediti najzastupljeniji su oni koji se tiču kupovine repromaterijala posebno u vreme setve.
„Često me ljudi pitaju koliko se naši poljoprivrednici uopšte razumeju u kredite, a ja mogu da kažem da su to mahom ljudi s kojima sarađujemo već godinama i koji dobro znaju kakva su pravila, procedura i propisi u našoj banci. Moram da istaknem da su naši klijenti koji uzimaju kredite za kupovinu zemlje izuzetno
revnosni i da redovno izmiruju sve svoje obaveze prema banci“– kaže Danica i za one koji ne znaju objašnjava kako izgleda procedura uzimanja kredita za poljoprivrednike u NLB Banci.
„Klijentima je potrebna osnovna dokumentacija za apliciranje a to je aktivan status, setvena struktura, poresko uverenje i s tim podnose zahtev za kredit. Kredite za kupovinu zemlje radimo do 15 godina i svi dugoročni krediti moraju da budu pokriveni hipotekom. Otplata može da bude mesečna, tromesečna i šestomesečna. Uglavnom ratarskim proizvođačima koji nemaju mesečna primanja najviše odgovaraju šestomesečne rate“ – objašnjava Danica i dodaje da se klijentima izlazi u susret i plan otplate prilagođava njihovim primanjima. Za sebe voli da kaže da je pre svega savetodavac i da je naučila koliko je važno da slušaju jedni druge – poljoprivrednici kažu šta žele, a banka šta realno mogu da dobiju s obzirom na njihove mogućnosti.

"Mi radimo analizu njihovog poslovanja na osnovu koje znamo koliko klijenti mogu dugoročno ili kratkoročno da se zaduže. Na osnovu toga savetujemo ih na koji način i na koji period da uzmu kredit. I obično nas poslušaju. Zato i imamo toliko zadovoljnih klijenata “ – zaključuje Danica.Sa njenim rečima se u potpunosti slaže Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela, iz okoline Pančeva. Već je uspešno sarađivala sa NLB Bankom kada su u pitanju subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede i sada im se ponovo obratila.
„Moja porodica i ja bavimo se ratarstvom i na 100 hektara sejemo ječam, žito, suncokret i kukuruz. Pod istim krovom živimo zajedno svekar, svekrva,
muž, ja i dvoje dece. Kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva i kao žena iskoristila sam priliku i uzela subvencionisani kredit za nabavku repromaterijala, a sada ću opet uzeti sličan kredit ovog puta za setvu. Već godinama poslujem sa NLB Bankom i mogu da kažem da sam izuzetno zadovoljna“ – rekla je za Agrobiznis magazin, Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31