Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da će državno poljoprivredno zemljište koje je zapušteno i koje se ne obrađuje, biti dato besplatno na korišćenje ratarima. Država je popisom pronašla još 2400 hektara zemljišta koje nije u funkciji.Država u svom vlasništvu ima oko 540.000 hektara zemljišta. Ono zemljište koje je zapušteno, biće dato na besplatno korišćenje.„Da prvih pet godina nemaju naknadu za zakup parcele, a onda u 25 godina da imaju povlašćenu cenu i da imaju višegodišnje zasade. Mislim da samo tako možemo pobediti", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Napuštene državne oranice pronađene su na teritoriji Aleksinca, Aleksandrovca, Smedereva i Beočina.

„Nije lako, svaka dodatna investicija je teret na račun proizvođača, a ovom merom bi se olakšala finansijska strana, s tim što to zemljište koje nije obrađeno u njega treba dodatno ulagati", kaže Srđan Stanimirović iz Odseka za poljoprivredu u Aleksincu.

Troškovi koje ratari imaju za zakup državnog zemljišta nisu mali.U okolini Smedereva, za zakup hektara, plaća se oko 15.000 dinara godišnje, a za parcele bliže gradu i do 35.000 dinara.

„U početku je to išlo na tri godine i to je bilo ok, moglo je nešto da se planira na duže. Posle je prebačeno na godinu dana, sve do ove godine i to je bilo baš problematično. Svaka godina za godinom, ne možeš ništa da planiraš, pa neko uzme i ne radi lepo i tako", objašnjava Toplica Nikolić, iz Mihajlovca kod Smedereva.

Besplatno izdavanje državnog zemljišta omogućava i popis koji je nedavno urađen.„Postoji katastar svog državnog poljoprivrednog zemljišta. On je potpuno vidljiv može svako da vidi koja parcela postoji koja radi i pod kojim uslovima da li je zakupljena", objašnjava ministar Nedimović.

Procenjuje se da se u Srbiji između 200.000 i 350.000 hektara obradivog zemljišta i livada ne koristi svake godine, dok je površina pod pašnjacima mnogo veća.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3819336/napustene-drzavne-oranice---ko-ce-moci-da-ih-koristi.html

Ovim pravilnikom bliže se propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.

Podsticaj se ostvaruje na osnovu prihvatljivih troškova investicije za nabavku novog traktora snage motora do 60 kilovata (kW), sa standardnim delovima, uređajima i opremom uključujući pripadajuću traktorsku kabinu, koji se prvi put upotrebljava za izvođenje poljoprivrednih radova u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji; a koji je proizveden u Republici Srbiji ili čiji model dobavljač uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u Republici Srbiji pre dana objavljivanja javnog poziva za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaj mogu ostvariti lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i čija su gazdinstva u aktivnom statusu i to: fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik; privredno društvo; zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

Pored ovih opštih uslova neophodno je da u Registru poljoprivrednih gazdinstava ima upisane:

-površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura:

-do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru;

-do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća;

-2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji uređuje vino;

-do 3 ha povrća (na otvorenom polju);

-od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju);

-do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;

-do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja.

– u zavisnosti od vrste stočarske proizvodnje proizvodnje ima do najviše 19 mlečnih krava, odnosno ima ukupni kapacitet objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, i to: do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaj pokreće se podnošenjem zahteva na Javni poziv koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Javni poziv sadrži podatke o: licima koja ostvaruju prava na podsticaje, uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje, obrascima zahteva kao i maksimalnim iznosima podsticaja po korisniku, u skladu sa ovim pravilnikom, visini ukupnih raspoloživih sredstava po javnom pozivu, rokovima za podnošenje zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahteve kao i druge podatke potrebne za sprovođenje javnog poziva. U toku kalendarske godine može biti raspisan jedan ili više javnih poziva, u zavisnosti od raspoloživih sredstava.

U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju podsticaji se utvrđuju u u iznosu od 50 % od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.

Izvor:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novog-traktora-2/

Građani Srbije bi od ove godine mogli da konkurišu za bespovratna sredstva iz IPARD programa za ulaganja u ruralni turizam, jer je to upravo jedna od dve nove mere, koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede predložilo Evropskoj komisiji.

Kako je potvrđeno u tom Ministarstvu, akreditacioni paket za te dve nove mere dostavljen je Evropskoj komisiji na mišljenje 8. novembra 2019, a njihov odgovor očekuje se početkom ove godine.

Ukoliko bi ih Komisija prihvatila, to bi, u slučaju mere za razvoj ruralnog turizma, značilo da građani mogu da apliciraju za bespovratna sredstva EU za izgradnju i opremanje objekata u selima.Iz Ministarstva kažu da bi odmah po odobrenju akreditacionih paketa usledilo usvajanje pravnog okvira za tu meru i objavljivanje prvog Javnog poziva.

Druga predložena mera odnosi se na tehničku pomoć, odnosno, podršku IPARD Upravljačkom telu pri Ministarstvu za sprovođenje aktivnosti kao što su informisanje, edukacija, ekspertska pomoć, kako bi povećali iskorišćenost IPARD sredstava i poboljšali sprovođenje IPARD programa.

Kada je reč o merama koje je Evropska komisija odobrila i čije je sprovođenje u toku, prošle godine su objavljena tri javna poziva za dve mere, te su građani mogli da apliciraju za sredstva koja bi uložili u nabavku opreme, mašina, mehanizacije, traktore ili u preradu i marketnig poljoprivrednih proizvoda i ribljih proizvoda.

Na dva sprovedena javna poziva za nabavku opreme u 2019. pristiglo je oko 530 prijava, dok je javni poziv za ulaganja u preradu i marketing proizvoda još u toku i trajaće do 24. februara.

Naime, za ulaganja u preradu i marketing proizvoda do sada je izdvojena najveća suma u iznosu od 46 miliona evra.

Javni pozivi za te dve mere sprovode se od decembra 2017, a na osam javnih poziva, od kojih je završeno sedam, pristiglo je ukupno 1.306 prijava.

Ove dve mere pripadaju takozvanom programu IPARD II, a u toku su, kažu u Ministarstvu, pripreme za izradu IPARD III programa, koji će pružiti pomoć u izgradnji ruralne infrastrukture, kao i veća podrška mladima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sada-bespovratna-sredstva-i-za-ruralni-turizam-2020-01-02

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini. U opštini Topola vlada veliko interesovanje za ovaj vid podrške, a pravo na konkurs imaju mladi poljoprivrednici starosti do 40 godina.

„Poljoprivrednici se dosta raspituju pre svega zbog modela finansiranja potencijalne investicije. Ukratko rečeno, model je taj da mladi poljoprivrednik konkuriše po predračunu, a ako Uprava za agrarna plaćanja donese rešenje o odobravanju onda uplaćuje 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, a mladi poljoprivrednik je dužan da uplati dobavljaču ostatak potrebnih sredstava po predračunu i realizuje investiciju. Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik starosti do 40 godina, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Bitno je napomenuti da je jedan od uslova koji je prethodno bio propisan a to je da mladi poljoprivrednik nije bio član poljoprivrednog gazdinstva više nije uslov, tako da sada postoji veći broj potencijalnih mladih poljoprivrednika koji mogu konkurisati“, izjavio je za TopPres Milan Jokić, direktor Agencije za ruralni razvoj opštine Topola i dodao da je potrebno ispuniti i sledeće uslove prilikom podnošenja prijave:

„Podnosilac prijave treba da ispunjava uslov, da nije do sada koristio podsticaje za mlade poljoprivrednike po Javnim pozivima Uprave za agrarna plaćanja, određeni broj hektara biljne proizvodnje odnosno određeni broj stočnog fonda upisan u Upravi za trezor, izmirene dospele obaveze po osnovu javnih prihoda (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda) i ostale propisane Javnim pozivom“.

Pred poljoprivrednicima je obiman posao što se papirologije tiče, svaki dokument je podjednako važan za prijavu na konkurs.„U zavisnosti od tipa poljoprivredne proizvodnje mladi poljoprivrednik mora uskladiti potencijalnu investiciju u skladu sa tabelom prihvatljivih investicija odnosno sa svojom poljoprivrednom delatnošću kojom se bavi ili planira. Potom od dobavljača se uzima predračun za predmet invesiticije koji je u skladu sa pomenutom tabelom i izjava da može da isporuči predmet investicije u roku od 150 dana od izdavanja predračuna. Takođe je potrebno uzeti potvrde o izmirenim javnim prihodima (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda), orginal izvoda iz matične knjige rođenih podnosica zahteva, kao i potvrdu odeljenja za poljoprivredu opštine Topola da za predmet investicije nije koristio lokalne podsticaje. Dokumenta za rangiranje su ukoliko poseduje srednju odnosno višu/visoku stručnu spremu iz oblasti poljoprivrede overena kopija diplome, ukoliko je oženjen/udata i ima decu popunjava se izjava i prilažu se fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za članove uže porodice. To se sve sakuplja i popunjava se obrazac prijave sa biznis planom. Tu je još potrebno da se navedu podatci kada je osnovano gazdinstvo, broj namenskog računa“, ističe Jokić.

Obrazac se može popuniti u Agenciji za ruralni razvoj opštine Topola ili odeljenju za poljoprivredu opštine Topola.

Iz Agencije za ruralni razvoj opštine Topola napominju da je Javni poziv obiman i preporučuju potencijalnim kandidatima koji razmišljaju o konkurisanju da se najpre jave u odeljenje za poljoprivredu opštine Topola ili u pomenutu Agenciju za dodatno informisanje i pomoć.

Inače, za sada postoji veliko interesovanje mladih poljoprivrednika sa teritorije opštine Topola koji ispunjavaju uslove. Uglavnom se opredeljuju za mehanizaciju u zaštiti bilja, obradu zemljišta, nabavku stočnog fonda, plasteniču proizvodnju, protivgradne mreže, berače višanja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest674381.html

Ratari će, kao i stočari, dobiti državno poljoprivredno zemljište u zakup na duži period, najavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović tokom ovonedeljne posete opštini Kula.- Zakup je rešen tako što je stočarima odobren na 10 godina, a ratarima će od sledeće godine biti omogućen na period od četiri do osam godina. Trajanje zakupa godinu-dve nije odgovaralo poljoprivrednicima, a parcele koje će dobiti na duži rok moći će da oplemene - rekao je Nedimović.

On je saopštio i da će iduće godine biti mereno nulto stanje poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u zakup.

- Ispitivanje će se raditi i na kraju zakupa, pa će onaj ko je unapredio zemlju biti nagrađen umanjenjem zakupnine. Ako se utvrdi da je kvalitet zemljišta pogoršan, kazna će biti oduzimanje prava na dalji zakup - objasnio je ministar.Ministar je u kulskoj opštini obišao poljoprivredna gazdinstva Bele Papajčika u Kruščiću i Petra Zorića u Crvenki, kao i preduzeće "Bačka" u Sivcu, koje je više od 2.000 hektara oranica ustupilo arapsko-srpskoj kompaniji "Al Ravafed Srbija", a nastavilo uspešno da posluje na preostalih 1.400 hektara.

- Izuzetno sam zadovoljan posetom ovim trima sredinama, jer su ljudi pokazali da imaju svest o tome šta je posao države, šta proizvođača, a šta tržišta. Očigledno je da su shvatili da je tržište to koje opredeljuje cenu poljoprivrednih proizvoda - zaključio je ministar.Domaćini su iznenadili ministra time što, kako je rekao, nisu imali velikih primedaba.

- Naravno, ima nekih sitnih stvari, u pogledu korekcija koje se tiču izgradnje objekata, investicija, ali to ćemo lako rešiti - kazao je Nedimović.Nedimović je predočio da je poljoprivrednicima u kulskoj opštini prošle godine isplaćeno više od 2,2 miliona evra subvencija, za koje su podneli blizu 2.000 zahteva.

- To govori da su ljudi odavde vrlo aktivni u konkurisanju za podsticaje posredstvom Uprave za agrarna plaćanja - kazao je Nedimović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:826472-ZAKUP-ORANICA-NA-OSAM-GODINA-Ako-unaprede-kvalitet-zemljista-ratari-ce-biti-nagradjeni-smanjenjem--zakupnina

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja je raspisisala je Konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini.

Prijava na Konkurs podnosi se od 17. oktobra do 31. decembra 2019. godine Ministarstvu poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja.

Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Na dan podnošenja prijave na Konkurs poljoprivrednik mora da ima navršenih 18, a u kalendarskoj godini u kojoj podnose prijavu najviše 40 godina života.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 1.500.000 dinara.

Informacije u vezi sa raspisanim Konkursom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i na telefon Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i 011/30-20-101 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Detaljnije informacije možete pogledati na ovom linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-programima-za-diversifikaciju-dohotka-i-unapredjenje-kvaliteta-zivota-u-ruralnim-podrucjima-kroz-podrsku-mladim-poljoprivrednicima-2/

 

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/raspisan-konkurs-za-podrsku-mladim-poljoprivrednicima-2/

Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

U okviru petog javnog poziva iz Mere 1 IPARD programa biće finansirana izgradnja i opremanje farmi, skladišta, hladnjača, staklenika…, kao i nabavka nove mehanizacije.

Na ovom konkursu mogu da učestvuju nosioci poljoprivrednih gazdinstava, zemljoradničke zadruge, preduzetnici i privredna društva koja imaju upisana gazdinstva u Registar, a na raspolaganju im je 3.890.326.056 dinara, prenosi SmartIpard.

Konkurs je otvoren do 23. decembra ove godine.

Kakva je procedura:

Najpre se Upravi za agrarna plaćanja predaje zahtev za odobrenje projekta, a kada se dobije rešenje o odobrenju započinje se investicija. Ona se u potpunosti finansira sopstvenim sredstvima (uz pomoć banke ili fonda) a potom se predaje zahtev za isplatu podsticaja iz IPARD fonda. Povraćaj može da bude od 60 do 70% vrednosti investcije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac zahteva mlađi od 40 godina i da li je reč o investiciji u planinskom području.

Najmanji iznos podsticaja u sektorima voća, povrća, grožđa i ostalih useva je 5.000 EUR, a najveći 700.000 EUR, dok je u sektorima mesa i mleka povraćaj do 1.000.000 EUR.

Uz zahtev za odobrenje projekta dostavlja se i:

1) poslovni plan,

2) popis pokretne i nepokretne imovine na dan 31. decembar prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev;

3) dokaz o posedovanju stručnog znanja, odnosno iskustva u oblasti poljoprivrede, (u slučaju da gazdinstvo nije starije od tri godine) i to:

(1) diplomu, odnosno uverenje o stečenoj visokoj stručnoj spremi, ili

(2) diplomu, uverenje ili svedočanstvo o stečenoj srednjoj stručnoj spremi u oblasti poljoprivrede i/ili veterine, ili

(3) diplomu, uverenje ili svedočanstvo o stečenoj srednjoj stručnoj spremi i potvrdu o stručnom osposobljavanju u odgovarajućem sektoru u oblasti poljoprivrede, odnosno i izjavu da će pohađati stručnu obuku u odgovarajućem sektoru u oblasti poljoprivrede u minimalnom trajanju od 50 časova predavanja najkasnije do dana podnošenja zahteva za isplatu IPARD podsticaja, ili

(4) ugovor o radu na poslovima u oblasti poljoprivrede u odgovarajućem sektoru, sa pratećom prijavom, odnosno ođavom na obavezno socijalno osiguranje;

4) tri ponude za investicije i radove vrednije od 10.000 EUR;

5) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od nadležnog organa jedinica lokalne samouprave prema mestu investicije, odnosno prebivalištu, odnosno sedištu podnosioca zahteva;

6) uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od strane nadležne poreske uprave;

7) izvod iz katastra nepokretnosti sa kopijom plana za mesto kontrole predmeta investicije, odnosno prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga u slučaju da nije uspostavljen katastar nepokretnosti;

8) ako podnosilac zahteva nije vlasnik zemljišta odnosno objekta koje je odredio za mesto kontrole predmeta investicije, dostavlja i ugovor o zakupu ili ustupanju na korišćenje predmetnog zemljišta odnosno objekta, koji je upisan u katastar nepokretnosti, kao i izvod iz katastra nepokretnosti za zakupodavca, odnosno ustupioca.

Pored toga, preduzetnik koji vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva dostavlja i:

1) poslednji bilans uspeha;

2) poslednji javno objavljeni poreski bilans, na obrascu poreske prijave za akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na prihod od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (Obrazac PPDG-1S).

Individualni poljoprivrednik koji vodi knjige po sistemu prostog knjigovodstva dostavlja i:

1) poslednji bilans uspeha;

2) poslednji javno objavljeni poreski bilans PB2.

Individualni poljoprivrednik koji vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva dostavlja i:

1) poslednji javno objavljeni bilans uspeha;

2) poslednji javno objavljeni bilans stanja;

3) poslednji javno objavljeni poreski bilans PB2.

Za investicije u obnovljive izvore energije, dostavlja se i prethodna studija izvodljivosti ili studija opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a koja sadrži analizu prosečne potrošnje električne i toplotne energije u prethodne tri godine na poljoprivrednom gazdinstvu obrazloženu računima i ostalim dokumentima o potrošnji električne energije, gasa, toplotne energije, sirovina za proizvodnju energije za investicije u obnovljive izvore energije.

Za investicije u izgradnju i opremanje objekta, dostavlja se i izvod iz katastra nepokretnosti sa kopijom plana, za predmet investicije, odnosno prepis lista nepokretnosti ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista ako nije uspostavljen novi operat, odnosno izvod iz zemljišnih knjiga u slučaju da nije uspostavljen katastar nepokretnosti, a podnosilac zahteva koji nije vlasnik zemljišta, odnosno objekta koji je predmet investicije, dostavlja i ugovor o zakupu ili ustupanju na korišćenje predmetnog zemljišta, odnosno objekta zaključen sa zakupodavcem, odnosno ustupiocem: fizičkim licem ili jedinicom lokalne samouprave ili crkvom i manastirom ili ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede, sa rokom važenja od najmanje 10 godina počev od kalendarske godine u kojoj se podnosi zahtev, a koji je upisan u katastar nepokretnosti kao jedini teret na predmetnom zemljištu, odnosno objektu, kao i izvod iz katastra nepokretnosti za zakupodavca, odnosno ustupioca.

Za investicije u izgradnju objekata dostavlja se i projekat za građevinsku dozvolu i/ili idejni projekat i/ili projekat za izvođenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja sa predmerom i predračunom radova, kao i građevinska dozvola, odnosno rešenje za izvođenje radova, osim za prihvatljive investicije u vrste objekata za koje nije propisano izdavanje građevinske dozvole, odnosno nije propisano izdavanje rešenja za izvođenje radova, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Za dokazivanje ispunjenosti kriterijuma rangiranja, uz zahtev za odobravanje projekta podnosilac zahteva dostavlja i sertifikat o organskoj proizvodnji, kao i kopiju izvoda iz Agencije za privredene registre za zemljoradničku zadrugu čiji je član.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2645002/ipard-daje-oko-4-milijarde-dinara-za-izgradnju-farmi-silosa-hladnjaca-kako

Novi, šesti javni poziv za program Ipard trebao bi da bude raspisan do kraja ove nedelje, potvrdio je za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema informacijama sa sajta Uprave za agrarna plaćanja, za sve investicije na ovom konkursu opredeljeno je oko 4,7 milijardi dinara.

Reč je o konkursu iz mere koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava („Mera 1”), a pozivom je obuhvaćena i nabavka traktora i poljoprivredne mehanizacije. Posle ovog javnog poziva u oktobru bi trebalo da bude raspisan i konkurs za takozvanu „Meru 3”, koja se odnosi na prerađivačku industriju i marketing proizvoda u sektoru ribarstva čija će vrednost biti oko 3,6 milijardi dinara.

Portal „Agrosmart” navodi da su aktuelnoj pripremi novih pravilnika prethodile izmene programa Ipard. U poslednjoj ovogodišnjoj izmeni promenjena je lista prihvatljivih troškova i ubačeni su novi sektori – jaja i grožđe, što znači da će prvi put za evropski novac moći da konkurišu živinari, a najverovatnije i proizvođači vina. O novim uslovima koje će morati da ispune znaće se bliže kada bude raspisan javni poziv.

Portal navodi da izmenjena pravila pogoduju i proizvođačima povrća. U okviru „Mere 1” do sada su mogli da konkurišu proizvođači s kapacitetom do 50 hektara zemlje, a granica je sada podignuta na 100 hektara, tako da će poziv, kako se najavljuje, važiti i za najveće povrtare. Izmena ima i kod rasadničke proizvodnje voća i vinove loze.

Kako je za naš list rekla Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja, urađeni su novi pravilnici i procedure i uprošćen deo dokumentacije koju podnosioci zahteva treba da dostave.

Ona ističe i da je smanjena forma biznis plana koja je za one koji su konkurisali možda bila i najkomplikovaniji dokument.

U okviru Ipard konkursa („Mera 1” i „Mera 3”) do sada je stiglo 736 zahteva, a najviše za kupovinu traktora. Prema ranijim informacijama, proceduru konkurisanja za bespovratni novac i dalje prate problemi s kojom su se suočavale sve države. I pored toga što postoji veliki broj konsultantskih kuća, često su zahtevi podnosilaca nepotpuni i zahtevaju dopune, što usporava proces obrade. Prema iskustvu uprave, najčešći je problem s biznis planovima.

– S obzirom na to da je Ipard nova mera u Srbiji, to su „dečje bolesti” koje su prošle sve države pa moramo i mi sve zajedno da prođemo. Organizujemo obuke za konsultante i za poljoprivrednike kako bismo im pružili što više potrebnih informacija – rekla je Petrović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438011/Do-kraja-nedelje-novi-Ipard-konkurs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30