Nakon nedelja rasprave i maratonskog 15-časovnog sastanka koji se završio u sredu ujutru, parlamentarni odbor glasao je za ograničenje površina pod plantažama eukaliptusa, koje uglavnom okrivljuju za izazivanje požara, prenosi AP.

U šumskom pozaru u Portugalu prošlog meseca život su izgubile 64 osobe. 

Portugalski mediji objavili su da nove mere uključuje sađenje novih plantaža eukaliptusa u hladnijim oblastima duž obale, gde ređe dolazi do požara i gde je zemlja bogatija. 

Te nove plantaže eukaliptusa najverovatnije će biti dvostruko manje od postojećih u unutrašnjosti zemlje, koje će biti iskrčene. 

Predlog bi tek trebalo da se nađe na sednici parlamenta. 

Proizvodnja tehničke celuloze koja se dobija iz eukaliptusa čini tri procenta portugalskog bruto domaćeg proizvoda.

Izvor: www.b92.net

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom. Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja.

Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za povrće dosta visoko i kreće se u intervalu od 70-85% od PVK u zavisnosti od vrste povrća. U našim uslovima taj broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta
zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke.

Može se proceniti, da su ukupne potrebe za vodom, povrtarskih useva od 150 do 200 mm kod vrsta sa kratkom vegetacijom, koje se gaje rano u proleće ili jesenje-zimskom periodu. Kada su evapotranspiracioni zahtevi sredine skromni, one mogu dostići 600-650 pa i 700 mm kod useva pune vegetacije, čija je setva rano u proleće, a skidanje kasno u jesen, ili kod vrsta koje se proizvode iz rasada.

U zaštićenom prostoru, celokupnu količinu vode, treba obezbediti navodnjavanjem. U zavisnosti od uslova i biljne vrste ukupne potrebe za vodom kod proizvodnje rasada su 80-160 mm u zaštićenom prostoru, a na otvorenom mogu da budu i veće (npr. kod proizvodnje rasada kasnog kupusa). Obavlja se veliki broj zalivanja sa malim normama, održava se optimalna vlažnost zemljišta u površinskom sloju od nekoliko santimetara do 15-30 cm, gde su rezerve vode nestabilne.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Gajenje ratarskih useva u plodoredu je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koje se treba pridržavati. Ono što je bitno kod ove agrotehničke mere je da nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja da bi se ona sprovela a koristi od njene primene su višestruke. Monokultura predstavlja gajenje jedne iste biljne vrste duži niz godina na istoj parceli, čime se zemljište iscrpljuje, dolazi do nagomilavanja prouzrokivača bolesti, štetočina, korova kao i različitih štetnih materija koje ispuštaju gajenje biljke u zemljište. Različiti usevi različito reaguju na gajenje u monokulturi.Postoji izvesna grupa biljaka koja je tolerantna prema kratkotrajnoj monokulturi, u ovu grupu biljaka spadaju: pšenica, soja, grahorica, grašak,pasulj.Za razliku od njih, drugu grupu kultura treba isključivo gajiti u plodoredu i mogu se sejati na istoj površini tek posle tri ili četri godine, u ovu grupu spadaju: šećerna repa, krompir, duvan i suncokret.Kukuruz je usev koji se može gajiti u kratkotrajnoj monokulturi, bez posledica na smanjenje prinosa,ali dugotrajna monokultura nikako nije preporučljiva. Prednost gajenja useva u plodoredu u odnosu na gajenje u kraćoj ili dužoj monokulturi su višestruka. Pre svega u poboljšanju hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta kao i boljoj zaštiti useva od bolesti, štetočina i korova.Pravilnom primenom plodoreda sprečava se oštećenje zemljišta od erozije a omogućuje se rentabilnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije i pravilnije izvođenje pojedinih agrotehničkih mera. Ono što je najbitnije za poloprivredne proizvođače je značajna razlika u prinosu koja se može ostvariti kod biljaka koje se gaje u plodoredu i onih koje se gaje u monokulturi, tako da je recimo kod kukuruza koji se gaji u plodoredu moguće ostvarati veći pinos i do 10 %, a u pojedinim slučajevima i do 30 % u odnosu na usev gajen u višegodišnjoj monokulturi.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30