Kiša je dobrodošla usevima poput pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. 
Usev pšenice predugo je čekao kišu, žali se direktor zadruge „Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu, Čedomir Spasojević.

"Pšenicu gajimo u suvom ratarenju, pa nismo sigurni kakav će biti ishod ovogodišnje proizvodnje. U svakom slučaju, prinosi će biti mnogo manji nego što su bili prošle godine", ocenjuje Spasojević.Kada je reč o ječmu, navodnjavanje parcela pod tom kulturom daje dobre rezultate, tvrdi Spasojević.

"Gajimo ječam na 50 hektara. Ta proizvodnja je pod sistemom za navodnjavanje, pa sa ječmom nemamo problema. Navodnjavanje na tim parcelama je još od setve, odnosno jesenas. Ove godine, dva puta smo iz naših sistema distribuirali vodu na usev koji dobro napreduje", ističe Spasojević.

Zbog nedostatka vlage, kod proizvodnje graška navodnjavanje je od setve, pa je sada više vlage nego što treba usevu, objašnjava Spasojević.

"Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27 hiljada litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta. Pojavljuju se vodoleži u ataru i postoji opasnost da dođe do propadanja graška kao što se desilo i lane", podseća Spasojević.

Uz klimu, za prihod ratarima ključno je i tržište, odnosno cene. Naši proizvodi prodaju se poznatom kupcu uz ugovor, zaključuje Čedomir Spasojević, uz konstataciju da im je zarada u tom smislu obezbeđena.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/psenica-zedna-a-grasak-se-davi_1014536.html

Kiša koja ovih dana pada dobrodošla je za ratarske kulture koje su posejane, a dobro će doći i biljkama čije seme tek treba da se položi u zemlju pa se može reći da je vreme idealno i da su padavine spasle prolećnu setvu.Padavine će popraviti stanje uljane repice, koja je najviše stradala zbog suše te je oko 15.000 hektara preorano.

Na preostalih 30.000 hektara repica je u fazi cvetanja pa je kiša pala u poslednji čas.

Još pre dve sedmice ratari su krenuli u setvu kukuruza, soje i suncokreta, slušajući vremenske prognoze po kojima su padavine najvljivane još prošlog vikenda pa su žurili da najvažniji posao u godini obave što pre, računajući da je bolje seme u suvoj zemlji nego u yaku.

Kiša je dobrodošla za sve poljoprivredne kulutre, a posebno za pšenicu, čije je seme usled suše jesenas sporo klijalo, tek u decembru i januaru, pa sada na poljima imamo pšenicu niskog rasta, a u nekim područjima i pomalo požutelu, kaže dr Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako dodaje, na području oko Novog Sada palo je više od 20 litara kiše po kvadratnom metru, što znači da je vlaga dospela bar do 20 centimetara u dubinu zemlje.

To nije dovoljno vlažnosti gledajući dug sušni period, i kiše je potrebno još, poručuje naš sagovornik.

Još je rano govoritio tome koliki će biti prinosi, naglašava dr Aćin, ali je moguće da se nakon cvetanja formiraju krupnija zrna, što se može odraziti na veće prinose, mada na veličinu zrna više utiče sorta a manje vremenske prilike.

Kiša je dobra i za soju, kaže dr Vojin Đukić iz Odeljenja za soju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Prema njegovim rečima, ratari su malo poranili sa sejanjem soje, ali su žurili da seme uhvati vlagu u očekivanju kiše.On navodi da je isušenom površinskom sloju zemlje vlaga dobrodošla.

Ova kiša – a svi se nadamo da će biti još – doprineće ujednačenom klijanju i nicanju, pa tako i ujednačenom sazrevanju i istovremenoj žetvi soje, predočava dr Đukić.

Setva šećerne repe je završena i nikla je, na nekim parcelama već ima drugi par listova, pa će i toj industrijskoj kulturi kiša koristiti.

Dr Živko Ćurčić iz Odeljenja za uljanu repicu i industrijsko bilje novosadskog Instituta kaže da je repa sejana već početkom marta i da je setva brzo i završila.

Odlično izgleda na površinama gde je seme položeno u dublji sloj zemlje, dok se tamo gde je zasejana pliće očekuje da posle kiše ne bude pokorica, ističe dr Ćurčić, i dodaje da usevima neće ništa faliti ako kiše bude još.Dr Aćin kaže da je u februaru bilo tri stepena toplije u odnosu na višegodišnji prosek, a u martu je temperatura bila čak šest stepeni viša u odnosnu na raniji godine, pa je, uz vetar, zemlja dodatno osušena i pšenica se slabo razvijala.

Od 1. januara do 10. aprila ove godine palo je svega 80 litara kiše po kvadratnom metru, dok je višegodišnji prosek u tom periodu 130 litara, ističe dr Aćin, i naglašava da je sigurno da će tokom bokorenja pšenica imati manji broj klasova, pa samim tim i manji broj zrna u klasu po jedinici površine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-docekali-padavine-kisni-spas-u-posledni-cas-13-04-2019

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je, u prisustvu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslava Nikolića, predao Radarskom centru "Fruška gora" na korišćenje 780 protivgradnih raketa, za sprovođenje zaštite poljoprivrednih useva na teritoriji Vojvodine.Radojević je istakao da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, u neposrednoj saradnji sa Republičkim hidrometerološkim zavodom, koji je nadležni organ za organizovanje i sprovođenje mera protivgradne odbrane, realizuje ovu meru i da je za tu namenu izdvojio 30 miliona dinara, što je za 50 odsto više nego prošle godine.

"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu već treću godinu intenzivno radi na unapređivanju sistema odbrane od grada u našoj pokrajini i realizuje meru za nabavku protivgradnih raketa. Republički hidrometeorološki zavod kome smo ih ustupili će, u skladu s potrebama na terenu, distribuirati ove rakete ka tri radarska centra u Vojvodini - Fruškoj gori, Bajši i Samošu", istakao je Radojević.

On je izneo očekivanja da će, sa ovim značajnim brojem protivgradnih raketa, šteta koja može da nastane od grada, biti svedena na minimum. Govoreći o značaju mere protivgradne zaštite koju Sekretarijat sprovodi, Radojević je ovome u prilog izneo i procene Državne revizorske institucije, koje govore da su štete od grada, u prethodne tri godine, iznosile nešto preko 6,2 milijarde dinara. Od toga je procena da je šteta koja je nastala u poljoprivredi na teritoriji cele Srbije bila 5,8 milijardi dinara.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić je potvrdio da Srbija zajedno sa Pokrajinskom vladom na tri načina pomaže u sprovođenju protivgradne zaštite. Prvi je kroz sistem odbrane od grada, drugi kroz subvenciju za nabavku protivgradnih mreža i treći putem subvencije u osiguranja. On je ukazao da država čini sve mogući napore, kako bi individualni poljoprivrednici zaštitili svoju proizvodnju.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/211502/Za-zastitu-useva-u-Vojvodini-obezbedjeno-780-protivgradnih-raketa.html

Voćarska proizvodnja ali i povrtarska posebno u organskoj poljoprivredi su veoma teške sa aspekta uništavanja korova ali i dezinfekcije zemljišta. Praktično, jedina moguća mera jeste ručni rad odnosno plevljenje. Međutim, stručnjaci su pronašli  nova rešenje a ovde bi mogla da bude primenjena i ona narodna „Otkrili su toplu vodu“ i zaista rešenje problema korova u organskoj poljoprivredi ali i u konvencionalnoj može biti uz pomoć vrele vode. Naime, stručnjaci su osmislili uređaje pomoću kojih je moguće tretirati korove vrelom vodom koja je dovedena praktično do tačke ključanja odnosno do 99,5 stepeni Celzijusovih. Primenom ovog sistema ostvaruju se velike uštede jer naravno da je voda jeftinija od hemijskih metoda a uz to hemiju nije moguće primenjivati u organskoj poljoprivredi sem malog broja dozvoljenih preparata.

Stručnjaci su utvrdili da je radna brzina u poređenju sa klasičnim metodama bolja i nema mehaničkih oštećenja na tretiranim površinama. Istovremeno, sa borbom protiv korova imamo i čišćenje pod visokim pritiskom. Ovaj uređaj zove se BioMant Aqua i postoje dva modela: WS-I WS-II. Zagrevanje vode je moguće na dizel gorivo ili na plin. Zahvaljujući velikom protoku vode od 15 do 30 litara u minuti postiže se radna brzina do 4km/h. Za potrebe zaštite u redovima na uređajima postoje dodatne kapuljače koje usmeravaju vodu na određeni deo površine zasada.

Postoje i nešto manji modeli poput WS-COMPACT koji ima protok vode 9l/min. On je pogodan za male i velike površine i ima kapacitet rada do 2000 metara kvadratnih na sat. Ovaj uređaj na naše tržište plasira firma HEMCOF doo iz Futoga a više informacija možete pronaći na njihovom sajtu www.hemcof.com.

Kako zapravo ovaj način uništavanja deluje? Odgovor je vrlo jednostavan. Kada tretirate korove vrelom vodom vi ćete te biljke narodski rečeno skuvati. Zahvaljujući usmerivačima vrela voda dolazi u kontakt samo sa korovom a usev ostaje neoštećen. Verovatno se pitate zašto se ova tehnologija ne primenjuje više. Odgovor je prilično jednostavan jer  su budžeti kompanija koje proizvode pesticide i druga hemijska sredstva mnogo više spremnije za ulaganje u marketinške kampanje.

U Srbiji je neretko zemljište zatravljeno u dužem vremenskom periodu. Ovakvu njivu nazivamo ledinom bez obzira na tip zemljišta. Bilo da se radi o pašnjaku, utrini, livadi ili zaležju pre bilo kakve obrade potrebno je da takvu površinu očistimo i uništimo biljni pokrivač. Profesor doktor Dušan Kovačević u svojoj knjizi "Opšte ratarstvo" objašnjava da su prirodne ledine jako vezane, žilave i čvrste a do toga dolazi zbog velike isprepletanosti korena i zemljišta. Međutim ovakve ledine u površinskom sloju obiluju humusom. Kada ovakvo zemljište podvrgnemo zasnivanju oranice onda se ono odlikuje većom plodšnoću. 

Odgovore na pitanja kako ledinu pretvoriti u oranicu i koje useve posejati možete pronaću u novom broju Agrobiznis magazina.

 

IZVOR:Agrobiznis magazin 

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u Bijeljini osmu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj je bilo reči o tome zašto je neophodno osigurati useve. Predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike, pre svega za osiguranje useva, plodova i duvana, osiguranje životinja, ali i za osiguranje imovine.

U Republici Srpskoj (RS) osigurano je manje od deset odsto poljoprivrednih površina. To je, prema ocenama direktora filijala „Dunav osiguranja“ u Brčkom i Bijeljini Milana Trninića, veoma malo, budući da su na području Semberije elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.

„Upravo zato, ova radionica je bila prilika i za poljoprivredne proizvođače koji su se dvoumili da li da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, da osim ponude za osiguranje koje pruža naša kompanija, čuju i iskustva poljoprivrednika koji sarađuju sa „Dunav osiguranjem“ i da dobiju preporuku i od njih”, ocenjuje Trninić.

On je u izjavi medijima rekao da „Dunav osiguranje“ na ovom području treću godinu zaredom beleži rast premije što se tiče osiguranja useva i životinja.

U 2017. godini, precizirao je Trninić, filijale Brčko i Bijeljina pokrile su oko 2.000 hektara kada je reč o osiguranju useva.

„Tu ima raznih kultura, među kojima su uljana repica, pšenica, kukuruz, a na području Bijeljine jako je bitno osiguranje duvana”, istakao je Trninić i dodao da su „Dunavu“ najbolja preporuka bili upravo osiguranici koji proizvode duvan, jer su oni imali dosta šteta, ali i dosta iskustva s „Dunav osiguranjem“ prilikom isplate.

učesnici radionice se aktivno uključili u diskusiju

Iznos premije za osiguranje pšenice, za prosečan prinos po hektaru, iznosi oko 40 konvertibilnih maraka (KM), kaže Trninić, a za kukuruz, takođe po jednom hektaru prosečnog prinosa, premija iznosi oko 50 konvertibilnih maraka (KM), odnosno za duvan 365 KM, u zavisnosti od visine sume osiguranja po jednom hektaru.

Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, prema Trninićevim rečima, izdvaja se ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru, kao i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru.

Direktor filijala u Brčkom i Bijeljini Milan Trninić poručio je i da ima prostora za snižavanje premije, ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo.

Rade Jovičević, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva iz Trnjaka , koji na 30 hektara zemljišta uzgaja povrće i pšenicu, učestvovao je u aktivnostima današnje radionice, a kako je rekao novinarima, iako je do sada osiguravao samo pšenicu, sada planira da osigura i kupusnjače.

„Želim i njih da osiguram jer sam saznao da ‘Dunav’ pruža mogućnosti osiguranja svih ratarskih i povrtarskih kultura i useva, za koje do sada nisam znao ni da postoje.”

Milan Trninić, direktor filijala Dunav osiguranja u Bijeljini i Brčkom

Jovičević je u ovoj osiguravajućoj kući osigurao deset hektara svog poljoprivrednog zemljišta, a za „Dunav osiguranje“ se odlučio, kako kaže, zato što tu ima mogućnost da plati samo deset odsto od ukupne premije da bi aktivirao polisu, a da će ostatak premije platiti posle žetve.

„To je presudilo kod 80 odsto proizvođača koje ja poznajem da zaključe polisu osiguranja, a koji sarađuju sa ‘Dunavom’. Za tako mali novac, i takve pogodnosti, ne znam ko može da odoli toj ponudi, naravno ukoliko se ozbiljno bavi poljoprivredom,” poručio je Jovićević proizvođačima koji su prisustvovali radionici.

Njegovo mišljenje deli i direktor poljoprivrednog dobra „Napredak“ iz Pelagićeva Aleksa Stakić, koji se bavi proizvodnjom uljane repice, pšenice, soje i kukuruza. Stakić je novinarima rekao da u poslednjih nekoliko godina osigurava sve svoje useve u „Dunav osiguranju“.

„U početku smo osiguravali samo deo površina a onda smo, nakon manjih šteta koje smo prošle godine imali, ocenili da je saradnja sa ‘Dunav osiguranjem’ korektna,” rekao je i dodao da su procene i isplata štete odgovarale realnom stanju.

„Nismo imali nikakvih primedbi, tako da ćemo i ove godine osigurati kompletnu poljoprivrednu proizvodnju,” kaže Stakić.

 

Danas je federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Šemsudin Dedić, održao sastanak sa prvim sekretarom Ekonomskog odjela Američke ambasade u BiH, Johnom Ashwortom, zamjenicom šefa Ekonomskog odjela, Marissom Smith, i predstavnicom Ministarstva poljoprivrede SAD-a, Sanelom Stanojčić.

Na sastanku se razgovaralo o aktuelnim temama u poljoprivredi, posebice nepovoljnim vremenskim prilikama, i uticajima na poljoprivrednu proizvodnju, te planovima Ministarstva u narednom periodu.

Ministar Dedić je istakao da Ministarstvo trenutno provodi Projekat razvoja navodnjavanja, koji se finansira kreditnim sredstvima Svjetske banke, a implementacija je započela 2013. godine. Razvojni cilj projekta je da se unaprijedi učinak sistema navodnjavanja, i institucija za navodnjavanje, radi pružanja podrške poljoprivrednim proizvođačima, u projektnim područjima.

"Da bi se uspješno nosili sa sušama koje su, prema nekim preliminarnim procjenama, ove godine pričinile velike štete na usjevima, potrebna su snažnija ulaganja u sisteme navodnjavanja, i uvođenje novih tehnologija, a ovaj Projekt se pokazao kao dobar primjer načina rješavanja ovog problema. U Projekat je trenutno uključeno 10 općina Federacije BiH, a bilo bi dobro da sve općine imaju izrađene projekte navodnjavanja spremne za realizaciju, jer smo osma zemlja u Europi po raspoloživosti vodnih resursa i projekte navodnjavanja je puno lakše realizovati nego u mnogim drugim zemljama. Stoga ćemo u narednom periodu nastojati podržati slična ulaganja, kako bi povećali postotak navodnjavanih površina u Federaciji," kazao je ministar Dedić.  

 

 

 

 

 

 

 

Nakon nedelja rasprave i maratonskog 15-časovnog sastanka koji se završio u sredu ujutru, parlamentarni odbor glasao je za ograničenje površina pod plantažama eukaliptusa, koje uglavnom okrivljuju za izazivanje požara, prenosi AP.

U šumskom pozaru u Portugalu prošlog meseca život su izgubile 64 osobe. 

Portugalski mediji objavili su da nove mere uključuje sađenje novih plantaža eukaliptusa u hladnijim oblastima duž obale, gde ređe dolazi do požara i gde je zemlja bogatija. 

Te nove plantaže eukaliptusa najverovatnije će biti dvostruko manje od postojećih u unutrašnjosti zemlje, koje će biti iskrčene. 

Predlog bi tek trebalo da se nađe na sednici parlamenta. 

Proizvodnja tehničke celuloze koja se dobija iz eukaliptusa čini tri procenta portugalskog bruto domaćeg proizvoda.

Izvor: www.b92.net

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom. Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja.

Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za povrće dosta visoko i kreće se u intervalu od 70-85% od PVK u zavisnosti od vrste povrća. U našim uslovima taj broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta
zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke.

Može se proceniti, da su ukupne potrebe za vodom, povrtarskih useva od 150 do 200 mm kod vrsta sa kratkom vegetacijom, koje se gaje rano u proleće ili jesenje-zimskom periodu. Kada su evapotranspiracioni zahtevi sredine skromni, one mogu dostići 600-650 pa i 700 mm kod useva pune vegetacije, čija je setva rano u proleće, a skidanje kasno u jesen, ili kod vrsta koje se proizvode iz rasada.

U zaštićenom prostoru, celokupnu količinu vode, treba obezbediti navodnjavanjem. U zavisnosti od uslova i biljne vrste ukupne potrebe za vodom kod proizvodnje rasada su 80-160 mm u zaštićenom prostoru, a na otvorenom mogu da budu i veće (npr. kod proizvodnje rasada kasnog kupusa). Obavlja se veliki broj zalivanja sa malim normama, održava se optimalna vlažnost zemljišta u površinskom sloju od nekoliko santimetara do 15-30 cm, gde su rezerve vode nestabilne.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Gajenje ratarskih useva u plodoredu je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera koje se treba pridržavati. Ono što je bitno kod ove agrotehničke mere je da nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja da bi se ona sprovela a koristi od njene primene su višestruke. Monokultura predstavlja gajenje jedne iste biljne vrste duži niz godina na istoj parceli, čime se zemljište iscrpljuje, dolazi do nagomilavanja prouzrokivača bolesti, štetočina, korova kao i različitih štetnih materija koje ispuštaju gajenje biljke u zemljište. Različiti usevi različito reaguju na gajenje u monokulturi.Postoji izvesna grupa biljaka koja je tolerantna prema kratkotrajnoj monokulturi, u ovu grupu biljaka spadaju: pšenica, soja, grahorica, grašak,pasulj.Za razliku od njih, drugu grupu kultura treba isključivo gajiti u plodoredu i mogu se sejati na istoj površini tek posle tri ili četri godine, u ovu grupu spadaju: šećerna repa, krompir, duvan i suncokret.Kukuruz je usev koji se može gajiti u kratkotrajnoj monokulturi, bez posledica na smanjenje prinosa,ali dugotrajna monokultura nikako nije preporučljiva. Prednost gajenja useva u plodoredu u odnosu na gajenje u kraćoj ili dužoj monokulturi su višestruka. Pre svega u poboljšanju hemijskih, fizičkih i bioloških osobina zemljišta kao i boljoj zaštiti useva od bolesti, štetočina i korova.Pravilnom primenom plodoreda sprečava se oštećenje zemljišta od erozije a omogućuje se rentabilnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije i pravilnije izvođenje pojedinih agrotehničkih mera. Ono što je najbitnije za poloprivredne proizvođače je značajna razlika u prinosu koja se može ostvariti kod biljaka koje se gaje u plodoredu i onih koje se gaje u monokulturi, tako da je recimo kod kukuruza koji se gaji u plodoredu moguće ostvarati veći pinos i do 10 %, a u pojedinim slučajevima i do 30 % u odnosu na usev gajen u višegodišnjoj monokulturi.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30