Velike štete na poljoprivrednim usevima zbog ptica, mogle bi da postanu prošlost, zahvaljujući jednoj jednostavnoj ekološkoj ideji. Reč je o lažnim predatorima, koji odbijaju prave ptice. Ta ideja zaživela je na našem tržištu, a našla je primenu i van poljoprivrednih gazdinstavaMilibor Dimić iz Deronja do nedavno je kaže, imao velike štete u proizvodnji jagoda, lubenica pa i u ribnjaku zbog ptica grabljivica."Šteta od vrana može da bude velika jer ona grize i vadila nam je rasad. Jato vrana kad se pusti na lubenice napravi samo štetu, a kormorani, oni u ribnjacima prave ogromne štete", kaže Milibor Dimić, proizvođač iz Deronja.

Ovaj problem naš sagovornik ali i brojni drugi proizvođači rešili su postavljanjem jednog inovativnog ekološkog proizvoda koji ne ugrožava prave ptice ni na koji način.

"Radi se o imitaciji leta velikog predatora. Jedino čega se plaše male ptice je velika ptica, znači neki prirodni predator izgleda jastreba. Ptica ga vidi sa nekih 50 do 100 metara - plaši se, okreće se i ne ide više na tu lokaciju", objašnjava Aleksandar Čerevićki, regionalni zastupnik kompanije Scarybird.

Ovaj proizvod našao je svoju primenu i na Vojnom aerodromu, fudbalskim stadionima, firmama, zgradama i privatnim kućama kao zaštita npr. od golubova, a njegovu promociju podržala je i Privredna komora Vojvodine.

"Izuzetno bitne su inovacije koje se uvode u poljoprivredu, pored digitalizacije koja je budućnost, ovakav način jednostavan ekološki način zaštita svih useva koji se gaje na teritoriji AP Vojvodine", smatra Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.

Na koktelu u Privrednoj komori Vojvodine na kom su bile ugledne zvanice iz sveta agrara, zahvalnicu za doprinos promociji tehnoloških inovacija dobila je i novinarka i urednica RTV-a Mirela Mitrić.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/lazni-predatori-efikasno-resenje-za-zastitu-poljoprivrednih-useva_1078087.html

Primena bumbara u oplodnji useva potiče od ispitivanja veterinara dr Roland de Jonghe, iz mesta Oevel u Belgiji. Roland je od malih nogu bio zaljubljenik u bumbare, da bi 1987. godine osnovao kompaniju Biobest, i započeo primenu bumbara u oplodnji useva paradajza u okolnim plastenicima. Proizvodnja paradajza danas je nezamisliva bez primene košnica bumbara i one se danas primenjuju u više od 70 zemalja.
U vreme kada je sve počelo, za zaštitu useva koristile su se velike količine pesticida i prvi izazov sa kojim se susreo Roland, bio je kako da bumbari prežive primenjene pesticide i ispune svoju ulogu u poboljšanju oplodnje povećanjem prinosa (u to vreme i do 40%) i kvaliteta.
Primena bumbara u oplodnji useva začela je i novu eru proizvodnje koja se bazirala na smanjenoj primeni pesticida. Taj trend nastavljen je i danas usled povećane svesti o uticaju pesticida na životnu sredinu i zdravlje, pritiska potrošača i industrije i sl. Posle paradajza, primenu košnica bumbara u oplodnji brzo je započela kod drugih useva u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju.
U većoj, ili manjoj meri primenjuju se kod: paradajza, paprike, plavog patlidžana, lubenice, dinje, jabuke, kruške, borovnice, maline, jagode, crne ribizle, višnje, šljive, kajsije, uljane repice… Povećanje prinosa u odnosu na standardnu tehnologiju zavisi od useva, vremenskih uslova, prisustva drugih
oprašivača i primenjene tehnologije. Tako npr. kod paradajza u zatvorenom prostoru ukoliko ne bismo sproveli nikakve aktivnosti, u nedostatku oprašivača i
vetra, ne bi došlo do oplodnje i do formiranja ploda. Tradicionalni načini oplodnje poput protresanja biljaka ili udaranja štapom po špaliru mogu u izvesnoj meri dovesti do oplodnje, ali razlika u prinosu u korist primene bumbara može biti i više od +50%. U jednom periodu primenjivali su se hormoni za oplodnju, ali i u tom slučaju prinos, kvalitet i trajnost ploda idu u korist bumbara.
Druga veoma bitna stvar kod oplodnje paradajza je značajna ušteda rada. Cvet jagode ima mnogo tučkova, pri čemu se od svakog tučka obrazuju posebni plodići, koji su međusobno povezani razraslom, sočnom i jestivom cvetnom ložom. Prednosti bumbara u oplodnji jagoda u odnosu na pčele, ogledaju se u njihovoj boljoj aktivnosti na nižim temperaturama, boljem skupljanju i prenošenju polena (usled strukture dlačica) i krupnijoj građi koja doprinosi boljem kontaktu sa cvetom.
Primenom bumbara dobijaju se kvalitetni plodovi bez deformacija.Cevast oblik (obrnuti) cveta borovnice značajno otežava oplodnju. Kada se tome
doda kratko vreme cvetanja i težak i lepljiv polen, jasno je da je potrebno naći način da se pomogne prirodnim oprašivačima da bi oplodnja bila uspešnija. Bumbari brže obilaze cvetove, kraće se zadržavaju, a zbog mase su dosta efikasniji. Kvalitetan plod borovnice sadrži 6-10 semenki. Da bi oplodnja bila dobra, pčela mora posetiti cvet više od 6 puta, dok je bumbaru dovoljna samo jedna poseta.
Suština kvalitetne oplodnje je upravo u tome da se dobije više semenki u plodu, jer više semenki u plodu doprinose tome da plodovi budu krupniji, a samim tim i kvalitetniji, a postižu se i viši prinosi. Broj potrebnih košnica zavisi od gajenog useva, površine, broja otvorenih cvetova, vremenskih uslova, opštih uslova proizvodnje i sl.Primena bumbara najzastupljenija je u plasteničkoj proizvodnji paradajza i za tu namenu u Srbiji je najčešće koriste Super mini košnice sa oko 50 radilica koje pokrivaju do 400 m2 do 4 nedelje.
Srednje košnice imaju kraljicu i više od 60 radilica i pokrivaju površinu od 400-800 m2 tokom 4-6 nedelja. Veliki objekti obično koriste velike košnice koje uz kraljicu imaju više od 80 radilica i pokrivaju do 2.500 m2 tokom 6-8 nedelja.
U voćarstvu se obično preporučuje primena 2-3 Multihive košnice po hekaru. Multihive košnica u sebi sadrži tri standardne košnice u velikoj, otpornoj na vremenske uslove, polistirenskoj kutiji (umesto kartonske). Postoji više vrsta košnica i izbor košnice treba prilagoditi usevu i uslovima uzgoja.
Košnica se sastoji od legla bumbara koji se nalazi u plastičnoj košnici sa vratancima za ulaz/izlaz, odnosno samo za ulaz. Ispod plastične košnice, spojen fitiljom, je rezervoar sa Bioglucom (zašećerena voda). To se sve nalazi u kartonskoj kutiji kod standardnih košnica za zatvoreni prostor, odnosno u polistirenskoj kutiji za otvoreno (Multihive). Kod većine useva košnice se unose kada se otvore prvi cvetovi na usevu. Načelno je košnicu potrebno malo podići od zemlje i zaštititi od sunca, vetra, kiše i mrava.
Po postavljanju, a pre otvaranja, potrebno je sačekati nekoliko časova da se bumbari umire. Samo otvaranje najbolje je uraditi u uslovima bez dnevne svetlosti. Aktivnost bumbara obično počinje 1-2 dana po unošenju. Za dostizanje pune aktivnosti ponekad je potrebno 5-7 dana, pa taj podatak treba uzeti u obzir prilikom određivanja momenta unošenja i izbora košnice. Tako npr. kod useva sa kratkim periodom cvetanja može se postaviti Biobest Turbo košnica koja uz kraljicu ima više od 200 radilica ili npr. Biobest Multihive Turbo sa više od 600 radilica, što osigurava da će veći broj cvetova biti oplođen.
Na kraju, važno je napomenuti da su bumbari živa bića i da im je potrebno posvetiti dužnu pažnju. Najveći problem predstavlja nepravilna upotreba pesticida, koja lako može dovesti do uginuća celog legla, pa je zato izuzetno bitno poštovati uputstvo za upotrebu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Živko Stefanović, stručnjak za agroekonomiju iz lozničke Poljoprivredne stručne službe, kaže da su osiguranjem useva i plodova pokriveni rizici od grada, požara, groma i to su osnovni rizici, a u dopunske spadaju rizik od prolećnih mrazeva, poplava i oluja.

- Iznos premija osiguranja za useve i plodove, zavisi od vrste useva, visine prinosa i mesta osiguranja, a kod osiguranja životinja, pokriveni su nesrećni slučajevi, bolest, uginuće, prinudno klanje iz nužde ili iz ekonomskih razloga. Suma osiguranja stvarna je tržišna vrednost životinje u momentu zaključivanja osiguranja koja će odrediti vrednost nastradale životinje u slučaju ostvarenja osiguranog slučaja, a plaćanje premije osiguranja olakšano je i podsticajima Ministarstva poljoprivrede, koji se mogu dobiti i ove godine - rekao je Stefanović.

Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva Ministarstvu finasnija - Upravi za trezor od 1. jula do 15. novembra tekuće godine.

- Ukupno, za sve vrste podsticaja, korisnik može da ostvari maksimalno dva i po miliona dinara a podsticaji se isplaćuju po redosledu podnošenja zahteva, a do utroška finansijskih sredstava utvrđenih uredbom o raspodeli podsticaja, za 2019. godinu oni iznose 600 miliona dinara - naveo je Stefanović.

Podsticajna sredstva za investicije za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, dodeljuje i Gradska uprava Grada Loznice u procentualnom iznosu od 50% vrednosti premije osiguranja bez PDV-a, odnosno 60% u slučajevima kada je podnosilac zahteva lice mlađe od 40 godina ili žena, do maksimalnog iznosa od 100.000 dinara po zahtevu.

 

Više informacija možete naći na sledećem linku: http://www.trezor.gov.rs/files/services/rpg/propisi/Podsticaji%20poljoprivrednoj%20proizvodnji%20u%20nadle%C5%BEnosti%20Uprave%20za%20trezor/60.%20Pravilnik%20o%20uslovima%2C%20na%C4%8Dinu%20i%20obrascu%20zahteva%20za%20ostvarivanje%20prava%20na%20podsticaje%20za%20premiju%20osiguranja.pdf

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2578122/pravo-na-podsticaje-za-osiguranje-useva-i-zivotinja-ostvaruje-se-do-15

Zbog štete koje su grad i obilne padavine naneli gotovo svim poljoprivrednim kulturama, kikindska lokalna samouprava proglasila je za sada vanrednu situaciju u mesnoj zajednici Banatska Topola. Led je naneo ozbiljnu štetu i u delu katastarske opštine Bašaid, kao i u okolnim selima. Svi poljoprivrednici čije je parcele zahvatio grad, treba da prijave štetu, a lokalna samouprava najavljuje isplatu nadoknade.Drugi put u poslednjih desetak dana, pojedini delovi atara Kikinde i okolnih mesta sradali su od grada. Gradonosni oblaci i u kratkom periodu obilne padavine, kakve se inače na severu Banata ne pamte, naneli su velike štete poljoprivrednicima. Protivgradna zaštita, bar u Banatskoj Topoli, očigledno nije valjano dejstvovala.Jene Mihaljfi, poljoprivrednik iz Banatske Topole kaže:

"Najviše je stradao suncokret, pogotovo suncokret u kasnijoj setvi. Problem je i veika količina padavina, jer se stvorila pokorica. Pšenica je stradala već u prvom naletu, nemoguće je ovog trenutka to precizirati. Ima parcela koje su tradale oko 30-tak procenata, a ima onih kod koji je šteta i do 80 procenata."

Nakon oluje koja je zahvatila Bašaid, oborena stabla oštetila su električne vodove. Pukom srećom nisu stradali ljudi, ali je od udara struje nažalost stradalo osam ovaca:

Saša Milićev, stočar iz Bašaida ističe:

"Pošto su oni trebali da ukllone žice, kako ne bi bilo opasnosti od struje, desilo se šta se desilo. Osam komada je odmah stradalo, a ja sam izvukao tri. Vezao sam noge vrpcama i nekako sam tri ovce spasao."

Svi poljoprivrednici čije je parcele zahvatio grad, treba da prijave štetu u mesnoj zajednici ili u gradskom Uslužnom centru. Kikindska lokalna samouprava proglasila je za sada vanrednu situaciju u mesnoj zajednici Banatska Topola i najavljuje isplatu nadoknade:

"To je jedina mogućnost da iz budžetskih sredstava ljudima možemo izaći u susret , kako bi učestvovali u nadoknadi nastale štete. Svaki dan nam se ponavljaju vremenske nepogode, pa je, naročito za žita, jedina i 100-procentna zaštita osiguranje useva. I bez obzira na dejstvovanje protivgradne zaštite, ona ne može davati uvek stoprocentne rezultate", ističe Imre Kabok, član Gradskog veća.

Do sada je samo u Banatskoj Topoli registrovano preko 300 prijava štete na parcelama. Komisija je na terenu obradila 120 prijava, ali je zbog konstantnih padavina još uvek teško ulaziti u njive. Tek po završenoj kompletnoj proceni na terenu moguće je govoriti o konkretnim razmerama štete u pojedinim delovima atara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/vanredna-situacija-u-banatskoj-topoli-led-naneo-stetu-i-u-basaidu_1021313.html

Učestalim padavinama poslednjih dana praktično su nadoknađene rezerve vlage i sada je potrebno što više sunca i toplijih dana da bi usevi napredovali i normalno rasli, ali i da bi se zaštitili od bolesti, izjavio je danas direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković.Ako se normalizuje vreme iza ovog kišnog talasa, onda bismo mogli da kažemo da je to skoro idealno i da odgovara poljoprivrednim kulturama i usevima, rekao je Saković.

On kaže da će biti teško oboriti rekord od prošle godine kada su prinosi u pitanju, ali da je, na primer, već sada za očekivati da će prinos uljane repice biti manji.

Uljana repica je najviše platila ceh jesenjih suša, jer se ona seje prva, već u septembru.

Saković je naveo da je oko 15.000 hektara preorano i presejano, i da je šteta što će uljane repice biti manje nego lane, jer jer je veoma tražena na međunarodnom tržištu i svi viškovi su do sada bili namenjeni izvozu.

Prema njegovim rečima, ove godine zasejano je manje pšenice i ne može se očekivati rod kao prošle godine.

Prinos će biti manji nego prošlogodišnji, ali nadamo se da će kvalitet biti dobar, a bolji kvalitet znači i bolju cenu, objasnnio je sagovornik Tanjuga.

Saković kaže i da je zasađeno više kukuruza nego lane i da, ako vremenski uslovi budu odgovarajući, mogu se očekivati isti ili slični prinosi.

Ističe i da je posle sušnog marta i aprila sada palo više kiše nego što je potrebno.

Imajući u vidu da se u narednih nedelju dana najavljuju nove padavine sigurno će biti više vlage nego što je potrebno, a muku poljoprivrednim proizvojačima sada zadaje to što mehanizacijom ne mogu da uđu u njive i obave zaštitu prolećnih useva od korova, a ozimu pšenicu zaštite od potencijalnih bolesti, rekao je on.

Saković kaže da poljoprivrednim kulturama i usevima neće odgovarati ako se nastavi kišni period.

Koliko god da imamo problema sa sušom, toliko se mogu pojaviti samo drugačiji problemi ako bude vlažan period. Da bismo imali rekordnu godinu treba da imamo sreće kao i prošle godine kada su padavine dolazile na svakih 10 do 15 dana i da budu redovne, pogotovo u junu i julu, naveo je direktor Udruženja “Žita Srbije”.Padavine su svuda iznad proseka, a najviše u Sremu i Posavini, kao i Banatu, pogotovo južnom, koji je „dobio“ više kiše nego inače.
Prošla 2018. godina bila je rekordna što se poljoprivredne proizvodnje i prinosa tiče.

Prinos pšenice bio je rekordan i iznosio je 5,1 tonu po hektaru, a kukuruza čak osam tona.

Bio je dobar i rod soje, ali je rod suncokreta bio nešto slabiji nego što se očekivalo, mada opet iznad proseka, kaže Saković.

Sve je u rukama prirode. Ako budemo imali kišne periode i dobro raspoređeno lepo vreme, možemo očekivati dobru godinu, rekao je Saković.

Srbiju i region od večeras do 17. maja ujutro očekuju obilnije padavine, upozorio je u petak ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, naglasivši da su sva vodoprivedna preduzeća u pripravnosti.

Prema prognozama, kako je rekao, od nedelje uveče i naredna četiri dana očekuje se više od 40 do 50 litara padavina po metru kvadratnom, a u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Ministar je rekao i da ne očekuje veće probleme na velikim vodotokovima, ali upozorava da može doći do pojave bujičnih poplava, naročito u Zapadnoj Srbiji.

Naša vodoprivredna preduzeća preduzela su sve aktivnosti u pogledu osmatranja prostora i angažovanja mehanizacije koja je neophodna, rekao je Nedimović.

Što se tiče same vode i koristi za poljoprivredu, ne treba da vam govorim koliko je to važno u ovom trenutku, zaključio je ministar.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kise-i-vise-nego-sto-treba-sada-bi-usevima-prijalo-sunce-12-05-2019

Kiša je dobrodošla usevima poput pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. 
Usev pšenice predugo je čekao kišu, žali se direktor zadruge „Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu, Čedomir Spasojević.

"Pšenicu gajimo u suvom ratarenju, pa nismo sigurni kakav će biti ishod ovogodišnje proizvodnje. U svakom slučaju, prinosi će biti mnogo manji nego što su bili prošle godine", ocenjuje Spasojević.Kada je reč o ječmu, navodnjavanje parcela pod tom kulturom daje dobre rezultate, tvrdi Spasojević.

"Gajimo ječam na 50 hektara. Ta proizvodnja je pod sistemom za navodnjavanje, pa sa ječmom nemamo problema. Navodnjavanje na tim parcelama je još od setve, odnosno jesenas. Ove godine, dva puta smo iz naših sistema distribuirali vodu na usev koji dobro napreduje", ističe Spasojević.

Zbog nedostatka vlage, kod proizvodnje graška navodnjavanje je od setve, pa je sada više vlage nego što treba usevu, objašnjava Spasojević.

"Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27 hiljada litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta. Pojavljuju se vodoleži u ataru i postoji opasnost da dođe do propadanja graška kao što se desilo i lane", podseća Spasojević.

Uz klimu, za prihod ratarima ključno je i tržište, odnosno cene. Naši proizvodi prodaju se poznatom kupcu uz ugovor, zaključuje Čedomir Spasojević, uz konstataciju da im je zarada u tom smislu obezbeđena.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/psenica-zedna-a-grasak-se-davi_1014536.html

Kiša koja ovih dana pada dobrodošla je za ratarske kulture koje su posejane, a dobro će doći i biljkama čije seme tek treba da se položi u zemlju pa se može reći da je vreme idealno i da su padavine spasle prolećnu setvu.Padavine će popraviti stanje uljane repice, koja je najviše stradala zbog suše te je oko 15.000 hektara preorano.

Na preostalih 30.000 hektara repica je u fazi cvetanja pa je kiša pala u poslednji čas.

Još pre dve sedmice ratari su krenuli u setvu kukuruza, soje i suncokreta, slušajući vremenske prognoze po kojima su padavine najvljivane još prošlog vikenda pa su žurili da najvažniji posao u godini obave što pre, računajući da je bolje seme u suvoj zemlji nego u yaku.

Kiša je dobrodošla za sve poljoprivredne kulutre, a posebno za pšenicu, čije je seme usled suše jesenas sporo klijalo, tek u decembru i januaru, pa sada na poljima imamo pšenicu niskog rasta, a u nekim područjima i pomalo požutelu, kaže dr Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako dodaje, na području oko Novog Sada palo je više od 20 litara kiše po kvadratnom metru, što znači da je vlaga dospela bar do 20 centimetara u dubinu zemlje.

To nije dovoljno vlažnosti gledajući dug sušni period, i kiše je potrebno još, poručuje naš sagovornik.

Još je rano govoritio tome koliki će biti prinosi, naglašava dr Aćin, ali je moguće da se nakon cvetanja formiraju krupnija zrna, što se može odraziti na veće prinose, mada na veličinu zrna više utiče sorta a manje vremenske prilike.

Kiša je dobra i za soju, kaže dr Vojin Đukić iz Odeljenja za soju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Prema njegovim rečima, ratari su malo poranili sa sejanjem soje, ali su žurili da seme uhvati vlagu u očekivanju kiše.On navodi da je isušenom površinskom sloju zemlje vlaga dobrodošla.

Ova kiša – a svi se nadamo da će biti još – doprineće ujednačenom klijanju i nicanju, pa tako i ujednačenom sazrevanju i istovremenoj žetvi soje, predočava dr Đukić.

Setva šećerne repe je završena i nikla je, na nekim parcelama već ima drugi par listova, pa će i toj industrijskoj kulturi kiša koristiti.

Dr Živko Ćurčić iz Odeljenja za uljanu repicu i industrijsko bilje novosadskog Instituta kaže da je repa sejana već početkom marta i da je setva brzo i završila.

Odlično izgleda na površinama gde je seme položeno u dublji sloj zemlje, dok se tamo gde je zasejana pliće očekuje da posle kiše ne bude pokorica, ističe dr Ćurčić, i dodaje da usevima neće ništa faliti ako kiše bude još.Dr Aćin kaže da je u februaru bilo tri stepena toplije u odnosu na višegodišnji prosek, a u martu je temperatura bila čak šest stepeni viša u odnosnu na raniji godine, pa je, uz vetar, zemlja dodatno osušena i pšenica se slabo razvijala.

Od 1. januara do 10. aprila ove godine palo je svega 80 litara kiše po kvadratnom metru, dok je višegodišnji prosek u tom periodu 130 litara, ističe dr Aćin, i naglašava da je sigurno da će tokom bokorenja pšenica imati manji broj klasova, pa samim tim i manji broj zrna u klasu po jedinici površine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-docekali-padavine-kisni-spas-u-posledni-cas-13-04-2019

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je, u prisustvu direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslava Nikolića, predao Radarskom centru "Fruška gora" na korišćenje 780 protivgradnih raketa, za sprovođenje zaštite poljoprivrednih useva na teritoriji Vojvodine.Radojević je istakao da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, u neposrednoj saradnji sa Republičkim hidrometerološkim zavodom, koji je nadležni organ za organizovanje i sprovođenje mera protivgradne odbrane, realizuje ovu meru i da je za tu namenu izdvojio 30 miliona dinara, što je za 50 odsto više nego prošle godine.

"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu već treću godinu intenzivno radi na unapređivanju sistema odbrane od grada u našoj pokrajini i realizuje meru za nabavku protivgradnih raketa. Republički hidrometeorološki zavod kome smo ih ustupili će, u skladu s potrebama na terenu, distribuirati ove rakete ka tri radarska centra u Vojvodini - Fruškoj gori, Bajši i Samošu", istakao je Radojević.

On je izneo očekivanja da će, sa ovim značajnim brojem protivgradnih raketa, šteta koja može da nastane od grada, biti svedena na minimum. Govoreći o značaju mere protivgradne zaštite koju Sekretarijat sprovodi, Radojević je ovome u prilog izneo i procene Državne revizorske institucije, koje govore da su štete od grada, u prethodne tri godine, iznosile nešto preko 6,2 milijarde dinara. Od toga je procena da je šteta koja je nastala u poljoprivredi na teritoriji cele Srbije bila 5,8 milijardi dinara.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Jugoslav Nikolić je potvrdio da Srbija zajedno sa Pokrajinskom vladom na tri načina pomaže u sprovođenju protivgradne zaštite. Prvi je kroz sistem odbrane od grada, drugi kroz subvenciju za nabavku protivgradnih mreža i treći putem subvencije u osiguranja. On je ukazao da država čini sve mogući napore, kako bi individualni poljoprivrednici zaštitili svoju proizvodnju.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/211502/Za-zastitu-useva-u-Vojvodini-obezbedjeno-780-protivgradnih-raketa.html

Voćarska proizvodnja ali i povrtarska posebno u organskoj poljoprivredi su veoma teške sa aspekta uništavanja korova ali i dezinfekcije zemljišta. Praktično, jedina moguća mera jeste ručni rad odnosno plevljenje. Međutim, stručnjaci su pronašli  nova rešenje a ovde bi mogla da bude primenjena i ona narodna „Otkrili su toplu vodu“ i zaista rešenje problema korova u organskoj poljoprivredi ali i u konvencionalnoj može biti uz pomoć vrele vode. Naime, stručnjaci su osmislili uređaje pomoću kojih je moguće tretirati korove vrelom vodom koja je dovedena praktično do tačke ključanja odnosno do 99,5 stepeni Celzijusovih. Primenom ovog sistema ostvaruju se velike uštede jer naravno da je voda jeftinija od hemijskih metoda a uz to hemiju nije moguće primenjivati u organskoj poljoprivredi sem malog broja dozvoljenih preparata.

Stručnjaci su utvrdili da je radna brzina u poređenju sa klasičnim metodama bolja i nema mehaničkih oštećenja na tretiranim površinama. Istovremeno, sa borbom protiv korova imamo i čišćenje pod visokim pritiskom. Ovaj uređaj zove se BioMant Aqua i postoje dva modela: WS-I WS-II. Zagrevanje vode je moguće na dizel gorivo ili na plin. Zahvaljujući velikom protoku vode od 15 do 30 litara u minuti postiže se radna brzina do 4km/h. Za potrebe zaštite u redovima na uređajima postoje dodatne kapuljače koje usmeravaju vodu na određeni deo površine zasada.

Postoje i nešto manji modeli poput WS-COMPACT koji ima protok vode 9l/min. On je pogodan za male i velike površine i ima kapacitet rada do 2000 metara kvadratnih na sat. Ovaj uređaj na naše tržište plasira firma HEMCOF doo iz Futoga a više informacija možete pronaći na njihovom sajtu www.hemcof.com.

Kako zapravo ovaj način uništavanja deluje? Odgovor je vrlo jednostavan. Kada tretirate korove vrelom vodom vi ćete te biljke narodski rečeno skuvati. Zahvaljujući usmerivačima vrela voda dolazi u kontakt samo sa korovom a usev ostaje neoštećen. Verovatno se pitate zašto se ova tehnologija ne primenjuje više. Odgovor je prilično jednostavan jer  su budžeti kompanija koje proizvode pesticide i druga hemijska sredstva mnogo više spremnije za ulaganje u marketinške kampanje.

U Srbiji je neretko zemljište zatravljeno u dužem vremenskom periodu. Ovakvu njivu nazivamo ledinom bez obzira na tip zemljišta. Bilo da se radi o pašnjaku, utrini, livadi ili zaležju pre bilo kakve obrade potrebno je da takvu površinu očistimo i uništimo biljni pokrivač. Profesor doktor Dušan Kovačević u svojoj knjizi "Opšte ratarstvo" objašnjava da su prirodne ledine jako vezane, žilave i čvrste a do toga dolazi zbog velike isprepletanosti korena i zemljišta. Međutim ovakve ledine u površinskom sloju obiluju humusom. Kada ovakvo zemljište podvrgnemo zasnivanju oranice onda se ono odlikuje većom plodšnoću. 

Odgovore na pitanja kako ledinu pretvoriti u oranicu i koje useve posejati možete pronaću u novom broju Agrobiznis magazina.

 

IZVOR:Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31