Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre sedam dana u okolini Mladenovca i čekaju se rezultati, a u međuvremenu farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama - Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštititi vakcinacijom, a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.

"Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi", kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara, kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.

"Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije, zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest", navodi Budimović.

U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama. Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda, ali ne može da bude trajna.

"To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno", kaže Budimović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/220772/Africka-kuga-svinja-je-opasna-ekonomska-bolest.html

Uvoz, odnosno prevoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za prevoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa
članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/prevoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje).
Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla, za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog
perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.
Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i prevoz pošiljaka i utvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i prevoz tih pošiljaka. Rešenje za
uvoz, odnosno rešenje za prevoz, izdaje se:

1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja
životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji prevoza;
2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

Analizom rizika utvrđuje se:
1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta. Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje. Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarskosanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola. Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki. Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10). Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS”
broj 11/11). Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Srbije Emina Milakara rekla je danas da se očekuje da zbog suše ove godine bude povećan sadržaj aflatoksina u kukuruzu. Ona je na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu gde se raspravljalo rekla da će biti štampani flajeri kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke. - Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 mikrograma po litru - rekla je Milakara. U EU je maksimalno dozvoljeno 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka. Član Odbora Miladin Ševarlić (Dveri) upitao je kako je moguće da Srbija proizvodi mleko i izvozi ga u Crnu Goru gde je standar 0,05 miligrama aflatoksina po litru, a u Srbiji je dozvoljeni sadržaj te otrovne supstance nekoliko puta veći. On je predložio da se mleko razvrsta u nekolko cenovnih kategorija, zavisno od sadržaja aflatoksina i tako nagrade oni proizvođači koji ulažu u zdravstvenu ispravnost namirnica. Ševarlić je upozorio da Srbija ne treba da dozvoli uvoz mleka sa sadržajem aflatoksina iz evropskih zemalja koji je veći nego što je u EU, a Rističević je rekao da za uvoz mleka u Srbiju važi evropski standard.

Izvor: Beta

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predstavila je danas, na 28. Savetovanju veterinara Srbije, novo softversko rešenje za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja i Potvrde o zdravstvenom stanju pošiljke kroz integrisani dokument. Aplikacija ubrzava proces izdavanja ovog značajnog dokumenta za promet životinja, povećava efikasnost rada i digitalizuje rad nadležnih službi, unapređuje kontrola zaraznih bolesti, poboljšava inspekcijski nadzor i obezbeđuju kvalitetniji uslovi za dodeljivanje zdravstvenog statusa farmama.

„Novom aplikacijom, koja objedinjuje četiri dokumenta i pet propisa u jedan dokument pojednostavljen je proces izdavanja propisane dokumentacije i povećana efikasnost nadležnih službi što značajno utiče na upravljanje podacima u kompleksnom polju bezbednosti hrane, rekla je v.d. direktora Uprave za veterinu Emina Milakara otvarajući Savetovanje veterinara, koje se tradicionalno održava na Zlatiboru.

Softverska aplikacija smanjuje mogućnost stvaranja grešaka, posebno zbog neposredne razmene podataka sa laboratorijskim informacionim sistemom u naučnim i specijalističkim veterinarskim institutima i ne dozvoljava izdavanje Uverenja ukoliko svi podaci nisu validni. Još važnije, sistem blokira gazdinstva na kojima je zapažena zarazna bolest i onemogućava kretanje životinja koje se nalaze na tom gazdinstvu i izdavanje Uverenja.

Ova aplikacija je samo deo informacionog sistema koji se razvija sredstvima Evropske unije, opredeljenim za uspostavljanje održivog informacionog sistema za upravljanje, komunikaciju i kontrolu bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja biljaka u Republici Srbiji.

Imajući u vidu važnost zdravstvene i higijenske ispravnosti prehrambenih proizvoda, Uprava za veterinu zajedno sa Upravom za bilje i Sektorom poljoprivredne inspekcije, sprovodi projekat razvoja savremenog informacionog sistema za bezbednost hrane koji objedinjuje više od 76 novih i 11 redizajniranih softverskih modula. 

Integrisani pristup bezbednosti hrane, koji podrazumeva da se kontrola sprovodi u fazama proizvodnje, prerade, prevoza, skladištenja i pripreme hrane i hrane za životinje, deo je usklađivanja domaćih propisa sa regulativom Evropske unije, a novi informacioni sistem je deo odgovora na brojne propise Poglavlja 12 koje obuhvata bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku.

Oprez! Ptičji grip samo što nije „sleteo” u Srbiju! Ova bolest već hara u Mađarskoj, Hrvatskoj, Austriji i drugim zemljama.Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede proglasila je kompletan granični pojas Srbije s Mađarskom ugroženim od ptičjeg gripa, dok su Severnobački i Zapadnobački okrug stavljeni pod nadzor, a zabranjena je trgovina živinom i jajima, kao i održavanje sajmova, izložbi i takmičenja ptica. Reč je o virusu koji se vrlo retko prenosi na ljude, ali, bez obzira na to, srpski veterinari su „u vanrednom stanju” i danonoćno prate situaciji u području oko mađarske granice, na rekama, barama i jezerima, gde inače sleću divlje ptice, najčešće labudovi, patke i guske. Nenad Petrović, direktor Uprave za veterinu, kaže za „Alo!” da su preduzete sve mere predostrožnosti, ali da ne može da prognozira da li i kada da očekujemo ptičji grip u Srbiji. - To je takav tip bolesti da se nikada ne zna. Prenose ga divlje ptice, kao što su labudovi, patke, guske i druge, a one su selice, te mogu da slete bilo gde. Do zaraze domaće živine dolazi kada su farme slabo zaštićene, tako da divlje ptice mogu da dođu u dodir sa živinom. Veliki problem kod te bolesti je veliko uništavanje živine i jaja kada se bolest detektuje na određenom mestu - navodi Petrović. Prema njegovim rečima, stručnjaci iz somborskog i subotičkog veterinarskog instituta su trenutno na terenu. - Oni prate kretanje ptica. Popisuju sva gazdinstava na kojima se uzgaja živina, nadziru zabranu prometa živine, ptica i jaja u ugroženom području. Takođe, skreću pažnju ljudima da je obavezno prijavljivanje svakog povećanja obolevanja i umiranja živine na gazdinstvu - objašnjava Petrović.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31