Kada budete pročitali ovaj tekst do kraja, biće vam jasno zbog čega smo upotrebili izraz pametna upotreba pesticida. Možda niste znali, ali svaka načeta boca, ili bilo koje pakovanje pesticida predstavlja otpad i to opasan. Pored opasnosti koju predstavlja neiskorišćeni pesticid predstavlja i gubitak za proizvođača, jer su utrošena značajna sredstva u njegovu nabavku.
U nastavku slede korisni saveti, ne samo stručnjaka već i iskusnih proizvođača, ali i proizvođača pesticida. Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno
uticati na životnu sredinu i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže. Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi.
Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja. Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje.
Ovaj postupak se izvodi na sledeći način:
ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu. Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane
14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj
način sprečite njihovo dalje korišćenje.
Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca ili neki drugi proizvod. Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.
Šta sa viškom pesticida iz prskalice?
Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne
napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Digitalizacija u poljoprivredi je svetski fenomen i ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise u radu, za poboljšanje svoje proizvodnje, rečeno je danas na skupu "International day" koji se održava uoči sutrašnjeg Drugog digitalnog samita Srbije.
Istraživač na Institutu "Biosens" Oskar Marko kaže da je digitalizacija svuda oko nas i da je zahvatila čak i oblast poljoprivrede, koja je, navodi, tradicionalno posmatrana kao jedna zaostala grana.Međutim, dodaje Marko, sateliti, dronovi, uzorci zemljišta, senzori i druge najviše tehnologije angažovane su u službi poljoprivrednika i danas mu pokazuju koje sorte soje da seju, koliko da đubre i da li svuda podjednako, koje pesticide da koriste ili kako da smanje upotrebu pesticida kako bi dobili zdravije proizvode.

"Sve su to neka pitanja na koja dobijamo odgovor visokim tehnologijama i ono što je lepota je što visoke tehnologije koristimo da odgovorimo na jasna pitanja i poljoprivredniku na jasan način predočimo koje opcije ima i kako da najbolje vodi gazdinstvo", rekao je Marko.

Upitan kako srpski poljoprivrednik reaguje na nove tehnologije, da li ih rado prihvata ili su za njega bauk, Marko kaže da je mit o poljoprivrednicima kao nekom ko je izvan tehnoloških dešavanja - potpuno pogrešan.

"Ispostavilo se da imamo jedan veliki proces tranzicije poljoprivrednika. Možemo videti sve više mladih na našim njivama, a statistike govore da svaki žitelj Srbije ima u proseku 1.6 mobilnih telefona, dok 70 odsto njih koristi Fejsbuk. Tako da, ako mogu da koriste tu društvenu mrežu onda mogu i digitalne tehnologije u poljoprivredi", naveo je Marko.

Generalni direktor "Clever farm" Aleksandar Petrović, govoreći o konceptu "pametne farme", kaže da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, naročito u Vojvodini.

To je velika stvar i pametna farma je trend koji je neizbežan, i koji bi Srbija mogla da prati, rekao je.

"To će biti benefit za Srbiju, da se približi Evropi i da može da se pozicionira kao evropski proizvođač i pokaže da poštuje evropske direktive", rekao je Petrović.

On je dodao da Srbija ima veliki broj inženjera koji mogu da rade u toj oblasti i da je to velika šansa za našu zemlju.

Digitalna farma podrazumeva integraciju postojećih tehnologija za farmere kako bi im se olakšao posao, povećao prinos, a i da država sagleda trendove u ovoj oblasti.

Direktor francuske kompanije "Api-Agro" Sebastijan Pikardat je rekao da je digitalizacija u poljoprivredi svetski fenomen i da ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise za poboljšanje svoje proizvodnje.

Pikardat je kazao da ta kompanija nudi platformu sa podacima i agrotehnologijama koje mogu da se koriste za razvoj farmi i svakodnevne aktivnosti farmera.

"Želimo da sarađujemo sa srpskim poljoprivrednicima i da im pomognemo da koriste savremene digitalne tehnologije", poručio je on.

"Api-Agro" pruža podatke o trenutnim vremenskim prilikama, vremenskoj prognozi, satelitske podatke o usevima, zemljištu, vegetaciji, vlažnosti i slično.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalizacija-nije-zaobisla-ni-poljoprivredu_1006294.html

Poslednjih godina u Srbiji se vode razne polemike o upotrebi i štetnosti pesticida, koji su postali "dežurni krivci" za mnoge navodne bolesti, od kancera do neplodnosti muškaraca i degenerativnih bolesti. Razne hemikalije koje se koriste u zaštiti voća i povrća od korovskih biljaka i drugih štetočina su, tvrde stručnjaci, neophodne su, jer bi u suprotnom proizvodnja hrane bila za trećinu manja.

Da li su i koliko pesticidi zaista štetni za ljudsko zdravlje, zavisi od toga koga pitate. Jedni tvrde da je upotreba pesticida u Srbiji dostigla zabrinjavajući nivo i da se nedovoljno kontoliše, dok drugi kažu da je sve uredno ispitano i da nema opasnosti po zdavlje ljudi. Gde je istina? Gde ima najviše ostataka pesticida i da li se mogu oprati vodom?

Odgovor na ova i brojna druga pitanja koja se tiču upotrebe pesticida pročitajte opšrinije u novom broju Agrobiznis magazina. 

IZVOR:Agrobiznis magazin

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30