Svako dvorište i bašta pored ukrasnog šiblja, cveća i drveća imaju i manji ili veći broj staza koje zajedno sa njima čine skladnu celinu. Bilo da je reč o novoj stazi ili već izgrađenoj neophodno je da znate određena pravila kako biste postigli pun efekat u vašem vrtu. Ukoliko je situacija takva da staza u vrtu već postoji, pre svega je potrebno da je očistite od prljavštine biljnih ostataka i eventualnih oštećenja nastali usled vremenskih prilika. Ukoliko želite da osvežite staru stazu možete joj zameniti ivice ili ih popraviti. Za ove svrhe može da vam posluži cigla ili kamen, takođe nešto kraćeg vremena trajanja mogu biti i ivice napravljene od drveta, cepanica ili recimo od niza bambusovih stabljika. Za izradu upletenih ivica možete koristiti pruća  od vrbe ili leske. Tokom izrade staze potrudite se da ona bude iskošena u jednu stranu kako bi se slivala voda jer njeno zadržavanje prouzrokuje brže propadanje materijala a u zimskom periodu staza će biti klizava. Za osvežavanje staza možete koristiti i parčiće grnčarije koje ćete zacementirati u stazu.

Vrt u vašem dvorištu možete osvežiti i pravljenjem rustičnih stepenica. Za ovo vam mogu poslužiti dve cepanice ili oblice prečnika 10 cm i dužine 75 cm. Takođe vam trebaju dve letve 25x25 cm.

Prilikom ovih radova najteže je napraviti prvi stepenik. Postupak ukratko izgleda ovako: Zasecite osnovu nagiba do visine jedne stepenice i zakucajte dva štapa, nakon toga stavite dve oblice i podsecite štapove. Zatim dve poprečne daske zakucajte sa strane, dodajte na površinu sloj materijala kojim ćete ispuniti stepenik i dobro ga sabijte. Naredni korak je da napravite čelo od naredne stepenice na isti način kao i prethodno s tim što treba da obezbedite dovoljno materijala za popunu gazišta. Ukoliko vam se to uklapa možete materijal sa gornjeg stepenika prebacivati u donji a zatim na površinu staviti sloj materijala koji će služiti za gaženje.

Za dugotrajne i izdržljive staze treba prvo napraviti čvrst temelj kako bi staza bila stabilna i ne bi tonula. Pre izlivanja temelja potrebno je da iskopate plići rov, poravnate grabuljama i zatim dobro sabijete zemlju. Za izradu staze najbolje je da koristite samovezujući šljunak ili suvo betoniranje. Naš predlog je da stazu napravite od starih cigala tako što ćete između izlivenih coklica naneti 3 do 5 cm sloja peska na koji ćete ređati cigle po šablonu i redu koji se vama najviše dopada. Razmak između svake ivice cigle od naredne cigle treba da bude 1 cm. Kada ste poređali cigle na stazu sipajte mešavinu za suvo betoniranje u odnosu pesak cement 4 prema 1. Metlicom rasporedite smešu između cigala, a potom blagim prskanjem operite stazu. Vrlo brzo beton i cigla će se vezati ali vi nemojte stazu koristit barem dva dana da ne bi došlo do pomeranja cigala. Poželjno je da ovaj posao izvedete kada znate da neće biti padavina barem jedan dan. Ovakvu stazu možete napraviti od kamena i drugog pločastog materijala. Potrebno je da obratite pažnju na to da staza ne bude suviše glatka jer je u zimskom periodu ovakva staza izuzetno klizava.

 Ukoliko imate manju baštu možete praviti vijugave staze koje će dati utisak da je bašta veća. Kod većih površina pravite krivine i u njihove lukove posadite krupnije dekorativno bilje kako bi se stekao utisak da staza vodi u neko skrovito mesto. To će probuditi maštu kod ljudi da otkriju šta se iza nalazi. Ukoliko vam prostor dozvoljava pored staze stavite klupu, mali sto ili stari bicikl koji ćete restaurirati. U korpu za bicikl stavite muškatle, a na zadnji branik možete staviti saksije sa puzavicama.

U vašoj bašti pored cveća možete posaditi i ukrasno drvo koje će svojim izgledom upotpuniti vaš vrt. Na samom početku neophodno je pronaći drvo koje će da odgovara obliku i poziciji vašeg vrta. Ukrasno drveće voli svetlost i zemljište koje ima dobru vodno-propustljivost. Dubina tla za sadnicu treba da bude od 40-80cm zavisno od vrste koja se sadi. Drveće u saksijama može da se sadi u toku cele godine. Sa druge strane, drveće sa golim korenom sadi se od novembra do maja meseca odnosno u periodu kada vegetacija miruje. Mlade sadnice poželjno je privezati uz neki stub da je vetar ne bi oštetio. Neophodno je redovno zalivanje sadnice, pogotovo u letnjem periodu. 

Zavisno od toga da li vam drvo treba kao zanimljiv detalj u vrtu ili kao prostor za hladovinu potrebno je izabrati odgovarajuće sadnice. 

Tuja je ukrasna biljka koja se upotrebljava i za formiranje zimzelenih ograda. Sadnja tuja se obavllja u rano proleće ili u kasnu jesen. Poželjno je da se sadi na većoj udaljenosti od kuće pošto se smatra da je otrovna. Orezivanje se vrši dva puta godišnje, u proleće i kasnu jesen. Vole orošavanje i prihranjivanje. 

Jasmin je drvenasti grm visine i do 3m. Cvetovi jasmina su bele boje i formiraju se u grozdovima. Vreme cvetanja je karakteristično za maj i jun, mada postoje neke vrste koje cvetaju i zimi. 

 

Crvenolisna šljiva je karakteristična biljka po svojoj crvenoj boji lista. Visina biljke je do 8m, a širina krošnje čak do 5m. Cveta u martu mesecu, pošto je vrlo otporna na niske temperature. 

Žalosni brest je drvo koje liči na kišobran. Visina je do 4m, ima povijene grane. Pravilnom rezidbom može se formirati velika krošnja koja će praviti hlad tokom letnjeg perioda. 

 




  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31