Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se obeležava 15. oktobra, predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Delegacije EU u Srbiji i UN Women posetili su udruženje žena "Udahni život" iz Stanišića, koje se bavi organskom proizvodnjom povrća i edukacijom žena za preradu, proizvodnju sadnica i povrtarstvo. Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, poručila je da su žene na selu ogroman potencijal i imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi, te da kao takve ne smeju da ostanu marginalizovane i neplaćene za posao koji obavljaju.Ona je, povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, istakla da su žene na selu najugroženiji i najranjiviji deo seoskog stanovništva, te da je neophodno podržati ih i ohrabriti da se udružuju, registruju poljoprivredna domaćinstva i zajedničkim snagama istupaju ka tržištu.

“Znamo da je više od polovine njih formalno nezaposleno, da 60 odsto nema pravo na penziju, da su retko vlasnice imovine. Država je kroz IPA fondove obezbedila 300.000 evra za projekte koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena na selu," navela je Zorana.

"Hoćemo da im pomognemo da se udruže, nabave opremu za proizvodnju, da ih naučimo da razviju poslovanje, plasiraju svoje proizvode - da posao koji rade unovče", poručila je ministarka i istakla:

"Na taj način osnažuju sebe i svojim porodicama i deci obezbedjuju kvalitetniji život”, istakla je Mihajlović.

Izvor:http://www.pressonline.rs/info/drustvo/414391/mihajloviceva-pozvala-zene-sa-sela-da-se-udruze.html

Model udruživanja poljoprivrednih proizvođača u skandinavskoj zemlji može da bude putokaz i za naš agrar; Udruženja kooperanata garantuju otkup celog roda i uzgoja.

Zemlja dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.

- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo - kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. - Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu "jedan farmer - jedan glas" bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.

Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.

- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju "Poljoprivreda i hrana" - objašnjava Soegard. - Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.

Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:

- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju - kaže Soegard. - Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju.

Poslovanje naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača - objašnjava naš sagovornik. - Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može "izboksovati" na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.

Izvor: www.novosti.rs

U organizaciji Vlade Srbije  i kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća danas je  u zgradi Jablaničkog upravnog okruga  održan  sastanak povodom Programa revitalizacije zadrugarstva.

Tema sastanka je bila odobravanje sredstava za stvaranje novih zadruga u skladu sa planom koji je definisala Vlada RS. Plan obuhvata osnivanje 500 zadruga u 500 srpskih sela.

Rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi se u udruživanju proizvodjača i u osnivanju zadruga. Program revitalizacije zadrugarstva, za cilj ima povećanje konkurentnosti proizvodjača i oživljavanje sela. Gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović je naveo da zadruge omogućavaju jaču pregovaračku poziciju, organizovaniju ponudu robe na tržištu, kao i organizovanije uključenje u izvozne programe.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Milan Krkobabić, je objasnio da prazna sela predstavljaju opasan izazov za nacionalnu bezbednost zemlje. Od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje i upravo zbog toga treba preduzeti praktične i konkretne mere kako bi mladi ostali da žive i rade na selu.

„Program revitalizacije zadrugarstva podrazumeva, u naredne tri godine, osnivanje ili revitalizaciju postojećih, ukupno 500 zadruga. Iznos sredstava koji je namenjen u te svrhe je 25 miliona evra. Program podrazumeva 50.000 evra subvencija bespovratnih ili podsticaja u zadruge koje se formiraju i 100.000 evra u zadruge koje već postoje. Novac će ići na kupovinu osnovnog stada, višegodišnjeg zasada, opreme“ – rekao je ministar bez portfelja, Milan Krkobabić.

Značajnu ulogu u ovom programu imaće zajednički rad države i lokalne samouprave. Nijedan projekat, nijedan novčani iznos neće biti odobren ukoliko se na ugovoru ne nalazi i potpis gradonačelnika Leskovca.

U Jablaničkom okrugu, zadruga „Zelena zvezda“ ima realnu mogućnost, da u narednim mesecima dobije podršku od Vlade RS i lokalne samouprave u iznosu od 100.000 evra.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31