NINOSLAV Stojadinović, majstor za izradu peglane kobasice u Pirotu, osvojio je prvo mesto za ovaj delikates, na međunarodnom nadmetanju u Manisi u Turskoj.
Pomenutu gastronomsku manifestaciju organizuje Tursko ministarstvo poljoprivrede i šumarstva, a o značaju ove svetkovine govori podatak da su ulestvovali originalni domaći proizvodi iz dvadesetak zemalja iz celog sveta.

Svi proizvodi koji su predstavljeni prošli su odgovarajuće analize i stekli pravo učešća. Za pegalanu kobasicu smo dobili 68 od maksimalnih 70 poena, a glasanje ljudi od struke sa raznih meridijana bilo je tajno. Drugim rečima bila je isključena bilo kakva neregularnost prilikom ocene proizvoda .-Iza naše peglane kobasice, "plasirali" su se specijaliteti kao što je sušena kobasica od goveđeg i ovčjeg mesa iz Nemačke, teleća kobasica takođe iz Nemačke, zečja kobasica iz Švajcarske, kobasica od mesa irvasa iz Finske, kao i, irski dimljeni losos,grčka magareća kobasica, dalmatinska sušena ovčetina,kiparska jagnjeća kobasica,a bilo je i sličnih, posnih proizvoda iz BiH, Makedonije, Kirgistana i još nekoliko zemalja-kaže Stojadinović i precizira da je ovo praktično svetsko priznanje za pirotsku peglanu kobasicu, ako se ima u vodu broj učesnika i zemlje porekla proizvoda koji su pristigli sa svih meridijana.Prezentaciju toliko pominjanih specijaliteta pratilo je pedesetak stručnjaka sa mnogih svetskih sajmova prehrane i već su usledili pozivi da se ovaj pirotski delikates pojavi na sajmu u sakramentu (SAD), na svetkovini koja se organizuje maja meseca, kao i poziv za učešće u Južnoj Koreji.Pomenta gastronomska manifestacija je terbala da se održi u Izmiru, ali je iz tehničkih razloga organizator odlučio da to ipak bude u Manisi.

Izvor:https://www.novosti.rs/srbija/vesti/968893/peglana-bolja-dimljenog-lososa-pirotski-majstor-peglanu-kobasicu-ninoslav-stojadinovic-osvoji-prvo-mesto-turskoj

Udruženje proizvodjača proizvoda od mesa iz Izmira, Manise i Turgutlua, pod pokroviteljstvom Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva Republike Turske i Opšte direkcije za hranu i kontrolu, organizuje "zoom prezentaciju" potencijalnih proizvoda koji se mogu plasirati na tržište Republike Turske i to:

* Sušena kobasica od govedine i ovčetine iz Kirgistana,
* Sušeno magareće meso iz Grčke,
* Magareća kobasica iz Grčke,
* Seftalja kobasica od jagnjetine sa Kipra,
* Kobasica od mesa irvasa iz Finske,
* Pirotska peglana kobasica “Stojadinović” iz Srbije,
* Teleća kobasica sa sirom iz Ratingena iz Nemačke,
* Sušena ovčetina iz BIH,
* Sušena govedina iz BIH,
* Sušeno meso od losa iz Norveške,
* Kobasica od govedine i zečetine sa Kipra,
* Dimljeni losos iz Irske,
* Jagnjeća kobasica sa vinom iz Francuske,
* Cervala zečija kobasica iz Švajcarske i
* Sušena ovčetina iz Dalmacije iz Hrvatske.

Prvo će biti urađena hemijska analiza proizvoda i analiza sastava proizvoda, a nakon toga i organoleptičko ocenjivanje istih. Komisuju za ocenjivanje će sačinjavati istaknuti turski gastronomi i poznavaoci proizvoda od mesa. Komisija će biti sačinjena od sedam članova, a maksimalni koeficijenat koji proizvod može dobiti je 70, dok je minimalni 1, ukoliko ne zadovolji hemijske analize i analize sastava proizvoda ili ako ga jedan od sudija organoleptički oceni ocenom 1.

Na ovo takmičenje je od strane organizatora iz inostranstva pozvano ukupno 17 proizvođača. Navedenih 15 je potvrdilo slanje svojih proizvoda i učešće u takmičarskom delu.

Iz Srbije i Pirota je poziv dobio ovogodišnji pobednik sajma Pirotske peglane kobasice Ninoslav Stojadinović koji je potvrdio učešće u takmičenju i svoj proizvod će za Tursku poslati 15. februara.

U prezentaciji pirotske peglane kobasice će pored ovogodišnjeg pobednika Ninoslava Stojadinovića učestvovati i predsednik Udruženja proizvođača pirotske peglane kobasice Marijan Savić, a jedan segment prezentacije biće i predstavljanje našeg grada.

Izvor:https://www.plusonline.rs/pirotska-peglana-kobasica-potencijalni-proizvod-koji-se-mo-e-plasirati-na-tr-i-te-republike-turske

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senad Mahmutović, državni sekretar, i Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zašitu bilja razgovarali su u sedištu Turske razvojne agencije TIKA u Beogradu sa direktorkom za Srbiju Çaglom Gultekin Tosbat o dosadašnjoj saradnji i planovima buduće saradnje, saopšteno je iz ministarstva.

Akcenat u razgovorima bio je na plasmanu maline i borovnice, kao i proizvodnji industrijske jagode, o čemu su nedavno razgovarala i dva ministra na sastanku u Istanbulu, prenosi poslovni portal eKapija..

Srbija je 2019. godine izvezla 2.530 tona u vrednosti od 7,2 miliona evra."Srbiji je borovnica zastupljena na 1.612 hektara u 2019. godini, a 2020. očekujemo mnogo veću proizvodnju i površine jer je značajan broj proizvođača uložio u zasade borovnica, a mi kao resorno Ministarstvo subvencionišemo ovakve investicije."

Mahmutović je rekao da očekuje dalji rast izvoza voća i podsetio da su u poslednje tri godine takođe zabeleženi dobri rezultati kada je u pitanju izvoz maline, pa je prema poslednjim podacima izvoz srpskog strateškog voća premašio 215 miliona evra u 2019. godini.

Imajući u vidu dobru cenu prouzrokovanu visokom tražnjom u svetu za očekivati je još bolji rezultat u 2020. godini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-maline-premasio-215-miliona-evra-turci-zainteresovani-i-za-srpsku-borovnicu-i/6ddx72x

Ministr poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović svuda stiže. Nakon uručenja nagrada "Najevropljanin" za oblast politike u 2019.godini ministar je juče stigao i do Turske gde je sa srpskom delegacijom ugovarao nove poslove izuzetno važne za Srbiju i srpske poljoprivrednike.

Na sastanku sa turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijom dogovoreni su dalji pravci saradnje dve zemlje posebno u sektorima voćarstva i stočarstva. Novina je potpuno otvaranje turskog tržišta za srpske maline koje su neprikolsoveni srpski brend u svetu. To znači da se za srpske malinare otvara zemlja koja broji oko 82 miliona stanovnika, što je za naše voćare izuzetno značajno. 

Podsećamo, Srbija i Turska imaju odličnu saradnju u sektoru poljoprivrede koja je donela razmenu od 100 miliona evra u prvih devet meseci 2020. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Od početka godine Srbija je u Tursku izvezla oko 3.500 tona bebi bifa. U Evropsku uniju otišlo je svega 100 tona, iako je naša kvota gotovo 7.000 tona, ovog najkvalitetnijeg mesa.
Ali, na tržištu Srbije i dalje postoji između 3.000 i 4.000 junadi "viška". Država je nekoliko puta, tokom ove godine, kroz robnu razmenu, otkupljivala junad, u zamenu za merkantilni kukuruz. Deo stočara je uspeo da zameni svoja grla, ali je obećani veliki izvoz još mrtvo slovo na papiru.

Kako nam je ispričao Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, sa Turskom je izvoz uvek neizvestan, oni to čas obustave, pa onda aktiviraju. To zavisi od kursa lire, ali i političke situacije.

- Prošle godine merama Vlade Srbije došlo je do toga da su podsticaji povećani za utovljenu junad i umatičena grla, pa se stočarima isplatilo da gaje - govori Budimović.

- Država ih je podstakla, jer imamo dobar aranžman na papiru, međutim, realizacija nije. Za EU imamo veliku kvotu, ali je otišlo samo 100 tona. Izgubili smo trgovce u Italiji i Grčkoj i nismo konkurentni. Nekada smo mnogo izvozili meso u Grčku, sada više ne.

Srbija izvozi više žive životinje. Tako smo izvezli gotovo 10.000 komada junadi, što je za nekih 30 odsto više nego prošle godine, objašnjava Budimović. I to najviše u zemlje CEFTA. Bilo je oko 600 komada za Liban, ali junad iz Srbije najviše uzima Bosna i Hercegovina.

- June se tovi godinu dana, a naša hrana je skuplja u odnosu na onu koja se daje u zemljama EU - objašnjava Budimović. - U Srbiji se ne koristi genetski modifikovana hrana. Kina, EU, Turska, pa i Rusija, jesu zemlje gde bismo mogli da izvozimo. U Kinu idu neke zanemarljive količine, preko Hongkonga. Ni to nam ne bi bilo daleko, kada bi se radilo u kontinuitetu.POSTOJI predlog da država da podsticaje za izvoz. Bez obzira na to što EU ne dozvoljava ovakvu podršku, trebalo bi da im se potez detaljno argumentuje, smatra Budimović.

- Svi imaju cilj da se odvija biznis, a samo je EU nedavno odvojila tri milijarde evra za pomoć svojim farmerima - kaže naš sagovornik. - I to je dozvoljeno, a mi da gradimo našu poziciju - ne. Jesmo mi kandidati za EU, ali niko ne želi osiromašenu zemlju.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/940466/izvoz-junadi-umesto-bebi-bifa-nasa-zemlja-pocetka-godine-plasirala-3-500-tona-bifteka-tursku

Udruženje „Žitounija” uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se tiče ovog sektora i da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. Kako je za „Politiku” rekao Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”, ovo bi bila vrednost „ekvivalentna onoj koliko iznosi prosečni godišnji bescarinski uvoz mlinske opreme iz Turske u našu zemlju”. Domaće mlinarstvo je, kaže, u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države pada, pa bi otvaranje tržišta ove zemlje, na osnovu neke vrste reciprociteta, bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor.

– Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7 promila, što je tržišno beznačajno učešće – istakao je on.

U „Žitouniji” kažu da bi ovaj predlog mogao da bude uvršćen kao aktuelna tema o unapređenju ekonomskih odnosa na nekom od narednih sastanaka državnih delegacija dve zemlje. U obrazloženju inicijative udruženja navodi se da je na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske između ostalog predviđeno da se bez carine u našu zemlju uvozi mlinska oprema iz te države.

– Proizvod koji se dobije mlevenjem pšenice, to jest korišćenjem te opreme, jeste brašno za ishranu ljudi. Nažalost, brašno ne može da se izvozi u Tursku bez carine. I uopšte da se izvozi jer nije oslobođeno tog nameta, pa nije konkurentno na turskom tržištu – navodi se u saopštenju i dodaje da je „apsolutno nelogično da se u Srbiju iz Turske, bez carine, uvoze proizvodi visokog stepena obrade – mlinska oprema, dok naše brašno, kao niži stepen obrade, nije oslobođen carine”.

– Ako ovaj slučaj prevedemo na jezik konkretnih brojki, situacija je potpuno apsurdna. Prema podacima mlinova članica „Žitounije”, uvoz mlinske opreme iz Turske u Srbiju u 2018. i 2019. godini iznosio je oko četiri miliona evra. Istovremeno, Srbija nije izvezla ni kilogram brašna za ljudsku ishranu u Tursku – kažu u ovom udruženju.

Šajatović ističe i da su potpuno neosnovani argumenti turske strane da bi uvoz brašna iz Srbije u Tursku ugrozio njihovu domaću proizvodnju.

Prema podacima dostupnim „Žitouniji”, godišnja potrošnja hleba po stanovniku u Turskoj iznosi oko 100 kilograma, to jest u državi od 83 miliona stanovnika godišnja potrošnja brašna za ljudsku ishranu iznosi oko šest miliona tona. Podsećaju i da je Bosna i Hercegovina, recimo 2018. godine, izvezla u Tursku brašno bez carine na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini te dve države. I to količinu od oko 70.000 tona iako BiH ima skromnu proizvodnju pšenice koja im nije dovoljna ni za sopstvene potrebe.

– U prvih osam meseci ove godine izvoz brašna je bio znatno manji – 7.781 tonu, verovatno zato što se sada traži dokaz o domaćem poreklu sirovine – istakao je Šajatović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467594/Mlinari-predlazu-dopunu-sporazuma-o-slobodnoj-trgovini-s-Turskom

Turska je tokom 2019. godine zaradila oko 2,3 milijarde dolara od izvoza lešnika širom sveta.Iljas Edip Sevinc, predsednik Udruženja izvoznika oraha i orašastih plodova Turske (KFMIB), izjavio je da je iz te zemlje prošle godine izvezeno oko 319.772 tona lešnika.

"Ovo je najviše u istoriji Turske kada je reč o izvozu lešnika", kazao je Sevinc.Istakao je kako je to 14,5 procenata više, količinski, i 24 odsto u smislu novčane dobiti, u odnosu na 2018. godin, prenela je Agencija Anadolija (AA).

Navodeći da ovaj uspeh nikako nije slučajnost, istakao je da turski privrednici naporno rade kako bi zadovoljili enormnu potražnju za lešnicima na svim svetskim tržištima.

Naglasio je da je poslednjih godina posebno porastao izvoz lešnika na kinesko tržište.

"Samo Kina je 2019. godine iz Turske uvezla 11.180 tona lešnika u vrednosti od oko 87,2 miliona dolara. Ovim se Kina svrstala na šesto mesto najvećih uvoznika lešnika. Verujemo da će Kina narednih godina biti na trećem mestu ove liste, odmah iza Nemačke i Italije", kazao je Sevinc.

Na kraju je istakao kako svi dosadašnji pokazatelji govore da će Turska u 2020. godini dodatno povećati izvoz lešnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=05&nav_id=1638268

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75.000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta!

Tokom boravka srpskih novinara u Tirskoj u novembru prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i proizvodno postrojenje poljoprivrednog preduzeća Oragro koje je osnovano na poljoprivrednoj površini od 350 hektara gde se bave uglavnom gajenjem trešanja i borovnica. Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Oragro Agriculture objasnio je za Agrobiznis magazin da je on inženjer mašinstva ali da se bavi voćarskom proizvodnjom i da zna dosta o stanju u Srbiji.

„Imamo 150 hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno postrojenje za pakovanje trešnje i hladnjaču. Odnosno, proizvode sakupljamo iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih direktno u kamione kako bismo ih spremili za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko 7.000 tona godišnje u celu Evropu, na Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos tome što smo ove godine prvi put imali niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada Kine, ali sigurni smo da će se povećati izvoz sledeće godine. To je bila simbolična brojka prošle godine, ali poenta je bila da uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zaključuje naš domaćin. Kako nam je Mehmet objasnio pored Kine radi se na tome da naredne godine počnu izvoz u Južnu Koreju.
Kada je reč o borovnicama Simsek je dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili istraživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi put smo postigli proizvodnju od 100 tona ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak je potrošen na domaćem tržištu. Postigli smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i nešto više od 6 evra u Evropi. Kako su naša stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja povećamo u godinama koje dolaze. Izvodimo studije za proizvode sa potencijalnim izvoznim tržištima i dodatnim vrednostima. Već sada vidimo da nema razloga da ne ostvarimo prihod od turske poljoprivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili izuzetnom rodnošću borovnica koje su već u prvoj godini imale prinos 3 kg po žbunu. Zasad je očigledno visoke bujnosti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH vrednost zemljišta neutralna ili slabo bazna. Sadni materijal su nabavili iz SAD odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada se pogleda zasad i uporedi sa onim koje imamo u Srbiji nema neke velike razlike sem što su mreže za protivgradnu zaštitu bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu grada i nevremena tako da se osiguranje ne isplati već je neophodno imati mreže. Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji država finansira 50% bez pdv-a opremu i sadni materijal.
Da bi se kupilo zemljište u regionu Antalije potrebno je čak 30.000 evra jer se vlasnici retko odlučuju da prodaju. Posedi su veoma usitnjeni, a najam godišnje po hektaru iznosi 200 do 300 evra. Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo olakšano zbog sankcija koje je Kina uvela proizvođačima iz SAD u okviru mera
koje se sprovode u trgovinskom ratu koji uveliko traje. Već naredne godine očekuju u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. godine taj rast izvoza iznosio je 10%.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive  i ostavruje proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli, nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika. Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Ersan. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kompanija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampinjona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom veliki lanci restorana i picerija. “Proizvođači iz Korkuteli-ja pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proizvodnjom gljiva od 28000 hiljada tona. Danas preko hiljadu ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5000 ljudi zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kompromise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i zadovoljstvo kupaca.

 

Turski proizvođači opreme za plastenike sada izvoze 75% proizvodnje

 

Spominjući da se 75 posto proizvodnje sada izvozi, predsednik udruženja proizvođača opreme i semena za plasteničku proizvodnju SERKONDER Halil Kozan kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu „ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo pisutni i tamo šaljemo sav poreban materijal. Dok su domaći projekti ranije bili dominantni, sada u inostranstvu imamo ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo 75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „staklene bašte“u nekoliko zemalja, od Italije preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve do Indije. “

Navodeći da pored izgradnje plastenika u mnogim zemljama širom sveta šalju i materijale koji poseduju evropsku tehnologiju, Kozan dodaje da njihovi članovi imaju godišnji kapacitet proizvodnje plastenik na površini od 5000 hektara. Ukazujući da oni kao SERKONDER pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta objašnjava Kozan:„Imamo važnu prednost sa geopolitičkom lokacijom uprkos našim konkurentima kao što su Holandija, Španija, Kina i Koreja. Još jedna prednost su naše cene. “Zato što u našoj zemlji možemo nabaviti nekoliko sirovina.

Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj poziciji u pogledu geotermalnog grejanja. Možemo da proizvedemo 60 kilograma proizvoda po metro kvadratnom iz plastenika u geotermalnim regionima. Takođe koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

 

 

 

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vrednost izvoza u Nemačku a tek onda sa značajno manjim iznosima u SAD, Ruska Federacija i Francuska.

Domaćini su nam pokazali i plastenik koji je urađen kompletno od domaće opreme. Danas se u njemu proizvodi paradajz ali bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji se pravi od kokosove ljuske.

Turska ima i jak sektor proizvodnje semena povrća. U Antaliji se nalazi centar za proizvodnju semena ali i sama povrtarska proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugledati velike površine pod plastenicima, ali ono što je zanimlivo i na teritoriji grada Antalija, na samo 10 minuta od mora već možete videti plastenike koji se nalaze između zgrada. Prolaskom kroz naseljena mesta u Antaliji možete videti da je u Turskoj očigledan procvat ekonomije i da se gradi. O tome svedoči veliki broj novih zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za volju još treba poraditi na raščišćavanju i uređenju tih delova grada ali verovatno će vremenom i na to doći red.

 

 

Engin Er, direktor izložbe kompanije Grovtech je u razgovoru sa stranim novinarima objasnio da je Grovtech izvozno orijentisan sajam, a ove godine su dočekli više od 90000 posetilaca iz preko 130 zemalja i više od 850 brendova izlagača iz preko 30 zemalja.

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

 

„Naš cilj je da budemo u prvih pet svjetskih sektora semena sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena “  ambiciozan je plan turskih proiyvo]a;a semen. Ovo je između ostalog rekao je Savas Akcan, predsednik Udruženja proizvođača semena Turske (TURKTOB) i pojasnio: „Naš cilj je da do 2023. budemo u prvih pet zemalja u semenarstvu sveta sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena.“ On je ovo rekao na Forumu poljoprivrednih novinara evropskih i balkanskih zemalja koji je organizovalo Udruženjem poljoprivrednih novinara Turske (TAGIAD) eu saradnji sa Međunarodnom federacijom poljoprivrednih novinara (IFAJ) na kojem je bilp 35 novinara iz 21 zemlje. Navodeći da je izvoz semena u Turskoj prvi put premašio uvoz u 2018. godini, Akcan nastavlja, „Naš izvoz je premašio naš uvoz za 20 miliona dolara. Promet semenskog tržišta po svetu je blizu 60 milijardi dolara do kraja 2018. Turska se nalazi na 11. mestu na svetskom tržištu semena sa 1,5 milijardi dolara ... Kada dodate dorado i sistem distribucije semena u proizvodne procese, imamo dodatnu vrednost od 10 milijardi dolara i vrednost proizvodnje od 4 milijarde dolara. On je ukaza da turski semenski sektor napreduje veoma brzo u poređenju sa mnogim zemljama.

Antalija vodeći region

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31