Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni meru uvođenja taksi, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna.

Kosovski ministar trgovine i industrije Bajram Hasani, doneo je odluku o uvođenju zaštitne mere za lokalne proizvođače brašna, pa tako od 23. oktobra važe takse za brašno iz Srbije u visini od 0,04 centi, prenosi prištinska štampa.

Odluka je doneta nakon žalbi lokalnih proizvođača i Kosovskog mlinarskog udruženja, koji su naveli da se brašno iz Srbije prodaje ispod tržišne cene, odnosno cene proizvodnje, čime se kako smatraju, ugrožava lokalna industrija brašna, prenosi list Epoka e re.

Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni tu meru, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna, navodi list.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Da li je ova vest dokaz o postojanju monopla u trgovini šećerom kod nas?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3170-da-li-je-ova-vest-dokaz-o-postojanju-monopla-u-trgovini-secerom-kod-nas

 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je u ponedeljak (28. avgusta 2017. godine) da će tražiti sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić na kome će, osim razgovora o cenama malina, zahtevati i veće subvencije i pomoć u sadnom materijalu i sredstvima zaštite.

On je za agenciju Beta rekao da otkupljivači nisu održali reč i podizali otkupnu cenu malina srazmerno cenama po kojima izvoze.

- Prosečna cena po kojoj se kupuju maline u Srbiji je od 120 do 130 dinara po kilogramu, a maksimalna 160 dinara, iako otkupljivači izvoze to voće po cenama od dva do 3,5 evra - rekao je Radović.

Da bi se namirili troškovi proizvodnje neophodno je, prema njegovim rečima, da otkupna cena maline bude 220 dinara.

Malinari zbog elementarnih nepogoda i širenja virusa od države traže subvencije za obnovu voćnjaka, jer su stradali ne samo stariji malinjaci već i oni od tri-četiri godine.

- Proizvođači malina zbog niskih otkupnih cena nemaju novca da ulažu u obnovu malinjaka pa nam država, ako joj je stalo do deviznog priliva, mora pomoći - rekao je Radović.

Ako izostane finansijska podrška, kako je ocenio, površine pod malinjacima biće značajno manje.

Radović je rekao da proizvođače malina stručnjaci savetuju da, pored proizvodnje malina, uzgajaju još neke poljoprivredne kulture, da bi smanjili rizik od gubitaka.

- Ne znam čime možemo da se bavimo u brdsko-planinskom području koje je, što je dokazano, pogodno za uzgoj malina. Pšenica i kukuruz na takvim terenima mogu da se proizvode samo u manjim količinama za sopstvene potrebe - rekao je Radović.

On je dodao da ljudi koji žive u planinskim područjima uzgajaju krompir, ali je proizvodnja tog povrća "još neisplativija, jer ga često bace zato što ne mogu da ga prodaju".

http://www.ekapija.com 

Otkupna cena trenutno je za sortu čačanka do 40 dinara, a čuvena loh nes plaća se svega 50 dinara za kilogram.

To ne odgovara kupinarima, pa su u Krupnju juče obustavili berbu, jer je u ovom kraju pre dva dana kilogram čačanke bio i 20 dinara. Sve oči uprte su, opet, u hladnjačare i otkupljivače, koji, kako kažu voćari, ucenjuju sa cenom i mešetare, pišu Večernje novosti.

“Hladnjačari su se dogovorili da čačanku plaćaju 40 dinara, a obogaćenu loh nes 50 dinara za kilogram”, žali se Dejan Radulović, voćar iz Milićevca kod Čačka. 

“Otkupljivači opet ostvaruju ekstraprofit, jer je konfitura kupine, ona prve klasa, od 96 do 120 dinara. Među kupinom koja se sad bere, od 60 do 80 odsto je prve klase. To je klasična pljačka proizvođača. Otkupljivači plaćaju sve isto, a posle prodaju po klasifikovanim cenama. Svu kupinu guraju u jednu klasu, a posle to prebiraju i prodaju po kvalitetu, pa ostvaruju ekstraprofit, i do dva i po puta više u odnosu na cenu prema proizvođaču”, objašnjava on. 

Kako objašnjava Radulović, kupina u Srbiji će zamreti. Država mora da stane na put reeksportu maline i kupine. 

“Nigde ne piše na kutijama da su kupine i maline iz Poljske, već da su naše, a nisu”,upozorava Radulović. 

“Neka država pojača kontrolu, zna se tačno ko uvozi i ko to radi. Zbog svega toga, ljudi su počeli da obustavljaju berbu, jer kada je cena 40 dinara, još malo pa će morati da doplate sami sebi da bi je brali. Da bi bar malo bili zadovoljni, treba podići cenu čačanke za 10, a loh nesa za 20 dinara”, dodaje on. 

I otkupna cena kupine iz Levča, koja je pre nekoliko dana za tržište Rusije bila od 230 do 250 dinara, tokom vikenda je "spala" na 150 dinara. Prema rečima Đorđa Stanojevića, pomoćnika predsednika Opštine Rekovac, otkupljivači i hladnjačari mešetare da bi više zaradili, pa zbog toga cena varira. 

“Suša je znatno umanjila rod, ali na parcelama gde je bilo navodnjavanja prinosi su dobri”, kazao je Stanojević. 

“Problem postoji i sa radnicima koji beru kupinu. Dolaze berači iz Kragujevca i drugih mesta, a plaćeni su po ubranoj količini. Zarade dnevno od 1.500 do 2.000 dinara”,dodaje on.

Izvor: www.b92.net

Nekada su na rafove stizala pre svega sa dugačkih industrijskih traka, a danas se sve više piju ona proizvedena u zanatskim radionicama. U srpsku industriju piva polako ulaze mali, takozvani kraft proizvođači, dok u slučaju pića bogova, porodične vinarije skoro da su preuzele primat.

PIVO hoće bolje

U Srbiji se godišnje proizvede oko pet miliona hektolitara piva. Oko 90 odsto stiže iz pogona velikih kompanija, devet odsto od regionalnih igrača, dok svega jedan odsto tržišta drže male zanatske pivare.

Srpsko pivo je poznato u regionu, tako da tradicionalno najveću količinu piva izvozimo u bivše jugoslovenske republike - kaže Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS. - Bitno je reći da su "kraft" radionice prave porodične, zanatske radionice. Oni proizvode male količine i time se bave ljudi iz ljubavi. Tu nema velike zarade, ali porodica može da živi. Koliko je naše pivo interesantno, govori i podatak da su velike multinacionalne kompanije investirale u našu proizvodnju piva. Industrija piva i slada Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, zapošljava više od 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi.

Srpske pivare, međutim, trenutno koriste svega polovinu raspoloživog kapaciteta, a mogle bi da isporuče čak 12 miliona hektolitara piva godišnje.

Registrovano je oko 20 zanatskih pivara, sa tendencijom porasta - dodaje Ivanović. - Zanatske pivare ne proizvode veliku količinu piva, ali su asortimanom piva raznovrsni i imaju šta da ponude. Kapaciteti zanatskih pivara takođe su šaroliki i variraju. Proizvođači kraft piva su zainteresovani da zajednički istupaju i organizovani su u Grupaciji proizvođača piva pri Privrednoj komori Srbije, zajedno sa proizvođačima industrijskog kapaciteta.

VINO SA POREKLOM

U Srbiji su definisana tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Raspolažemo sa 22.150 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvede oko 170.000 tona grožđa.

Danas se proizvodnja grožđa u Srbiji pretežno obavlja na porodičnim gazdinstvima, koja najvećim delom imaju vinograde do 50 ari, sa izuzetkom nekoliko velikih vinarija koje poseduju sopstvene vinograde - kaže Dimitrije Ivanović.

Tokom 2015. godine registrovana je proizvodnja od 42 miliona litara vina. Proizvodnja vina registrovana u industriji tokom 2015. godine bila je na nivou od oko 24 miliona litara. Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 gazdinstava, dok je za proizvodnju vina registrovano 289 proizvođača. Njih stotinak ozbiljno radi. Proizvodnja vina traži velika ulaganja, ali država daje dobre podsticaje.

Prema podacima Uprave carine, Srbija godišnje izveze vina u vrednosti oko 20 miliona dolara, dok je uvoz znatno veći i kreće se u vrednosti od oko 40 miliona dolara. Najveći obim trgovine vinom ostvarujemo u okviru regiona CEFTA, pri čemu je i dalje naročito izražen uvoz sa ovog tržišta. Deo trgovine vinom odvija se sa zemljama EU, a znatan deo i sa Ruskom Federacijom.

Posmatrano po zemljama, najveća količina vina uvezena je iz Makedonije, oko 72 odsto, i Crne Gore, 16,5 odsto - dodaje Ivanović. - Najveća količina vina izvezena je na tržište Rusije, oko 36 odsto, i Bosne i Hercegovine, nešto više od 36 odsto. Kina je veliki potencijal, jer tu možemo dosta da izvozimo. Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i kao zemlja koja teži ulasku u Evropsku uniju usaglasila je zakonsku regulativu koja reguliše geografsko poreklo vina sa EU zahtevima. Naime, najnovijom regulativom uspostavljen je takozvani PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina koji je obavezujući za sve proizvođače. U Srbiji su vina klasifikovana na ona bez geografskog porekla i ona sa geografskim poreklom. Kako bi se istaklo bogatstvo različitosti naših vinogradarskih regiona, uvedeno je obeležavanje vina sa geografskim poreklom evidencionim markicama. Trenutno ima oko 200 vina u sistemu oznake geografskog porekla.

U toku je donošenje novog zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata u čijoj izradi PKS ima aktivno učešće, a koji će u potpunosti biti usaglašeni sa EU regulativom koju u korak pratimo. Briga u narednom periodu će biti da se poveća konkurentnost domaćih vina na stranim tržištima.

 

CENE U PLUSU

PROSEČNA proizvođačka cena grožđa za jelo u 2015. godini iznosila je 0,58 evra po kilogramu, dok je prosečna proizvođačka cena grožđa za preradu u istoj godini bila na nivou od 0,32 evra po kilogramu. U odnosu na godinu ranije, cena grožđa za jelo niža je za 6,23 odsto, dok je cena grožđa za preradu viša za čak 58,4 odsto, prevashodno zbog odgovarajućeg kvaliteta grožđa iz berbe 2015. godine.

Cene vina u maloprodaji imale su rastući trend, ali od 2014. godine dolazi do stagnacije cena i njihovog blagog pada. Tokom 2015. godine, cena belog vina u maloprodaji iznosila je 1,89 evra po litru, što je nešto niža cena u odnosu na prethodnu godinu, ali je za 3,5 odsto viša od proseka prethodnog petogodišnjeg perioda. Prosečna cena crvenog vina u 2015. godini bila je 2,03 evra po litru, što je za 2,4 odsto viši nivo cene u odnosu na 2014. godinu i 3,5 odsto više od nivoa petogodišnjeg proseka.

Izvor: www.novosti.rs

Malinari su u sredu na protestu u Arilju najavili da će 7. jula blokirati sve puteve do otkupnih mesta i hladnjača, ako država ne reaguje i utiče da se otkupna cena poveća na 1,83 evra, odnosno 250 dinara za kilogram.

Koliko je "vruće" među malinarima, najbolje pokazuje i incident koji se dogodio u Arilju, kada je došlo do koškanja proizvođača i otkupljivača. Reagovala je i policija i brzo smirila strasti.

Na protestu su proizvođači najavili radikalnije akcije. Zahtevaju uspostavljanje tržišne vrednosti "crvenog zlata", u sezoni kada maline, zbog vremenskih neprilika, neće biti dovoljno da se napune hladnjače. Za 1. jul zakazan je sastanak u Vladi Srbije sa ministrima poljoprivrede i trgovine. Kažu da će insistirati da hladnjačari do 7. jula prihvate cenu od 250 dinara, a u suprotnom uslediće izlazak na ulice sa mehanizacijom.

- Blokiraćemo saobraćajnice i hladnjače - stav je malinara izrečen sa govornice u centru Arilja. - Tražimo i smenu Rada Ljubojevića, vlasnika firme "Sirogojno kompani" sa mesta predsednika Privredne komore Užica i trećeg po veličini izvoznika maline, jer je on u sukobu interesa.

Ispred Asocijacije malinara Dobrivoje Radović je rekao da je veliki problem potpisivanje ugovora sa otkupljivačima i da malinare neće pretvoriti u "političare". Uz to, on je zatražio da problem reši predsednik države Aleksandar Vučić.

- Očekujemo cenu od 1,83 evra - kazao je Radović. - Mačva je prodavala malinu po ceni od 120 dinara. Ako se ne postigne dogovor do 3. jula, pa da cena bude 1,83 evra, biće sve blokirano u Srbiji. Jedna francuska kompanija ponudila je 158 dinara za kilogram, ali uzalud kada su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara.

Među proizvođačima koji su bili u Arilju, došli su malinari iz Užica, Bajine Bašte, Prijepolja, Kosjerića, Požege i Nove Varoši. Protesta je bilo i u Prijepolju. Tamo za kilogram maline dobijaju 130 dinara.

- Ove godine malinu u Polimskoj dolini "tukle" su razne nepogode, od snega, mraza i niskih temperatura, pa sve do nedavnog grada, međutim, ništa je nije uništilo kao što je niska ovogodišnja otkupna cena - smatraju proizvođači ovog jagodičastog voća.

PROSIPALI NA ASFALT

MALINAR Nezir Brajanac iz Velike Župe, nadomak Prijepolja, pod zasadom maline ima skoro dva hektara. Nezadovoljan trenutnom cenom tokom protesta on je prosuo nekoliko gajbi malina na put i tom prilikom kazao da je ovo slika i prilika države u kojoj živimo.

- U gajbu maline stane oko 2,2 kilograma, cena radne snage, odnosno, berača iznosi 80 dinara, polovinu od toga, od ostatka treba da platim repromaterijal i da nešto i zaradim - istakao je revoltirani Brajanac. - Sa ovom cenom, međutim, osuđeni smo na propast.

UVOZ UNIŠTAVA

PREDSTAVNICI malinara podsetili su da je Srbija izvezla 90.000 tona maline prošle godine, a uvezla malinu iz 25 država. Inače, prosečna cena maline prošle godine bila je 313 dinara. Malina sad već dosta podbacuje, a to se vidi ovih dana u zasadima širom zapadne Srbije. Plod sporo dozreva pa je priliv u hladnjače smanjen, a to daje nadu da će u narednim danima biti vremena da se cena koriguje. To se već dešava, uoči protesta, hladnjačari su u Arilju otkupnu cenu povećali sa 100 na 163 dinara.

Izvor: www.novosti.rs

U Kladovu već dve godine niko ne kontroliše životinje. Meso sumljivog porekla završava na trpezama širom Srbije.

Za grla koja nisu umatičena lako se dobijaju papiri, a najteže je stočarima koji su prinuđeni da zavise od ucene nakupaca. Zbog cele ove situacije, za samo dve godine prepolovljen je stočni fond.

Sa odlaskom poslednjeg veterinara, otišla je i nada da će se broj grla na teritoriji Kladova povećavati. Ona starija grla koja su uspela da dobiju legalno papire, već su prodata. Nova se ne kupuju, a od onog broja koji se nekada čuvao u Kladovskim selima, ni traga.

Ali nije samo subvencija nedostupna, stočari sa ovih terena zbog nedostaka papira ne mogu normalno da trguju. U kvlaitet mese niko nije sigurna, i niko iz njega ne stoji. Odnosno zvanično se ne zna kakvo se meso iz ovih krajeva šalje širom naše zemlje. Stočari su prinuđeni da posluju na crno i da trpe ucene nakupaca.

Samo naš sagovornik je u periodu od dve godine otkupio preko 50 teladi koji nisu imali papire. I oni su završili u svim krajevima naše zemlje a da niko za njih nije izdao papire o zdravstvenoj ispravnosti.

Izvor: www.b92.net

NOVI SAD -Cenu pšenice formira tržište, ali država će pomoći i ministarstvo poljoprivrede je već predložilo robnim rezervama da krenu sa interventnim otkupom, po ceni koju smo mi predvideli od 18 dinara, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je nakon sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika, koji je održan u Pokrajinskoj vladi, rekao da se nada da će u narednim danima sve biti u proceduri.

"Nadam se da će u narednim danima biti otkupljena interventna količina pšenice kako bi se regulisalo tržište kako ne bi došlo do pokušaja eventualnog pravljenja monopola ili nekog sličnog ponašanja", rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, sa druge strane, imaju aktivnu komunikaciju sa Komisijom za zaštitu prava konkurencije.

"To je jedini ovlašćen organ da rešava pitanja o tome da li postoje monopoli, karteli ili slično ponašanje I nemojte imati nikakvu dilemu, sve alate koji nam sroje na raspolaganju mi ćemo iskoristiti I za ovu I za druge vrste proizvoda", kazao je Nedimović.

Nedimović je rekao da je ove godine posejano manje pšenice, ali da će je biti dovoljno za srpske prilike, da će sigurno biti i oko million tona za izvoz, te da je tržište to koje mora da opredeli stvari.

"Mi smo pripremili i zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jedan sistemski način da jednom za navek rešimo problem ko je proizvođač, ko je proizvođačka grupacija, ko je otkupjivač i ko može pod kojim uslovima da se bavi određenom delatnosću, a ne da se svako bavi čime stigne i da pušta deplasirane informacije baš uoči svake žetve i branja", kazao je Nedimović i istakao da će tome ministarstvo stati na put.

Izvor: www.rtv.rs

Ovim poslom kod nas bavi se oko 600 hladnjača i najveći deo njih otkupljuje i skladišti malinu. Ove godine, po tvrdnji proizvođača, ima više razloga za sumnju da je bilo dogovaranja cena.

Da li u Srbiji ima monopola i zloupotrebe na otkupnom tržištu malina odgovor će morati da dostavi Komisija za zaštitu konkurencije.

Kako „Politika” saznaje, pre nekoliko dana održan je sastanak predstavnika komisije i Ministarstva poljoprivrede i sada se čeka da nadležni državni organi dostave tražene podatke.

Ukoliko bude opravdanih sumnji da je u ovom slučaju došlo do povrede konkurencije preduzećemo sve što je u našoj nadležnosti a u skladu sa Zakonom o konkurenciji – rečeno nam je u Komisiji za zaštitu konkurencije. U Srbiji se rat za otkupnu cenu maline ponavlja svakog leta. Do sada nije rađena ozbiljnija analiza kako su hladnjačari i otkupljivači u Srbiji skoncentrisani i da li ima zloupotrebe dominantnog položaja.

Nezvanično ovim poslom kod nas se bavi oko 600 hladnjača i najveći deo njih otkupljuje i skladišti malinu. Prema tvrdnji proizvođača, ove godine ima više razloga za sumnju da je bilo dogovaranja cena. U Srbiji se proizvode i uskladišti oko 80.000 tona ovog voća što je skoro trećina ukupne svetske proizvodnje. Karakteristično za ovu sezonu je svetska nestašica maline. Rod će biti manji ne samo kod nas već i kod dva najveća konkurenta – u Americi za 20 odsto a u Poljskoj za 50 odsto u odnosu na ranije godine. Akontna cena u Arilju, gde se i određuje cena srpske maline, trenutno je 120 dinara (po kilogramu) što je dvostruko manje u odnosu na krajnju, prošlogodišnju. Za malinare je zabrinjavajuće to što je u nekim krajevima Srbije ovo i poslednja cena koja se nudi.

Proizvodnja maline manja je i u Americi i u Poljskoj. Ako i u Srbiji krećemo sa 40 do 50 odsto sniženom proizvodnjom neka nadležni odgovore šta, osim monopola, može da utiče na toliki pad cene – kaže za naš list Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje i član Udruženja malinara „Vilamet”. Ističe da otkupljivači sada pokušavaju da nametnu priču da je tržište preplavila jeftina kineska malina i da je u prodaji ima previše. Kinezi, tvrde, nisu ozbiljni proizvođači ovog voća.

Da je tako mi više ne bismo imali šta da tražimo na tržištu. Jer cena radne snage u Kini je izuzetno niska, a upravo je njen udeo najveći u ceni maline. Istina je da ovog proizvoda nema na svetskom i evropskom tržištu – tvrdi naš sagovornik. Pad cena, navodi, pravdaju i time da su u Srbiji površine pod malinjacima udvostručene u odnosu na 2000. godinu. Maline su se tada gajile na 11.000 hektara, a sada na oko 20.000 hektara.

Zaboravljaju da kažu da nije bilo zabrane uvoza zaraženih sadnica i da se polovina zasada osušilo. I još važnije, tada je prinos bio 15 tona po hektaru, a sada je pet. To znači da se površine uvećavaju ali se prinosi smanjuju – objašnjava Terzić i napominje da bi minimalna akontna cena maline ove godine morala da bude 200 dinara jer trenutno ponuđena ne pokriva ni troškove proizvodnje. On ne isključuje mogućnost da konce oko formiranja cene vuku veliki svetski otkupljivači, ali optužbe malinara više se odnose na domaće hladnjačare.  

Ako na svetskom tržištu poslednjih 20 godina cena varira samo pet odsto gore-dole, kako onda objašnjavaju to što u Srbiji padne za čak 50 odsto. U stranim supermarketima 250 grama i dalje plaćaju tri i po evra. U čemu je onda problem sa cenom naše maline – pita Terzić.

Oko 95 odsto domaće maline izvozi se kao poluproizvod – u smrznutom stanju. Na ovom poslu profitiraju uglavnom strani otkupljivači koji ovde imaju registrovane firme i koji malinu kupuju smrznutu, a na njoj kasnije višestruko zarađuju. Od srpske maline u svetu se pravi oko hiljadu različitih proizvoda i to ne samo za prehrambenu već i za farmaceutsku i hemijsku industriju. Prema informacijama iz 2002. na svetskom tržištu proizvedeno je 450.000 tona ovog voća i nedostajalo ga je oko 30 odsto. U 2014. ukupna proizvodnja pala je na 320.000 tona.

Terzić podseća da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno izneo podatak Uprave carina da je (do februara ove godine) prosečna izvozna cena maline bila 2,43 evra. Rolend (njen najkvalitetniji oblik) izvozio se za više od tri evra. Nije teško izračunati koliko novca u džep stavljaju izvoznici.

Komisija nije imala dokaze

Još 2009. godine uputio sam komisiji dopis sa potvrdom da je 13 ariljskih hladnjačara selo za sto i dogovorilo da cena maline bude 110 dinara, na šta nisu imali pravo. Ali, tada su u komisiji rekli da za njih to nije monopol. Na cenu proizvoda utiče ponuda i tražnja, ali mi nemamo slobodno tržište. Svesni smo da ne mogu da formiraju cenu, ali od države tražimo da stvore uslove za poštenu utakmicu – kaže Dragiša Terzić.

Komisija za zaštitu konkurencije već je ispitivala tržište malina u Srbiji 2009. i 2010. godine. Po zahtevu Ministarstva poljoprivrede bavili su se pitanjem da li je na tržištu otkupa maline tih godina bilo udruživanja otkupljivača (hladnjačara) i dogovaranja cena. U izveštaju komisije navodi se da su problemi malinara tada bili mnogobrojni. Iako nisu u potpunosti isključili mogućnost da je bilo određenih dogovaranja otkupne cene maline, komisija je zaključila da se (prema tada dostupnim podacima) ne može utvrditi osnovana sumnja. Odnosno, da je malo verovatno da bi se u ispitnom postupku moglo doći do konkretnih dokaza, što je presudno za eventualno okončanje postupka i donošenje rešenja o postojanju zabranjenog sporazuma.

 

Izvor: www.naslov.net

 

Ni ovog leta, proizvođači maline nisu zadovoljni otkupnom cenom. Situaciju otežava i to što je ovogodišnji rod mnogo lošiji od prošlogodišnjeg. Ukoliko u sredu, 21. juna, ne bude dogovora s izvoznicima – a uz posredstvo Ministarstva poljoprivrede – posle tehničkih dogovora u petak, proizvođači maline bi, već za vikend, mogli da stupe u generalni štrajk. O tome za BIZLife govori Dobrivoje Radović, predsednik UO Asocijacije malinara.

Ukoliko se malinari ne dogovore s izvoznicima, koji je sledeći korak?

Nikada nismo bili jedinstveni kao danas! Obustavićemo berbu i blokirati hladnjače. Pa, kad mi propadamo, nek’ krenu našim putem i izvoznici i hladnjačari. Već su u toku mirni protesti na jugu zemlje, na štrajk su spremni i u Mačvi i Prnjavoru. Dobri smo kada glasamo, a kada treba decu da školujemo – ne postojimo. Dok se gase sela, pokušavamo i uspevamo da mlade vratimo na imanja; i doktore, i pravnike, i policajce… Pa, država je samo prošle godine od maline prihodovala 250 miliona evra!

Hladnjačari nude 120 dinara po kilogramu maline, a proizvođači traže 220 dinara. Može li da se nađe kompromis?

Prošle godine, malinu smo prodavali za 220-240 dinara po kilogramu, a ove godine, kada je rod prepolovljen, prepolovljena je i cena. Nema logike! To dokazuje da tržište ponude i potražnje ne funkcioniše, već da vladaju monopolisti koji se dogovaraju o visini otkupne cene. U Americi je rod manji za petinu, u Poljskoj je prepolovljen, pitanje je da li će imati šta da beru najesen. U Srbiji, u zavisnosti od kraja, rod je manji za 30 odsto do čak 50-60 procenata nego 2016. godine! Realna cena trebalo bi da bude i veća od 220 dinara, ali mi bismo i s njom bili zadovoljni, iako bi po toj ceni naša dobit bila tek 10 dinara po kilogramu. Sa otkupnom cenom 120-150 dinara po kilogramu ne bismo mogli da vratimo ni uloženo jer su, zbog loših vremenskih uslova, veća ulaganja. Podsetiću da je prosečna izvozna cena griza uvek odgovarala kilogramu sveže maline u otkupu. Izvozna cena griza sada je 1,83 evra, pa ispod toga ne sme da bude ni akontna cena ovogodišnjeg roda.

Zašto ne pristajete da se cena odredi na kraju berbe, kao što predlažu hladnjačari?

To samo pričaju da bi nas uvukli u veliku berbu, pa da cena ostane 120 dinara po kilogramu. Jer, kad izdaju otkupni list, nemaju više nikakvu obavezu.

Kome ste se obratili za pomoć?

Svim nadležnim ministarstvima; najpre poljoprivrede i trgovine, koji mogu mnogo da učine, kao i Ministarstvu finansija, carini i predsedniku države sa zahtevom da se ispita zašto ne funkcionišu zakoni ponude i tražnje. Tajkunima i monopolistima nije dovoljna proizvodnja u Srbiji, već hoće da zarade i na uvozu, pa miksuju sorte. Verovali smo ministru Branislavu Nedimović, ali verovatno ni on nije svestan u kakav je osinjak ušao. Veće je lobiranje pri otkupu i izvozu maline, nego na tržištu droge!

Ko štiti monopoliste?

Ne znamo mi. To treba da kaže država.  Kad se već bori protiv kriminala, neka i na ovom primeru pokaže da je jača od njega. Pre nego što je SNS došao na vlast, 2012. godine, Aleksandar Vučić je obećao da će, ako njegova stranka pobedi, rešiti problem maline za vek i vekova. Neka to sada učini.

Bilo je i dobrih godina za proizvođače maline, poput prošlogodišnje. Zašto tada ne kupite hladnjače?

Ko bi se bavio proizvodnjom, ako bismo mi kupili hladnjače? Mora neko da bude i seljak.

Šta bi, po Vama, bilo sistemsko rešenje, kako se ne bi svake godine pričalo o otkupnoj ceni maline?

Malina mora da se proglasi proizvodom od strateškog značaja, da se uvedu prelevmani, kao i geografsko poreklo, da bi se tačno znalo koliko se maline proizvodi na kom području, zatim donošenje državne strategije i zakona koji će regulisati tu oblast… Za sada, niko nije imao snage da se bori s monopolom i mafijom.

Izvor: www.naslovi.net

Poljoprivrednici Srbije traže da otkupna cena pšenice iz ovogodišnjeg roda bude 20 dinara za kilogram sa porezom na dodatu vrednost (PDV).

U slučaju da bude niža, oni traže da država izmiri razliku, rekao je predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAP) Jovica Jakšić.

On je kazao da je u tržišnoj ekonomiji nelogično tražiti da država isplati razliku između proizvođačke i tržišne cene, ali da je to opravdano jer su subvencije u Srbiji niže nego u zemljama u okruženju.

"U Bosni i Hercegovini, koja je najnerazvijenija u regionu, subvencije za pšenicu su 250 evra po hektaru, a mi u Srbiji dobijamo 4.000 dinara ili 32 evra po hektaru", rekao je Jakšić.

Dodao je da bi država isplatom te razlike pomogla poljoprivrednicima jer će ove godine rod biti prepolovljen.

"Prošle godine imao sam prinos od pet tona po hektaru a ove neće biti više od 2,5 tone", rekao je Jakšić.

Upravni odbor NAP-a doneo je prema njegovim rečima odluku da se prilikom otkupa pšenica kategorizuje jer je kod proizođača koji primenjuju sve agrotehničke mere kvalitetnija nego kod onih koji je ne proizvode pod tim uslovima.

Jakšić je istakao da će poljorprivrednici organizovati protest ako im država ne ispuni zahteve.

"Nezadovoljstvo je veliko i protestovaćemo ako nam se ne obezbedi da pšenicu prodajemo po proizvođačkoj ceni od najmanje 20 dinara po kilogramu", rekao je Jakšić.

Izvor: www.b92.net

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30