U Kini postoji veliko interesovanje za jagnjećim mesom iz Srbije a otvaranjem tržišta za izvoz mesa stvaraju se temelji za razvoj srpskog stočarstva.

"Nakon otvaranja tog tržišta osvajaćemo i druga, jer kada imamo tržišta imamo osnov za razvoj. Time pravimo temelje za narednih pet, 10, 15 godina za srpsko stočarstvo", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za RTS i dodao da će Srbija "napasti" tržišta Irana i Emirata.

Prema njegovim rečima, Kinezi nisu tražili minimalnu količinu jagnjetine koju bi Srbija morala da isporuči.

"Nema apsolutno ograničenja, koliko možemo da isporučimo oni će primiti", dodao je Nedimović i dodao da je činjenica je da nema količine, ali da je važno tržište kako bi moga da bude napravljen finansijski okvir, da se ulaže i razvija stočarstvo.

Nedimović je dodao da je u Srbiji izdata prva dozvola za izvoz jagnjetine u Kinu koju je dobila klanica iz Pećinaca - Industrija mesa Đurđević, a da će tokom juna još osam dozvola biti izdato.

Ministar je naveo da domaće meso ima dobar kvalitet i da se čeka cena. Suština je da srpski proizvodi koji su kvalitetni, budu prodati po dobroj ceni, rekao je ministar.

Ministar je dodao da Vlada Srbije već pomaže razvoj stočarstva i po grlu ovce daje 7.000 dinara, a za jagnje 2.000 što su kako je ocenio tri puta veće subvencije nego u zemljama okruženja.

Želimo da oživimo i uzgoj druge stoke, rekao je Nedimović i dodao da bi dogovor o izvozu govedjeg mesa trebalo da bude gotov veoma brzo, a svinjskog narednih meseci.

Kinezi dobro plaćaju - jedan prema osam, rekao je Nedimović i podsetio da je proizvodnja govedine mala jer nedostaje tržište.

Ministar je naveo i da država radi na obnavljanju zadruga, jer je jako važno udruživanje poljoprivrednika koji će na taj način izbeći da svoje kvalitetne proizvode prodaju jeftino.

Upitan šta misli o nezadovoljstvu i nastojanjima građana da spreče da u Srbiji počne uzgoj GMO proizvoda, ministar je rekao da je tu oblast regulisao zakon koji je jasan - proizvodnja GMO ne dolazi u obzir, što kako je dodao, znači da postoji potpuna zabrana.

Izvor: www.b92.net

Ribizla je u Srbiji nepravedno zapostavljena vrsta jagodastih voćaka, iako postoji tražnja na tržištu i povoljni agroekološki uslovi za njeno gajenje na širem području Srbije. Sporadično gajenje na relativno malim površinama, sa proizvodnjom koja zaostaje za jagodom, malinom i kupinom ne zadovoljava potrebe zemlje.

U svetu po obimu proizvodnje ribizla se nalazi na drugom mestu, odmah iza jagode i pokazuje rastući trend. Razlozi za visoku svetsku proizvodnju ribizle su: rano stupanje na  rod (već u drugoj godini), redovna i obilna rodnost, lako razmnožavanje i jednostavno gajenje, adaptivnost na različite agroekološke uslove, visok kvalitet i hranljiva vrednost plodova.

Crvena ribizla je u zapadnoj Srbiji počela značajnije da se gaji osamdesetih godina XX veka. Najzastupljenije sorte bile su : Industrija, Premier i Red lejk. Deo tih zasada se i danas koristi, ali nije došlo do njihove obnove.

Danas se crna i crvena ribizla u našij zemlji sve više gaje u većim proizvodnim zasadima. Najviše novih zasada se nalazi na području Zlatiborskog okruga, zahvaljujući pre svega ulaganima „Sirogojno Company“ iz Sirogojna i u južnoj Srbiji (Vladičin Han, Surdulica, Vlasina) zahvaljijući podršci „Nektara doo“ iz Novog Sada. Procenjuje se da su površine prešle 200 ha, a proizvodnja nekoliko stotina tona jer su zasadi još uvek mladi.

U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje crne, crvene i bele ribizle, čak do 1000 m nadmorske visine. Proizvedeni plodovi bi se koristili uglavnom  za potrebe domaćeg tržišta i oslobađanja od uvoza. Niska početna ulaganja po jedinici površine, brzo stupanje na pun rod, redovno plodonošenje, lako održavanje tokom eksploatacije, jednokratna berba i relativno visoke cene u otkupu dovoljna su preporuka da se ova vrsta masovnije širi. Tako bi se rasteretila malina kojoj preti hiperprokucija jer se sve više širi i van područja povoljnih za njeno gajenje. Analiza agroekoloških uslova za određeni lokalitet na kome se planira zasnivanje zasada ribizli, mora da pruži siguran dokaz za ostvarivanje rentabilne proizvodnje, odnosno za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa. Naime, izbor mesta i položaja, izbor zemljišta i njegova priprema za zasnivanje zasada, moraju se obaviti na osnovu bioloških osobina vrste, tj. sorte i njenog odnosa prema pedološkim i klimatskim činiocima, uzimajući u obzir da se ribizla u komercijalnoj proizvodnji eksploatiše oko 15 godina. Za podizanje zasada najpogodniji su tereni sa nagibima od 5%, a najviše do 8%. Treba izbegavati dubodoline i mikrodepresije zbog slabe vazdušne drenaže, jer zadržavanje hladnog vazduha nanosi štetu ribizli. Takođe, treba izbegavati izrazito južne položaje zbog brzog gubljenja zemljišne vlage i osetljivosti na sušu i visoke temperature, što se posebno odnosi na crvenu i belu ribizlu.

O pomenutoj temi možete više pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.439 tona robe. Najviše se trgovalo: kupusom (404 t), jabukom (237 t), crnim lukom (196 t), krompirom (134 t), šargarepom (124 t), pomorandžom (48 t), spanaćem (39 t), rotkvicom (36 t), cveklom (32 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (20 t), prazilukom (20 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (335 t → 404 t), jabuke (225 t → 237 t), crnog luka (139 t → 196 t), krompira (96 t → 134 t), šargarepe (123 t → 124 t), spanaća (37 t → 39 t), rotkvice (20 t → 36 t), cvekle (27 t → 32 t) i praziluka (19 t → 20 t), dok je promet: pomorandže (52 t → 48 t) i blitve (22 t → 20 t) bio manji. Promet zelene salate je ostao isti kao i pretprošle nedelje (23 t). Cene (po kilogramu): krompir 20 - 30 din. kupus 20 - 25 din. crni luk 15 - 20 din. šargarepa 15 - 50 din. spanać 55 - 75 din. cvekla 20 - 30 din. rotkvica 60 - 80 din; prošle nedelje 80 - 120 din. blitva 50 - 70 din. zelena salata 150 - 250 din. praziluk 50 - 70 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 15 - 50 din. pomorandža 35 - 60 din. banana 100 - 110 din. limun 60 - 120 din. Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Takozvana ekstremna poljoprivreda, uzgoj nojeva i puževa, iako izgleda kao vrlo isplativa, teško pronalazi put do kupca. Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače. Na francuskim trepezama specijalitet sa juga Srbije. Nije roštilj, već puževi iz Leskovca. "Francuzi kažu da su naši puževi veoma dobri, zadovoljni su", kaže Bojan Stanisavljević, uzgajivač puževa. Osim Francuza, zadovoljni su, kažu, i Italijani, Mađari, Grci i Švajcarsci. Skoro sve što proizvedu izvoze - oko 200 tona prerađenog mesa puža godišnje. "Od 2012. radimo intenzivnu proizvodnju puževa, radimo preko cele godine, sada nešto renoviramo", kaže Stanisavljević i dodaje da pripremaju gotov prizvod kojeg će ponuditi u Srbiji "Već imamo restorane gde smo probali u Beogradu i Novom Sadu tamo uglavnom dolaze stranci", kaže Stanisavljević. A strancima sa severa Srbije stižu i nojevi. Već 25 godina uzgaja ih farma iz Subotice. Danas u Srbiji prodaju jedino jaja. Pred Uskrs, velika je potražnja. "Sada prodajemo za 2.500 dinara i nemamo dosta", kaže jedan proizvođač. Od kože noja, 90-ti su pravili i novčanike, tašne, obuću. "Mesne nareske, kulene, kobasice i pršutu radili smo lepo, počeli smo da izvozimo i za Mađarsku i imao sam ugovor za Nemačku. Zakon se kod nas posle okrenuo i nismo imali gde da završimo posle klanja nojeva zato što su tretirali noja kao divljač i onda smo tu pukli dosta lepim parama", kaže Peter Gulješ, vlasnik farme nojeva. Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače. "Sve je to na inicijativi za sada privrede što ne znači da neko ko se već bavi time treba da postoji u neuređenom sistemu, ali još uvek nije prepoznata ni proizvodnja ni potrošnja tih proizvoda, a naravno ni izvoz tih proizvoda u nekim relevantnim količinama kao veliki potencijal", kaže Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije. Potencijal ne vide ni agroekonomisti. "Nisam za takve ekstremne proizvodnje za koje mi nemamo velkih iskustava, bolje da negujemo i radimo pre svega ono što znamo, ono što je u domaćoj praksi. Ja pripadam onoj grupi stručnjaka koji zagovaraju očuvanje autohtonih vrsta stoke, biljaka koje su danas sve više tražene i cenjene u svetu", kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar. Kada se otklone svi rizici, šansu da uspeju u Srbiji, smatraju stručnjaci, domaći proizvođači imaju ako sarađuju sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, ali i uložili novac.

Izvor.rts.rs

Velike kompanije prodaju kvalitetnije prehrambene proizvode u Austriji nego u Mađarskoj, iako bi trebalo da su isti, pošto je reč o istim markama proizvoda, upozorila je mađarska vlada. Do istog zaključka došla je i Slovačka čija je agencija za kvalitet hrane ustanovila da se proizvodi koji se pod istom markom prodaju u toj zemlji i oni iz prodavnica u Nemačkoj i Austriji razlikuju po ukusu, izgledu i sastavu. Jedno ranije istraživanje pokazalo je da je jedini proizvod bez razlika u kvalitetu bez obzira gde se prodaje "milka" čokolada.

Mađarska agencija za bezbednost hrane NEBIH ispitala je 24 proizvoda koje međunarodni lanci, kao što su Lidl i Aldi, prodaju i u Mađarskoj i u Austriji. Rezultati su pokazali, pored ostalog, da je mađarska verzija napolitanki "maner" (Manner) manje hrskava i da se "nutela" (Nutella) iz mađarskih prodavnica teže maže od one iz austrijskih.

"Bio sam zaprepašćen nakon čitanja ovog kratkog izveštaja", kazao je na pres konferenciji 16. februara Janoš Lazar, ministar koji vodi kancelariju premijera Viktora Orbana, i dodao: "Mislim da je to najveći skandal u poslednje vreme". Lazar je najavio da će vlada početi testiranje velikog obima još većeg broja proizvoda koji se prodaju u Mađarskoj ali nije precizirao šta će sve Budimpešta preduzeti.

Istovremeno Mađarska nije jedina koja je zabrinuta. Naime, slovačka agencija za kvalitet hrane upozorila je da je utvrdila razlike u ukusu, izgledu i sastavu kod desetak proizvoda koji se prodaju pod istom markom u Slovačkoj, Nemačkoj i Austriji. Nove analize državne veterinarske službe (ŠVPS) slovačkog ministarstva poljoprivrede otkrile su da kod polovine testiranih prehrambenih proizvoda postoje značajne razlike u sastavu, preneo je Slovak spektator.

Ministarka poljoprivrede rekla je da će to pitanje postaviti na nivou EU.

"Potrošači očekuju isti kvalitet proizvoda iste marke bez obzira u kojoj se zemlji proizvode ili kupuju", istakla je slovačka ministarka Gabrijela Matečna na konferenciji za novinare 14. februara, preneo je EurActiv.com. Međutim, posmatrači upozoravaju da bi Matečna mogla da se suoči sa problemom pošto vlasti EU ne brinu toliko o kvalitetu, koliko o bezbednosti hrane koja se proizvodi i prodaje u članicama.

Inspektori ŠVPS testirali su u novembru i decembru 22 proizvoda koji se prodaju u malopordaji u Slovačkoj, posebno u Bratislavi, i Austriji, u gradovima uz granicu. Testirani su različiti proizvodi, uključujući mlečne, mesne i proizvode od ribe, čokolade, pecivo, sir i pića. Uz proveru amabalaže, uključujući informacije o sastavu i težini, analizirani su i boja, aroma i miris proizvoda.

Inspektori su u analizama bili fokusirani na parametre kvaliteta, poput sadržaja mesa, masti ili proteina (zavisno od testiranog proizvoda) i dodate supstance, poput zaslađivača i boja. "Kod polovine proizvoda uočene su razlike koje znatno utiču na kvalitet", rekla je Matečna. Uglavnom je, kada se radi o proizvodima prodatim u Slovačkoj, sadržaj mesa bio manji a masti veći, sadržaj veštačkih zaslađivača i konzervansa bio je takođe veći a gramaža proizvoda manja, dodala je slovačka ministarka.

Prethodno su testiranja sa ciljem poređenja hrane koja se prodaje u zapadnoj i istočnoj Evropi sprovedena 2011. a naručilo ih je Slovačko udruženje potrošača.

Analiziran je niz prehrambenih proizvoda kupljenih u supermarketima u osam članica EU - Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Među testiranim proizvodima bili su napici, čokolade, kafa.

Ti testovi potvrdili su da se kvalitet proizvoda multinacionalnih kompanija koji se pod istom markom isporučuju različitim evropskim zemljama razlikuje.

Jedini prozvod koji je bio istog kvaliteta u svim zemljama bila je čokolada "milka".

Evropska komisija odgovorila je da su optužbe da se proizvodi razlikuju po kvalitetu neosnovane navodeći da multinacionalne kompanije mogu slobodno da prilagođavaju svoje proizvode različitim tržištima.

 

Izvor: EurActiv.com

 

Nešto više od trećine građana Evropske unije starijih od 15 godina ne jede svakodnevno voće i povrće dok svaki sedmi pojede najmanje pet porcija. Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16% stanovnika a u Rumuniji čak 65% ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan kreće se od 33% u Britaniji do manje od 5% u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja.

Redovno kozumiranje voća i povrće smatra se važnim elementom zdrave i izbalansirane ishrane. EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjim "5 dnevno" na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće koje sadrži skrob. Među članicama EU najmanji procenat stanovnika koji ne jedu svakodnevno voće i povrće zabeležen je u Belgiji (16%) a slede Portugalija (20,7%), Velika Britanija (21%), Italija (23%), Španija (25%), Slovenija (27%), Hrvatska (27,5%) i Grčka (30%). Istovremeno više od polovine populacije u Rumuniji (65%) i Bugarskoj (58,6%) ne jede svaki dan voće i povrće. Po između 45 i 50% starijih od 15 godina u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Holandiji i Nemačkoj takođe ne jede voće i povrće svakodnevno.

Britanci najviše poštuju pravilo "5 dnevno"

Trećina populacije Velike Britanije (33,1%) i po četvrtina Danske (25,9%) i Holandije (25%) konzumira najmanje pet porcija voća i povrća svaki dan. S druge strane, tu naviku u ishrani ima samo 3,5% građana starih 15 i više godina u Rumuniji, 4,4% u Bugarskoj, 7% u Hrvatskoj, 7,2% u Austriji, 7,5% u Sloveniji i 7,8% u Grčkoj. Na nivou EU, svaki sedmi građanin (14,1%) od 15 i više godina u 2014. se držao pravila "5 dnevno". Statistike pokazuju da građani sa višim nivoom obrazovanja češće poštuju pravilo "5 dnevno" od manje obrazovanih. Te razlike su najveće u Britaniji a najmanje u Grčkoj. Na nivou EU, 18,8% visoko obrazovanih starih 15 ili više godina jede najmanje pet porcija voća i povrća dnevno prema 12,1% onih sa nižim obrazovanjem, što predstavlja razliku do 6,7 procentnih poena. Među članicama EU taj jaz je najveći u Britaniji, 15,6 procentnih poena, a slede Danska (14,3) i Portugalija (11,5). Istovremeno je razlika manja od dve procentna poena registrovana u Grčkoj (0,9), Nemačkoj i Austriji (1,6), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Inače, za odrasle porcija podrazumeva 80 grama voća ili povrća a kod dece količina zavisi od starosti, veličine tela, nivoa fizičke aktivnosti. Porcija za odrasle otprilike odgovara količini koja staje na dlan. Jedna porcija voća su npr. dve šljive ili kivija, sedam jagoda, tri kajsije, jedna banana ili kruška ili pomorandža, pola grejpfruta, 30 grama sušenog voća. Porciju povrća čine dva cveta karfiola, četiri kašike spanaća ili boranije, tri kašike kuvanog povrća, poput šargarepe, parče krastavca od 5 centimetara, jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza.

Izvor: EurActiv.rs

Beograd -- Otkriveno je da je više od 60 odsto danskih svinja zaraženo opasnom bakterijom. Ministar poljoprivrede Srbije tvrdi da naša zemlja nije u opasnosti.

Vest da su svinje iz Danske koje su zaražene bakterijom LA MRSA završile po celoj Evropi i da se o tome ćuti, počela je da izaziva paniku, naročito kada se zna da je zabeleženo šest smrtnih slučajeva od kada se prati situacija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da deo svinja iz Danske jeste završio u Srbiji, ali da je reč o maloj količini i da nema mesta zabrinutosti jer svinje koje su dospele u Srbiju nisu zaražene.

“Bilo je vrlo malih kontigenata koji su ušli iz Danske u Srbiju. Mi nismo članica u EU, i eto, pokazalo se u ovom slučaju da je to dobro jer mi još uvek imamo konzervativni pristup kada je reč o uvozu svinja. Imamo dobru prevenciju za razliku od EU jer je obavezan karantin od 30 dana“, objašnjava Nedimović za B92 Biz.

Prema njegovim rečima, svinje idu 30 dana u karantin bez obzira da li su se uvozile za tov, klanje ili rasplod i tih mesec dana se posmatraju.

"Mi u prethodnom periodu nismo imali pojavu pomenute bakterije u karantinu. Prednost je što još uvek čuvamo podatke iz karantina. Nismo imali odskakanja“, kaže on.

Nedimović kaže da ministarstvo prati izveštaje i stanje u regionu i da je glavna prevencija za sada karantinski pristup jer se za tih 30 dana jasno može pokazati eventualno prisustvo bakterije. On još dodaje da je reč o bakteriji koja se prenosi sa ljudi na životinje i da je opasna jer je otporna na mnoge lekove. Ističe da su najviše izloženi opasnosti ljudi koji rade u klanici.

Prema podacima danskih medija, svakog dana se oko 35.000 svinja preveze kamionima iz Danske u Nemačku i dalje prema ostatku Evrope. Danski izvoz čini 57% ukupnog izvoza u zemlje EU i zbog toga se ta država navodi kao glavni izvor širenja zaraze širom EU. Piše se da je još je gore to što Danska godišnje izveze 19.000 svinja za rasplod.

Danski pisac Hans Kristijan Andersen bi, da je danas živ, verovatno pored Ružnog pačeta ili Male sirene napisao i bajku o prasetu, jer u zemlji koja danas dobar deo ekonomije zasniva na uzgoju 20 miliona svinja, priču o tim životinjama ne bi mogao da izbegne. Prasići na žalost mnogih ne žive u Andersenovim bajkama, a svinjetina je hrana koja dobro može da se unovči što zna i pet i po miliona Danaca, kojima izvoz na tržište 120 država sveta, omogućava da ostvare delić ekonomske bajke. Valjda ova bajka neće imati tužan kraj.

http://www.b92.net/

 

Privredna komora Srbije pozvala je kompanije da se prijave za učešće na velikim međunarodnim sajmovima u 2017. godini među kojima su Prodexpo i Mosbuild u Moskvi, Vitafoods Europe u Ženevi, Franchise Expo u Parizu. Nastup domaćih firmi na ovim sajamskim manifestacijama PKS organizuje u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) ili samostalno.

Sajam Prodexpo u Moskvi održaće se od 6. do 10. februara 2017. godine. Pravo učešća u okviru nacionalnog štanda Srbije imaju privredna društva, preduzetnici i poslovna udruženja registrovana u Srbiji koja se bave proizvodnjom gotovih i polugotovih proizvoda iz oblasti prehrambene industrije. Rok za prijavu učešća na sajmu je 26. decembar 2016. godine, a potrebna dokumentacija trebalo bi da se dostavi na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Sajam građevinske industrije Mosbuild u Moskvi, biće održan od 4. do 7. aprila 2017. godine. Mosbuild (www.worldbuild-moscow.ru) je najveći sajam građevine i opremanja u Rusiji i regionu, a spada i među vodeće sajmove iz ove industrije u svetu. Na jednom mestu spaja proizvođače, dobavljače, distributere, maloprodajne lance, arhitekte i dizajnere iz Rusije i celog sveta. Od 2017. godine sajam Mosbuild postaje deo WorldBuild koncepta, a izlagačima se pruža mogućnost korišćenja besplatne onlajn platforme WorldBuild365 preko koje mogu svoje proizvode i usluge da predstave kupcima i distributerima iz celog sveta.

U okviru nacionalnog štanda mogu da se predstave privredna društva, preduzetnici i poslovna udruženja registrovana u Srbiji koja posluju u oblasti građevinske industrije, a rok za prijavu je 28. decembar. Potrebnu dokumentaciju dostaviti na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Srpske kompanije imaju mogućnost da se uz podršku PKS predstave i na sajmu Vitafoods Europe u Ženevi (www.vitafoods.eu.com), jednom od najuglednijih međunarodnih sajmova dijetetskih suplemenata, nutriceutike i prirodne kozmetike u Evropi, koji će se održati od 9. do 11. maja 2017. Rok za prijavu učešća na sajmu je 22. decembar. Potrebnu dokumentaciju dostaviti na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

PKS prvi put organizuje i nastup srpskih privrednika na međunarodnom sajmu franšizinga, Franchise Expo, koji će se održati od 19. do 22. marta 2017. godine, u Parizu. Franchise Expo (www.franchiseparis.com) okuplja sve najprestižnije brendove sveta iz svih privrednih delatnosti (preko 75 sektora), kao i one koji su tek u razvoju. Na Sajmu će se predstaviti više od 500 izlagača (brendova) i predviđene su svakodnevne konferencije na kojima će predavanja držati svetski poznati eksperti. Statistika prikazuje da 75% izlagača, na ovom Sajmu, sklopi direktne ugovore sa kandidatima firmama (primaocima franšize). Rok za prijavu učešća na ovom sajmu je 27. decembar, a potrebna dokumentacija dostavlja se na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Izvor:

http://www.ekapija.com/ 

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 
Privredna komora Srbije podsetila je privrednike i kompanije koji izvoze u SAD da do kraja godine obnove registraciju u Upravi za hranu i lekove SAD (US Food and Drug Administration) kako bi svoje proizvode mogli nesmetano da izvoze.
 
Obnova registracije u Upravi za hranu i lekove SAD (FDA US) do 31. decembra 2016. obavezna je, vrši se svake druge godine i besplatna je.
 
FDA US je agencija odgovorna za zaštitu javnog zdravlja obezbeđujući sigurnost, efikasnost i bezbednost ljudskih i veterinarskih lekova, hrane, bioloških proizvoda, kao i medicinskih sredstava.
 
Agencija ima odgovornost za regulisanje proizvodnje, marketinga i distribucije duvanskih proizvoda radi zaštite javnog zdravlja i smanjenja upotrebe duvana od strane maloletnika.
 
Takođe, FDA US ima ovlašćenja i nadležnost za unapređenje javnog zdravlja kroz inovacije, koje čine medicinske proizvode efikasnijim, sigurnijim, više pristupačnijim stanovništvu i pomažući javnosti da dobije tačne, informacije o sastojcima svih proizvoda koji su u domenu verifikacije FDA US.
 
 
Amerika je 19. izvozni partner srpske privrede, ukupan izvoz u prvih šest meseci 2016. godine iz Srbije u SAD iznosio je 102,7 mil USD.
 
Srbiji je u trgovinskoj razmeni sa SAD odobrena preferencijalna trgovina, kroz primenu Opšte šeme preferencijala (GSP). Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja bez carina ili sa minimalnom carinom.
 
Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Takođe, roba mora da zadovolji i kriterijum porekla, mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije.
 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31