Novi Sad -- Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je Memorandum o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). Nedimović je posle potpisivanja Memoranduma koji se odnosi na prehrambeni sektor rekao da će njim biti regulisana bezbednost hrane, kako bi srpska hrana mogla da se izvozi na tržište tih zemalja. Dokument se, osim na oblasti bezbednosti hrane i halal sertifikata, odnosi i na investicije u poljoprivredi koje će tek biti realizovane, a kako je Nedimović rekao, neke se "već dešavaju u ovom trenutku". "Reč je o tržištu koje je platežno jako sposobno i koje ima potražnju za kvalitetnom robom", rekao je Nedimović. Prema njegovim rečima, investicije će biti usmerene u prerađivačku industriju, a biće finansirane novcem iz UAE. Nakon bilateralnog sastanka Nedimovića sa delegacijom UAE, oni su zajedno podsetili da u Srbiji već funkcionišu firme iz ovih zemalja poput Al Dahre i Al Ravafed. Nedimović je dodao da UAE podržava Srbiju i kroz Fond Abu Dabi za navodnjavanje, te da će ove godine kroz razne projekte biti investirano 30 miliona evra. Najavio je da su u pripremi projekti vredni 40 miliona evra. "Očekujem da ćemo do septembra završiti sve sertifikate između dve zemlje i da će tržišta biti potpuno slobodna za trgovinu pregrambenim proizvodima", rekao je Nedimović. Nedimović je otvorio 85. međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, na kojem je zemlja partner ove godine Francuska.

Predlažu da im se pomogne dodelom besplatnih zaštitnih sredstava i đubriva.  Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je malo ljudi osiguralo voće jer je malina prošle godine bila jeftina. 

Grad sa olujom je 27. aprila, kako je rekao, oštetio zasade maline pa će rod biti od 10 do 15 odsto manji, ali i sve druge useve u četiri sela u opštini Ivanjica, a nekoliko dana kasnije i u nekoliko mesnih zajednica u opštini Arilje.  "Veliko nevreme je 5. maja zahvatilo nove četiri mesne zajednice u opštini Ivanjica i mada je ispaljeno 100 raketa, uništeno je 80 do 90 odsto malinjaka, voćnjaka jabuka i šljiva, povrća", rekao je Radović. On je istakao da većina ljudi u tim mesnim zajednicama nije osigurala voće i povrće jer je prošle godine malina bila jeftina i nisu imali novca za osiguranje.  Radović je rekao da je Asocijacija traži sastanak i sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem jer se "on pita za sve i može da pomogne".  "Znamo da Vučić ima i drugih problema, ali su ljudi u mestima koje je zahvatilo nevreme, ostali bez kore hleba", rekao je Radović. 

Proizvođači čije je voće uništeno, prema Radovićevim rečima, moraju da zaštite oštećena stabla od bolesti i prehrane biljke kako bi bar sačuvali voćnjake za sledeću godinu, pa su im neophodna zaštitna sredstva i mineralno djubrivo ili bilo koja druga vrsta pomoći.  "Uložen je novac u ovogodišnju proizvodnju, voće je uništeno, a treba oporaviti voćnjake za sledeću godinu", rekao je Radović. 

On je dodao da proizviđači voća traže i razgovor sa izvoznicima i svaku vrstu pomoći. "Očekujemo da nas ne provociraju niskim cenama kao prošle godine i ne uvoze maline iz BiH kako bi u Srbiji oborili cene", rekao je Radović.

Izvor: https://www.b92.net 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 

"Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.127 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (292 t), šargarepom (148 t), crnim lukom (145 t), krompirom (98 t), jabukom (75 t), krastavcem (56 t), paradajzom (47 t), pomorandžom (34 t), spanaćem (34 t), prazilukom (32 t), zelenom salatom (25 t) i humusom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: šargarepe (118 t → 148 t), crnog luka (130 t → 145), krastavca (40 t → 56 t), paradajza (27 t → 47 t), spanaća (24 t → 34 t) i zelene salate (22 t → 25 t) i humusa (17 t → 20 t), dok je promet: kupusa (410 t → 292 t), krompira (116 t → 98 t), jabuke (83 t → 75 t), pomorandže (48 t → 34 t) i praziluka (37 t → 32 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

kupus                          25 - 40 din.

kupus mladi                35 - 50 din; prošle nedelje 80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              40 - 80 din; prošle nedelje 80 - 100 din.

praziluk                       35 - 50 din.

krastavac                    70 - 120 din.

paradajz                      100 - 160 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni meru uvođenja taksi, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna.

Kosovski ministar trgovine i industrije Bajram Hasani, doneo je odluku o uvođenju zaštitne mere za lokalne proizvođače brašna, pa tako od 23. oktobra važe takse za brašno iz Srbije u visini od 0,04 centi, prenosi prištinska štampa.

Odluka je doneta nakon žalbi lokalnih proizvođača i Kosovskog mlinarskog udruženja, koji su naveli da se brašno iz Srbije prodaje ispod tržišne cene, odnosno cene proizvodnje, čime se kako smatraju, ugrožava lokalna industrija brašna, prenosi list Epoka e re.

Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni tu meru, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna, navodi list.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Da li je ova vest dokaz o postojanju monopla u trgovini šećerom kod nas?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3170-da-li-je-ova-vest-dokaz-o-postojanju-monopla-u-trgovini-secerom-kod-nas

 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je u ponedeljak (28. avgusta 2017. godine) da će tražiti sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić na kome će, osim razgovora o cenama malina, zahtevati i veće subvencije i pomoć u sadnom materijalu i sredstvima zaštite.

On je za agenciju Beta rekao da otkupljivači nisu održali reč i podizali otkupnu cenu malina srazmerno cenama po kojima izvoze.

- Prosečna cena po kojoj se kupuju maline u Srbiji je od 120 do 130 dinara po kilogramu, a maksimalna 160 dinara, iako otkupljivači izvoze to voće po cenama od dva do 3,5 evra - rekao je Radović.

Da bi se namirili troškovi proizvodnje neophodno je, prema njegovim rečima, da otkupna cena maline bude 220 dinara.

Malinari zbog elementarnih nepogoda i širenja virusa od države traže subvencije za obnovu voćnjaka, jer su stradali ne samo stariji malinjaci već i oni od tri-četiri godine.

- Proizvođači malina zbog niskih otkupnih cena nemaju novca da ulažu u obnovu malinjaka pa nam država, ako joj je stalo do deviznog priliva, mora pomoći - rekao je Radović.

Ako izostane finansijska podrška, kako je ocenio, površine pod malinjacima biće značajno manje.

Radović je rekao da proizvođače malina stručnjaci savetuju da, pored proizvodnje malina, uzgajaju još neke poljoprivredne kulture, da bi smanjili rizik od gubitaka.

- Ne znam čime možemo da se bavimo u brdsko-planinskom području koje je, što je dokazano, pogodno za uzgoj malina. Pšenica i kukuruz na takvim terenima mogu da se proizvode samo u manjim količinama za sopstvene potrebe - rekao je Radović.

On je dodao da ljudi koji žive u planinskim područjima uzgajaju krompir, ali je proizvodnja tog povrća "još neisplativija, jer ga često bace zato što ne mogu da ga prodaju".

http://www.ekapija.com 

Otkupna cena trenutno je za sortu čačanka do 40 dinara, a čuvena loh nes plaća se svega 50 dinara za kilogram.

To ne odgovara kupinarima, pa su u Krupnju juče obustavili berbu, jer je u ovom kraju pre dva dana kilogram čačanke bio i 20 dinara. Sve oči uprte su, opet, u hladnjačare i otkupljivače, koji, kako kažu voćari, ucenjuju sa cenom i mešetare, pišu Večernje novosti.

“Hladnjačari su se dogovorili da čačanku plaćaju 40 dinara, a obogaćenu loh nes 50 dinara za kilogram”, žali se Dejan Radulović, voćar iz Milićevca kod Čačka. 

“Otkupljivači opet ostvaruju ekstraprofit, jer je konfitura kupine, ona prve klasa, od 96 do 120 dinara. Među kupinom koja se sad bere, od 60 do 80 odsto je prve klase. To je klasična pljačka proizvođača. Otkupljivači plaćaju sve isto, a posle prodaju po klasifikovanim cenama. Svu kupinu guraju u jednu klasu, a posle to prebiraju i prodaju po kvalitetu, pa ostvaruju ekstraprofit, i do dva i po puta više u odnosu na cenu prema proizvođaču”, objašnjava on. 

Kako objašnjava Radulović, kupina u Srbiji će zamreti. Država mora da stane na put reeksportu maline i kupine. 

“Nigde ne piše na kutijama da su kupine i maline iz Poljske, već da su naše, a nisu”,upozorava Radulović. 

“Neka država pojača kontrolu, zna se tačno ko uvozi i ko to radi. Zbog svega toga, ljudi su počeli da obustavljaju berbu, jer kada je cena 40 dinara, još malo pa će morati da doplate sami sebi da bi je brali. Da bi bar malo bili zadovoljni, treba podići cenu čačanke za 10, a loh nesa za 20 dinara”, dodaje on. 

I otkupna cena kupine iz Levča, koja je pre nekoliko dana za tržište Rusije bila od 230 do 250 dinara, tokom vikenda je "spala" na 150 dinara. Prema rečima Đorđa Stanojevića, pomoćnika predsednika Opštine Rekovac, otkupljivači i hladnjačari mešetare da bi više zaradili, pa zbog toga cena varira. 

“Suša je znatno umanjila rod, ali na parcelama gde je bilo navodnjavanja prinosi su dobri”, kazao je Stanojević. 

“Problem postoji i sa radnicima koji beru kupinu. Dolaze berači iz Kragujevca i drugih mesta, a plaćeni su po ubranoj količini. Zarade dnevno od 1.500 do 2.000 dinara”,dodaje on.

Izvor: www.b92.net

Nekada su na rafove stizala pre svega sa dugačkih industrijskih traka, a danas se sve više piju ona proizvedena u zanatskim radionicama. U srpsku industriju piva polako ulaze mali, takozvani kraft proizvođači, dok u slučaju pića bogova, porodične vinarije skoro da su preuzele primat.

PIVO hoće bolje

U Srbiji se godišnje proizvede oko pet miliona hektolitara piva. Oko 90 odsto stiže iz pogona velikih kompanija, devet odsto od regionalnih igrača, dok svega jedan odsto tržišta drže male zanatske pivare.

Srpsko pivo je poznato u regionu, tako da tradicionalno najveću količinu piva izvozimo u bivše jugoslovenske republike - kaže Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS. - Bitno je reći da su "kraft" radionice prave porodične, zanatske radionice. Oni proizvode male količine i time se bave ljudi iz ljubavi. Tu nema velike zarade, ali porodica može da živi. Koliko je naše pivo interesantno, govori i podatak da su velike multinacionalne kompanije investirale u našu proizvodnju piva. Industrija piva i slada Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, zapošljava više od 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi.

Srpske pivare, međutim, trenutno koriste svega polovinu raspoloživog kapaciteta, a mogle bi da isporuče čak 12 miliona hektolitara piva godišnje.

Registrovano je oko 20 zanatskih pivara, sa tendencijom porasta - dodaje Ivanović. - Zanatske pivare ne proizvode veliku količinu piva, ali su asortimanom piva raznovrsni i imaju šta da ponude. Kapaciteti zanatskih pivara takođe su šaroliki i variraju. Proizvođači kraft piva su zainteresovani da zajednički istupaju i organizovani su u Grupaciji proizvođača piva pri Privrednoj komori Srbije, zajedno sa proizvođačima industrijskog kapaciteta.

VINO SA POREKLOM

U Srbiji su definisana tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Raspolažemo sa 22.150 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvede oko 170.000 tona grožđa.

Danas se proizvodnja grožđa u Srbiji pretežno obavlja na porodičnim gazdinstvima, koja najvećim delom imaju vinograde do 50 ari, sa izuzetkom nekoliko velikih vinarija koje poseduju sopstvene vinograde - kaže Dimitrije Ivanović.

Tokom 2015. godine registrovana je proizvodnja od 42 miliona litara vina. Proizvodnja vina registrovana u industriji tokom 2015. godine bila je na nivou od oko 24 miliona litara. Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 gazdinstava, dok je za proizvodnju vina registrovano 289 proizvođača. Njih stotinak ozbiljno radi. Proizvodnja vina traži velika ulaganja, ali država daje dobre podsticaje.

Prema podacima Uprave carine, Srbija godišnje izveze vina u vrednosti oko 20 miliona dolara, dok je uvoz znatno veći i kreće se u vrednosti od oko 40 miliona dolara. Najveći obim trgovine vinom ostvarujemo u okviru regiona CEFTA, pri čemu je i dalje naročito izražen uvoz sa ovog tržišta. Deo trgovine vinom odvija se sa zemljama EU, a znatan deo i sa Ruskom Federacijom.

Posmatrano po zemljama, najveća količina vina uvezena je iz Makedonije, oko 72 odsto, i Crne Gore, 16,5 odsto - dodaje Ivanović. - Najveća količina vina izvezena je na tržište Rusije, oko 36 odsto, i Bosne i Hercegovine, nešto više od 36 odsto. Kina je veliki potencijal, jer tu možemo dosta da izvozimo. Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i kao zemlja koja teži ulasku u Evropsku uniju usaglasila je zakonsku regulativu koja reguliše geografsko poreklo vina sa EU zahtevima. Naime, najnovijom regulativom uspostavljen je takozvani PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina koji je obavezujući za sve proizvođače. U Srbiji su vina klasifikovana na ona bez geografskog porekla i ona sa geografskim poreklom. Kako bi se istaklo bogatstvo različitosti naših vinogradarskih regiona, uvedeno je obeležavanje vina sa geografskim poreklom evidencionim markicama. Trenutno ima oko 200 vina u sistemu oznake geografskog porekla.

U toku je donošenje novog zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata u čijoj izradi PKS ima aktivno učešće, a koji će u potpunosti biti usaglašeni sa EU regulativom koju u korak pratimo. Briga u narednom periodu će biti da se poveća konkurentnost domaćih vina na stranim tržištima.

 

CENE U PLUSU

PROSEČNA proizvođačka cena grožđa za jelo u 2015. godini iznosila je 0,58 evra po kilogramu, dok je prosečna proizvođačka cena grožđa za preradu u istoj godini bila na nivou od 0,32 evra po kilogramu. U odnosu na godinu ranije, cena grožđa za jelo niža je za 6,23 odsto, dok je cena grožđa za preradu viša za čak 58,4 odsto, prevashodno zbog odgovarajućeg kvaliteta grožđa iz berbe 2015. godine.

Cene vina u maloprodaji imale su rastući trend, ali od 2014. godine dolazi do stagnacije cena i njihovog blagog pada. Tokom 2015. godine, cena belog vina u maloprodaji iznosila je 1,89 evra po litru, što je nešto niža cena u odnosu na prethodnu godinu, ali je za 3,5 odsto viša od proseka prethodnog petogodišnjeg perioda. Prosečna cena crvenog vina u 2015. godini bila je 2,03 evra po litru, što je za 2,4 odsto viši nivo cene u odnosu na 2014. godinu i 3,5 odsto više od nivoa petogodišnjeg proseka.

Izvor: www.novosti.rs

Malinari su u sredu na protestu u Arilju najavili da će 7. jula blokirati sve puteve do otkupnih mesta i hladnjača, ako država ne reaguje i utiče da se otkupna cena poveća na 1,83 evra, odnosno 250 dinara za kilogram.

Koliko je "vruće" među malinarima, najbolje pokazuje i incident koji se dogodio u Arilju, kada je došlo do koškanja proizvođača i otkupljivača. Reagovala je i policija i brzo smirila strasti.

Na protestu su proizvođači najavili radikalnije akcije. Zahtevaju uspostavljanje tržišne vrednosti "crvenog zlata", u sezoni kada maline, zbog vremenskih neprilika, neće biti dovoljno da se napune hladnjače. Za 1. jul zakazan je sastanak u Vladi Srbije sa ministrima poljoprivrede i trgovine. Kažu da će insistirati da hladnjačari do 7. jula prihvate cenu od 250 dinara, a u suprotnom uslediće izlazak na ulice sa mehanizacijom.

- Blokiraćemo saobraćajnice i hladnjače - stav je malinara izrečen sa govornice u centru Arilja. - Tražimo i smenu Rada Ljubojevića, vlasnika firme "Sirogojno kompani" sa mesta predsednika Privredne komore Užica i trećeg po veličini izvoznika maline, jer je on u sukobu interesa.

Ispred Asocijacije malinara Dobrivoje Radović je rekao da je veliki problem potpisivanje ugovora sa otkupljivačima i da malinare neće pretvoriti u "političare". Uz to, on je zatražio da problem reši predsednik države Aleksandar Vučić.

- Očekujemo cenu od 1,83 evra - kazao je Radović. - Mačva je prodavala malinu po ceni od 120 dinara. Ako se ne postigne dogovor do 3. jula, pa da cena bude 1,83 evra, biće sve blokirano u Srbiji. Jedna francuska kompanija ponudila je 158 dinara za kilogram, ali uzalud kada su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara.

Među proizvođačima koji su bili u Arilju, došli su malinari iz Užica, Bajine Bašte, Prijepolja, Kosjerića, Požege i Nove Varoši. Protesta je bilo i u Prijepolju. Tamo za kilogram maline dobijaju 130 dinara.

- Ove godine malinu u Polimskoj dolini "tukle" su razne nepogode, od snega, mraza i niskih temperatura, pa sve do nedavnog grada, međutim, ništa je nije uništilo kao što je niska ovogodišnja otkupna cena - smatraju proizvođači ovog jagodičastog voća.

PROSIPALI NA ASFALT

MALINAR Nezir Brajanac iz Velike Župe, nadomak Prijepolja, pod zasadom maline ima skoro dva hektara. Nezadovoljan trenutnom cenom tokom protesta on je prosuo nekoliko gajbi malina na put i tom prilikom kazao da je ovo slika i prilika države u kojoj živimo.

- U gajbu maline stane oko 2,2 kilograma, cena radne snage, odnosno, berača iznosi 80 dinara, polovinu od toga, od ostatka treba da platim repromaterijal i da nešto i zaradim - istakao je revoltirani Brajanac. - Sa ovom cenom, međutim, osuđeni smo na propast.

UVOZ UNIŠTAVA

PREDSTAVNICI malinara podsetili su da je Srbija izvezla 90.000 tona maline prošle godine, a uvezla malinu iz 25 država. Inače, prosečna cena maline prošle godine bila je 313 dinara. Malina sad već dosta podbacuje, a to se vidi ovih dana u zasadima širom zapadne Srbije. Plod sporo dozreva pa je priliv u hladnjače smanjen, a to daje nadu da će u narednim danima biti vremena da se cena koriguje. To se već dešava, uoči protesta, hladnjačari su u Arilju otkupnu cenu povećali sa 100 na 163 dinara.

Izvor: www.novosti.rs

U Kladovu već dve godine niko ne kontroliše životinje. Meso sumljivog porekla završava na trpezama širom Srbije.

Za grla koja nisu umatičena lako se dobijaju papiri, a najteže je stočarima koji su prinuđeni da zavise od ucene nakupaca. Zbog cele ove situacije, za samo dve godine prepolovljen je stočni fond.

Sa odlaskom poslednjeg veterinara, otišla je i nada da će se broj grla na teritoriji Kladova povećavati. Ona starija grla koja su uspela da dobiju legalno papire, već su prodata. Nova se ne kupuju, a od onog broja koji se nekada čuvao u Kladovskim selima, ni traga.

Ali nije samo subvencija nedostupna, stočari sa ovih terena zbog nedostaka papira ne mogu normalno da trguju. U kvlaitet mese niko nije sigurna, i niko iz njega ne stoji. Odnosno zvanično se ne zna kakvo se meso iz ovih krajeva šalje širom naše zemlje. Stočari su prinuđeni da posluju na crno i da trpe ucene nakupaca.

Samo naš sagovornik je u periodu od dve godine otkupio preko 50 teladi koji nisu imali papire. I oni su završili u svim krajevima naše zemlje a da niko za njih nije izdao papire o zdravstvenoj ispravnosti.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31