Velike kompanije prodaju kvalitetnije prehrambene proizvode u Austriji nego u Mađarskoj, iako bi trebalo da su isti, pošto je reč o istim markama proizvoda, upozorila je mađarska vlada. Do istog zaključka došla je i Slovačka čija je agencija za kvalitet hrane ustanovila da se proizvodi koji se pod istom markom prodaju u toj zemlji i oni iz prodavnica u Nemačkoj i Austriji razlikuju po ukusu, izgledu i sastavu. Jedno ranije istraživanje pokazalo je da je jedini proizvod bez razlika u kvalitetu bez obzira gde se prodaje "milka" čokolada.

Mađarska agencija za bezbednost hrane NEBIH ispitala je 24 proizvoda koje međunarodni lanci, kao što su Lidl i Aldi, prodaju i u Mađarskoj i u Austriji. Rezultati su pokazali, pored ostalog, da je mađarska verzija napolitanki "maner" (Manner) manje hrskava i da se "nutela" (Nutella) iz mađarskih prodavnica teže maže od one iz austrijskih.

"Bio sam zaprepašćen nakon čitanja ovog kratkog izveštaja", kazao je na pres konferenciji 16. februara Janoš Lazar, ministar koji vodi kancelariju premijera Viktora Orbana, i dodao: "Mislim da je to najveći skandal u poslednje vreme". Lazar je najavio da će vlada početi testiranje velikog obima još većeg broja proizvoda koji se prodaju u Mađarskoj ali nije precizirao šta će sve Budimpešta preduzeti.

Istovremeno Mađarska nije jedina koja je zabrinuta. Naime, slovačka agencija za kvalitet hrane upozorila je da je utvrdila razlike u ukusu, izgledu i sastavu kod desetak proizvoda koji se prodaju pod istom markom u Slovačkoj, Nemačkoj i Austriji. Nove analize državne veterinarske službe (ŠVPS) slovačkog ministarstva poljoprivrede otkrile su da kod polovine testiranih prehrambenih proizvoda postoje značajne razlike u sastavu, preneo je Slovak spektator.

Ministarka poljoprivrede rekla je da će to pitanje postaviti na nivou EU.

"Potrošači očekuju isti kvalitet proizvoda iste marke bez obzira u kojoj se zemlji proizvode ili kupuju", istakla je slovačka ministarka Gabrijela Matečna na konferenciji za novinare 14. februara, preneo je EurActiv.com. Međutim, posmatrači upozoravaju da bi Matečna mogla da se suoči sa problemom pošto vlasti EU ne brinu toliko o kvalitetu, koliko o bezbednosti hrane koja se proizvodi i prodaje u članicama.

Inspektori ŠVPS testirali su u novembru i decembru 22 proizvoda koji se prodaju u malopordaji u Slovačkoj, posebno u Bratislavi, i Austriji, u gradovima uz granicu. Testirani su različiti proizvodi, uključujući mlečne, mesne i proizvode od ribe, čokolade, pecivo, sir i pića. Uz proveru amabalaže, uključujući informacije o sastavu i težini, analizirani su i boja, aroma i miris proizvoda.

Inspektori su u analizama bili fokusirani na parametre kvaliteta, poput sadržaja mesa, masti ili proteina (zavisno od testiranog proizvoda) i dodate supstance, poput zaslađivača i boja. "Kod polovine proizvoda uočene su razlike koje znatno utiču na kvalitet", rekla je Matečna. Uglavnom je, kada se radi o proizvodima prodatim u Slovačkoj, sadržaj mesa bio manji a masti veći, sadržaj veštačkih zaslađivača i konzervansa bio je takođe veći a gramaža proizvoda manja, dodala je slovačka ministarka.

Prethodno su testiranja sa ciljem poređenja hrane koja se prodaje u zapadnoj i istočnoj Evropi sprovedena 2011. a naručilo ih je Slovačko udruženje potrošača.

Analiziran je niz prehrambenih proizvoda kupljenih u supermarketima u osam članica EU - Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Među testiranim proizvodima bili su napici, čokolade, kafa.

Ti testovi potvrdili su da se kvalitet proizvoda multinacionalnih kompanija koji se pod istom markom isporučuju različitim evropskim zemljama razlikuje.

Jedini prozvod koji je bio istog kvaliteta u svim zemljama bila je čokolada "milka".

Evropska komisija odgovorila je da su optužbe da se proizvodi razlikuju po kvalitetu neosnovane navodeći da multinacionalne kompanije mogu slobodno da prilagođavaju svoje proizvode različitim tržištima.

 

Izvor: EurActiv.com

 

Nešto više od trećine građana Evropske unije starijih od 15 godina ne jede svakodnevno voće i povrće dok svaki sedmi pojede najmanje pet porcija. Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16% stanovnika a u Rumuniji čak 65% ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan kreće se od 33% u Britaniji do manje od 5% u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja.

Redovno kozumiranje voća i povrće smatra se važnim elementom zdrave i izbalansirane ishrane. EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjim "5 dnevno" na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće koje sadrži skrob. Među članicama EU najmanji procenat stanovnika koji ne jedu svakodnevno voće i povrće zabeležen je u Belgiji (16%) a slede Portugalija (20,7%), Velika Britanija (21%), Italija (23%), Španija (25%), Slovenija (27%), Hrvatska (27,5%) i Grčka (30%). Istovremeno više od polovine populacije u Rumuniji (65%) i Bugarskoj (58,6%) ne jede svaki dan voće i povrće. Po između 45 i 50% starijih od 15 godina u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Holandiji i Nemačkoj takođe ne jede voće i povrće svakodnevno.

Britanci najviše poštuju pravilo "5 dnevno"

Trećina populacije Velike Britanije (33,1%) i po četvrtina Danske (25,9%) i Holandije (25%) konzumira najmanje pet porcija voća i povrća svaki dan. S druge strane, tu naviku u ishrani ima samo 3,5% građana starih 15 i više godina u Rumuniji, 4,4% u Bugarskoj, 7% u Hrvatskoj, 7,2% u Austriji, 7,5% u Sloveniji i 7,8% u Grčkoj. Na nivou EU, svaki sedmi građanin (14,1%) od 15 i više godina u 2014. se držao pravila "5 dnevno". Statistike pokazuju da građani sa višim nivoom obrazovanja češće poštuju pravilo "5 dnevno" od manje obrazovanih. Te razlike su najveće u Britaniji a najmanje u Grčkoj. Na nivou EU, 18,8% visoko obrazovanih starih 15 ili više godina jede najmanje pet porcija voća i povrća dnevno prema 12,1% onih sa nižim obrazovanjem, što predstavlja razliku do 6,7 procentnih poena. Među članicama EU taj jaz je najveći u Britaniji, 15,6 procentnih poena, a slede Danska (14,3) i Portugalija (11,5). Istovremeno je razlika manja od dve procentna poena registrovana u Grčkoj (0,9), Nemačkoj i Austriji (1,6), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Inače, za odrasle porcija podrazumeva 80 grama voća ili povrća a kod dece količina zavisi od starosti, veličine tela, nivoa fizičke aktivnosti. Porcija za odrasle otprilike odgovara količini koja staje na dlan. Jedna porcija voća su npr. dve šljive ili kivija, sedam jagoda, tri kajsije, jedna banana ili kruška ili pomorandža, pola grejpfruta, 30 grama sušenog voća. Porciju povrća čine dva cveta karfiola, četiri kašike spanaća ili boranije, tri kašike kuvanog povrća, poput šargarepe, parče krastavca od 5 centimetara, jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza.

Izvor: EurActiv.rs

Beograd -- Otkriveno je da je više od 60 odsto danskih svinja zaraženo opasnom bakterijom. Ministar poljoprivrede Srbije tvrdi da naša zemlja nije u opasnosti.

Vest da su svinje iz Danske koje su zaražene bakterijom LA MRSA završile po celoj Evropi i da se o tome ćuti, počela je da izaziva paniku, naročito kada se zna da je zabeleženo šest smrtnih slučajeva od kada se prati situacija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da deo svinja iz Danske jeste završio u Srbiji, ali da je reč o maloj količini i da nema mesta zabrinutosti jer svinje koje su dospele u Srbiju nisu zaražene.

“Bilo je vrlo malih kontigenata koji su ušli iz Danske u Srbiju. Mi nismo članica u EU, i eto, pokazalo se u ovom slučaju da je to dobro jer mi još uvek imamo konzervativni pristup kada je reč o uvozu svinja. Imamo dobru prevenciju za razliku od EU jer je obavezan karantin od 30 dana“, objašnjava Nedimović za B92 Biz.

Prema njegovim rečima, svinje idu 30 dana u karantin bez obzira da li su se uvozile za tov, klanje ili rasplod i tih mesec dana se posmatraju.

"Mi u prethodnom periodu nismo imali pojavu pomenute bakterije u karantinu. Prednost je što još uvek čuvamo podatke iz karantina. Nismo imali odskakanja“, kaže on.

Nedimović kaže da ministarstvo prati izveštaje i stanje u regionu i da je glavna prevencija za sada karantinski pristup jer se za tih 30 dana jasno može pokazati eventualno prisustvo bakterije. On još dodaje da je reč o bakteriji koja se prenosi sa ljudi na životinje i da je opasna jer je otporna na mnoge lekove. Ističe da su najviše izloženi opasnosti ljudi koji rade u klanici.

Prema podacima danskih medija, svakog dana se oko 35.000 svinja preveze kamionima iz Danske u Nemačku i dalje prema ostatku Evrope. Danski izvoz čini 57% ukupnog izvoza u zemlje EU i zbog toga se ta država navodi kao glavni izvor širenja zaraze širom EU. Piše se da je još je gore to što Danska godišnje izveze 19.000 svinja za rasplod.

Danski pisac Hans Kristijan Andersen bi, da je danas živ, verovatno pored Ružnog pačeta ili Male sirene napisao i bajku o prasetu, jer u zemlji koja danas dobar deo ekonomije zasniva na uzgoju 20 miliona svinja, priču o tim životinjama ne bi mogao da izbegne. Prasići na žalost mnogih ne žive u Andersenovim bajkama, a svinjetina je hrana koja dobro može da se unovči što zna i pet i po miliona Danaca, kojima izvoz na tržište 120 država sveta, omogućava da ostvare delić ekonomske bajke. Valjda ova bajka neće imati tužan kraj.

http://www.b92.net/

 

Privredna komora Srbije pozvala je kompanije da se prijave za učešće na velikim međunarodnim sajmovima u 2017. godini među kojima su Prodexpo i Mosbuild u Moskvi, Vitafoods Europe u Ženevi, Franchise Expo u Parizu. Nastup domaćih firmi na ovim sajamskim manifestacijama PKS organizuje u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije (RAS) ili samostalno.

Sajam Prodexpo u Moskvi održaće se od 6. do 10. februara 2017. godine. Pravo učešća u okviru nacionalnog štanda Srbije imaju privredna društva, preduzetnici i poslovna udruženja registrovana u Srbiji koja se bave proizvodnjom gotovih i polugotovih proizvoda iz oblasti prehrambene industrije. Rok za prijavu učešća na sajmu je 26. decembar 2016. godine, a potrebna dokumentacija trebalo bi da se dostavi na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Sajam građevinske industrije Mosbuild u Moskvi, biće održan od 4. do 7. aprila 2017. godine. Mosbuild (www.worldbuild-moscow.ru) je najveći sajam građevine i opremanja u Rusiji i regionu, a spada i među vodeće sajmove iz ove industrije u svetu. Na jednom mestu spaja proizvođače, dobavljače, distributere, maloprodajne lance, arhitekte i dizajnere iz Rusije i celog sveta. Od 2017. godine sajam Mosbuild postaje deo WorldBuild koncepta, a izlagačima se pruža mogućnost korišćenja besplatne onlajn platforme WorldBuild365 preko koje mogu svoje proizvode i usluge da predstave kupcima i distributerima iz celog sveta.

U okviru nacionalnog štanda mogu da se predstave privredna društva, preduzetnici i poslovna udruženja registrovana u Srbiji koja posluju u oblasti građevinske industrije, a rok za prijavu je 28. decembar. Potrebnu dokumentaciju dostaviti na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Srpske kompanije imaju mogućnost da se uz podršku PKS predstave i na sajmu Vitafoods Europe u Ženevi (www.vitafoods.eu.com), jednom od najuglednijih međunarodnih sajmova dijetetskih suplemenata, nutriceutike i prirodne kozmetike u Evropi, koji će se održati od 9. do 11. maja 2017. Rok za prijavu učešća na sajmu je 22. decembar. Potrebnu dokumentaciju dostaviti na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

PKS prvi put organizuje i nastup srpskih privrednika na međunarodnom sajmu franšizinga, Franchise Expo, koji će se održati od 19. do 22. marta 2017. godine, u Parizu. Franchise Expo (www.franchiseparis.com) okuplja sve najprestižnije brendove sveta iz svih privrednih delatnosti (preko 75 sektora), kao i one koji su tek u razvoju. Na Sajmu će se predstaviti više od 500 izlagača (brendova) i predviđene su svakodnevne konferencije na kojima će predavanja držati svetski poznati eksperti. Statistika prikazuje da 75% izlagača, na ovom Sajmu, sklopi direktne ugovore sa kandidatima firmama (primaocima franšize). Rok za prijavu učešća na ovom sajmu je 27. decembar, a potrebna dokumentacija dostavlja se na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Izvor:

http://www.ekapija.com/ 

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 
Privredna komora Srbije podsetila je privrednike i kompanije koji izvoze u SAD da do kraja godine obnove registraciju u Upravi za hranu i lekove SAD (US Food and Drug Administration) kako bi svoje proizvode mogli nesmetano da izvoze.
 
Obnova registracije u Upravi za hranu i lekove SAD (FDA US) do 31. decembra 2016. obavezna je, vrši se svake druge godine i besplatna je.
 
FDA US je agencija odgovorna za zaštitu javnog zdravlja obezbeđujući sigurnost, efikasnost i bezbednost ljudskih i veterinarskih lekova, hrane, bioloških proizvoda, kao i medicinskih sredstava.
 
Agencija ima odgovornost za regulisanje proizvodnje, marketinga i distribucije duvanskih proizvoda radi zaštite javnog zdravlja i smanjenja upotrebe duvana od strane maloletnika.
 
Takođe, FDA US ima ovlašćenja i nadležnost za unapređenje javnog zdravlja kroz inovacije, koje čine medicinske proizvode efikasnijim, sigurnijim, više pristupačnijim stanovništvu i pomažući javnosti da dobije tačne, informacije o sastojcima svih proizvoda koji su u domenu verifikacije FDA US.
 
 
Amerika je 19. izvozni partner srpske privrede, ukupan izvoz u prvih šest meseci 2016. godine iz Srbije u SAD iznosio je 102,7 mil USD.
 
Srbiji je u trgovinskoj razmeni sa SAD odobrena preferencijalna trgovina, kroz primenu Opšte šeme preferencijala (GSP). Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja bez carina ili sa minimalnom carinom.
 
Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Takođe, roba mora da zadovolji i kriterijum porekla, mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije.
 
 

 

Tokom posete zasadima voćaka u Rumi kod gospodina Zorana Kovačevića ministri poljoprivrede Slovenije i Srbije Dejan Židan i Branislav Nedimović osvrnuli su se i na situaciju u stočarstvu,  naročito na proizvodnju mleka. Oni su ovom prilikom izrazili očekivanje da će se tržište mleka narednih meseci stabilizovati, a da je potvrda toga rast tražnje za mlekom u poslednji nekoliko nedelja. Nedimović se ovom prilikom osvrnuo i na mere koje je preduzela Vlada Srbije povodom pojačanog uvoza mleka rekavši da su ove mere dale rezultate, ali da je bilo i kritika od strane EU. On je  naglasio da je između ostalog partnerima u EU rečeno da se ovom administrativnom merom ne štite samo primarni prozvođači već i prerađivači odnosno industrija mleka u Srbiji koju uglavnom drže velike kompanije iz EU. „Mi smo zaštitili koliko god smo mogli mlekarski sektor“ naglasio je Nedimović. Na pitanje urednika Agrobiznis magazina kada će ispuniti dato obećanje da će konačno početi sa radom referentna laboratrija za kontrolu mleka ministar Nedimović je odgovorio da se u najskorije vreme može očekivati početak analiza i da će to svakako biti pre kraja godine, kao i da će analza biti moguća na više lokacija u Srbiji. „Poljoprivrednici će moći da donose uzorke na analizu“ pojasnio je resorni ministar rekavši da na srednji rok možemo da očekujemo bolju situaciju u sektoru, a najavio je i da će 4. novembra razgovarati u Briselu o merama koje je Srbija preduzela u vezi sa mlekom, podsetivši da je EU dala 350 miliona evra za svoje mere u proteklih 6 meseci.

Imamo ideju da u 2018. godini subvencije uspostavimo na osnovu kontrole kvaliteta, da ono što je kvaitetnije više plaćamo i tako razvijamoo konkurentnost. „Moramo se osloboditi demagogije da plaćamo u poljoprivredi sve isto, onda tu nema razvoja. Meni je to ideja i daću sve od sebe, ako ne uspem daću ostavku i baviti se nečim drugim“ rekao je Branislav Nedimović pred brojnim novinarima. Moramo da donesemo i neke propise koji uređuju plaćanje u poljoprivredi podsetio je resorni ministar.

Ministri Nedimović i Židan su ovom prilikom istakli da će u obe zemlje posebna pažnja biti posvećena mladim poljoprivrednicima i da će im se omogućiti dopunske mere kako bi se stimulisali da žive i rade na selu.

Nedimović je rekao da će se mere agrarne politike sprovoditi kroz subvencije i kreditnu podršku. Sa EBRD se radi na START UP kreditima. On je najavio da će mere agrarne politke biti poznate za 20 dana nakon sastanka sa MMF-om. „Ja ću se boriti da dobijemo one mere koje pojačati konkurentnost“  zaključio je Nenedimović.

Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga.

U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće.

Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi. Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje.

Zašto učestvovati?

Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku:

  • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu;
  • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte;
  • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta;
  • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje;
  • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju;
  • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike

Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć.

Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano. Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa.

Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku.

Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred

Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme:

Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020.

Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina?

Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi

Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina? Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha?

Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu

Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje?

Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta

Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija

Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije.

Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

Kontakt

Marija Cvetkovic

Group Events Manager

Fruitnet Media International

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović razgovarao je s proizvođačima uljarica o zastojima koji se javljaju prilikom izvoza suncokreta i još uvek nedefinisanim cenama te ratarske kulture. On je naglasio da zabrana izvoza ne dolazi u obzir, kao i da je u toku rešavanje procedura u cilju primene Zakona o drumskom saobraćaju da bi se olakšao prelazak granice na Rači, prilikom izvoza uljarica u Bosnu i Hercegovinu, istakavši da očekuje da se problem na graničnom prelazu reši u najskorije vreme jer uvažava činjenicu da je ove godine najavljen rekordan izvoz suncokreta od 100.000 tona.

Ministar Nedimović je rekao da će državne službe razmotriti mogućnost aktiviranja novog modela skladišta, koji podrazumeva sertifikaciju skladišnog prostora i odgovarajuće finansijsko učešće države kao podsticaja za troškove skladištenja, što bi povećalo tržišnu sigurnost ratara, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.

Proizvođači su ministru predočili da uljare nisu ispoštovale obećanje dato prošle godine, kada je u vreme žetve rečeno da će se primenjivati berzanske cene suncokreta. To se, po njihovim rečima, nažalost ne dešava, a bilo je i zahteva da se zabrani izvoz. Poljoprivrednici su obavestili ministra da na terenu neće biti ostvaren najavljeni rod zrna suncokreta od oko 600.000 tona, ali da će uljare preraditi mnogo više nego što su najavile.

Izvor:

www.dnevnik.rs 

U protekloj nedelji na Produktnoj berzi u Novom Sadu registrovan je pad prometa. Najviše uticaja na to imalo je smanjeno interesovanje za kupovinu pšenice, zbog rekordno niskih cena hlebnog zrna na svetskom nivou. Tržište soje je takođe bilo zapostavljeno tokom nedelje za nama, iz prostog razloga što kupci nisu imali preke potrebe za nabavkom soje starog roda, očekujući pristizanje novog i nešto niže cene.

Kukuruzom je, nakon prošlonedeljnog cenovnog „buma”, trgovano po nešto nižim cenama, u rasponu od 20 do 20,20 din/kg, bez PDV-a. Kako se primiče jesenja berba novog roda, tako cena starog polako klizi nadole, iako je i dalje na veoma viskom nivou.

Ove nedelje je, s aspekta domaćeg agrara, svakako najzanimljivije bilo tržište suncokreta. Novi rod je pristigao i prve količine zrna su, početkom nedelje, prometovane preko Produktne berze u cenovnom rasponu od 34 do 34,60 din/kg, bez PDV-a. Kraj nedelje su, iako registrovanog prometa nije bilo, obeležili pregovori na cenovnom nivou od 35 do 35,50 din/kg, bez PDV-a, što potvrđuje uzlazni cenovni trend tokom nedelje. Statistički posmatrano, u okviru prometovanih 300 tona suncokreta registrovana je ponderisana nedeljna cena od 37,84 din/kg, s PDV-om (34,40 din/kg bez PDV-a). Pošto su cene suncokreta u okruženju više od domaćih otkupnih koje nude prerađivači, čini se da će proizvođači suncokreta ove godine ipak pronaći modus da iz već tradicionalno napete i neprijatne priče na relaciji proizvođači–uljare, izađu mnogo zadovoljniji.

D. U.

Izvor: http://www.dnevnik.rs/ekonomija 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31