Božić je najradosniji narodni i porodični praznik, jer je tada u Vitlejemu rođen Isus Hrist, po hrišćanskom verovanju sin Božji – Spasitelj sveta. Njegovim rođenjem započela je hrišćanka era. Božić se proslavlja od apostolskih vremena i prva proslava Božića o kojoj postoji zapis bila je u Rimu 354. godine. Dan Hristovog rođenja je za hrišćane praznik rađanja novog života, praznik dece i porodice, što najbolje objašnjava smisao verskih obreda i brojnih narodnih običaja čiji je cilj da se sačuva i uveća porodica i imetak domaćinstva. Otuda su o prazniku obavezna miroboženja kada se ukućani, po povratku iz crkve sa jutrenja ili praznične liturgije, a pre ručka ljube po tri puta i izgovaraju „Mir Božji, Hristos se rodi“. Božić je i praznik pomirenja, pa svi koji su bili u zavadi treba da se pomire na Badnji dan.
Pravoslavlje koje dominira istočnim hrišćanstvom drži se izvornih učenja nastalog u doba Isusa hrista iz vremena nepodeljene hrišćanske crkve. Po ovom učenju proslava Božića traje tri dana. Prvi dan je najznačajniji i najbogatiji raznim običajima. Postoje razlike i sličnosti proslave Božića kod pravoslavnih naroda, čak u razlike u pojednim krajevima iste zemlje, ali je liturgijski i molitveni deo isti za sve.
Po narodnoj tradiciji prvog dana Božića ne odlazi se u goste i ne primaju se gosti, osim polažajnika koji se posebno dočekuje. Obično je to mlađi, stasiti muškarac, batlija kojeg prati sreća i on simbolizuje mudrace sa Istoka koji su se poklonili novorođenom Isusu Hristu. Polažajnik čestita praznik domaćinu i daruje domaćinstvo s parom, zatim „džara vatru“ i izgovara:“Koliko varnica toliko parica, sreće, zdravlja, ljubavi i ostvarenih želja...“, a ukućani odgovaraju „Amin, Bože daj“. Polažajnik je celodnevni gost koji se ispraća sa darovima: košuljom, čarapama i božićnim kolačima i ovaj običaj se zadržao još jedino kod Srba. Od Božića, kada se i zavađeni mire pa do Bogojavljanja (19. Januara) običaj je da se ljudi pozdravljaju rečima:“Hristos se rodi“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi“.
Božić obilije brojnim narodnim običajima koji imaju za cilj da zaštite domaćina i ukućane i daruju domaćinstvu napredak. Jedan od tih običaja koji se praktikuje u seoskim domaćinstvima u pojednim delovima Srbije je – darivanje vode. Naime, pre izlaska sunca bunar ili izvor posipaju se žitom i kite, potom se zahvata voda u koju se stavlja bosiljak, crvena jabuka i pupoljak drena „radi zdravlja“. Tom vodom majke ujutru na Božić umivaju decu, a običaj je da ukućani pojedu i po pupoljak drena i popiju malo te „nenačete vode“ kako bi tokom cele godine bili zdravi kao dren. Postoji verovanje da je dobro na Božić započeti neki posao kako bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom cele godine. Započinjanje posla je simbolično, jer se na Božić kao i na sve druge hrišćanske praznike koji su obeleženi crvenim slovom u kalendaru važila izričita zabrana rada. 
Božićna trpeza je priča za sebe i obilije brojnim običajima koji su vezani za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika. Pored pečenice, najvažnija je česnica – Božićni kolač koji se mesi u čast Isusa Hrista i simboliše njegovu povojnicu. Srebrni ili zlatni novčić u česnici simbol je zlata kojim je darivano Božje novorođenče. Česnica se lomi isključivo rukama i veruje se da član porodice koji pronađe novčić u svom komadu česnice imati svakojakog berićeta. U nekim srpskim sredinama pije se isključivo crveno vino (simbol Hristove krvi koju je prolio na Golgoti) dok je rakija i drugo žestoko piće strogo zabranjeno „da čeljad ne bi dobila groznicu i da muški ukućani ne bi besneli preko godine.“ U drugim krajevima je pak običaj da se baš na Božić pije kuvana rakija, mada vino ima daleko veću upotrebu, jer „čokot vinove loze i grožđe simbolizuje život i spasenje.“
 Izvor: Agrobiznis magazin 

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane i globalne borbe protiv gladi, na dan kada je 1945. godine i osnovana ova organizacija. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine Svetski dan hrane se u Srbiji obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost”sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Naime, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, dakle jedna na svakih devet osoba,a od toga 60% čine žene. U okviru obeleževanja Svetskog dana hrana danas će širom Srbije biti organizovanja predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

Prema brojnim istraživanjima koje se rade svake godine Srbi najviše jedu krompir i kupus, dok potrošnja mesa opada svake godine. Meso, koje je sve skuplje, zamenjuje se mesnim prerađevinama, pa prosečna četvoročlana porodica mesečno pojede oko četiri kilograma mesnih prerađevina. Jedemo i sve manje hleba u proseku po dve kriške dnevno po glavi stanovnika, pa je poslednjih godina kupovina ove za mnoge osnovne životne namirnice opala za 18 procenata. Iako se upotreba hleba uvek povećavala u periodima ekonomske krize i siromaštva, danas to nije slučaj, pa godišnje pojedemo oko 72 kilograma hleba po glavi stanovnika.

Kakve su nam navike kada je ishrana u pitanju, kao i kakav je kvalitet hrane na srpskim trpezama možete pročitati u svakom broju Agrobiznis u našoj redovonoj rubrici "Šta jedemo".

Izvor: Agrobiznis magazin  

Kvalitet hrane koju jedemo često je tema brojnih istraživanja. Međutim, sa sve plićim džepom prosečnog Srbina postavlja se pitanje šta uopšte možemo sebi da priuštimo? Prema poslednjim istraživanjima koja se rade svake godine, Srbi, verovali ili ne, jedu sve više povrća. Ali, ne zato što smo kao nacija počeli zdravije da se hranimo, već zato što je izdvajanje novca za hranu sve manje. Tako prosečan Srbin za godinu dana pojede 123 kilograma povrća, najviše krompira i to oko 38 kilograma po glavi stanovnika. Odmah posle njega je kupus, sa 18 kilograma, a godišnje pojedemo i 12 kilograma luka. Potrošnja mesa svake godine opada, a po rečima mesara, domaćice najčešće kupuju mleveno meso. Zašto? Zato što u meso dodaju jeftine sojine ljuspice, čime se dobija na količini, a ukus spremljene hrane se ne menja drastično. 

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

IZVOR:Agrobiznis magazin

    

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31