Rod pšenice nije podbacio za petinu kako su tvrdili pojedini analitičari već šest odsto, kaže država posle analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.Ipak, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama.

Marko Gladović je poljoprivrednik iz Šapca. Požnjeo je 15 hektara pod pšenicom na kojoj je, kaže, primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5, 7 tona po hektaru i to je jedino čime je zadovoljan.

"Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica", rekao je Marko Gladović, poljorivrednik iz Šapca.

Slično razmišlja sve više poljoprivrednika.

U šabačkom kraju pre nekoliko godina suncokret se sejao na 500 hektara, sada na deset puta više i to na uštrb pšenice.

"Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi", istakao je Darko Simić iz PSS Šabac.

Suša, kiša i otkupna cena od oko 18 dinara po kilogramu, nije sve što šteti pšenici.

"Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje.

"Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da država ne sme da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlažu subvencionisanje proizvođača po prinosu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573710

Dijagnostika metaboličkih oboljenja posebno u subkliničkoj formi može značajno da doprinese pravovremenom uvođenju određenih korekcija u odgoju krava koje bi, ukoliko bi bile pravilno primenjene, mogle da spreče značajnije gubitke u proizvodnji.

Od svih metaboličkih oboljenja krava sa visokom proizvodnjom mleka, posebno se ističe sindrom masne jetre. Ovaj sindrom se obično javlja odmah posle teljenja i ukoliko se pravovremeno, odgovarajućim dijagnostičkim metodama, prepozna i spreči njegov dalji razvoj, može se značajno smanjiti učestalost pojave drugih metaboličkih oboljenja, reproduktivnoh problema, pa i infektivnih bolesti. Budući da je jetra centralni organ metabolizma, ukoliko je ona oštećena, nastaju dalji poremećaji metabolizma. U jetri se sintetišu hormoni (insulinu sličan faktor rasta) značajni za pravilno funkcionisanje jajnika i njena je funkcija u značajnoj pozitivnoj korelaciji sa aktivnošću nespecifičnog imunskog sistema. 

Koncentracija ukupnog bilirubina jedan je od značajnih dijagnostičkih pokazatelja funkcije jetre kod krava. Smatra se da su vrednosti ukupnog bilirubina u opsegu 0,171–8,55 μmol/l fiziološki prihvatljive, odnosno referentne za goveda. Poznato je da je ovako širok opseg referentnih vrednosti za koncentraciju ukupnog bilirubina posledica toga što se u literaturi pri navođenju referentnih vrednosti ne uzima u obzir kategorija goveda, odnosno da li su u pitanju krave u laktaciji, zasušene krave, telad ili junice.

Prvi cilj ovog istraživanja, stoga, bio je da se taj opseg referentnih vrednosti što više suzi za određene kategorije životinja da bi se na taj način, utvrđivanjem bilirubinemije, utvrdili i najsuptilnije poremećaji metabolizma kod različitih kategorija životinja. Taj cilj je ispunjen tako što je ispitana koncentraciju ukupnog bilirubina kod deset jedinki iz svake kategorije: teladi, junica uzrasta 6 meseci, junice uzrasta 15 meseci i krava 60 dana laktacije a koje su bile različitog uzrasta (od prve do devete laktacije). Utvrđeno je da je najviša koncentracija ukupnog bilirubina kod teladi uzrasta 10 dana, dok je najniža kod krava 60 dana laktacije, s tim što se sa povećanjem broja laktacije povećava koncentracija ukupnog bilirubina u krvi krava. 

Poznato je iz fiziologije da se ukupni bilirubin sastoji od direktnog i indirektnog bilirubina. Indirektni bilirubin nastaje pri hemolizi eritrocita i njegova koncentracija je povećana u svim slučajevima pojačane hemolize eritrocita ili nemogućnosti jetre da prihvati indirektni bilirubin za dalju obradu. Naime, indirektni bilirubin stvoren hemolizom eritrocita odlazi u jetru gde od njega nastaje, konjugacijom sa glukuronskom kiselinom, direktni bilirubin. Nakon toga se direktni bilirubin putem žuči ekskretuje u crevo. Ukoliko je priliv indirektnog bilirubina u jetru povećan ili ako je oštećena konjugaciona uloga jetre, povećava se udeo indirektnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi. S druge strane ako je ekskretorna uloga jetre oštećena, u krvi će se povećati koncentracija direktnog bilirubina. Da bi se utvrdio udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu krvi, koji se menja sa uzrastom ali i kod određenih patoloških stanja određena je koncentracija ove frakcije bilirubina u krvi.

Dobijeni rezultati ukazali su na to da je kod najmlađih ispitivanih kategorija odnosno teladi, udeo indirektnog u ukupnom bilirubina najveći, što je najverovatnije posledica pojačane hemolize fetalnih eritrocita kod mladih jedinki. Takođe je interesantno da su krave koje su imale veću mlečnost u laktaciji, imale viši udeo direktnog u ukupnom bilirubinu, što ukazuje na to da je aktivnost hepatocita, ostvarena i konjugacijom indirektnog bilirubina, prilično povišena kada je i potreba za sintezom mleka veća.

Poseban značaj ovih rezultata je u tome što je utvrđeno da je kod krava sa zamašćenjem jetre udeo direktnog u ukupnom bilirubinu smanjen, najverovatnije zato što je konjugaciona sposobnost jetre umanjena. Utvrđeno je i da je, što je stepen zamašćenja veći, udeo direktnog u ukupnom bilirubinu manji. Čak i ukoliko je koncentracija ukupnog bilirubina fiziološki prihvatljiva, u slučajevima kada je udeo direktnog u ukupnom  bilirubinu smanjen to ukazuje na postojanje sindroma masne jetre. Fiziološki je kod krava na početku laktacije udeo direktnog bilirubina u ukupnom bilirubinu 50%.

Da bi laboratorijske analize koje su obavljene bile validne, od izuzetnog značaja je pravilno izvaditi krv životinjama i na adekvatan način transportovati krv do laboratorije. Krv je za ova ispitivanja uzeta iz vratne vene (v. jugularis), koja se smatra najpogodnijom za uzimanje krvi za ispitivanje biohemijskih parametara. Pošto je često mnogo jednostavnije uzeti krv iz repne vene, u okviru ovog istraživanja, kod 10 krava uzeta je krv i iz repne i vratne vene da bi se utvrdilo da li ima značajne razlike u koncentraciji dobijenih parametara. Pošto nisu utvrđene razlike, zaključeno je da se za određivanje koncentracije ukupnog i direktnog bilirubina u krvi može koristiti i uzorak krvi dobijen iz repne vene.

Odmah nakon uzimanja, krv je stavljena u ručni frižider (na temperaturu od +4°C) i transportovana do laboratorije gde je centrifugovanjem krvi na 3.000 obrtaja u trajanju 10 minuta izdvojen krvni serum. Nakon toga su uzorci krvnog seruma zamrznuti na -20°C do izvođnja analiza, odnosno određivanja koncentracija ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracija indirektnog bilirubina utvrđena je računski kao razlika ukupnog i direktnog bilirubina. Koncentracije ukupnog odnosno direktnog bilirubina određene su spektrofotometriskom metodom upotrebom komercijalnih kitova  na aparatu RAYTO-1904c.

Određivanje direktnog bilirubina, pored ukupnog, omogućava precizniju dijagnostiku nekih metaboličkih poremećaja, pogotovo onih koja su posledica disfunkcije jetre.

Ako je udeo direktnog bilirubina smanjen, čak i ako je koncentracija ukupnog bilirubina u fiziološkim granicama, to ukazuje na oštećenje konjugacione uloge hepatocita koje je verovatna posledica oštećenja funkcije jetre. 

Rezultati koji su dobijeni u ovom istraživanju omogućavaju bolje razumevanje rezultata za bilirubinemiju, koje je inače redovno potrebno tumačiti u okviru analize metaboličkih profila.

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30