Na najstarijoj i najposećenijoj beogradskoj pijaci „Kalenić“ nakon 50 godina, koliko u nju nije ulagano, počelo je dopremanje i postavljanje prvog kontigenta novih tezgi. Obaviće se i reorganizacija pijačnog platoa, kojom će se postići bolja preglednost pijace, prodavcima olakšati rad, a posetiocima kretanje i kupovina na pijaci. I to nije sve nova rasveta, koja će u narednom periodu biti postavljena omogućiće i prodavcima i kupcima duži boravak na pijaci.
Uporedo sa postavljanjem novih tezgi, radovi na zameni dotrajalih i neuslovnih lokala u Njegoševoj ulici, teku u skladu sa prethodno utvrđenom dinamikom. Uklonjeno je 23 montažna objekta sa potpuno neurađenom infrastrukturom, a biće postavljeno 28 novih lokala urađenih po evropskim standardima i modelu atraktivnih lokala duž ulice Maksima Gorkog. Tokom proteklih dana na prve dve lamele izvršena je zamena betonskih temelja i podnih ploča, a betoniranje ploče na lameli 3 obaviće se već sledeće nedelje.

Montaža novih tezgi na Kalenić pijaci u Beogradu 

Kalenić pijaca, kao važan deo istorije Beograda i gradskog duha, ima svoju tradiciju i istorijsko nasleđe. Postoji još od davne 1926. godine kao zadužbina Vlajka Kalenića, a uskoro će dobiti izgled kakav zaslužuje pijaca u XXI veku.
Menadžment JKP „Gradske pijace“ vodi računa o interesima i potrebama građana, mnoge tezge se na ovoj pijaci nasleđuju, a generacije othranjuju. Većina Beograđana ima „svog“ prodavca od poverenja, a pijaca „Kalenić“ ima i najveći turistički potencijal.

Novinari iz Srbije među kojima i Agrobiznis magazina boravili su u trodnevnoj poseti Sloveniji gde su se upoznali sa opštim uslovima rada poljoprivrednika ove bivše Republike u sastavu SFRJ, a danas punopravne članice Evropske Unije za koju važi da je u značajnoj meri iskoristila fondove koje EU daje za razvoj i unapređenje poljoprivrede. Uprkos svim ovim činjenicama, ni Sloveniju nije mimoišla kriza sa cenom sirovog mleka, viškovima na tržištu ali ne nepoštenoj praksi koja se u takvoj situaciji dešava.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša istakla je ovom prilikom da će Slovenija menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca. Ona je podsetila da je institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede Slovenije i NLB banci u Ljubljani. Kako je rečeno tokom razgovora sa novinarima od 2014. do 2016. godine cena sirovog  mleka je pala za 36% dok trgovci nisu snižavali cene uprkos ovoj činjenici. Imajući u vidu da se dešavalo na tržištu ono što se zove “nepošten odnos” ustanovili smo instituciji obdusmana koji je nadležan da nadgleda učesnike na tržištu. Međutim nakon određenog perioda zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogli preduzeti konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je ovom prilikom Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz ne samo mleka, već i drugih proizvoda jer je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša

 

U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Čestim i strogim kontrolama sprečava se zloupotreba odnosno nenamensko korišćenje državne pomoći. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata.

Organska proizvodnja u Sloveniji zauzima 4,7% poljoprivrednog zemljišta, a cilj je da se ta površina povećava. Klijent NLB banke je značajan organski proizvođač u Sloveniji SOLANE PIRAN koja je u većinskom vlasništvu Telekoma Slovenija. On se odlučio na ovu investiciju da bi očuvao tradiciju proizvodnje soli, rekao je za Agrobiznis magazin direktor Klavdij Godnič koji nam je objasnio istorijat solane i način proizvodnje organske soli. 

Proizvodnja soli počela je 2003. godine. Tada se proizvodila so koja se koristila za suzbijanje leda na putevima i nije bila namenjena za ljudsku ishranu. Takav vid proizvodnje nije davao ekonomsku isplativost pošto se uvozila jeftina morska so iz Afrike. Tradicija u proizvodnji soli je stara oko sedamsto godina. Zanimljivo je to da je danas postupak proizvodnje soli isti kao pre sedam vekova. Piranske solane proizvode so koja ima 95% natrijum hlorida a ostatak čine minerali kao što su kalcijum i magnezijum. Postoje države među kojim je i Srbije gde se ova so ne može izvoziti, pošto se propisima zahteva potpuno čista so sa učešćem natrijum hlorida od 99%. So iz pomenutih solana je čisto bele boje, dok je u praksi pretežno zastupljena so crvene i žute boje. Proces prikupljanja soli je dosta složen. Voda u parku kroz bazene kruži 23 dana. Potreban je isti vremenski period da se zgusne, zatim se stavlja u kanal koji ima malu površinu i dubinu od 10 m. Iz tog razloga kišni periodi neće promeniti sadržaj natrijum hlorida u soli. Potrebno je sakupljati so ujutru i uveče. Ako bi se ostavila nataložena so, ona bi spržila petolu. Petola predstavalja sklop bakterija i algi koja sprečava da blato u bazenu pređe u so. Svake godine solinari oblože bazene sa blatom i proizvode petolu. Jedno sono polje ima četiri bazena i kućicu u kojoj boravi solinar. Količina soli koju jedan čovek može da iznese na dan je 2-6 t. Zabeležene su godine kada se nije sakupio ni jedan kilogram soli. Potrebna je sunčeva energija kako bi proizvodnja dala dobre rezultate. Najbolja proizvodnja beleži podatke od 5.000 t proizvedene soli za godinu dana. Prošle godine prodato je oko 1.000 t soli što je udeo od 20% potrošnje soli u ukupnoj potrošnji u Sloveniji. Optimalna potrošnja je oko 5000 - 6.000 t godišnje tako da se nedostatak soli pokriva iz uvoza.

Poseban proizvod je solni cvet koji se takđe sakuplja, ali je skuplji od soli jer sadrži i kapljice vode koja joj daje blaži ukusus. Riba na primer, ima jedinstvenu aromu koju dobija zahvaljujući ovom začinu. Staklena bočica solnog cveta košta oko 3 evra i sadrži 125g proizvoda.

Slovenija će menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca, rekla je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanja Strniša. Institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji je uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede i NLB banci Slovenije. Dodala je da je od 2014. do 2016. godine cena mleka pala za 36% i da posledice nisu snosili trgovci koji su zadržali iste cene, već proizvođači, posebno mali farmeri kojima su isplaćivane tako umanjene cene. "Zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogla da preduzme konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz mleka, jer je utvrđeno da je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Na pitanje novinara da li se taj novac može i zloupotrebiti Strniša je rekla da se nenamensko korišćenje državne pomoći sprečava čestim i strogim kontrolama. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata. Strniša je istakla da se organski proizvodi uzgajaju na 4,7% poljoprivrednog zemljišta i da je cilj da se ta površina povećava. Dodala je da je Slovenija iskoristila 99,86% novca koji dobija iz evropskih fondova za razne projekte u oblasti poljoprivrede.

Izvor: Svetlana Jovičić, novinarka agencije Beta

http://www.euractiv.rs/ 

ZAGREB - Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić, na svojem je Facebook profilu objavio ugovor jednog stranog lanca s našim poljoprivrednim proizvođačem.

Tolušić je napisao kako na cijenu proizvoda trgovac udara, odnosno ucjenjuje proizvođača s gotovo 80% rabata. 

Jasno mu je, ističe, zašto se neki bune protiv Zakona o nepoštenoj trgovačkoj praksi, te poručuje kako uzalud troše energiju.

"Upravo zbog ovakvih pametnjakovića i uvodimo Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi. Stvarno ne znam tko normalan misli da je 80% rabata na proizvođačku cijenu pošteno i normalno ponašanje. Nisu niti domaći trgovački lanci puno bolji, ali ovo je jedan od najružnijih primjera. I zato, koliko god se pojedini lobiji trudili spriječiti donošenje ovog Zakona (a sad mi je jasno zašto), mogu im samo poručiti da uzalud troše energiju. Bolje im je da počnu mijenjati ugovore i način poslovanja", napisao je Tolušić. 

Izvor:

http://rs.seebiz.eu

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci “Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz NEOPLANTE su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojiih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržiste plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržiste kao i koliki je njihov ukupni trzišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama? Das mo ovakva pitanja postavili bilo kojoj mesnoj industriji u Evropi dobili bi odgovor već usmeno, ostaje nejasno šta to kriju u “NEOPLANTI”. Da li ćemo poput drugih kompanija i od njih moći da očekujemo da ćemo jesti prerđevine od mesa koje dolazi smrznuto iz uvoza.

U šturom odgovoru koji smo čekali nekoliko dana samo se navodi da  Kompanija ima plan da u narednom periodu kroz investicije podigne konkurentnost u ovim oblastima poslovanja, a za to im je neophodno vreme. Izbegavajući naše pitanje da li će biti smanjenja broja zaposlenih iz „Neoplante“ odgovarju da tokom reorganizacije posla, svim zaposlenima na koje se ova promena odnosi, će pokušati da pronađu odgovarajuću poziciju u drugim sektorima kompanije. „Očekuje nas tranzicioni period u narednih nekoliko meseci i uložićemo sve svoje resurse da ovaj proces sprovedemo u najboljem interesu za sve zaposlene. Pronalaženje nove pozicije u kompaniji zavisiće od radnog učinka svakog od zaposlenih, stepena stručne spreme, prethodnog iskustva, zahteva radnog mesta, dosadašnje pokazane sposobnosti i stručnosti u obavljanja poslova. Ovim povodom posebno smo oformili stručnu komisiju koja se bavi celokupnim procesom.“

Dakle pošto ni reči nije bilo o  tome da se neće nadoknaditi nedostatak sirovine iz uvoza pretpostavljamo da je ta mogućnost ostavljena, takođe nam nisu želeli da odgovre koliko su do sada uvozili smrnutog mesa i odakle.

Podsećanja  radi dnevni list KURIR je prošle godine u ovo vreme objavio da je Srbija 2015. godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Prema njihovim podacima, iz inostranstva nam je 2014. godine stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije tada premašila 32 miliona evra. Novijih podataka o uvozu nema, obično zbog opravdanja da se štite “poslovni interesi kompanija i podataka o poslovanju” međutim ostaje pitanje, a ko štiti potrošače i imaju li oni pravo da znaju šta jedu i odakle je proizvod  i sirovina od koje je nastao. Na ovaj način nesumnjivo se dovode potrošači u zabludu jer jedu proizvode za koje se tvrdi da su domaći jer su proizvedeni u prerađevine u fabrikama koje rade na teritoriji Srbije. A da li je to baš domaće?

Ako je suditi prema prošlogodišnjim podacima. NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su “Neoplanta" "Matijević"  i "Zlatiborac".

Da li će i ova uzorna i poznata kompanija koja se dičila svojom proizvonjom na njivama i u farmi  početi da uvozi smrznuto meso poput brojnih velikih kompanija  kao što je “Matijević” ostaje da se vidi, ali ako se ima u vidu da se obustavlja proizvodnja svežeg mesa ostaje pitanje od čega će se proizvoditi prerađevine,  zamolili smo ministra Nedimovića za komentar:

 “Imam saznanja da će se u “Neoplanti” baviti samo preradom. Što se tiče proizvodnje, slobodna je tržišna utakmica, svako može da bira šta će da radi” naglasio je Nedimović i dodao “Mi imamo zaštitne mere kako za mesto tako i za mleko i podsetio da je administrativnim merama Vlade sprečen “cunami” mleka na naše tržište.

Inače, NEOPLANTA još od 1885. godine se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. U kompaniji ima 700 zaposlenh i od 2007. godine je vlasništvu firme "Nelt"

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.351 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (366 t), jabukom (195 t), šargarepom (125 t), grožđem (121 t), krompirom (88 t), paradajzom (83 t), paprikom (60 t), mandarinom (54 t), crnim lukom (36 t), bananom (29 t), bundevom (23 t), cveklom (20 t) i prazilukom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (65 t → 83 t), mandarine (51 t → 54 t), banane (22 t → 29 t), bundeve (22 t → 23 t) i praziluka (10 t → 20 t), dok je promet: kupusa (500 t → 366 t), jabuke (218 t → 195 t), šargarepe (130 t → 125 t), grožđa (140 t → 121 t), krompira (94 t → 88 t), paprike (78 t → 88 t), crnog luka (40 t → 36 t) i cvekle (32 t → 20 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          20 - 25 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                      30 - 80 din.

paprika                        50 - 150 din.

cvekla                         25 - 30 din.

bundeva                     25 - 30 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

grožđe                        60 - 80 din.

jabuka                         20 - 70 din.

mandarina                  70 - 100 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          50 - 150 din.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.551 tone robe. Najviše se trgovalo: kupusom (500 t), jabukom (218 t), grožđem (140 t), šargarepom (130 t), krompirom (94 t), paprikom (78 t), paradajzom (65 t), mandarinom (51 t), crnim lukom (40 t), cveklom (32 t), bananom (22 t), bundevom (22 t), karfiolom (21 t) i pomorandžom (19 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (203 t → 218 t), cvekle (21 t → 32 t) i pomorandže (11 t → 19 t), dok je promet: kupusa (607 t → 500 t), grožđa (140 t → 140 t), šargarepe (131 t → 130 t), krompira (98 t → 94 t), paprike (107 t → 78 t), paradajza (107 t → 65 t), mandarine (56 t → 51 t), crnog luka (64 t → 40 t), banane (35 t → 22 t), bundeve (28 t → 22 t) i karfiola (29 t → 21 t) bio manji. Cene (po kilogramu): • krompir 20 - 35 din. • kupus 20 - 25 din. • crni luk 17 - 25 din. • šargarepa 20 - 40 din. • paradajz 30 - 80 din. • paprika 50 - 150 din. • karfiol 60 - 80 din; prošle nedelje 50 - 70 din. • cvekla 25 - 30 din. • bundeva 25 - 30 din. • pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) • grožđe 60 - 80 din. • jabuka 20 - 70 din. • pomorandža 80 - 170 din. • mandarina 70 - 100 din. • banana 100 - 130 din. • limun 50 - 150 din.

Evropska unija ima još godinu dana da se pripremi za ukidanje kvota za šećer u nadi da to neće taj sektor uzdrmati u većoj meri. Kvote za šećer su jedino preostalo ograničenje proizvodnje koje postoji u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). Te kvote iznose 13,5 miliona tona šećera godišnje, a po njihovom ukidanju očekuje se da će se proizvodnja povećati, kao i izvoz. Međutim, stručnjaci smatraju da osvajanje novih tržišta neće biti lako. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan je rekao da je sektor imao dovoljno vremena da se pripremi za ukidanje kvota 1. oktobra 2017, pošto je ta mera najavljena pre više godina.

Dobra priprema proizvodnjača za ukidanje kvota za šećer je tim potrebnija jer se evropska poljoprivreda suočava sa mnogim krizama, poput one izazvane prezasićenošhu svetskog tržišta mleka, 18 meseci posle ukidnaja kvota za mleko u EU.

Grupa francuskih eksperata za šećer sastala se polovinom oktobra sa predstavnicima tog sektora.

"Iskoristili smo period pre okončanja kvota kako bismo se pripremili na poljoprivrednom, industrijskom i trgovinskom planu", rekao je za AFP Žerar Benedeti, direktor komunikacija u Tereosu, vodećoj francuskoj kompaniji u sektoru šećera.

U Evropskoj komisiji tvrde da bi proizvođači na kraju trebalo da budu u stanju da opstanu u okolnostima nižih cena.

U EU će biti ukinut i princip proizvodnje "mimo kvota" koji se odnosi na proizvodnju biogoriva i drugih industrijskih proizvoda koji nisu za ishranu, i na godišnji izvoz EU koji joj je u okviru STO ograničen na 1,374 miliona tona.

Sektor šećera u EU je 2006. prošao kroz duboku reformu čiji je cilj bio da se poveća konkurentnost. Tokom dve godine zatvorene su 83 fabrike, odnosno 40% evropskih šećerana, podaci su Evropskog odbora proizvođača šećera (CEFS).

Na Francusku i Nemačku čiji je udeo po 24%, otpada gotovo polovina proizvodnje šećera u EU, a sledi Poljska sa 11% i Velika Britanija sa 8%.

EU je najveći proizvođač šećerne repe u svetu i prvi uvoznik nerafinisanog šećera od šećerne trske koji se rafiniše u Britaniji, Portugaliji ili Rumuniji.

Prema više izvorima, iako većina evropskih šećerana ne radi punim kapacitetom, proizvođači u EU bi mogli da po ukidanju kvota povećaju proizvodnju za 20%.

"Evropa koja je sada neto uvoznik, postaće neto izvoznik", kaže Benedeti koji procenjuje da bi evropska proizvodnja mogla u budućnosti biti 18 ili 19 miliona tona šećera.

Analitičar Klaudiju Kovrig iz konsultatntske kuće Kingsman-Plats S&P Global procenjuje da će se proizvodnja šećera u EU po ukidanju kvota povećati za 2,5 miliona tona i smatra da će osvajanje novih tržišta biti teško.

"Za njih će biti vrlo teško da budu konkurentni", rekao je on i ukazao na razvoj sektora na Bliskom istoku i severnoj Africi u proteklih 10 godina, pošto su zemlje poput Iraka i Alžira otvorile sopstvene rafinerije.

Koristi od ukidanja kvota mogli bi da imaju proizvođači izoglukoze, glukoznog sirupa bogatog fruktozom čija je proizvodnja sada ograničena na 700.000 tona. Ukidanje kvota bi mogla da podstakne apetite u Mađarskoj koja predviđa da će utrosturčiti proizvodnju izoglukoze, rekli su izvori u Komisiji.

U Irskoj, Portugaliji i Sloveniji, zemljama koje su obustavile proizvodnju šećerne repe, pojavljauju se projekti za obnavljanje te delatnosti na osnovu projekcija cene koje se čine "suviše visokim", rekao je  izvor u EK.

U Italiji, međutim, proizvođači strahuju da neće opstati na otvorenom tržištu.

"Ponovo ćemo dobiti slobodu da izvozimo, ali EU mora da brani svoje interese u sektoru šećera", rekla je direktorka CEFS-a Mari-Kristin Ribera.

Šećer se u pregovorima o sporazumima o slobodnoj trgovini tretira kao osetljivo pitanje.

Kvote za šećer su poslednje kvote u EU koje su ukidaju, što će označiti novu fazu zajedničke poljoprivredne politike sada više okrenute tržištu, rekla je Ribera.

 

Izvor: AFP , http://www.euractiv.rs/ 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28