Kako je prenela Nova ekonomija, Austrijski proizvođač šećera, skroba i koncentrata od voća Agrana najverovatnije neće moći da kupi u potpunosti srpsku kompaniju Sunoko.

Finansijski direktor koncerna Štefan Bitner, ocenio je da će Agrana moći da preuzme samo 51 odsto.

On je, predstavljajući finansijski izveštaj za prvih šest meseci ove godine, rekao da Agrana u segmentu šećera namerava da nastavi da raste u jugoistočnoj Evropi, ali da je kupovina Sunoka u Srbiji zbog pitanja konkurentnosti na čekanju. 

Evropska komisija, kako je preneo, detaljno razmatra ovaj posao. 

"Najverovatnije da najpre nećemo u potpunosti preuzeti Sunoko, već samo 51 odsto", objasnio je Bitner. 

Agrana je u julu predala ponudu za otkup i dve šećerane Helinik Šugara u Srbiji, koji raspolaže sa udelom u tržištu od 30 odsto, ali je austrijski koncern od toga odustao, dodao je on. 

Inače, Agrana je u prvoj polovini poslovne godine profitirala od visoke cene šećera, kao i malim zalihama u istočnoj Evropi, te je udvostručila svoj poslovni rezultat u segmentu šećera na 36,6 miliona evra.

Izvor:

http://novaekonomija.rs

Reč je o aršinima nadnacionalnih kompanija koje, tvrdi se, za Zapad proizvode kvalitetniju robu nego za siromašniju postkomunističku Evropu.

"Budući da se sada pripremaju izmene legislative o zaštiti potrošača, tražimo da se u njih uvrsti jedna jednostavna rečenica koja kaže: Ako je proizvođač isti, marketinški proizvod izgleda isto, potrošač ima razloge da misli da je to isti proizvod, onda proizvod mora da ima isti sastav i isti kvalitet", kazao je ministar Jurečka. 

Češki ministar poljoprivrede veruje da bi ta mala jednostavna izmena koji bi zauvek rešila problem duplih aršina mogla da stupi na snagu najdalje za godinu i po dana, pošto će u prvom kvartalu naredne godine Evropska komisija ionako usvajati druge izmene u zakonima koji štite potrošače. 

Evropska komisija i njen šef Žan-Klod Junker, posle žestokog višemesečnog pritiska Višegradske grupe, konačno su letos priznali ;da nadnacionalne kompanije zaista gledaju na istočnu Evropu drugačije nego na zapadne, razvijene članice EU, kao na nekakvu kantu za đubre. 

Međutim i Junker i evrokomesarka pravde i zaštite potrošača, Čehinja Vjera Jourova, odabrali su da se u suzbijanju duplih aršina iskoristi postojeća evropska legislativa o zabrani varanja potrošača i nepoštenoj trgovinskoj praksi a ne da se donose novi zakoni. 

"Taj pristup može da se iskoristi ali nije idealno rešenje. Morate da se oslonite da ćete na drugoj strani, bilo u Nemačkoj ili Belgiji imati partnera koji će biti dobrovoljno spreman da sa vama sarađuje. Danas ne postoji nikakav pravni instrument koji može da naredi da taj nadzorni organ sa nama sarađuje", kazao je Jurečka. 

EU je izdvojila dva miliona evra za zemlje članice da obave što više uporednih testova namirnica i drugih proizvoda, a Slovačka je proširila svoj prethodni test 33 namirnice kupljene u Slovačkoj i Austriji. 

Prošireni test pokazao je da je skoro polovina, 16 namirnica, po sastavu i osobinama daleko goreg kvaliteta za Slovake u odnosu na Austrijance, kod 11 proizvoda nađene su manje razlike na štetu postkomunističke verzije, dok su Slovaci mogli jedino da se raduju da jedu indijske orahe kvalitetnije nego Austrijanci.

Izvor: http://www.b92.net 

Fruitnet Forum South-East Europe vraća se u Beograd, i nudi ekspertsku analizu potencijalnih područja rasta za trgovinu.

Važnost jugoistočne Evrope, kao izvora svežeg voća i povrća, na nekim od ključnih svetskih uvoznih tržišta i dalje raste, prema novoj analizi Fruitnet Media International, pred svoj drugi godišnji sastanak Fruitnet Forum South-East Europe u Beogradu 21. i 22. novembra 2017.

Tokom proteklih pet godina, zabeleženo je značajno povećanje vrednosti izvoza nekoliko različitih kategorija svežeg voća i povrća, iz zemalja jugoistočne Evrope, uključujući jabuke, jagodičasto voće, koštuničavo voće, paradajz i krastavce. Kod zemalja kao što su Srbija, Hrvatska i Slovenija, koje su naročito veliki proizvođači, deo te potražnje izazvan je potrebom Rusije da pronadje alternativne izvore nakon blokade Evropske unije. U isto vreme, međutim, ostala tržišta u samoj EU, kao i na nešto daljem Bliskom istoku, sada uzimaju više proizvoda iz ovog regiona.

Pitanje je, da li se ovaj rast može održati u narednim godinama? Fruitnet Forum South-East Europe, osnovan 2016. godine, kao mesto za povezivanje kupaca i uvoznika sa proizvođačima i izvoznicima, predstavlja dragocenu priliku za dobavljače voća i povrća u regionu, da saznaju više o tome kako da razviju, diverzifikuju i povećaju svoj izvoz. Štaviše, to je dragocena prilika za međunarodne dobavljače da otkriju nove komercijalne mogućnosti u samom regionu.

Ovaj godišnji događaj, koji se u odrzava u Beogradu 21. i 22. novembra 2017. godine, istražiće jak postojeći potencijal za rast proizvodnje svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Vodeći stručnjaci iz oblasti ove industrije ponudiće informacije i uvid, naglasiti međunarodne trendove, identifikovati područja gde se tražnja povećava i ponuditi sveže ideje koje bi mogle povećati prodaju u zemlji i inostranstvu.

Fruitnet Forum South-East Europe organizuje vodeća industrijska publikacija Eurofruit, deo Fruitnet Media International Group.

 

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.476 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (826 t), krastavcem (231 t), dinjom (207 t), paprikom (169 t), paradajzom (146 t), breskvom (138 t), tikvicom (135 t), šargarepom (108 t), kupusom (106 t), krompirom (93 t), crnim lukom (91 t), jabukom (49 t), kukuruzom (39 t) i šljivom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (134 t → 169 t), šargarepe (79 t → 108 t), kupusa (95 t → 106 t), crnog luka (85 t → 91 t) i jabuke (39 t → 49 t), dok je promet: lubenice (941 t → 826 t), krastavca (239 t → 231 t), dinje (233 t → 207 t), paradajza (149 t → 146 t), breskve (148 t → 138 t), tikvice (141 t → 135 t), krompira (126 t → 93 t), kukuruza (41 t → 39 t) i šljive (25 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Još jedan sasvim običan radni dan u Gradskim pijacama, petak 28. jul, uostalom sasvim isti kao i svi prethodni. I pored toga što se ubrzano i vredno obavljaju radovi, JKP „Gradske pijace,“ ostvaruje impozantne rezultate, što najbolje govori Finansijski izveštaj o poslovanju za prvu polovinu 2017. godine, koji je za 8,52% prevazišao plan za celu godinu, i prikazao ostvarenu dobit u iznosu od 150.741.859,00 dinara, za samo šest meseci ove godine.
Preduzeće kako bi omogućilo što bolje funkcionisanje pijačne delatnosti, trenutno na čak osam beogradskih pijaca obavlja radove, i to:

 

Pijaca “Braće Jerković“- proširenje i opremanje mlečne hale rashladnim vitrinama

 

Da u Gradskim pijacama nema odmora, najbolje govori veliki broj rekonstuisanih pijaca, kako bi zakupci i sve veći broj potrošača koji dnevno obiđe pijacu imao bolje uslove trgovine. Sve navedene radove JKP „Gradske pijace“ finansiraju iz tekućeg poslovanja, ni dinar kredita, niti jedan dinar gradskog budžeta. Kako se građevinska i pijačna sezona poklapaju, pored vrlo obimnih radova i na velikom broju pijaca tokom cele godine, rukovodstvo pijaca vredno obavlja svoj redovan posao i ostvaruje odlične rezultate, pa tako na pijacama svakog pojedinačnog dana u kasi dodatno ostane čisto ili neto 822 hiljade dinara, a što su zapravo više nego duplo veća sredstava, nego što ih je prethodno rukovodstvo umelo ostvariti za čitavu godinu. I tako svakog narednog dana do kraja i pijačne i građevinske sezone. Domaćinsko poslovanje koje postavljamo kao reper poslovanja u javnim preduzećima, omogućiće beograđanima uređenje njihovih najomiljenijih mesta u gradu, beogradskih pijaca, a što će svakako doprineti i lepšem izgledu prestonice.

 

 

  

Pijaca „Borča“- reorganizacija pijačnog platoa

 

 

Pijaca „Vidikovac“- dobija potpuno nove tezge

 

               
Pijaca „Karaburma“- nastavak radova na asfaltiranju preostalog dela pijace

 

   

Pijaca „Zeleni venac“- saniranje stepeništa                                                               

                   
Pijaca „Zemun“- postavljanje granitnih ploča na pijačnom platou   

      

  Pijaca „Kalenić“- postavljanje fasadnih panela na tipskim lokalima, duž Njegoševe ulice

 

Pijaca „Smederevski đeram“- montaža čelične konstrukcije novih lokala.

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, razgovarali su danas sa predstavnicima proizvođača malina i predstavniicma hladnjačara i posredovali u pokušaju uspostavljanja dogovora o prihvatljivoj ceni otkupa malina.

Na sastanku je dogovoreno da se formira Radno telo, koje će činiti predstavnici Vlade Srbije, predstavnici proizvođača malina i hladnjačara, koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve.


Kako prenosi Agencija BETA predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je danas da su malinari zadovoljni razgovorom sa premijerkom Anom Brnabić i da očekuje da će do četvrtka sledeće nedelje imati i konkretne rezultate o ceni malina.

On je agenciji Beta rekao da će biti formirana radna grupa sa ciljem da u narednih nedelju dana ispita kako se formira cena maline u evropskim zemljama.

Radović je dodao da će radna grupa ispitati koja je cena maline u Poljskoj i da će u tu zemlju za dva do tri dana otputovati predstavnici vlade, hladnjačara i malinara.

"Nakon toga ponovo ćemo se sastati sledećeg četvrtka i tada bi trebalo da utvrdimo cenu. Najvažnije je da bude formirana akontna cena maline na teritoriji cele Srbije", rekao je Radović.

Radović je rekao da je to udruženje tražilo da prosečna cena bude 1,83 evra ili 200 dinara za kilogram malina. Sada je cena od 100 do 125 dinara, ponegde do 150 dinara.

Podsećanja radi, malinari su prošle nedelje zatražili da se do 7. jula sastanu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, inače će radikalizovati protest.

 

Izgleda kao nutela, miriše kao nutela, ali nema ukus poznatog italijanskog čokoladnog krema. Lideri Istočne Evrope naljutili su se nakon što su testovi pokazali da veliki zapadni brend koristi jeftinije sastojke za proizvode koji se izvoze u bivše komunističke zemlje. Ceo problem nazvan je  "aperthejdom u hrani", a češki ministar poljoprivrede Marijan Jurečka izjavio je da više neće da budu "evropska kanta za smeće".

Nedavno istraživanje koje su podržale vlade Mađarske, Slovačke i Češke ukazalo je na to da su mnogi proizvodi u istom pakovanju znatno kvalitetniji u bogatim susednim zemljama Evropske unije.

Podstaknuta tim rezultatom, Bugarska je odlučila da obavi slično testiranje  - bez navođenja brendova - tako što je tim hemičara iz Sofije nekoliko nedelja pažljivo merio, filtrirao i analizirao uzorke popularnih proizvoda kao što su maslac, sir, kobasice, čokolade, pire i bezalkoholna pića. Nacionalna organizacija za kontrolu hrane potvrdila je da ima nepodudaranja sa najmanje sedam od 31 proizvoda testiranog iz istog lanca prodavnica hrane u Bugarskoj, Nemačkoj i Austriji.

Čokoladni dezerti imaju manje mleka i kakaa nego "rođaci" u Nemačkoj, na primer, iako to nije imalo veliki uticaj na ukus, saopštila je nacionalana agencija za bezbednost hrane. Drugi primer su bezalkohlna pića koja u bugarskim supermarketima sadrže veštačke zaslađivače, dok se u Austriji upotrebljava šećer. Direktor bugarske agencije Damijan Iliev rekao je za lokalne medije da je, smatraju u EU, broj odstupanja od propisa EU mali. "Ali, bugarski potrošači su dovedeni u zabludu jer veruju da kupuju iste proizvode koji to zapravo nisu," dodao je Iliev.

Stručnjaci su primetili i da se 16 testiranih proizvoda prodaju po višim cenama u najsiromašnijim članicama EU nego u Nemačkoj i Austriji, a šampion je dečija hrana koja je i dvostruko skuplja. Ta kontroverza je žestoko ođeknula u regionu u kojem je zapadna hrana bila luksuz dostupan jedino za stranu valutu i u posebnim prodavnicama. Tema se savršeno uklapa u tekst bugarskog političkog analitičara Ivana Krasteva u Njujork tajmsu prošlog meseca u kojem je pomenuo "istočnoevropsku nervozu zbog osećaja da postaju građani drugog reda". Takođe to pothranjuje strah od "Evrope u dva reda, u kojoj bi nacije kao Nemačka zagovarale EU integracije dok bi članice bišeg Istočnog bloka tražile više suvereniteta", napisao je Krastev. Kompanije, međutim, kažu da se recepti razlikuju samo kako bi se prilagodili ukusu lokalnog stanovništva i ističu da ta praksa ne krši nijednu regulativu. Direktive EU dozvoljavaju kompanijama da menjaju sastojke po članicama sve dok je to jasno naznačeno na pakovanju, što je premalo da bi spustilo tenzije.

"Ne razumem kako će zamena dobre čokolade jeftinijom lokalnom bolje prijati mom ukusu?", ljutito se zapitala Jana Mihailova iz Bugarske, dodajući da uvek napuni prtljag čokoladnim kremovima kad god putuje u inostranstvo. "Skuplje je, ali vredi svaku paru - definitivno ima više kakaa," rekla je ona. U Mađarskoj su istraživači imenovali brendove za koje tvrde da nisu istog kvaliteta na istoku i zapadu. Početkom godine, "kao krivce su prozvali i gigante kao što su ferero i koka kola. A za varijantu nutele koja se prodaje u Budimpešti utvrdili su da je "manje kremasta" od one u austrijskim prodavnicama. Za aromu koka kole su rekli da je očito "manje bogata, manje kompleksna" u Mađarskoj, dok je ukus neskvik kakao praška "znatno harmoničniji i intenzivniji" u Austriji. Populistička vlada premijera Viktora Orbana, žestokog kritičara Brisela, optužila je, na osnovu pomenutih testiranja, EU za dvostruke standarde. Ta bitka je "ratno oružje" za populističke režime koji žele "da dokažu da Evropska unija nije sposobna da garantuje jednaki tretman svim svojim građanima", smatra analitičar sa Novog bugarskog univerziteta Anatolij Galabov. Neki potrošači, zato, na testove gledaju kao na važan korak ka emancipaciji Istoka.  "Za Bugare je dobro da se konačno otresu svog mentaliteta građana drugog reda koji trpe hranu lošijeg kvaliteta," rekla je za AFP Ljudimila Pavlova u jednom supermarketu.

Izvor: EurActiv.com

Evropsko udruženje za zaštitu prava potrošača (BEUC) pozvalo je prehrambene kompanije da prestanu sa korišćenjem crtanih junaka u cilju promovisanja hrane za decu, navodeći da to ima negativan uticaj na ponašenje dece kada je u pitanju ishrana. Likovi iz crtaća koji privlače decu gotovo uvek su na pakovanjima hrane sa malo hranljivih sastojaka i gotovo nikad na pakovanjima voća i povrća. Udruženje navodi da su junaci iz animiranih filmova "moćan i ubedljiv marketinški metod za decu kao ciljnu grupu", dodajući da se gotovo uvek koriste za promovisanje nezdrave hrane.

Članice Evropskog udruženja za zaštitu potrošača sprovele su istraživanje s fokusom na maskote brendova u 13 zemalja i na osnovu više od 100 primera ustanovile da je samo jedan lik namenjen deci kao publici upotrebljen u cilju promovisanja voća ili povrća. "Deca nisu u stanju da razlikuju reklamiranje i zabavu. To je nešto što trgovci znaju, ali zdravlje dece treba da bude važnije od profita", rekla je direktorka Udruženja Monik Gojens (Monique Goyens). Gojens je dodala da crtani likovi kojima se promoviše hrana sa malo hranljivih sastojaka otežavaju roditeljima napore koje ulažu kako bi se njihova deca zdravo hranila. Direktorka BEUC je pozvala vlade država da izvrše pritisak na proizvođače hrane kako bi na odgovorniji način koristili crtane likove navodeći da prehrambene kompanije treba da pokažu "ozbiljnu posvećenost" zaštiti dece "uklanjanjem tih animiranih junaka sa nezdrave hrane". "Ne tražimo da se tigar-Toni (Tony the Tiger) i Malci (Minions) uklone iz reklama, mi samo želimo da promovišu proizvode koji će učiniti da deca budu zdravija", pojasnila je Monik Gojens.

Gojaznost dece

Prema podacima Evropske komisije, oko 7% državnog novca opredeljenog za zdravstvo godišnje se troši na bolesti povezane sa gojaznošću. Usvojen je Akcioni plan namenjen suzbijanju gojaznosti među najmlađima za period od 2015. do 2020. godine, a za 16. jun je najavljen srednjeročni pregled tog plana. Gojaznost dece je jedan od glavnih prioriteta malteškog predsedavanja EU. Na Malti je zabeležen visok nivo dečje gojaznosti i procenjuje se da 10% budžeta za zdravstvo odlazi na direktne posledice gojaznosti. "Gojaznost je veliki teret za zdravstveni sektor i za nacionalno zdravlje", rekao je nedavno za portal EurActiv.com ministar zdravlja Malte Kris Fern Evropska komisija je u februaru objavila izveštaj u kojem je navedeno da se s problemom gojaznosti dece treba suočiti u ranoj fazi i da škole mogu da imaju pozitivnu ulogu u podsticanju zdravih navika u ishrani. "S obzirom na vreme koje deca provedu u školi, kao i činjenicu da mnogi učenici u evropskim zemljama konzumiraju najmanje jedan glavni obrok boraveći u školama, one su idealno okruženje za podršku zdravim navikama", piše u izveštaju.

 Kako je navedeno, prednosti unapređenja pristupa zdravoj hrani u školama, između ostalog, odnose se na razvoj boljih navika u ishrani tokom detinjstva i smanjenu učestalost gojaznosti dece.

 

Izvor: EurActiv.rs

Kako je objavljeno u najnovijem izdanju Instore magazine za maj 2017. godine, udeo moderne maloprodaje u istočnoj Evropi će 2021. godine dostići 73% ukupne prehrambene maloprodaje.

Razvoj maloprodaje u istočnoj Evropi uslovljena je nestabilnošću ekonomske situacije i promenama u navikama potrošača. Rezultati istraživanja Euromonitor International-a, maloprodajno tržište  je 2016. godine poraslo za 6%, najviše zahvaljujući razvoju modernih prehrambenih trgovina.

Udeo prehrambene trgovine u celokupnoj maloprodaji iznosi do 54%, a najviše se odnosi na razvoj modernih formata koji utiču na želje potrošača i strategije tržišnih učesnika. Udeo moderne maloprodaje porastao je sa 58% u 2011. godini na 69% u 2016. godini u istočnoj Evropi.

Moderna maloprodaja veoma teško prodire u mnogobrojne države istočne Evrope, što je rezultat malih ulaganja, nestabilne situacije u zemlji, kao i sklonosti prema pijacama, kioscima itd. 

Moderna maloprodaja teži da olakša proces kupovine i učini ga pogodnijim za kupce. Upravo ta pogodnost jedna je od glavnih pokretača razvoja modernog tržišta. Udeo samoposluga na tržištu rastao je sa 15% u 2011. godini na 18% u 2016. godini, dok su diskontni lanci imali znatan rast u proteklih pet godina. Kompanije diskontnih formata razvijaju se ulaskom na potpuno nova tržišta. Primer je ulazak Lidl-a na tržište Litvanije koji je potpuno preuzeo primat od maloprodajnih objekata. Takodje, Lidl planira otvaranje 20 trgovina na teritoriji Srbije u 2017. godini.

 

Online trgovina osvaja tržište

Sa sve urbanijim i bržim načinom života, razvija se i „online“ prodaja koja je sve popularnija. Najveći udeo medju proizvodima u internet trgovini imaju odeća i elektronski uredjaji sa 17% i 18%, a zatim i medijski proizvodi sa udelom od 10%. Rusija, Poljska i Češka su zemlje sa najdominantnijim „online“ tržištem u istočnoj Evropi, a mnoge države imaju vrlo dimaničan rast internet trgovine putem mobilnih telefona.

 

Spajanje i akvizicija

Sve su češći slučajevi spajanja dva ili više jakih tržišnih igrača. U Litvaniji, na primer, krajem 2016. godine najavljeno je spajanje dve jake maloprodajne kompanije – „Palink UAB“ i „Lietua UAB“ pod okriljem ICA Gruppen. Nakon spajanja oba trgovinska lance će biti pod vlasništvom ICA Gruppen i tako postati drugi najmoćniji igrač na litvanskom maloprodajnom tržištu.

Sledeći slučaj bio bio primer gde je Agencija za tržišnu konkurenciju Republike Hrvatske odobrila Sparu Austrija da preuzme supermarkete Bille. Tim spajanjem Spar će proširiti svoje poslovanje u Hrvatskoj. 

Prema predvidjanjima Euromonitor International-a, sa stabilnim, dvoprocentnim  rastom BDP-a u istočnoj Evropi, maloprodajno tržište će rasti u sledećih pet godina po stopi od 2%, isključujući inflaciju. Sve navedene tendecije ostaće glavni činilac razvoja tržišta, a kako je globalno stanovništvo jako povezano, život kupaca će sve više biti digitalizovan, pa će se samim tim intenzivno razvijati internet trgovina.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.355 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (657 t), krompirom (291 t), jabukom (252 t), paradajzom (204 t), crnim lukom (169 t), tikvicom (138 t), krastavcem (125 t), šargarepom (123 t), trešnjom (70 t), pomorandžom (55 t), paprikom (52 t), jagodom (45 t), spanaćem (22 t) i bananom (20 t).

 

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (70 t → 657 t), krompira (268 t → 291 t), jabuke (247 t → 252 t), paradajza (124 t → 204 t), crnog luka (143 t → 169 t), tikvice (69 t → 138 t), šargarepe (118 t → 123 t), trešnje (39 t → 70 t), pomorandže (45 t → 55 t), paprike (17 t → 52 t), jagode (38 t → 45 t) i banane (19 t → 20 t), dok je promet: krastavca (150 t → 125 t) i spanaća (33 t → 22 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              30 - 40 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi crni luk               40 - 50 din.

šargarepa                   15 - 60 din.

spanać                        40 - 50 din.

tikvica                         15 - 30 din; prošle nedelje 40 - 50 din.

paradajz                     70 - 140 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paprika                       120 - 170 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        80 - 130 din; prošle nedelje 120 - 200 din.

trešnja                        80 - 150 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                            120 - 150 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30