HLADAN TUŠ:  Lidl ugovorio saradnju sa svega 25 domaćih poljoprivrednika, police prepune strane robe

Uprkos brojnim najavama, očekivanjima i fami koja se digla oko dolaska nemačke trgovačke kuće Lidl, nakon otvaranja prvih objekata i gomile negativnih komentara na račun kampanje u kojoj se vređaju žene,u ovoj kući su odbili da odgovre na pitanja o utiscima sa početka njihovog rada u Srbiji.

Na brojna pitanja Agrobiznis magazina, iz kompanije Lidl dobili smo odgovore samo na ona koja su se očigledo njima dopala, dok na većinu nismo dobili odgovor, a nakon naknadnog dopisa koji smo im uputili sve je postalo poslovna tajna. Jedino nekoliko pitanja o kojima se već govorilo u javnosti u Lidlu su želeli da odgovore. Oni su svoje opravdanje za ovakvo ponašanje, koje se slobodno može nazvati bahato našli u strategiji komunikacije u njihovoj kompaniji. Da pojasnim na prost način, to je isto kao kada bi novinar došao kod domaćina i pitao čime ste tretirali usev, kome prodajete robu, ima li kupaca, a domaćin kaže nije po našoj strategiji komunikacije da o tome govorimo.

Dakle gospoda iz Lidla su se očigledno “malo zanela” i zaboravila da je Srbija demokratski uređena država gde je sloboda medija ipak prisutna, te neće moći kupovinom naslovnih strana dnevnih novina da ućutkaju istraživačko novinarstvo kao i stručno i objektivno informisanje javnosti.

Kako smo iz odgovora koji nije imao potpis konkretne osobe već samo kompanije saznali LIDL je uspostavo saradnju sa svega 50 kompanija iz Srbija i 25 poljoprivrednika. Imajući u vidu da u Srbjiji ima više od 350.000 poljoprivrednih gazdinstava ovo se može nazvati i statističkom greškom. Koliko je to malo možda vam govori i činjenica da naš časopis, Agrobiznis magazin, dnevno kontaktira sa bar 25 poljoprivrednika. Očigledno je da ukoliko se odlučite za kupovinu u Lidlu nećete baš imati veliku ponudu domaćih proizvoda već je ovaj lanac klasičan uvoznik strane robe koja našim potrošačima i nije poznata. Takođe iz kompanije Lidl su izbegli da nam odogovore da li će neki proizvod iz Srbije biti na njihovim policama u inostranstvu. Izgleda da je i to poslovna tajna kompanije, a naša pretpostavka može biti samo da ih neće biti jer nema razloga da se takva informacija podvodi pod poslovnu tajnu. Jer sigurno to neće izazvati Delhaize i Merkator na primer da oni pojačaju distribuciju srpske robe u Belgiji i Sloveniji ili nekoj drugoj zemlji.

Bilo kako bilo, u Lidlu se izgleda vode onom i loša reklama je reklama. Tako da im mi na tome čestitamo i od srca žeilimo da onako kako rade tako i zarade u Srbiji.  

Rekorder u poljoprivredi Radiša Radisvljević za Agrobinis magazin kaže da je on šokiran i razočaran ovom informacijom. Takođe i Siniša Mali prizvođač iz Kucure smatra da je 25 poljoprivrednika malo a da zahtevanje strožijih uslova od onoga što je Zakonom propisano favorizuje uvoznički lob i velika gazdinstva. Nemanja Pavlović koji je po struci veterinarski tehničar smatra da ovakvo ponašanje nije korektno i da bi država trebala bolje da štiti domaće proizvođače. Nadam se da će Ministarstvo trgovine reagovati i naložiti LIDL-u da omogući fer nastup na tržištu svima kao i jednake uslove koje propisuje zakon. On se pita da li je to LIDL iznad zakona i da li nam je onda on uopšte potreban?

Pitanje: Koliko radnih mesta je otvoreno u kompaniji Lidl Srbija i koliko se planira da ih bude do kraja godine odnosno otvaranja najavljenih objekata u drugom delu investicije?

Odogovor:  Kompanija Lidl Srbija ima više od 1.500 zaposlenih, a dve trećine od tog broja čine zaposleni u prodavnicama. Na konkursu koji je bio početkom marta ove godine zaposlili smo kolege za rad u prodavnicama u 18 gradova širom zemlje, čime je pokriven i naredni ciklus otvaranja prodavnica.

Pored kolega u prodavnicama u više gradova Srbije, jak sistem podrške čine kolege u našoj Upravnoj zgradi na korporativnim funkcijama i kolege zaposlene u Logističkom centru.

Pitanje: Koliko se ocekuje da ce biti prosecna zarada u kompaniji?

Odogovor:  U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

 Da li je ostvarena saradnja sa domacim poljoprivrednim gazdinstvima. Ako jeste sa koliko njih? Sta ce se od njih kupovati? Da li mozete nesto da kazete od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom?

Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Pitanje: Koji su to proizvodi koji dominiraju kada je rec o uvoznim artiklima, a koji kada je rec o domacim?

Odogovor: Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Pitanje: Da li ce se u nekoj Lidlovoj prodavnici van Srbije naci proizvodi iz Srbije, ako je odogovor potvrdan koji, kada ?

Odogovor: U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

Pitanje: Koliko potrosaca je proslo kroz vase objekte (ostvarilo kupovinu) prvog dana kada su objekti otvoreni? Da li je to vise ili manje od ocekivanog? Da li je to na nivou ostalih zemalja u regionu gde ste prisutni ili vise odnosno manje? 

Odogovor: U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

Pitanje: Sta su planovi za narednu godinu?

Odogovor:  U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

 

 

Iz Lidla je za kraj saopšteno da do kraja godine ih čeka otvaranje prodavnica na Adi u Beogradu, u Vršcu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kruševcu i Pančevu, a nastavićemo da širimo mrežu i u godinama koje dolaze.

Kako je ranije prošle godine saopšteno na sastanku u Privrednoj komori Srbije gde se razgovaalo sa dobavljačima, Lidl je deo Schwarz grupe sa sedištem u Nekarsulmu (Nemačka) i najveći je diskontni trgovinski lanac u Evropi sa tendencijom dinamičnog rasta. Lidl postoji u 30, a operativan je u 27 zemalja Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama. Tomprilikom citiran je i predstavnik ove kompanije: "Kako bismo osigurali visok kvalitet i svežinu proizvoda u svakoj kategoriji, pa tako i kod voća i povrća, puno pažnje posvećujemo izboru dobavljača. Zbog toga nam je izuzetno važno što smo danas dobili priliku da započnemo direktnu komunikaciju sa domaćim dobavljačima koji će biti naši potencijalni partneri“, istakao je Daniel Petrovečki, direktor nabavke Lidl Srbija.

Ostaje da se vidi kako će regovati konkurecija poput DIS-a, GOMEXA, EUROPROMA, UNIVEREXPORT-a i drugih koji su prednost dali domaćim proizvođačima. Takođe treba videti da li će ikakav uticaj biti na Merkator, Ideu, Rodu,  Delhaize (Maxi, Tempo) ili će kao i nakon rodaje MAXI-ja sve ostati po starom ili gore.

 

Da li je LIDL zloupotrebio Svetsku banku i zašto nije na dobrom glasu kod poljoprivrednika?

 

Da poljoprivrednici u Lidlu vide problem a ne poslovnog partenra prethodnih godina se pisalo kako u Nemačkim tako i u medijima u Hrvatskoj i Rumuniji.

Nemački novinari su na primeru Rumunije pokazali kako Lidl „sahranjuje” seljake u zemljama u kojima posluje i postavljaju pitanje na koji način Lidl dobija kredite za „mala i srednja preduzeća” BERLIN - I za Hrvatsku je nemački trgovački koncern Lidl dobio kredit ogranka Svetske banke "za pomoć tamošnjoj poljoprivredi". Umesto toga se na primeru Rumunije vidi da bi tamošnjim seljacima bilo bolje bez te "pomoći", prenosi sajt si.seebiz.eu. U reportaži političkog magazina Monitor nemačke stanice ARD emitovanoj 13.avgusta, novinari su posetili jednu pijacu u Bukureštu. Tezge su prepune svežeg voća i povrća, prvoklasni paradajz se prodaje po nevelikoj ceni, ali kupaca jedva da ima. Mnogi štandovi su prazni jer su seljaci prestali da dolaze. Ne isplati se. Nedaleko je trgovački centar i tamo je još jeftinije. Niko ne pita odakle je to voće i povrće i kakvog je ukusa.

„Prokleti Lidl“, kaže jedna prodavačica. U Rumuniju je stiglo čitavo mnoštvo trgovinskih lanaca, ali Lidl i Kaufland nemačkog Schwarz Dienstleistung KG je uspeo da "osvoji" tu zemlju. Širom zemlje je otvoreno 186 trgovina i što je pravi skandal, upozoravaju nemački novinari, to je ostvareno i uz kredit International Finance Corporation IFC, zapravo finansijskog servisa Svetske banke za pomoć u razvoju.

Sve u svemu, nemački trgovački koncern je dobio kredit od ukupno 393 miliona dolara za proširenje svog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji, Poljskoj, Bugarskoj i naravno Rumuniji. Samo za Rumuniju je dobio 67 miliona američkih dolara. Komercijalni uslovi tog kredita nisu naročito povoljni, pogotovo ne u ovo doba izuzetno niskih kamata.

Ali je izuzetno važno nekoj firmi da dobije kredit IFC-a iz drugog razloga: to je garancija privatnim ulagačima da su taj projekt proverili stručnjaci Svetske banke i odobrili njegovo sprovođenje. A ko će od državnih službenika zemlje za koju je odobren taj kredit posumnjati u efikasnost Svetske banke i njene sestrinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda? Zato im je bolje da izdaju sve potrebne dozvole što pre i ne postavljaju suvišna pitanja.

Po statutima IFC-a, izdavanje kredita je zato striktno povezano i sa uslovima koje takav projekat mora da ispuni. On mora da nudi proizvod pristupačan i siromašnom stanovništvu, mora da poveća broj lokalnih proizvođača i kao treće; da otvori nove puteve distribucije za regionalne proizvođače hrane. O ovoj temi postavljali smo pitanja kompaniji Lidl u Srbiji.

 

Kako stoje stvari sa trgovinom u Srbiji?

Podsećamo vas, prosečna plata u Srbiji je 418 evra. U trgovini prodavac prosečno ima 32700 dinara.  Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji, u 2016. godini promet u maloprodajama obavljen je u 61.185 objekata i to je za 1,3 odsto manje  u  odnosu na 2015. godinu. U istoj godini,  (2016.) ostvaren je rast ukupnog prometa prehrambenih proizvoda u odnosu na prethodnu godinu, za 18 odsto. U odnosu na veličinu poslovnih subjekata u 2015. godini je bilo 2.544 mikro preduzeća, 549 malih preduzeća, 211 srednjih preduzeća i 59 velikih preduzeća. U navedenom periodu u tim preduzećima bilo je zaposleno 92.359 radnika, dok je u 2016. godini u prerađivačkoj industriji, u proizvodnji prehrambenih proizvoda pića i duvanskih proizvoda bilo je 901.579 zaposlenih.

U 2016. godini u trgovini na malo, prehrambenim proizvodima, uključujući alkoholna pića i duvanske proizvode, ostvaren je ukupan promet 560.858.000,00 dinara (4,67 miliona evra). Od toga na voće i povrće (sveže i prerađeno) potrošeno je 44.466.000,00 dinara (370.550 evra), zatim na hleb i pecivo 61.793.000,00 dinara (514.941 evra), mleko i mlečni proizvodi i jaja 53.311.000,00 dinara (444.258 evra), za kafu, čaj i začine potrošeno je 28.919.000,00 dinara (240.991 evra).

Kada je reč o trgovini na veliko, u 2016. godini ostvaren je ukupan promet od 1,17 milijardi dinara (9,78 miliona evra). Od toga na voće i povrće 35.898.000,00 dinara (299.150 evra), na mleko i mlečne prozivode i jaja 35.335.000,00 dinara(294.458 evra), na kafu i čajeve 53.284.000,00 (444.033 evra).

Pored kolega u prodavnicama u više gradova Srbije, jak sistem podrške čine kolege u našoj Upravnoj zgradi na korporativnim funkcijama i kolege zaposlene u Logističkom centru.

Odabrali smo jedinstveni asortiman za domaće potrošače. Ovaj pažljivo probran asortiman proizvoda karakteriše i najbolji odnos cene i kvaliteta, po čemu je Lidl prepoznat u svetu. Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Od novembra, a do kraja godine, čeka nas otvaranje prodavnica na Adi u Beogradu, u Vršcu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kruševcu i Pančevu, a nastavićemo da širimo mrežu i u godinama koje dolaze.

Presecanjem kanala krijumčarenja poljoprivrednih proizvoda na tržište Ruske Federacije i hapšenjem svih osumnjičenih učesnika još jednom šaljemo jasnu poruku da će svaki pokušaj ugrožavanja nacionalnih vitalnih interesa, samim tim i interesa svakog srpskog poljoprivrednika biti u korenu odstranjen. Privilegovani položaj koji Republika Srbija ima na jednom od najznačajnijih tržišta na svetu će biti zaštićen i ugled zemlje se zbog interesa pojedinaca neće dovoditi u pitanje. Nulta tolerancija će biti u potpunosti sprovedena, dok će kompanijama koje su predmet istrage do okončanja procesa, a u skladu sa preuzetim međudržavnim obavezama, biti apsolutno onemogućen dalji izvoz poljoprivrednih proizvoda na teritoriju Carinskog saveza.
Poslednja akcija koja je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Poreskom upravom je samo deo sveukupnih napora da se na prvom mestu zaštiti svaki pošteni poljoprivredni proizvođač, ali i građanin Republike Srbije kroz očuvanje sistema bezbednosti hrane.
Podsećamo da je prošle sedmice zaplenjeno oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina bez dokaza o poreklu i uhapšeno pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa sa namerom da ga plasiraju na domaće tržište.

Kako je javio RTS, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su 36 osoba osumnjičenih da su, kao pripadnici kriminalne grupe, voće i povrće iz EU, kao proizvode srpskog porekla, prodavali u Rusiji, a stečena protivpravna imovinska korist iznosi oko 440 miliona dinara, saopštio je MUP. Akciju su sproveli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Poreskom policijom Ministarstva finansija i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osumnjičeni se terete da su sebi i drugim pravnim i fizičkim licima pribavili protivpravnu imovinsku korist od najmanje 439.343.718 dinara.

U akciji suzbijanja korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeni su D. Ž. (42) i J. Ž. (42), koji se sumnjiče da su organizatori kriminalne grupe, kao i odgovorno lice preduzeća "Kleri frut" T. M. (38), bivše odgovorno lice tog preduzeća A. S. (30) i zaposleni u toj firmi Ž. V. (45).

Među uhapšenima je i odgovorno lice preduzeća "Vip Frut" i bivše odgovorno lice firme "Vip logistik" Lj. V. (43), 22 vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, četiri otkupljivača, a krivična prijava u redovnom postupku podneta je protiv još 43 osobe.

Osumnjičeni, kojima se stavlja na teret da su počinili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotreba položaja odgovornog lica i pranje novca, sumnjiče se da su po povlašćenim uslovima suprotno Sporazumu o slobodnoj trgovini, Zakonu o zdravlju bilja, Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju Vlade Republike Srbije, Protokolu o obezbeđivanju fitosanitarnih zahteva, organizovali nabavku i uvoz voća iz zemalja Evropske unije i njegovu zabranjenu prodaju u Rusku Federaciju.

Sumnja se da su nakon prijema, voće poreklom iz zemalja EU, prepakivali u hladnjači i tovarili u kamione za transport koje je angažovalo preduzeće "Kleri Frut".

Kako bi prikrili poreklo robe, sumnja se da su uvezeno voće mešali sa istom vrstom voća koje su kupovali od domaćih proizvođača i izrađivali lažnu dokumentaciju o poreklu robe koju izvoze.

U okviru akcije, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja uhapšeni su i zaposleni u Institutu "Agroekonomik" V. J. Z. (36) i M. V. (30).

Oni se sumnjiče da su kao zaposleni Instituta, kojima su bili povereni poslovi zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja od strane Ministarstva poljoprivrede, suprotno Zakonu o zdravlju bilja i Uredbe o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju, izdavale fitosertifikate za potrebe preduzeća "Kleri frut", iako su znali da voće koje izvozi to preduzeće nije domaćeg porekla.

Sumnja se da su, prilikom izdavanja fitoseritfikata preduzeću "Kleri frut" za kooperante-proizvođače povećavali količine voća u Jedinstvenom sistemu Ministarstva poljoprivrede, kako bi omogućili izvozniku "Kleri frut" da izbegne ograničenja predviđena sistemom, a koja se odnose na maksimalnu proizvodnju po parcelama evidentiranih proizvođača.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, navedeno je u saopštenju MUP-a.

 

BEOGRAD, 1. avgusta (Tanjug) - Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će, zajedno sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, danas otputovati u Ankaru, kako bi razgovarali o kvotama za 2019. godine za izvoz goveđeg mesa u Tursku. "Imamo bescarinski izvoz, a (u sredu) ćemo razgovarati o kvotama za 2019, da povećamo izvoz jer to možemo, imamo fond za to, ali moramo da radimo na reproduktivnom materijalu", rekao je Nedimović gostujući na RTS. "Moramo da nađemo balans, zato radimo sa Ministarstvom trgovine kako ne bismo napravili poremećaj. Imamo potencijal, narednih godina rašće tržište goveđeg mesa", rekao je Nedimović, navodeći da će biti dovoljno mesa za domaće potrebe. Kako je istakao, razgovaraće se i o suncokretovom ulju, a za izvoz će biti i dovoljno pšenice i kukuruza, čiji je rod bolji nego prethodnih godina. Nedimović je ocenio da je ova sezona bila ekstremna za poljoprivrednike zbog velikog broja kišnih dana i grada, ali da žitarice nisu stradale. Žetva pšenice je završena pre 10, 15 dana, prinosi su dobri, premda je kvalitet bio lošiji u nekim delovima zemlje. Za izvoz ostaje oko dva miliona tona pšenice, a, kako je istakao ministar, dobro je za naše ratare što nema dovoljno pšenice na svetskom tržištu. Ministar poljoprivrede ističe da je primljen i poziv iz Izraela, kako bi se razgovaralo i o izvozu u tu zemlju. U ponedeljak je donet nacionalni plan ruralnog razvoja, koji podrazumeva projekcije za 2018, 2019. i 2020. godinu, a cilj je, kako je pojasnio Nedimović, da se napravi predvidljiv sistem, kako bi poljoprivrednici znali da li da očekuju subvencije, sredstva iz fondova EU.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.042 tone robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (474 t), krastavcem (316 t), dinjom (223 t), krompirom (153 t), breskvom (149 t), paradajzom (144 t), crnim lukom (98 t), kupusom (69 t), jabukom (58 t), paprikom (50 t), humusom (49 t), tikvicom (43 t), kukuruzom (31 t), šljivom (27 t) i šargarepom (24 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenica (249 t → 474 t), crnog luka (75 t → 98), kupusa (68 t → 69 t), humusa (46 t → 49 t), šljive (12 t → 27 t) i šargarepe (18 t → 24 t), dok je promet: krastavca (422 t → 316 t), dinje (297 t → 223 t), krompira (225 t → 153 t), breskve (188 t → 149 t), paradajza (181 t → 144 t), jabuke (74 t → 58 t), paprike (78 t → 50 t), tikvice (110 t → 43 t) i kukuruza (40 t → 31 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 60 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                35 - 45 din; prošle nedelje 40 - 60 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paradajz                      40 - 60 din.

tikvica                          60 - 80 din.

paprika                        30 - 80 din.

šargarepa                   45 - 90 din.

kukuruz                       70 - 80 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

breskva                       60 - 100 din.

šljiva                            50 - 70 din.

dinja                            25 - 30 din.

lubenica                      13 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          140 - 200 din.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.930 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: paradajzom (394 t), krastavcem (300 t), šargarepom (227 t), krompirom (214 t), tikvicom (145 t), jabukom (139 t), trešnjom (83 t), kupusom (79 t), crnim lukom (74 t), paprikom (40 t), pomorandžom (33 t), breskvom (30 t), zelenom salatom (21 t), bananom (20 t) i jagodom (20 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (206 t → 394 t), krastavca (67 t → 300 t), tikvice (119 t → 145 t), jabuke (110 t → 139 t), trešnje (77 t → 83 t), kupusa (71 t → 79 t), paprike (21 t → 40 t), pomorandže (32 t → 33 t), breskve (6 t → 30 t) i banane (18 t → 20 t), dok je promet: šargarepe (283 t → 227 t), krompira (244 t → 214 t), crnog luka (102 t → 74) i zelene salate (31 t → 21 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              60 - 70 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                40 - 50 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    20 - 25 din.

paradajz                      60 - 120 din.

šargarepa                   20 - 80 din.

tikvica                          30 - 50 din.

paprika                        50 - 140 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

jagoda                        120 - 140 din.

pomorandža               45 - 60 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Najviše se trgovalo: šargarepom (283 t), krompirom (244 t), paradajzom (206 t), tikvicom (119 t), jabukom (110 t), crnim lukom (102 t), krastavcem (89 t), trešnjom (77 t), kupusom (71 t), pomorandžom (32 t), zelenom salatom (31 t), jagodom (29 t), humusom (27 t), prazilukom (27 t) i paprikom (21 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: šargarepe (223 t → 283 t), krompira (217 t → 244 t), paradajza (180 t → 206 t), tikvice (70 t → 119 t), krastavca (81 t → 89 t), trešnje (52 t → 77 t), zelene salate (30 t → 31 t), dok je promet: jabuke (128 t → 110 t), crnog luka (160 t → 102), kupusa (120 t → 71 t), pomorandže (33 t → 32 t), jagode (66 t → 29 t), humusa (29 t → 27 t), praziluka (52 t → 27 t) i paprike (24 t → 21 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              60 - 90 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                60 - 70 din; prošle nedelje 70 - 80 din.

crni luk                        30 - 40 din.

praziluk                       30 - 40 din; prošle nedelje 35 - 50 din.

krastavac                    40 - 60 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

paradajz                      70 - 140 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                          40 - 50 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

paprika                        120 - 180 din.

zelena salata              180 - 250 din.

humus                         15 - 20 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

jagoda                         120 - 150 din.

trešnja                        70 - 100 din.

pomorandža               45 - 60 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj - EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.  

Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

 „Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

 „Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije - Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

[1] Aleksandrovac, Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Babušnica, Bajina Bašta, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Crna Trava, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Gornji Milanovac, Ivanjica, Jagodina, Kladovo, Knić, Knjaževac, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Lajkovac, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Tutin, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Zaječar, Žabari, Žagubica, Žitorađa.

 

Posle jednog veka na kraljici pijaca na Zelenom vencu održana XX  svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ i Beogradski Noćni Market

Na pijaci „Zeleni venac“, 27. aprila, održana je svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“, povodom jubileja, obeležavanja stogodišnjice organizovanja prve Skupštine piljara Srbije na Zelenom vencu, kao i 15 godina aktivnog rada Udruženja.

Svečanoj sednici prisustvovali su Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja i većina članova ovog udruženja. Na skupu je istaknuto da na 410 registrovanih pijaca u Srbiji,  dnevno svoju robu plasira oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika, kao i da je ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u prethodnoj godini bila 35.586.000.000,00 dinara, što je u tekućim cenama za 3.6% više u odnosu na 2016. godinu, dok je tržišni udeo pijaca u prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Srbije u toku 2017. godine bio 18.84%, što je za 1.7% više u odnosu na 2016. godinu.

Vodeći projekat Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ u 2018. godini biće sertifikacija poljoprivrednih proizvođača, koji svoje proizvode direktno plasiraju na pijacama. Sertifikacija ima za cilj da doprinese isticanju vrednosti domaće proizvodnje, naglasi kvalitet domaćih proizvoda, kao i da se poboljša i obogati ponuda na pijacama.

Nakon dodele priznanja institucijama i partnerima, koji su  dali doprinos uspešnom radu Udruženja, promociji pijaca i pijačne delatnosti u Srbiji, počeo je 13. Beogradski Noćni Market, pod sloganom „Život je igra“. Posetioci su imali prilike da se uz najkvalitetnije proizvode, zabave i druže, a da sve protekne u slavljeničkom raspoloženju,  pobrinuli su se prestižni gradski di-džejevi i Teatar Mimart, sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima.

Pijaca „Zeleni venac“ izgrađena je davne 1926. godine i tada je bila najsavremenija pijaca na Balkanu – u narodu poznatija kao KRALJICA PIJACA. Napori JKP „Gradske pijace“ da od pijaca napravi atraktivna mesta kupovine vide se i na navedenoj pijaci, gde će nove mobilne tezge sa suncobranima, ukrasni boksovi za cveće i Food Corner doprineti da pijaci vrati epitet, koji je imala kada je bila otvorena, kao i da u narednom periodu bude mesto velikih okupljanja i zabave.

GRADSKE PIJACE 2019. GODINE DOVODE SVET U BEOGRAD

 

JKP „Gradske pijace“ dobile su prestižno međunarodno priznanje na konferenciji Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM), koja je ove godine održana u Barseloni, te će Beograd po prvi put u istoriji, 2019. godine, biti domaćin ovog značajnog skupa.

Prezentacija JKP „Gradske pijace“, u kojoj su prestavljene reforme koje su sprovedene na pijacama, dobri poslovni rezultati, kao i značajni projekti, ne samo za preduzeće, nego i za grad Beograd, izazvala je veliko interesovanje prisutnih, koji dolaze iz privredno jakih zemalja sa pet kontinanata, među kojima su Švedska, Italija, Španija, Holandija, Francuska, Poljska, Grčka, Kina, Amerika, Australija, Indija, itd. Održavanje konferencije WUWM-a značajno će doprineti predstavljanju Beograda i Srbije kao mesta proizvodnje zdrave i visokokvalitetne hrane, koja će postati prepoznatljiva na svetskom tržištu, daljem razvoju privrede, poljoprivrede, turizma i ostalih potencijala i resursa koje nudi naša zemlja.

Svetsko udruženje veletržnica (WUWM) je neprofitna organizacija, koja ima za cilj da promoviše međunarodnu razmenu informacija o pijacama i veletržnicama, kao i da razmenjuje iskustva i znanja, kako bi dalje unapredila pijačnu delatnost.

  NA IZGRADNJI NAJMODERNIJE PIJACE NA BALKANU RADI SE „PUNOM PAROM“ PALILULSKA PIJACA USKORO POSTAJE SIMBOL PRESTONICE

 

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m² armirano betonskih  ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.

I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zakuska.

Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m² i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

 

JKP „Gradske pijace“ deo međunarodne kampanje „Love your local market 2018“

JKP „Gradske pijace“ kao članica  Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM) učestvuje u međunarodnoj kampanji „Love your local market 2018“ (LYLM2018) koja se ove godine obeležava pod sloganom „Close to your heart“, u periodu od 17. do 31. maja 2018. godine.

Tim povodom, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, zajedno sa predstavnicima pijaca iz još 17 zemalja, potpisao je Memorandum o razumevanju za pokretanje ovogodišnje #LYLM2018 kampanje, i uvrstio beogradske pijace među 4.000 pijaca širom Sveta koje su deo ovog značajnog pokreta. Ovaj pokret zalaže se za očuvanje tradicije i kulture, negovanja odnosa poverenja između proizvođača i kupaca, za  značaj  zdrave i bezbedne hrane koja se prodaje na tržištu, kao i za promovisanje pijaca kao  važnog  turističkog simbola svakog grada.

U okviru ovogodišnje kampanje, u Beogradu, 25. maja, na mestu gde se nalazila prva pijaca u gradu, u narodu poznatija kao Velika pijaca, a danas Studenski trg, biće organozovan popularni muzičko-gastronomski festival „Beogradski Noćni Market“. Ova atraktivna manifestacija prepoznatljiva po dobroj muzici, atmosferi, druženju i mogućnosti da posetioci kupe različite proizvode dugogodišnjih poljoprivrednih proizvođača „šampiona pijaca“, dizajnera, umetnika, biće još jedna prilika za dobru zabavu i provod.

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.


I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zahuska.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m2 armirano betonskih ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.


Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m2 i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

 

Pre tačno sto godina održana je prva Skupština piljara Srbije na Zelenom vencu. Danas je u čast tom jubileju JKP "Gradske pijace" organizovalo svečanu sednicu Skupštine Poslovnog udruženja "Pijaca Srbije".  

Na sednici je istaknut značaj daljeg razvoja i unapređenja rada pijaca, imajući u vidu da 80.000 poljoprivrednih gazdinstava na oko 400  pijaca plasira svoje proiyvode i da je pijačno snadbevanje od vitalnog interesa za sve građane, kao i ekonomiju malih i srednjih gazdinstava i njihovoih porodica.

Govorilo se i o značaju manifestacija kao što je Beogradski noćni market, koji je održan upravo na pijaci "Zeleni venac" pod sloganom “Život je igra”.

Direktor JKP "Gradske pijace" Ivan Sočo poručio je da je pijaca "Zeleni venac" dugo znana u gradu i širom Srbije, a da su se tu pre sto godina prvi put piljari okupili kako bi pokušali da reše sve probleme pijačnog poslovanja.

Na  ovom događaju je predstavljena prezentacija o značaju i planovima JKP “Gradske pijace” Beograd, viziji budućnosti, kako posluju veletržnice i pijace širom sveta, naročito pijace u Barseloni, koju su naši predstavnici posetili kako bi razmenili iskustva i učinili rad pijaca besprekornim.

- Koncept zelene zarđale tezge na livadi treba zaboraviti i preći na nešto modernije - rekao je direktor “Gradskih pijaca” Ivan Sočo.

U JKP “Gradske pijace” zadovoljni su s radom u prethodnom periodu.

- Koliki je značaj dobrog poslovanja vidimo kroz rad pijaca širom sveta. Mi smo ponosni na ono što je urađeno prethodnih godina, uspeli smo Beogradu da vratimo pijace - dodao je Sočo.

On je istakao da je to prepoznato i od strane svetskih udruženja, što je i dovelo do toga da Beograd sledeće godine bude domaćin Svetskog kongresa veletržnica i pijaca, koji će se održati od 25. do 28. septembra.

Poserbno su žene ovog puta bile zastupljene na Noćnom marketu tako da smo probali rane specijalitete. O svemu više u Agrobiznis magazinu www.agrobiznis.rs 

Na  ovom događaju je predstavljena prezentacija o značaju i planovima JKP “Gradske pijace” Beograd, viziji budućnosti, kako posluju veletržnice i pijace širom sveta, naročito pijace u Barseloni, koju su naši predstavnici posetili kako bi razmenili iskustva i učinili rad pijaca besprekornim.

- Koncept zelene zarđale tezge na livadi treba zaboraviti i preći na nešto modernije - rekao je direktor “Gradskih pijaca” Ivan Sočo.

 

U JKP “Gradske pijace” zadovoljni su s radom u prethodnom periodu.

- Koliki je značaj dobrog poslovanja vidimo kroz rad pijaca širom sveta. Mi smo ponosni na ono što je urađeno prethodnih godina, uspeli smo Beogradu da vratimo pijace - dodao je Sočo.

On je istakao da je to prepoznato i od strane svetskih udruženja, što je i dovelo do toga da Beograd sledeće godine bude domaćin Svetskog kongresa veletržnica i pijaca, koji će se održati od 25. do 28. septembra.

Nakon svečane sednice uručene su nagrade za doprinos i promociju pijaca u Srbiji, a neki od nagrađenih su Grad Beograd, ministarstva građevine, poljoprivrede i trgovine, opština Savski venac, Privredna komora Srbije a među nagrađenima je i redakcija Agrobiznis magazine u čije ime je priznanje primio glavni i odgovorni urednik Goran Đaković.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30