ZAGREB - Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić, na svojem je Facebook profilu objavio ugovor jednog stranog lanca s našim poljoprivrednim proizvođačem.

Tolušić je napisao kako na cijenu proizvoda trgovac udara, odnosno ucjenjuje proizvođača s gotovo 80% rabata. 

Jasno mu je, ističe, zašto se neki bune protiv Zakona o nepoštenoj trgovačkoj praksi, te poručuje kako uzalud troše energiju.

"Upravo zbog ovakvih pametnjakovića i uvodimo Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi. Stvarno ne znam tko normalan misli da je 80% rabata na proizvođačku cijenu pošteno i normalno ponašanje. Nisu niti domaći trgovački lanci puno bolji, ali ovo je jedan od najružnijih primjera. I zato, koliko god se pojedini lobiji trudili spriječiti donošenje ovog Zakona (a sad mi je jasno zašto), mogu im samo poručiti da uzalud troše energiju. Bolje im je da počnu mijenjati ugovore i način poslovanja", napisao je Tolušić. 

Izvor:

http://rs.seebiz.eu

Pšenicom je u Srbiji prošle godine zasejano oko 500.000 hektara, što je oko 18% manje nego 2015. godine, od čega je čak polovina posejana van optimalnih rokova.
 
- Pšenica koja je zasejana posle 10. novembra tek je nikla, ima tri lista i manje je otporna na niske temperature, što znači da ni rod ne može biti kao prošle godine, oko 4,8 tona po hektaru - rekao je direktor sektora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin.
 
Stručnjaci ovih dana, prema njegovim rečima, razmatraju kakvu terapiju, odnosno kakvu kombinaciju đubriva upotrebiti kako bi se pšenica oporavila.
 
Član Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Branislav Gulan istakao je da jesenas pšenicom nije posejano više od 450.000 hektara, a to je najmanje u poslednjih pola veka.
 
- Biće dobro ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. Za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine - rekao je Gulan.
 
Prema rečima Srbislava Denčića iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prinose pšenice će ove godine smanjiti i to što su značajne površine zasejane ne semenskom, već pšenicom sa tavana, a proizvođači u Vojvodini su koristili strane sorte koje su neeotporne na zimske uslove kakvi su ove zime.
 
Denčić je dodao da, uprkos svemu, procenjuje da će ovogodišnji rod pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna.
 
Proizvodnja pšenice u svetu u 2016. godini, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, iznosila je 751,26 miliona tona, što je za 6,54 miliona tona više nego prethodne godine.
 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 576 tona robe.

Najviše se trgovalo: jabukom (123 t), kupusom (108 t), šargarepom (72 t), pomorandžom (70 t), bundevom (26 t), crnim lukom (22 t), paradajzom (21 t) i krompirom (20 t),

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (42 t → 70 t), bundeve (20 t → 26 t) i paradajza (6 t → 21 t), dok je promet: jabuke (197 t → 123 t), kupusa (166 t → 108 t), šargarepe (103 t → 72 t), crnog luka (34 t → 22 t) i krompira (25 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                     100 - 110 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               40 - 80 din.

bundeva                     25 - 30 din.

banana                       90 - 100 din.

limun                          50 - 150 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Međunarodna trgovina sve više ugrožava životinjske i biljne vrste, a istraživači su sada objavili i detaljni pregled područja najizloženijih uticaju izvoza proizvoda i potrošnje u SAD, EU, Kini i Japanu. Mapa, objavljena 4. januara, pokazuje kako se, da bi se proizveli kafa ili soja, krčenjem šume na Sumatri u Indoneziji, i državi Mato Groso u Brazilu, dodatno smanjuje već ugroženo stanište desetina vrsta životinja i biljaka u tim oblastima. Grupa istraživača objavila je 4. januara u časopisu Ekologija i evolucija prirode (Nature and Ecology Evolution) "svetski atlas pretnji" u kome je različitim nijansama obeležen uticaj izvoza roba i potrošnje u SAD, Kinu, Japan i EU. Da bi što tačnije utvrdili "najugroženije tačke", naučnici su uporedili stanje oko 7.000 vrsta koje su prema oceni Međunarodne unije za očuvanje prirode ugrožene, i poreklo i odredište određenih proizvoda. Svi globalni lanci koji prodaju proizvode od ajfona do Ikeinog nameštaja, doprinose smanjenju divlje fore i faulne: jedna trećina svih pretnji vrstama povezana je sa međunarodnom trgovinom, pokazala je ranija studija.

Novo istraživanje je preciznije pokazalo uticaj na vrste. Oko 2% pretnji koje ugrožavaju žabu Atelopus spumarius u Brazilu može se pripisati krčenju šuma za potrebe proizvoda namenjenih SAD. Eksploatacija malezijskih šuma, čije drvo se koristi za proizvode koji se troše u Evropi i Kini, smanjuje stanište slonova, crnog orla i malezijskog medveda. U Brazilu uzgoj goveda zajedno sa krčenjem šuma ugoržava vunastog majmuna pauka, endemske vrste u toj oblasti. Povećana potražnja maslinovog ulja iz Španije i Portugalije mogla bi da doprinese nestanku risa zbog izgradnje nasipa za potrebe irigacije. Kada je reč o morskim vrstama, jugoistačna Azija je najranjivije područje na koje najviše utiče potrošnja u SAD i EU čija su posledica izlovljavanje riba i zagađenje u tom području. Posledice potrošnje u EU vidljive su kod ostrva oko Madagaskara, poput Reuniona, Mauricijusa i Sejšela, dok je uticaj SAD, iako očekivan u Aziji i Madagaskaru, primećen i u delovima južne Evrope, poput Španije i Portugalije zbog posledica po ugoržene vrste riba. "Utvrdili smo tačke čija ugroženost potiče od malog broja zemalja", rekao je istraživač Keičiro Kanemoto sa Univerziteta Šinšu u Macamotou, u Japanu. On je rekao da istraživanje treba da omogući direktnu saradnju između proizvođača i potrošača i omogući da se izdvoje prioritetne zone. Kanemoto je rekao da se 90% od oko 6 milijardi dolara koje se godišnje daje na zaštitu ugroženih vrsta potroši u bogatim zemalja, a ratko u zemljama u kojima se nalaze najugorženije tačke. Zemlja se suočava sa novim masovnim izumiranjem vrsta, šestim u proteklih pola milijarde godina. Biljne i životinjske vrste se hiljadu puta brže nestaju nego pre nekoliko sotina godina. U nalaze nisu uključeni ilegalna trgovina životinjama koja se procenjuje u svetu na 150 milijardi dolara godišnje, kao ni posledice drugih faktora poput širenja gradova i klimatrksih promena.

Izvor: AFP

Najviše se trgovalo: kupusom (236 t), jabukom (231 t), šargarepom (128 t), mandarinom (53 t), crnim lukom (51 t), prazilukom (43 t), krompirom (41 t), paradajzom (37 t), pomorandžom (37 t), bundevom (24 t), cveklom (20 t), bananom (18 t) i grožđem (18 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (219 t → 236 t), šargarepe (110 t → 128 t), praziluka (28 t → 43 t), pomorandže (32 t → 37 t), bundeve (21 t → 24 t), cvekle (18 t → 20 t) i banane (16 t → 18 t), dok je promet: jabuke (262 t → 231 t), mandarine (108 t → 53 t), crnog luka (61 t → 51 t), krompira (41 t → 41 t), paradajza (45 t → 37 t) i grožđa (67 t → 18 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                      30 - 80 din.

praziluk                       50 - 60 din.

cvekla                         25 - 30 din.

bundeva                      25 - 30 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

grožđe                        60 - 80 din.

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               50 - 100 din.

mandarina                  70 - 100 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          50 - 150 din.

Oznaka geografskog porekla je pravo kojim se štite dve vrste oznaka: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji odande potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području. Geografska oznaka je oznaka koja identifikuje određenu robu kao robu poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.

Koji se proizvodi obeležavaju oznakama geografskog porekla? To su prirodni proizvodi (kamen, mermer, vuna, staklo i sl.), poljoprivredni proizvodi (paradajz, paprika, grašak i sl.), prehrambeni proizvodi (sir, kajmak, pršut i sl.), zanatski proizvodi (ćilim, opanak, i drugi slični proizvodi koji se proizvode zanatskim putem), industrijski proizvodi, kao i proizvodi domaće radinosti (proizvodi ručne izrade). Nameće se pitanje zašto treba da zaštitimo oznaku geografskog porekla? Zato što oznaka geografskog porekla može da bude, i najčešće jeste, značajno marketinško sredstvo koje svom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju u privrednoj utakmici. Proizvod označen oznakom geografskog porekla (a posebno imenom porekla) potrošači doživljavaju kao proizvod posebnih kvaliteta, koje drugi proizvodi te vrste ne poseduju.

Sve ove činjenice navele su i crnogorce poput našiih proizvođača da krenu u proceuduru zaštite geografskog porekla, tako je Njeguški pršut prvi crnogorski proizvod koji je nacionalnim zakonodavstvom zaštićen kao oznaka kvaliteta.

Kako je saopšteno iz tamošnjeg Ministarstva poljoprivrede, prvi zaštićen proizvod za Crnu Goru predstavlja značajan korak na putu zaštite malih proizvođača i tradicionalne proizvodnje, kao i zaštite od zloupotreba i imitacija u sektoru proizvodnje hrane.

Proizvod koji će nositi zaštićen naziv „Njeguški pršut“ definisan je kao trajni suhomesnati proizvod od svinjskog buta bez nogice, sa kosti, kožom i potkožnim masnim tkivom, bez karličnih kostiju, suvo soljen morskom solju, dimljen sporim sagorijevanjem suvog bukovog drveta i podvrgnut procesu sušenja i zrenja u trajanju od najmanje devet meseci“, objašnjavaju u Ministarstvu.

Prema proizvođačkoj specifikaciji poizvod koji se može označiti kao „Njeguški pršut“ moguće je proizvoditi na teritoriji Njeguša.

Njeguški pršut ima dugu reputaciju na crnogorskom i drugim tržištima.

Izvor: B92 / AGROPRESS

Proizvodnja grožđa u ovoj godini biće nešto manja nego prethodne, a očekivana proizvodnja vina je oko 39 miliona litara. Uvoz vina i ove godine dostiće će 40 miliona dolara, dok će izvoz biti svega 20 miliona.

Vinogradarstvo i vinarstvo kao grana poljoprivrede je u ekspanziji, rečeno je na sednici Grupacije Privredne komore Srbije za vinarstvo i vinogradarstvo, zbog čega je neophodna sinergija i zajednička aktivnost proizvođača, udruženja i poslovnih asocijacija za unapređenje konkurentnosti domaćih vina na stranim tržištima. Kao posebno važno, istaknuto je da se mora raditi na podizanju svesti domaćih potrošača o konzumiranju srpskih vina da bi se smanjio veliki uvoz.

U toku je donošenje novog zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata da bi propisi iz te oblasti bili usaglašeni s EU regulativom i prilagođeni aktuelnoj situaciji u domaćem vinogradarstvu i vinarstvu. Naime, uzgoj vinove loze i vinogradarstvo značajan su deo razvojnog potencijala Srbije, a vinski putevi u Srbiji odavno su definisani. Nedostaju novi smeštajni kapaciteti i ugostiteljski sadržaji, kao i celokupna infrastruktura, ali i promovisanje Puteva vina Srbije. Sve to, istaknuto je na Grupaciji za vinogradarstvo i vinarstvo, mora se raditi po pravilima i propisima koji važe u Evropskoj uniji jer je to jedini način da srpska vina budu prodavana na stranim tržištima, ali i da se domaći vinogradari prilagode i znaju šta se od njih očekuje.

Lj. M.

Izvor:

http://www.dnevnik.rs/ 

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci “Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz NEOPLANTE su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojiih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržiste plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržiste kao i koliki je njihov ukupni trzišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama? Das mo ovakva pitanja postavili bilo kojoj mesnoj industriji u Evropi dobili bi odgovor već usmeno, ostaje nejasno šta to kriju u “NEOPLANTI”. Da li ćemo poput drugih kompanija i od njih moći da očekujemo da ćemo jesti prerđevine od mesa koje dolazi smrznuto iz uvoza.

U šturom odgovoru koji smo čekali nekoliko dana samo se navodi da  Kompanija ima plan da u narednom periodu kroz investicije podigne konkurentnost u ovim oblastima poslovanja, a za to im je neophodno vreme. Izbegavajući naše pitanje da li će biti smanjenja broja zaposlenih iz „Neoplante“ odgovarju da tokom reorganizacije posla, svim zaposlenima na koje se ova promena odnosi, će pokušati da pronađu odgovarajuću poziciju u drugim sektorima kompanije. „Očekuje nas tranzicioni period u narednih nekoliko meseci i uložićemo sve svoje resurse da ovaj proces sprovedemo u najboljem interesu za sve zaposlene. Pronalaženje nove pozicije u kompaniji zavisiće od radnog učinka svakog od zaposlenih, stepena stručne spreme, prethodnog iskustva, zahteva radnog mesta, dosadašnje pokazane sposobnosti i stručnosti u obavljanja poslova. Ovim povodom posebno smo oformili stručnu komisiju koja se bavi celokupnim procesom.“

Dakle pošto ni reči nije bilo o  tome da se neće nadoknaditi nedostatak sirovine iz uvoza pretpostavljamo da je ta mogućnost ostavljena, takođe nam nisu želeli da odgovre koliko su do sada uvozili smrnutog mesa i odakle.

Podsećanja  radi dnevni list KURIR je prošle godine u ovo vreme objavio da je Srbija 2015. godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Prema njihovim podacima, iz inostranstva nam je 2014. godine stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije tada premašila 32 miliona evra. Novijih podataka o uvozu nema, obično zbog opravdanja da se štite “poslovni interesi kompanija i podataka o poslovanju” međutim ostaje pitanje, a ko štiti potrošače i imaju li oni pravo da znaju šta jedu i odakle je proizvod  i sirovina od koje je nastao. Na ovaj način nesumnjivo se dovode potrošači u zabludu jer jedu proizvode za koje se tvrdi da su domaći jer su proizvedeni u prerađevine u fabrikama koje rade na teritoriji Srbije. A da li je to baš domaće?

Ako je suditi prema prošlogodišnjim podacima. NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su “Neoplanta" "Matijević"  i "Zlatiborac".

Da li će i ova uzorna i poznata kompanija koja se dičila svojom proizvonjom na njivama i u farmi  početi da uvozi smrznuto meso poput brojnih velikih kompanija  kao što je “Matijević” ostaje da se vidi, ali ako se ima u vidu da se obustavlja proizvodnja svežeg mesa ostaje pitanje od čega će se proizvoditi prerađevine,  zamolili smo ministra Nedimovića za komentar:

 “Imam saznanja da će se u “Neoplanti” baviti samo preradom. Što se tiče proizvodnje, slobodna je tržišna utakmica, svako može da bira šta će da radi” naglasio je Nedimović i dodao “Mi imamo zaštitne mere kako za mesto tako i za mleko i podsetio da je administrativnim merama Vlade sprečen “cunami” mleka na naše tržište.

Inače, NEOPLANTA još od 1885. godine se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. U kompaniji ima 700 zaposlenh i od 2007. godine je vlasništvu firme "Nelt"

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.351 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (366 t), jabukom (195 t), šargarepom (125 t), grožđem (121 t), krompirom (88 t), paradajzom (83 t), paprikom (60 t), mandarinom (54 t), crnim lukom (36 t), bananom (29 t), bundevom (23 t), cveklom (20 t) i prazilukom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (65 t → 83 t), mandarine (51 t → 54 t), banane (22 t → 29 t), bundeve (22 t → 23 t) i praziluka (10 t → 20 t), dok je promet: kupusa (500 t → 366 t), jabuke (218 t → 195 t), šargarepe (130 t → 125 t), grožđa (140 t → 121 t), krompira (94 t → 88 t), paprike (78 t → 88 t), crnog luka (40 t → 36 t) i cvekle (32 t → 20 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          20 - 25 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                      30 - 80 din.

paprika                        50 - 150 din.

cvekla                         25 - 30 din.

bundeva                     25 - 30 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

grožđe                        60 - 80 din.

jabuka                         20 - 70 din.

mandarina                  70 - 100 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          50 - 150 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31