Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, razgovarali su danas sa predstavnicima proizvođača malina i predstavniicma hladnjačara i posredovali u pokušaju uspostavljanja dogovora o prihvatljivoj ceni otkupa malina.

Na sastanku je dogovoreno da se formira Radno telo, koje će činiti predstavnici Vlade Srbije, predstavnici proizvođača malina i hladnjačara, koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve.


Kako prenosi Agencija BETA predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je danas da su malinari zadovoljni razgovorom sa premijerkom Anom Brnabić i da očekuje da će do četvrtka sledeće nedelje imati i konkretne rezultate o ceni malina.

On je agenciji Beta rekao da će biti formirana radna grupa sa ciljem da u narednih nedelju dana ispita kako se formira cena maline u evropskim zemljama.

Radović je dodao da će radna grupa ispitati koja je cena maline u Poljskoj i da će u tu zemlju za dva do tri dana otputovati predstavnici vlade, hladnjačara i malinara.

"Nakon toga ponovo ćemo se sastati sledećeg četvrtka i tada bi trebalo da utvrdimo cenu. Najvažnije je da bude formirana akontna cena maline na teritoriji cele Srbije", rekao je Radović.

Radović je rekao da je to udruženje tražilo da prosečna cena bude 1,83 evra ili 200 dinara za kilogram malina. Sada je cena od 100 do 125 dinara, ponegde do 150 dinara.

Podsećanja radi, malinari su prošle nedelje zatražili da se do 7. jula sastanu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, inače će radikalizovati protest.

 

Izgleda kao nutela, miriše kao nutela, ali nema ukus poznatog italijanskog čokoladnog krema. Lideri Istočne Evrope naljutili su se nakon što su testovi pokazali da veliki zapadni brend koristi jeftinije sastojke za proizvode koji se izvoze u bivše komunističke zemlje. Ceo problem nazvan je  "aperthejdom u hrani", a češki ministar poljoprivrede Marijan Jurečka izjavio je da više neće da budu "evropska kanta za smeće".

Nedavno istraživanje koje su podržale vlade Mađarske, Slovačke i Češke ukazalo je na to da su mnogi proizvodi u istom pakovanju znatno kvalitetniji u bogatim susednim zemljama Evropske unije.

Podstaknuta tim rezultatom, Bugarska je odlučila da obavi slično testiranje  - bez navođenja brendova - tako što je tim hemičara iz Sofije nekoliko nedelja pažljivo merio, filtrirao i analizirao uzorke popularnih proizvoda kao što su maslac, sir, kobasice, čokolade, pire i bezalkoholna pića. Nacionalna organizacija za kontrolu hrane potvrdila je da ima nepodudaranja sa najmanje sedam od 31 proizvoda testiranog iz istog lanca prodavnica hrane u Bugarskoj, Nemačkoj i Austriji.

Čokoladni dezerti imaju manje mleka i kakaa nego "rođaci" u Nemačkoj, na primer, iako to nije imalo veliki uticaj na ukus, saopštila je nacionalana agencija za bezbednost hrane. Drugi primer su bezalkohlna pića koja u bugarskim supermarketima sadrže veštačke zaslađivače, dok se u Austriji upotrebljava šećer. Direktor bugarske agencije Damijan Iliev rekao je za lokalne medije da je, smatraju u EU, broj odstupanja od propisa EU mali. "Ali, bugarski potrošači su dovedeni u zabludu jer veruju da kupuju iste proizvode koji to zapravo nisu," dodao je Iliev.

Stručnjaci su primetili i da se 16 testiranih proizvoda prodaju po višim cenama u najsiromašnijim članicama EU nego u Nemačkoj i Austriji, a šampion je dečija hrana koja je i dvostruko skuplja. Ta kontroverza je žestoko ođeknula u regionu u kojem je zapadna hrana bila luksuz dostupan jedino za stranu valutu i u posebnim prodavnicama. Tema se savršeno uklapa u tekst bugarskog političkog analitičara Ivana Krasteva u Njujork tajmsu prošlog meseca u kojem je pomenuo "istočnoevropsku nervozu zbog osećaja da postaju građani drugog reda". Takođe to pothranjuje strah od "Evrope u dva reda, u kojoj bi nacije kao Nemačka zagovarale EU integracije dok bi članice bišeg Istočnog bloka tražile više suvereniteta", napisao je Krastev. Kompanije, međutim, kažu da se recepti razlikuju samo kako bi se prilagodili ukusu lokalnog stanovništva i ističu da ta praksa ne krši nijednu regulativu. Direktive EU dozvoljavaju kompanijama da menjaju sastojke po članicama sve dok je to jasno naznačeno na pakovanju, što je premalo da bi spustilo tenzije.

"Ne razumem kako će zamena dobre čokolade jeftinijom lokalnom bolje prijati mom ukusu?", ljutito se zapitala Jana Mihailova iz Bugarske, dodajući da uvek napuni prtljag čokoladnim kremovima kad god putuje u inostranstvo. "Skuplje je, ali vredi svaku paru - definitivno ima više kakaa," rekla je ona. U Mađarskoj su istraživači imenovali brendove za koje tvrde da nisu istog kvaliteta na istoku i zapadu. Početkom godine, "kao krivce su prozvali i gigante kao što su ferero i koka kola. A za varijantu nutele koja se prodaje u Budimpešti utvrdili su da je "manje kremasta" od one u austrijskim prodavnicama. Za aromu koka kole su rekli da je očito "manje bogata, manje kompleksna" u Mađarskoj, dok je ukus neskvik kakao praška "znatno harmoničniji i intenzivniji" u Austriji. Populistička vlada premijera Viktora Orbana, žestokog kritičara Brisela, optužila je, na osnovu pomenutih testiranja, EU za dvostruke standarde. Ta bitka je "ratno oružje" za populističke režime koji žele "da dokažu da Evropska unija nije sposobna da garantuje jednaki tretman svim svojim građanima", smatra analitičar sa Novog bugarskog univerziteta Anatolij Galabov. Neki potrošači, zato, na testove gledaju kao na važan korak ka emancipaciji Istoka.  "Za Bugare je dobro da se konačno otresu svog mentaliteta građana drugog reda koji trpe hranu lošijeg kvaliteta," rekla je za AFP Ljudimila Pavlova u jednom supermarketu.

Izvor: EurActiv.com

Evropsko udruženje za zaštitu prava potrošača (BEUC) pozvalo je prehrambene kompanije da prestanu sa korišćenjem crtanih junaka u cilju promovisanja hrane za decu, navodeći da to ima negativan uticaj na ponašenje dece kada je u pitanju ishrana. Likovi iz crtaća koji privlače decu gotovo uvek su na pakovanjima hrane sa malo hranljivih sastojaka i gotovo nikad na pakovanjima voća i povrća. Udruženje navodi da su junaci iz animiranih filmova "moćan i ubedljiv marketinški metod za decu kao ciljnu grupu", dodajući da se gotovo uvek koriste za promovisanje nezdrave hrane.

Članice Evropskog udruženja za zaštitu potrošača sprovele su istraživanje s fokusom na maskote brendova u 13 zemalja i na osnovu više od 100 primera ustanovile da je samo jedan lik namenjen deci kao publici upotrebljen u cilju promovisanja voća ili povrća. "Deca nisu u stanju da razlikuju reklamiranje i zabavu. To je nešto što trgovci znaju, ali zdravlje dece treba da bude važnije od profita", rekla je direktorka Udruženja Monik Gojens (Monique Goyens). Gojens je dodala da crtani likovi kojima se promoviše hrana sa malo hranljivih sastojaka otežavaju roditeljima napore koje ulažu kako bi se njihova deca zdravo hranila. Direktorka BEUC je pozvala vlade država da izvrše pritisak na proizvođače hrane kako bi na odgovorniji način koristili crtane likove navodeći da prehrambene kompanije treba da pokažu "ozbiljnu posvećenost" zaštiti dece "uklanjanjem tih animiranih junaka sa nezdrave hrane". "Ne tražimo da se tigar-Toni (Tony the Tiger) i Malci (Minions) uklone iz reklama, mi samo želimo da promovišu proizvode koji će učiniti da deca budu zdravija", pojasnila je Monik Gojens.

Gojaznost dece

Prema podacima Evropske komisije, oko 7% državnog novca opredeljenog za zdravstvo godišnje se troši na bolesti povezane sa gojaznošću. Usvojen je Akcioni plan namenjen suzbijanju gojaznosti među najmlađima za period od 2015. do 2020. godine, a za 16. jun je najavljen srednjeročni pregled tog plana. Gojaznost dece je jedan od glavnih prioriteta malteškog predsedavanja EU. Na Malti je zabeležen visok nivo dečje gojaznosti i procenjuje se da 10% budžeta za zdravstvo odlazi na direktne posledice gojaznosti. "Gojaznost je veliki teret za zdravstveni sektor i za nacionalno zdravlje", rekao je nedavno za portal EurActiv.com ministar zdravlja Malte Kris Fern Evropska komisija je u februaru objavila izveštaj u kojem je navedeno da se s problemom gojaznosti dece treba suočiti u ranoj fazi i da škole mogu da imaju pozitivnu ulogu u podsticanju zdravih navika u ishrani. "S obzirom na vreme koje deca provedu u školi, kao i činjenicu da mnogi učenici u evropskim zemljama konzumiraju najmanje jedan glavni obrok boraveći u školama, one su idealno okruženje za podršku zdravim navikama", piše u izveštaju.

 Kako je navedeno, prednosti unapređenja pristupa zdravoj hrani u školama, između ostalog, odnose se na razvoj boljih navika u ishrani tokom detinjstva i smanjenu učestalost gojaznosti dece.

 

Izvor: EurActiv.rs

Kako je objavljeno u najnovijem izdanju Instore magazine za maj 2017. godine, udeo moderne maloprodaje u istočnoj Evropi će 2021. godine dostići 73% ukupne prehrambene maloprodaje.

Razvoj maloprodaje u istočnoj Evropi uslovljena je nestabilnošću ekonomske situacije i promenama u navikama potrošača. Rezultati istraživanja Euromonitor International-a, maloprodajno tržište  je 2016. godine poraslo za 6%, najviše zahvaljujući razvoju modernih prehrambenih trgovina.

Udeo prehrambene trgovine u celokupnoj maloprodaji iznosi do 54%, a najviše se odnosi na razvoj modernih formata koji utiču na želje potrošača i strategije tržišnih učesnika. Udeo moderne maloprodaje porastao je sa 58% u 2011. godini na 69% u 2016. godini u istočnoj Evropi.

Moderna maloprodaja veoma teško prodire u mnogobrojne države istočne Evrope, što je rezultat malih ulaganja, nestabilne situacije u zemlji, kao i sklonosti prema pijacama, kioscima itd. 

Moderna maloprodaja teži da olakša proces kupovine i učini ga pogodnijim za kupce. Upravo ta pogodnost jedna je od glavnih pokretača razvoja modernog tržišta. Udeo samoposluga na tržištu rastao je sa 15% u 2011. godini na 18% u 2016. godini, dok su diskontni lanci imali znatan rast u proteklih pet godina. Kompanije diskontnih formata razvijaju se ulaskom na potpuno nova tržišta. Primer je ulazak Lidl-a na tržište Litvanije koji je potpuno preuzeo primat od maloprodajnih objekata. Takodje, Lidl planira otvaranje 20 trgovina na teritoriji Srbije u 2017. godini.

 

Online trgovina osvaja tržište

Sa sve urbanijim i bržim načinom života, razvija se i „online“ prodaja koja je sve popularnija. Najveći udeo medju proizvodima u internet trgovini imaju odeća i elektronski uredjaji sa 17% i 18%, a zatim i medijski proizvodi sa udelom od 10%. Rusija, Poljska i Češka su zemlje sa najdominantnijim „online“ tržištem u istočnoj Evropi, a mnoge države imaju vrlo dimaničan rast internet trgovine putem mobilnih telefona.

 

Spajanje i akvizicija

Sve su češći slučajevi spajanja dva ili više jakih tržišnih igrača. U Litvaniji, na primer, krajem 2016. godine najavljeno je spajanje dve jake maloprodajne kompanije – „Palink UAB“ i „Lietua UAB“ pod okriljem ICA Gruppen. Nakon spajanja oba trgovinska lance će biti pod vlasništvom ICA Gruppen i tako postati drugi najmoćniji igrač na litvanskom maloprodajnom tržištu.

Sledeći slučaj bio bio primer gde je Agencija za tržišnu konkurenciju Republike Hrvatske odobrila Sparu Austrija da preuzme supermarkete Bille. Tim spajanjem Spar će proširiti svoje poslovanje u Hrvatskoj. 

Prema predvidjanjima Euromonitor International-a, sa stabilnim, dvoprocentnim  rastom BDP-a u istočnoj Evropi, maloprodajno tržište će rasti u sledećih pet godina po stopi od 2%, isključujući inflaciju. Sve navedene tendecije ostaće glavni činilac razvoja tržišta, a kako je globalno stanovništvo jako povezano, život kupaca će sve više biti digitalizovan, pa će se samim tim intenzivno razvijati internet trgovina.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.355 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (657 t), krompirom (291 t), jabukom (252 t), paradajzom (204 t), crnim lukom (169 t), tikvicom (138 t), krastavcem (125 t), šargarepom (123 t), trešnjom (70 t), pomorandžom (55 t), paprikom (52 t), jagodom (45 t), spanaćem (22 t) i bananom (20 t).

 

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (70 t → 657 t), krompira (268 t → 291 t), jabuke (247 t → 252 t), paradajza (124 t → 204 t), crnog luka (143 t → 169 t), tikvice (69 t → 138 t), šargarepe (118 t → 123 t), trešnje (39 t → 70 t), pomorandže (45 t → 55 t), paprike (17 t → 52 t), jagode (38 t → 45 t) i banane (19 t → 20 t), dok je promet: krastavca (150 t → 125 t) i spanaća (33 t → 22 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              30 - 40 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi crni luk               40 - 50 din.

šargarepa                   15 - 60 din.

spanać                        40 - 50 din.

tikvica                         15 - 30 din; prošle nedelje 40 - 50 din.

paradajz                     70 - 140 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paprika                       120 - 170 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        80 - 130 din; prošle nedelje 120 - 200 din.

trešnja                        80 - 150 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                            120 - 150 din.

Na najstarijoj i najposećenijoj beogradskoj pijaci „Kalenić“ nakon 50 godina, koliko u nju nije ulagano, počelo je dopremanje i postavljanje prvog kontigenta novih tezgi. Obaviće se i reorganizacija pijačnog platoa, kojom će se postići bolja preglednost pijace, prodavcima olakšati rad, a posetiocima kretanje i kupovina na pijaci. I to nije sve nova rasveta, koja će u narednom periodu biti postavljena omogućiće i prodavcima i kupcima duži boravak na pijaci.
Uporedo sa postavljanjem novih tezgi, radovi na zameni dotrajalih i neuslovnih lokala u Njegoševoj ulici, teku u skladu sa prethodno utvrđenom dinamikom. Uklonjeno je 23 montažna objekta sa potpuno neurađenom infrastrukturom, a biće postavljeno 28 novih lokala urađenih po evropskim standardima i modelu atraktivnih lokala duž ulice Maksima Gorkog. Tokom proteklih dana na prve dve lamele izvršena je zamena betonskih temelja i podnih ploča, a betoniranje ploče na lameli 3 obaviće se već sledeće nedelje.

Montaža novih tezgi na Kalenić pijaci u Beogradu 

Kalenić pijaca, kao važan deo istorije Beograda i gradskog duha, ima svoju tradiciju i istorijsko nasleđe. Postoji još od davne 1926. godine kao zadužbina Vlajka Kalenića, a uskoro će dobiti izgled kakav zaslužuje pijaca u XXI veku.
Menadžment JKP „Gradske pijace“ vodi računa o interesima i potrebama građana, mnoge tezge se na ovoj pijaci nasleđuju, a generacije othranjuju. Većina Beograđana ima „svog“ prodavca od poverenja, a pijaca „Kalenić“ ima i najveći turistički potencijal.

Novinari iz Srbije među kojima i Agrobiznis magazina boravili su u trodnevnoj poseti Sloveniji gde su se upoznali sa opštim uslovima rada poljoprivrednika ove bivše Republike u sastavu SFRJ, a danas punopravne članice Evropske Unije za koju važi da je u značajnoj meri iskoristila fondove koje EU daje za razvoj i unapređenje poljoprivrede. Uprkos svim ovim činjenicama, ni Sloveniju nije mimoišla kriza sa cenom sirovog mleka, viškovima na tržištu ali ne nepoštenoj praksi koja se u takvoj situaciji dešava.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša istakla je ovom prilikom da će Slovenija menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca. Ona je podsetila da je institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede Slovenije i NLB banci u Ljubljani. Kako je rečeno tokom razgovora sa novinarima od 2014. do 2016. godine cena sirovog  mleka je pala za 36% dok trgovci nisu snižavali cene uprkos ovoj činjenici. Imajući u vidu da se dešavalo na tržištu ono što se zove “nepošten odnos” ustanovili smo instituciji obdusmana koji je nadležan da nadgleda učesnike na tržištu. Međutim nakon određenog perioda zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogli preduzeti konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je ovom prilikom Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz ne samo mleka, već i drugih proizvoda jer je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša

 

U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Čestim i strogim kontrolama sprečava se zloupotreba odnosno nenamensko korišćenje državne pomoći. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata.

Organska proizvodnja u Sloveniji zauzima 4,7% poljoprivrednog zemljišta, a cilj je da se ta površina povećava. Klijent NLB banke je značajan organski proizvođač u Sloveniji SOLANE PIRAN koja je u većinskom vlasništvu Telekoma Slovenija. On se odlučio na ovu investiciju da bi očuvao tradiciju proizvodnje soli, rekao je za Agrobiznis magazin direktor Klavdij Godnič koji nam je objasnio istorijat solane i način proizvodnje organske soli. 

Proizvodnja soli počela je 2003. godine. Tada se proizvodila so koja se koristila za suzbijanje leda na putevima i nije bila namenjena za ljudsku ishranu. Takav vid proizvodnje nije davao ekonomsku isplativost pošto se uvozila jeftina morska so iz Afrike. Tradicija u proizvodnji soli je stara oko sedamsto godina. Zanimljivo je to da je danas postupak proizvodnje soli isti kao pre sedam vekova. Piranske solane proizvode so koja ima 95% natrijum hlorida a ostatak čine minerali kao što su kalcijum i magnezijum. Postoje države među kojim je i Srbije gde se ova so ne može izvoziti, pošto se propisima zahteva potpuno čista so sa učešćem natrijum hlorida od 99%. So iz pomenutih solana je čisto bele boje, dok je u praksi pretežno zastupljena so crvene i žute boje. Proces prikupljanja soli je dosta složen. Voda u parku kroz bazene kruži 23 dana. Potreban je isti vremenski period da se zgusne, zatim se stavlja u kanal koji ima malu površinu i dubinu od 10 m. Iz tog razloga kišni periodi neće promeniti sadržaj natrijum hlorida u soli. Potrebno je sakupljati so ujutru i uveče. Ako bi se ostavila nataložena so, ona bi spržila petolu. Petola predstavalja sklop bakterija i algi koja sprečava da blato u bazenu pređe u so. Svake godine solinari oblože bazene sa blatom i proizvode petolu. Jedno sono polje ima četiri bazena i kućicu u kojoj boravi solinar. Količina soli koju jedan čovek može da iznese na dan je 2-6 t. Zabeležene su godine kada se nije sakupio ni jedan kilogram soli. Potrebna je sunčeva energija kako bi proizvodnja dala dobre rezultate. Najbolja proizvodnja beleži podatke od 5.000 t proizvedene soli za godinu dana. Prošle godine prodato je oko 1.000 t soli što je udeo od 20% potrošnje soli u ukupnoj potrošnji u Sloveniji. Optimalna potrošnja je oko 5000 - 6.000 t godišnje tako da se nedostatak soli pokriva iz uvoza.

Poseban proizvod je solni cvet koji se takđe sakuplja, ali je skuplji od soli jer sadrži i kapljice vode koja joj daje blaži ukusus. Riba na primer, ima jedinstvenu aromu koju dobija zahvaljujući ovom začinu. Staklena bočica solnog cveta košta oko 3 evra i sadrži 125g proizvoda.

Slovenija će menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca, rekla je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanja Strniša. Institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji je uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede i NLB banci Slovenije. Dodala je da je od 2014. do 2016. godine cena mleka pala za 36% i da posledice nisu snosili trgovci koji su zadržali iste cene, već proizvođači, posebno mali farmeri kojima su isplaćivane tako umanjene cene. "Zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogla da preduzme konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz mleka, jer je utvrđeno da je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Na pitanje novinara da li se taj novac može i zloupotrebiti Strniša je rekla da se nenamensko korišćenje državne pomoći sprečava čestim i strogim kontrolama. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata. Strniša je istakla da se organski proizvodi uzgajaju na 4,7% poljoprivrednog zemljišta i da je cilj da se ta površina povećava. Dodala je da je Slovenija iskoristila 99,86% novca koji dobija iz evropskih fondova za razne projekte u oblasti poljoprivrede.

Izvor: Svetlana Jovičić, novinarka agencije Beta

http://www.euractiv.rs/ 

ZAGREB - Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić, na svojem je Facebook profilu objavio ugovor jednog stranog lanca s našim poljoprivrednim proizvođačem.

Tolušić je napisao kako na cijenu proizvoda trgovac udara, odnosno ucjenjuje proizvođača s gotovo 80% rabata. 

Jasno mu je, ističe, zašto se neki bune protiv Zakona o nepoštenoj trgovačkoj praksi, te poručuje kako uzalud troše energiju.

"Upravo zbog ovakvih pametnjakovića i uvodimo Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi. Stvarno ne znam tko normalan misli da je 80% rabata na proizvođačku cijenu pošteno i normalno ponašanje. Nisu niti domaći trgovački lanci puno bolji, ali ovo je jedan od najružnijih primjera. I zato, koliko god se pojedini lobiji trudili spriječiti donošenje ovog Zakona (a sad mi je jasno zašto), mogu im samo poručiti da uzalud troše energiju. Bolje im je da počnu mijenjati ugovore i način poslovanja", napisao je Tolušić. 

Izvor:

http://rs.seebiz.eu

Pšenicom je u Srbiji prošle godine zasejano oko 500.000 hektara, što je oko 18% manje nego 2015. godine, od čega je čak polovina posejana van optimalnih rokova.
 
- Pšenica koja je zasejana posle 10. novembra tek je nikla, ima tri lista i manje je otporna na niske temperature, što znači da ni rod ne može biti kao prošle godine, oko 4,8 tona po hektaru - rekao je direktor sektora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin.
 
Stručnjaci ovih dana, prema njegovim rečima, razmatraju kakvu terapiju, odnosno kakvu kombinaciju đubriva upotrebiti kako bi se pšenica oporavila.
 
Član Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Branislav Gulan istakao je da jesenas pšenicom nije posejano više od 450.000 hektara, a to je najmanje u poslednjih pola veka.
 
- Biće dobro ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. Za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine - rekao je Gulan.
 
Prema rečima Srbislava Denčića iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prinose pšenice će ove godine smanjiti i to što su značajne površine zasejane ne semenskom, već pšenicom sa tavana, a proizvođači u Vojvodini su koristili strane sorte koje su neeotporne na zimske uslove kakvi su ove zime.
 
Denčić je dodao da, uprkos svemu, procenjuje da će ovogodišnji rod pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna.
 
Proizvodnja pšenice u svetu u 2016. godini, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, iznosila je 751,26 miliona tona, što je za 6,54 miliona tona više nego prethodne godine.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31