Na najstarijoj i najposećenijoj beogradskoj pijaci „Kalenić“ nakon 50 godina, koliko u nju nije ulagano, počelo je dopremanje i postavljanje prvog kontigenta novih tezgi. Obaviće se i reorganizacija pijačnog platoa, kojom će se postići bolja preglednost pijace, prodavcima olakšati rad, a posetiocima kretanje i kupovina na pijaci. I to nije sve nova rasveta, koja će u narednom periodu biti postavljena omogućiće i prodavcima i kupcima duži boravak na pijaci.
Uporedo sa postavljanjem novih tezgi, radovi na zameni dotrajalih i neuslovnih lokala u Njegoševoj ulici, teku u skladu sa prethodno utvrđenom dinamikom. Uklonjeno je 23 montažna objekta sa potpuno neurađenom infrastrukturom, a biće postavljeno 28 novih lokala urađenih po evropskim standardima i modelu atraktivnih lokala duž ulice Maksima Gorkog. Tokom proteklih dana na prve dve lamele izvršena je zamena betonskih temelja i podnih ploča, a betoniranje ploče na lameli 3 obaviće se već sledeće nedelje.

Montaža novih tezgi na Kalenić pijaci u Beogradu 

Kalenić pijaca, kao važan deo istorije Beograda i gradskog duha, ima svoju tradiciju i istorijsko nasleđe. Postoji još od davne 1926. godine kao zadužbina Vlajka Kalenića, a uskoro će dobiti izgled kakav zaslužuje pijaca u XXI veku.
Menadžment JKP „Gradske pijace“ vodi računa o interesima i potrebama građana, mnoge tezge se na ovoj pijaci nasleđuju, a generacije othranjuju. Većina Beograđana ima „svog“ prodavca od poverenja, a pijaca „Kalenić“ ima i najveći turistički potencijal.

Novinari iz Srbije među kojima i Agrobiznis magazina boravili su u trodnevnoj poseti Sloveniji gde su se upoznali sa opštim uslovima rada poljoprivrednika ove bivše Republike u sastavu SFRJ, a danas punopravne članice Evropske Unije za koju važi da je u značajnoj meri iskoristila fondove koje EU daje za razvoj i unapređenje poljoprivrede. Uprkos svim ovim činjenicama, ni Sloveniju nije mimoišla kriza sa cenom sirovog mleka, viškovima na tržištu ali ne nepoštenoj praksi koja se u takvoj situaciji dešava.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša istakla je ovom prilikom da će Slovenija menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca. Ona je podsetila da je institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede Slovenije i NLB banci u Ljubljani. Kako je rečeno tokom razgovora sa novinarima od 2014. do 2016. godine cena sirovog  mleka je pala za 36% dok trgovci nisu snižavali cene uprkos ovoj činjenici. Imajući u vidu da se dešavalo na tržištu ono što se zove “nepošten odnos” ustanovili smo instituciji obdusmana koji je nadležan da nadgleda učesnike na tržištu. Međutim nakon određenog perioda zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogli preduzeti konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je ovom prilikom Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz ne samo mleka, već i drugih proizvoda jer je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane mr Tanja Strniša

 

U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Čestim i strogim kontrolama sprečava se zloupotreba odnosno nenamensko korišćenje državne pomoći. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata.

Organska proizvodnja u Sloveniji zauzima 4,7% poljoprivrednog zemljišta, a cilj je da se ta površina povećava. Klijent NLB banke je značajan organski proizvođač u Sloveniji SOLANE PIRAN koja je u većinskom vlasništvu Telekoma Slovenija. On se odlučio na ovu investiciju da bi očuvao tradiciju proizvodnje soli, rekao je za Agrobiznis magazin direktor Klavdij Godnič koji nam je objasnio istorijat solane i način proizvodnje organske soli. 

Proizvodnja soli počela je 2003. godine. Tada se proizvodila so koja se koristila za suzbijanje leda na putevima i nije bila namenjena za ljudsku ishranu. Takav vid proizvodnje nije davao ekonomsku isplativost pošto se uvozila jeftina morska so iz Afrike. Tradicija u proizvodnji soli je stara oko sedamsto godina. Zanimljivo je to da je danas postupak proizvodnje soli isti kao pre sedam vekova. Piranske solane proizvode so koja ima 95% natrijum hlorida a ostatak čine minerali kao što su kalcijum i magnezijum. Postoje države među kojim je i Srbije gde se ova so ne može izvoziti, pošto se propisima zahteva potpuno čista so sa učešćem natrijum hlorida od 99%. So iz pomenutih solana je čisto bele boje, dok je u praksi pretežno zastupljena so crvene i žute boje. Proces prikupljanja soli je dosta složen. Voda u parku kroz bazene kruži 23 dana. Potreban je isti vremenski period da se zgusne, zatim se stavlja u kanal koji ima malu površinu i dubinu od 10 m. Iz tog razloga kišni periodi neće promeniti sadržaj natrijum hlorida u soli. Potrebno je sakupljati so ujutru i uveče. Ako bi se ostavila nataložena so, ona bi spržila petolu. Petola predstavalja sklop bakterija i algi koja sprečava da blato u bazenu pređe u so. Svake godine solinari oblože bazene sa blatom i proizvode petolu. Jedno sono polje ima četiri bazena i kućicu u kojoj boravi solinar. Količina soli koju jedan čovek može da iznese na dan je 2-6 t. Zabeležene su godine kada se nije sakupio ni jedan kilogram soli. Potrebna je sunčeva energija kako bi proizvodnja dala dobre rezultate. Najbolja proizvodnja beleži podatke od 5.000 t proizvedene soli za godinu dana. Prošle godine prodato je oko 1.000 t soli što je udeo od 20% potrošnje soli u ukupnoj potrošnji u Sloveniji. Optimalna potrošnja je oko 5000 - 6.000 t godišnje tako da se nedostatak soli pokriva iz uvoza.

Poseban proizvod je solni cvet koji se takđe sakuplja, ali je skuplji od soli jer sadrži i kapljice vode koja joj daje blaži ukusus. Riba na primer, ima jedinstvenu aromu koju dobija zahvaljujući ovom začinu. Staklena bočica solnog cveta košta oko 3 evra i sadrži 125g proizvoda.

Slovenija će menjati Zakon o ombudsmanu za hranu da bi proširila ovlašćenja te institucije i obezbedila pošteniji odnos između poljoprivrednika, prehrambene industrije i trgovačkih lanaca, rekla je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i prehrane Slovenije Tanja Strniša. Institucija ombudsmana za hranu u Sloveniji je uvedena pre dve godine, kada su počele da padaju cene mleka i kada su najveći teret krize snosili mali proizvođači. "Ombudsman je vladina institucija koja ima budžet od 50.000 evra i najveći deo tog novca potroši na istraživanje ponašanja proizvođača i trgovaca na tržištu", rekla je Strniša tokom posete novinara iz Srbije Ministarstvu poljoprivrede i NLB banci Slovenije. Dodala je da je od 2014. do 2016. godine cena mleka pala za 36% i da posledice nisu snosili trgovci koji su zadržali iste cene, već proizvođači, posebno mali farmeri kojima su isplaćivane tako umanjene cene. "Zaključili smo da Zakon o ombudsmanu za hranu ima slabosti i da ta institucija, osim što posmatra ponašanje učesnika u agro lancu i o tome obaveštava nadležno ministarstvo i Komisiju za zaštitu konkurencije, treba da ima i veća ovlašćenja kako bi mogla da preduzme konkretne mere prema prekršiocima i nepoštenoj praksi", rekla je Strniša. Dodala je da se "mora naći način da se odnosi u agro lancu izbalansiraju". Slovenija će, prema njenim rečima, povećavati izvoz mleka, jer je utvrđeno da je za poljoprivredu loše ako se oslanja samo na domaće tržište. "Sada izvozimo 26% ukupno proizvedenih količina mleka i počeli smo da tražimo i nove kupce na tržištu Kine i Rusije", rekla je Strniša. Ona je istakla da Slovenija štiti poljoprivredno zemljište od pretvaranja u građevinsko tako što su uvedene takse za konverziju. "Svrha te dažbine je da onaj ko želi da njivu pretvori u građevinsko zemljište razmisli još jednom pre nego što plati taksu", rekla je Strniša. U Sloveniji je, prema njenim rečima, od celokupne površine zemljišta 30% poljoprivredno, a od toga su svega 9% njive. Da bi podstakla poljoprivredu, kako je objasnila Strniša, Slovenija daje subvencije poljoprivrednicima od 18 do 41 godinu starosti pod uslovom da imaju najmanje šest hektara zemljišta u vlasništvu. "Ako je poljoprivrednim proizvođačima to primarno zanimanje, subvencije su 45.000 evra, ako nije, onda je 18.600 evra", rekla je Strniša. Na pitanje novinara da li se taj novac može i zloupotrebiti Strniša je rekla da se nenamensko korišćenje državne pomoći sprečava čestim i strogim kontrolama. Posebna pažnja se prema njenim rečima poklanja ekološkoj (organskoj) proizvodnji i 2015. godine oko 3.500 proizvođača je na 42.000 hektara uzgajalo voće i povrće u ekološkim uslovima, bez upotrebe hemijskih preparata. Strniša je istakla da se organski proizvodi uzgajaju na 4,7% poljoprivrednog zemljišta i da je cilj da se ta površina povećava. Dodala je da je Slovenija iskoristila 99,86% novca koji dobija iz evropskih fondova za razne projekte u oblasti poljoprivrede.

Izvor: Svetlana Jovičić, novinarka agencije Beta

http://www.euractiv.rs/ 

ZAGREB - Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić, na svojem je Facebook profilu objavio ugovor jednog stranog lanca s našim poljoprivrednim proizvođačem.

Tolušić je napisao kako na cijenu proizvoda trgovac udara, odnosno ucjenjuje proizvođača s gotovo 80% rabata. 

Jasno mu je, ističe, zašto se neki bune protiv Zakona o nepoštenoj trgovačkoj praksi, te poručuje kako uzalud troše energiju.

"Upravo zbog ovakvih pametnjakovića i uvodimo Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi. Stvarno ne znam tko normalan misli da je 80% rabata na proizvođačku cijenu pošteno i normalno ponašanje. Nisu niti domaći trgovački lanci puno bolji, ali ovo je jedan od najružnijih primjera. I zato, koliko god se pojedini lobiji trudili spriječiti donošenje ovog Zakona (a sad mi je jasno zašto), mogu im samo poručiti da uzalud troše energiju. Bolje im je da počnu mijenjati ugovore i način poslovanja", napisao je Tolušić. 

Izvor:

http://rs.seebiz.eu

Pšenicom je u Srbiji prošle godine zasejano oko 500.000 hektara, što je oko 18% manje nego 2015. godine, od čega je čak polovina posejana van optimalnih rokova.
 
- Pšenica koja je zasejana posle 10. novembra tek je nikla, ima tri lista i manje je otporna na niske temperature, što znači da ni rod ne može biti kao prošle godine, oko 4,8 tona po hektaru - rekao je direktor sektora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Žarko Galetin.
 
Stručnjaci ovih dana, prema njegovim rečima, razmatraju kakvu terapiju, odnosno kakvu kombinaciju đubriva upotrebiti kako bi se pšenica oporavila.
 
Član Odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Branislav Gulan istakao je da jesenas pšenicom nije posejano više od 450.000 hektara, a to je najmanje u poslednjih pola veka.
 
- Biće dobro ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. Za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine - rekao je Gulan.
 
Prema rečima Srbislava Denčića iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prinose pšenice će ove godine smanjiti i to što su značajne površine zasejane ne semenskom, već pšenicom sa tavana, a proizvođači u Vojvodini su koristili strane sorte koje su neeotporne na zimske uslove kakvi su ove zime.
 
Denčić je dodao da, uprkos svemu, procenjuje da će ovogodišnji rod pšenice biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna.
 
Proizvodnja pšenice u svetu u 2016. godini, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, iznosila je 751,26 miliona tona, što je za 6,54 miliona tona više nego prethodne godine.
 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 576 tona robe.

Najviše se trgovalo: jabukom (123 t), kupusom (108 t), šargarepom (72 t), pomorandžom (70 t), bundevom (26 t), crnim lukom (22 t), paradajzom (21 t) i krompirom (20 t),

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (42 t → 70 t), bundeve (20 t → 26 t) i paradajza (6 t → 21 t), dok je promet: jabuke (197 t → 123 t), kupusa (166 t → 108 t), šargarepe (103 t → 72 t), crnog luka (34 t → 22 t) i krompira (25 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                     100 - 110 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               40 - 80 din.

bundeva                     25 - 30 din.

banana                       90 - 100 din.

limun                          50 - 150 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Međunarodna trgovina sve više ugrožava životinjske i biljne vrste, a istraživači su sada objavili i detaljni pregled područja najizloženijih uticaju izvoza proizvoda i potrošnje u SAD, EU, Kini i Japanu. Mapa, objavljena 4. januara, pokazuje kako se, da bi se proizveli kafa ili soja, krčenjem šume na Sumatri u Indoneziji, i državi Mato Groso u Brazilu, dodatno smanjuje već ugroženo stanište desetina vrsta životinja i biljaka u tim oblastima. Grupa istraživača objavila je 4. januara u časopisu Ekologija i evolucija prirode (Nature and Ecology Evolution) "svetski atlas pretnji" u kome je različitim nijansama obeležen uticaj izvoza roba i potrošnje u SAD, Kinu, Japan i EU. Da bi što tačnije utvrdili "najugroženije tačke", naučnici su uporedili stanje oko 7.000 vrsta koje su prema oceni Međunarodne unije za očuvanje prirode ugrožene, i poreklo i odredište određenih proizvoda. Svi globalni lanci koji prodaju proizvode od ajfona do Ikeinog nameštaja, doprinose smanjenju divlje fore i faulne: jedna trećina svih pretnji vrstama povezana je sa međunarodnom trgovinom, pokazala je ranija studija.

Novo istraživanje je preciznije pokazalo uticaj na vrste. Oko 2% pretnji koje ugrožavaju žabu Atelopus spumarius u Brazilu može se pripisati krčenju šuma za potrebe proizvoda namenjenih SAD. Eksploatacija malezijskih šuma, čije drvo se koristi za proizvode koji se troše u Evropi i Kini, smanjuje stanište slonova, crnog orla i malezijskog medveda. U Brazilu uzgoj goveda zajedno sa krčenjem šuma ugoržava vunastog majmuna pauka, endemske vrste u toj oblasti. Povećana potražnja maslinovog ulja iz Španije i Portugalije mogla bi da doprinese nestanku risa zbog izgradnje nasipa za potrebe irigacije. Kada je reč o morskim vrstama, jugoistačna Azija je najranjivije područje na koje najviše utiče potrošnja u SAD i EU čija su posledica izlovljavanje riba i zagađenje u tom području. Posledice potrošnje u EU vidljive su kod ostrva oko Madagaskara, poput Reuniona, Mauricijusa i Sejšela, dok je uticaj SAD, iako očekivan u Aziji i Madagaskaru, primećen i u delovima južne Evrope, poput Španije i Portugalije zbog posledica po ugoržene vrste riba. "Utvrdili smo tačke čija ugroženost potiče od malog broja zemalja", rekao je istraživač Keičiro Kanemoto sa Univerziteta Šinšu u Macamotou, u Japanu. On je rekao da istraživanje treba da omogući direktnu saradnju između proizvođača i potrošača i omogući da se izdvoje prioritetne zone. Kanemoto je rekao da se 90% od oko 6 milijardi dolara koje se godišnje daje na zaštitu ugroženih vrsta potroši u bogatim zemalja, a ratko u zemljama u kojima se nalaze najugorženije tačke. Zemlja se suočava sa novim masovnim izumiranjem vrsta, šestim u proteklih pola milijarde godina. Biljne i životinjske vrste se hiljadu puta brže nestaju nego pre nekoliko sotina godina. U nalaze nisu uključeni ilegalna trgovina životinjama koja se procenjuje u svetu na 150 milijardi dolara godišnje, kao ni posledice drugih faktora poput širenja gradova i klimatrksih promena.

Izvor: AFP

Najviše se trgovalo: kupusom (236 t), jabukom (231 t), šargarepom (128 t), mandarinom (53 t), crnim lukom (51 t), prazilukom (43 t), krompirom (41 t), paradajzom (37 t), pomorandžom (37 t), bundevom (24 t), cveklom (20 t), bananom (18 t) i grožđem (18 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (219 t → 236 t), šargarepe (110 t → 128 t), praziluka (28 t → 43 t), pomorandže (32 t → 37 t), bundeve (21 t → 24 t), cvekle (18 t → 20 t) i banane (16 t → 18 t), dok je promet: jabuke (262 t → 231 t), mandarine (108 t → 53 t), crnog luka (61 t → 51 t), krompira (41 t → 41 t), paradajza (45 t → 37 t) i grožđa (67 t → 18 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                      30 - 80 din.

praziluk                       50 - 60 din.

cvekla                         25 - 30 din.

bundeva                      25 - 30 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

grožđe                        60 - 80 din.

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               50 - 100 din.

mandarina                  70 - 100 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          50 - 150 din.

Oznaka geografskog porekla je pravo kojim se štite dve vrste oznaka: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi da označi proizvod koji odande potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području. Geografska oznaka je oznaka koja identifikuje određenu robu kao robu poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.

Koji se proizvodi obeležavaju oznakama geografskog porekla? To su prirodni proizvodi (kamen, mermer, vuna, staklo i sl.), poljoprivredni proizvodi (paradajz, paprika, grašak i sl.), prehrambeni proizvodi (sir, kajmak, pršut i sl.), zanatski proizvodi (ćilim, opanak, i drugi slični proizvodi koji se proizvode zanatskim putem), industrijski proizvodi, kao i proizvodi domaće radinosti (proizvodi ručne izrade). Nameće se pitanje zašto treba da zaštitimo oznaku geografskog porekla? Zato što oznaka geografskog porekla može da bude, i najčešće jeste, značajno marketinško sredstvo koje svom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju u privrednoj utakmici. Proizvod označen oznakom geografskog porekla (a posebno imenom porekla) potrošači doživljavaju kao proizvod posebnih kvaliteta, koje drugi proizvodi te vrste ne poseduju.

Sve ove činjenice navele su i crnogorce poput našiih proizvođača da krenu u proceuduru zaštite geografskog porekla, tako je Njeguški pršut prvi crnogorski proizvod koji je nacionalnim zakonodavstvom zaštićen kao oznaka kvaliteta.

Kako je saopšteno iz tamošnjeg Ministarstva poljoprivrede, prvi zaštićen proizvod za Crnu Goru predstavlja značajan korak na putu zaštite malih proizvođača i tradicionalne proizvodnje, kao i zaštite od zloupotreba i imitacija u sektoru proizvodnje hrane.

Proizvod koji će nositi zaštićen naziv „Njeguški pršut“ definisan je kao trajni suhomesnati proizvod od svinjskog buta bez nogice, sa kosti, kožom i potkožnim masnim tkivom, bez karličnih kostiju, suvo soljen morskom solju, dimljen sporim sagorijevanjem suvog bukovog drveta i podvrgnut procesu sušenja i zrenja u trajanju od najmanje devet meseci“, objašnjavaju u Ministarstvu.

Prema proizvođačkoj specifikaciji poizvod koji se može označiti kao „Njeguški pršut“ moguće je proizvoditi na teritoriji Njeguša.

Njeguški pršut ima dugu reputaciju na crnogorskom i drugim tržištima.

Izvor: B92 / AGROPRESS

Proizvodnja grožđa u ovoj godini biće nešto manja nego prethodne, a očekivana proizvodnja vina je oko 39 miliona litara. Uvoz vina i ove godine dostiće će 40 miliona dolara, dok će izvoz biti svega 20 miliona.

Vinogradarstvo i vinarstvo kao grana poljoprivrede je u ekspanziji, rečeno je na sednici Grupacije Privredne komore Srbije za vinarstvo i vinogradarstvo, zbog čega je neophodna sinergija i zajednička aktivnost proizvođača, udruženja i poslovnih asocijacija za unapređenje konkurentnosti domaćih vina na stranim tržištima. Kao posebno važno, istaknuto je da se mora raditi na podizanju svesti domaćih potrošača o konzumiranju srpskih vina da bi se smanjio veliki uvoz.

U toku je donošenje novog zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata da bi propisi iz te oblasti bili usaglašeni s EU regulativom i prilagođeni aktuelnoj situaciji u domaćem vinogradarstvu i vinarstvu. Naime, uzgoj vinove loze i vinogradarstvo značajan su deo razvojnog potencijala Srbije, a vinski putevi u Srbiji odavno su definisani. Nedostaju novi smeštajni kapaciteti i ugostiteljski sadržaji, kao i celokupna infrastruktura, ali i promovisanje Puteva vina Srbije. Sve to, istaknuto je na Grupaciji za vinogradarstvo i vinarstvo, mora se raditi po pravilima i propisima koji važe u Evropskoj uniji jer je to jedini način da srpska vina budu prodavana na stranim tržištima, ali i da se domaći vinogradari prilagode i znaju šta se od njih očekuje.

Lj. M.

Izvor:

http://www.dnevnik.rs/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31