Evropska unija (EU) je opredelila 4,5 miliona evra za podršku preduzetnicima i preduzetnicama i mikro i malim preduzećima, najavljeno je danas u Aranđelovcu prilikom zvaničnog predstavljanja novog programa EU za lokalni razvoj - EU PRO, koji ima za cilj da doprinese sveukupnom privrednom i društvenom razvoju 99 lokalnih samouprava[1] u Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije.  Javni poziv koji je objavio EU PRO za podršku mikro i malim preduzećima otvoren je do 6. jula 2018. godine, a pravo učešća imaju preduzetnici i preduzetnice, mikro i mala preduzeća registrovana u  99 opština i gradova uključenih u program koja se bave proizvodnjom ili pružaju IT usluge, a osnovana su između 1. januara 2013. i 31. decembra 2017. godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je na predstavljanju programa EU PRO rekla da Srbija kao zemlja kandidat godišnje dobija oko 200 miliona evra bespovratne pomoćievrointegracije spoljnopolitička orijentacija Srbije, koje su zemlji dale stabilnost, donela nove investicije, bolji imidž, a samim tim i uticaj u međunarodnim odnosima, studentske programe, brojne donacije, razvojnu pomoć, te IPA fondove.

„Očekujem da i vi kao predstavnici opština radite na pripremi dobrih projekata, ali da i promovišete i podižete vidljivost u vašim lokalnim samouprava koliko smo zaista novca dobili od EU“, navela je  ministarka Joksimović i dodala da lokalni ekonomski razvoj znači i pomoć za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao i podršku već osnovanim kroz nabavku opreme.  

Pozivajući lokalne samouprave i predstavnike malog biznisa da aktivno učestvuju u realizaciji programa EU PRO, šef Delegacije EU, ambasador Sem Fabrici je rekao da će se kroz ovaj program koji obuhvata 99 od 174 lokalne samoprave u Srbiji ulagati u infrastrukturu i doprineti unapređenju ukupnog poslovnog okruženja i konkurentnosti lokalne privrede.

 „Mikro i mala preduzeća su osnova evropske i srpske ekonomije, imaju vodeću ulogu u otvaranju novih radnih mesta i ostvarivanju privrednog rasta, i poziv koji smo danas objavili vredan 4,5 miliona evra namenjen je upravo njima kako bi unapredili svoje poslovanje, ali i bili društveno odgovorni prema svojim zajednicama“, rekao je šef Delegacije EU.

Ambasador Fabrici je podsetio da je Evropska unija prvi trgovinski partner Srbije, te da je u prethodne tri godine, izvoz iz Srbije utrostručen, trgovinska razmena je 64 odsto, a 78 odsto stranih investicija dolazi iz EU, ističući da je u proteklih 10 godina EU uložila u Srbiji tri milijarde evra bespovratne pomoći.

 „Kroz realizaciju projekata, lokalne samouprave će imati priliku da unaprede znanja i veštine koja će im koristiti pri sprovođenju budućih projekata koje finansiraju donatori, prvenstveno Evropska unija“, rekao je Grem Tindal, menadžer programa EU PRO, ističući da jačanje lokalnih samouprava predstavlja važan segment ukupnog ekonomskog razvoja zemlje.

Pozdravljajući prisutne, predsednik opštine, Bojan Radović je naveo da će Aranđelovac pratiti prilike koje se pojavljuju kroz program EU PRO i pripremati predloge projekata. „Iako je konkurencija jaka, mi ćemo se takmičiti. Program treba da podigne konkurentnost opština, a mi želimo da budemo konkurentni, pa i kad se takmičimo“, rekao je Radović.

Predstavljanju programa EU PRO prisustvovali su predstavnici 99 lokalnih samouprava, kao i predstavnici zemalja EU, među njima i ambasadori Mađarske, Poljske, Austrije, Belgije, Hrvatske, Kipra, Nemačke, Slovačke, Rumunije, Italije u Srbiji.

Oni su imali priliku da u Aranđelovcu posete Sajam EU projekata na kome je predstavljen deo dosadašnje podrške Evropske unije Srbiji kao i aktivnosti koje sprovode Ministarstvo za evropske integracije, Evropska investiciona banka i EU Info centar. Predstavljeni su uspešni primeri podrške preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima, koji su realizovani kroz različite EU programe kao što je COSME, programe koje realizuje Privredna komora Srbije - Erasmus Program za mlade preduzetnike, Horizont 2020, Evropska mreža preduzetništva, zatim projekti Fonda za inovacionu delatnost i nedavno završenog programa Evropski PROGRES.

 

Aktivnosti EU PRO-a, programa  koji doprinosi ravnomernijem društveno-ekonomskom razvoju Srbije, Evropska unija podržava sa ukupno 25 miliona evra. Program ima za cilj da doprinese povećanju konkurentnosti mikro i malih preduzeća, poboljšanju poslovnog okruženja i unapređenju socijalne kohezije u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: Regionu Šumadije i zapadne Srbije i Regionu južne i istočne Srbije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

 

[1] Aleksandrovac, Aleksinac, Aranđelovac, Arilje, Babušnica, Bajina Bašta, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Crna Trava, Čačak, Čajetina, Ćićevac, Ćuprija, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Gornji Milanovac, Ivanjica, Jagodina, Kladovo, Knić, Knjaževac, Koceljeva, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kučevo, Kuršumlija, Lajkovac, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljig, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Negotin, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Požega, Preševo, Priboj, Prijepolje, Prokuplje, Rača, Raška, Ražanj, Rekovac, Sjenica, Smederevo, Smederevska Palanka, Sokobanja, Surdulica, Svilajnac, Svrljig, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Tutin, Ub, Užice, Valjevo, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Vranje, Vrnjačka Banja, Zaječar, Žabari, Žagubica, Žitorađa.

 

Posle jednog veka na kraljici pijaca na Zelenom vencu održana XX  svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ i Beogradski Noćni Market

Na pijaci „Zeleni venac“, 27. aprila, održana je svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“, povodom jubileja, obeležavanja stogodišnjice organizovanja prve Skupštine piljara Srbije na Zelenom vencu, kao i 15 godina aktivnog rada Udruženja.

Svečanoj sednici prisustvovali su Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja i većina članova ovog udruženja. Na skupu je istaknuto da na 410 registrovanih pijaca u Srbiji,  dnevno svoju robu plasira oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika, kao i da je ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u prethodnoj godini bila 35.586.000.000,00 dinara, što je u tekućim cenama za 3.6% više u odnosu na 2016. godinu, dok je tržišni udeo pijaca u prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Srbije u toku 2017. godine bio 18.84%, što je za 1.7% više u odnosu na 2016. godinu.

Vodeći projekat Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ u 2018. godini biće sertifikacija poljoprivrednih proizvođača, koji svoje proizvode direktno plasiraju na pijacama. Sertifikacija ima za cilj da doprinese isticanju vrednosti domaće proizvodnje, naglasi kvalitet domaćih proizvoda, kao i da se poboljša i obogati ponuda na pijacama.

Nakon dodele priznanja institucijama i partnerima, koji su  dali doprinos uspešnom radu Udruženja, promociji pijaca i pijačne delatnosti u Srbiji, počeo je 13. Beogradski Noćni Market, pod sloganom „Život je igra“. Posetioci su imali prilike da se uz najkvalitetnije proizvode, zabave i druže, a da sve protekne u slavljeničkom raspoloženju,  pobrinuli su se prestižni gradski di-džejevi i Teatar Mimart, sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima.

Pijaca „Zeleni venac“ izgrađena je davne 1926. godine i tada je bila najsavremenija pijaca na Balkanu – u narodu poznatija kao KRALJICA PIJACA. Napori JKP „Gradske pijace“ da od pijaca napravi atraktivna mesta kupovine vide se i na navedenoj pijaci, gde će nove mobilne tezge sa suncobranima, ukrasni boksovi za cveće i Food Corner doprineti da pijaci vrati epitet, koji je imala kada je bila otvorena, kao i da u narednom periodu bude mesto velikih okupljanja i zabave.

GRADSKE PIJACE 2019. GODINE DOVODE SVET U BEOGRAD

 

JKP „Gradske pijace“ dobile su prestižno međunarodno priznanje na konferenciji Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM), koja je ove godine održana u Barseloni, te će Beograd po prvi put u istoriji, 2019. godine, biti domaćin ovog značajnog skupa.

Prezentacija JKP „Gradske pijace“, u kojoj su prestavljene reforme koje su sprovedene na pijacama, dobri poslovni rezultati, kao i značajni projekti, ne samo za preduzeće, nego i za grad Beograd, izazvala je veliko interesovanje prisutnih, koji dolaze iz privredno jakih zemalja sa pet kontinanata, među kojima su Švedska, Italija, Španija, Holandija, Francuska, Poljska, Grčka, Kina, Amerika, Australija, Indija, itd. Održavanje konferencije WUWM-a značajno će doprineti predstavljanju Beograda i Srbije kao mesta proizvodnje zdrave i visokokvalitetne hrane, koja će postati prepoznatljiva na svetskom tržištu, daljem razvoju privrede, poljoprivrede, turizma i ostalih potencijala i resursa koje nudi naša zemlja.

Svetsko udruženje veletržnica (WUWM) je neprofitna organizacija, koja ima za cilj da promoviše međunarodnu razmenu informacija o pijacama i veletržnicama, kao i da razmenjuje iskustva i znanja, kako bi dalje unapredila pijačnu delatnost.

  NA IZGRADNJI NAJMODERNIJE PIJACE NA BALKANU RADI SE „PUNOM PAROM“ PALILULSKA PIJACA USKORO POSTAJE SIMBOL PRESTONICE

 

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m² armirano betonskih  ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.

I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zakuska.

Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m² i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

 

JKP „Gradske pijace“ deo međunarodne kampanje „Love your local market 2018“

JKP „Gradske pijace“ kao članica  Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM) učestvuje u međunarodnoj kampanji „Love your local market 2018“ (LYLM2018) koja se ove godine obeležava pod sloganom „Close to your heart“, u periodu od 17. do 31. maja 2018. godine.

Tim povodom, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, zajedno sa predstavnicima pijaca iz još 17 zemalja, potpisao je Memorandum o razumevanju za pokretanje ovogodišnje #LYLM2018 kampanje, i uvrstio beogradske pijace među 4.000 pijaca širom Sveta koje su deo ovog značajnog pokreta. Ovaj pokret zalaže se za očuvanje tradicije i kulture, negovanja odnosa poverenja između proizvođača i kupaca, za  značaj  zdrave i bezbedne hrane koja se prodaje na tržištu, kao i za promovisanje pijaca kao  važnog  turističkog simbola svakog grada.

U okviru ovogodišnje kampanje, u Beogradu, 25. maja, na mestu gde se nalazila prva pijaca u gradu, u narodu poznatija kao Velika pijaca, a danas Studenski trg, biće organozovan popularni muzičko-gastronomski festival „Beogradski Noćni Market“. Ova atraktivna manifestacija prepoznatljiva po dobroj muzici, atmosferi, druženju i mogućnosti da posetioci kupe različite proizvode dugogodišnjih poljoprivrednih proizvođača „šampiona pijaca“, dizajnera, umetnika, biće još jedna prilika za dobru zabavu i provod.

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.


I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zahuska.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m2 armirano betonskih ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.


Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m2 i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

 

Pre tačno sto godina održana je prva Skupština piljara Srbije na Zelenom vencu. Danas je u čast tom jubileju JKP "Gradske pijace" organizovalo svečanu sednicu Skupštine Poslovnog udruženja "Pijaca Srbije".  

Na sednici je istaknut značaj daljeg razvoja i unapređenja rada pijaca, imajući u vidu da 80.000 poljoprivrednih gazdinstava na oko 400  pijaca plasira svoje proiyvode i da je pijačno snadbevanje od vitalnog interesa za sve građane, kao i ekonomiju malih i srednjih gazdinstava i njihovoih porodica.

Govorilo se i o značaju manifestacija kao što je Beogradski noćni market, koji je održan upravo na pijaci "Zeleni venac" pod sloganom “Život je igra”.

Direktor JKP "Gradske pijace" Ivan Sočo poručio je da je pijaca "Zeleni venac" dugo znana u gradu i širom Srbije, a da su se tu pre sto godina prvi put piljari okupili kako bi pokušali da reše sve probleme pijačnog poslovanja.

Na  ovom događaju je predstavljena prezentacija o značaju i planovima JKP “Gradske pijace” Beograd, viziji budućnosti, kako posluju veletržnice i pijace širom sveta, naročito pijace u Barseloni, koju su naši predstavnici posetili kako bi razmenili iskustva i učinili rad pijaca besprekornim.

- Koncept zelene zarđale tezge na livadi treba zaboraviti i preći na nešto modernije - rekao je direktor “Gradskih pijaca” Ivan Sočo.

U JKP “Gradske pijace” zadovoljni su s radom u prethodnom periodu.

- Koliki je značaj dobrog poslovanja vidimo kroz rad pijaca širom sveta. Mi smo ponosni na ono što je urađeno prethodnih godina, uspeli smo Beogradu da vratimo pijace - dodao je Sočo.

On je istakao da je to prepoznato i od strane svetskih udruženja, što je i dovelo do toga da Beograd sledeće godine bude domaćin Svetskog kongresa veletržnica i pijaca, koji će se održati od 25. do 28. septembra.

Poserbno su žene ovog puta bile zastupljene na Noćnom marketu tako da smo probali rane specijalitete. O svemu više u Agrobiznis magazinu www.agrobiznis.rs 

Na  ovom događaju je predstavljena prezentacija o značaju i planovima JKP “Gradske pijace” Beograd, viziji budućnosti, kako posluju veletržnice i pijace širom sveta, naročito pijace u Barseloni, koju su naši predstavnici posetili kako bi razmenili iskustva i učinili rad pijaca besprekornim.

- Koncept zelene zarđale tezge na livadi treba zaboraviti i preći na nešto modernije - rekao je direktor “Gradskih pijaca” Ivan Sočo.

 

U JKP “Gradske pijace” zadovoljni su s radom u prethodnom periodu.

- Koliki je značaj dobrog poslovanja vidimo kroz rad pijaca širom sveta. Mi smo ponosni na ono što je urađeno prethodnih godina, uspeli smo Beogradu da vratimo pijace - dodao je Sočo.

On je istakao da je to prepoznato i od strane svetskih udruženja, što je i dovelo do toga da Beograd sledeće godine bude domaćin Svetskog kongresa veletržnica i pijaca, koji će se održati od 25. do 28. septembra.

Nakon svečane sednice uručene su nagrade za doprinos i promociju pijaca u Srbiji, a neki od nagrađenih su Grad Beograd, ministarstva građevine, poljoprivrede i trgovine, opština Savski venac, Privredna komora Srbije a među nagrađenima je i redakcija Agrobiznis magazine u čije ime je priznanje primio glavni i odgovorni urednik Goran Đaković.

 

Proizvodnja vina u svetu pala je u 2017. godini na najniži nivo u proteklih 60 godina zbog loših vremenskih uslova u Evropskoj uniji.

To je saopštila Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV). Ukupna globalna proizvodnja vina je prošle godine iznosila 250 miliona hektolitara, što je za 8,6 odsto manje nego u 2016. i najniža proizvodnja od 1957. godine, kada je "skliznula" na 173,8 miliona hektolitara, navodi se u izveštaju te organizacije sa sedištem u Parizu.  Jedan hektolitar je ekvivalent za nešto više od 133 standardne boce vina od 0,75l.  Svi vodeći proizvođači vina u EU su prošle godine bili pogođeni lošim vremenskim uslovima, što je prouzrokovalo ukupan pad proizvodnje od 14,6 odsto na 141 milion hektolitara, poručuju iz OIV-a.  Italijanska proizvodnja vina je pala za 17 odsto na 42,5 miliona hektolitara, francuska za 19 odsto na 36,7 miliona, a proizvodnja u Španiji za 20 odsto na 32,1 milion hektolitara, prema projekcijama te organizacije. Francuska vlada je prošle godine saopštila da je pad proizvodnje vina posledica loših vremenskih uslova, kao što su prolećni mraz, suša i oluje koje su pogodile ključne vinogradarske regione - Bordo i Šampanju. 

Nasuprot tome, proizvodnja je bila gotovo stabilna u SAD, četvrtom najvećem proizvođaču, i u Kini, koja je postala sedmi najveći proizvođač vina posle Australije i Argentine. 

U Latinskoj Americi trendovi su mešoviti, s obzirom na 25-procentni skok proizvodnje u Argentini i pad od 6 odsto u Čileu. Istovremeno, globalna konzumacija vina je porasla na oko 243 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 1,8 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. SAD su potvrdile poziciju najvećeg konzumenta vina u svetu sa popijenih 32,6 miliona hektolitara, a na drugom mestu je Francuska sa 27 miliona. Potrošnja vina u Kini je značajno porasla treću godinu zaredom, sa prošlogodišnjim rastom od 3,5 odsto na 17,9 miliona hektolitara. Gledano sa izvozne strane, Španija ostaje najveća izvozna zemlja po obimu proizvodnje, sa udelom na globalnom tržištu od 20,5 odsto, dok Francuska drži vodeću poziciju kada je reč o vrednosti izvoza, sa prošlogodišnjim izvozom vrednim 9 milijardi evra. Generalno gledano, globalni izvoz je dostigao 107,9 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 3,8 odsto više nego godinu dana ranije, a vrednost tog izvoza 30,4 milijarde evra, što je za 4,8 odsto više nego 2016. godine.

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis od ovog broja pokreće designLAB – novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh

Kako gore piše, moje ime je Dejan Vukelić – izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7… a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano – pitajte, komentarišite…

Kako smo na samom početku, bilo bi dobro da odgovorimo na neka osnovna pitanja a, u ovom prvom tekstu, najosnovnije od svih je baš

Šta (ni)je dizajn?

Odgovor na ovo pitanje možda je lakše pronaći ako krenemo sa sasvim druge strane, iz kontre – šta nije dizajn? Dizajn nije crtanje, iako crtanja ima dosta. Ono nekada dolazi na početku, ponekad ga nema sve do kraja, mnogo puta crtamo tokom celog procesa ali, svejedno, ono je samo jedan deo dizajna. Dizajn nije ni igranje mada nama dizajnerima naši klijenti često kažu „poigrajte se malo” sa ovim ili onim – a mi se uopšte ne igramo, naprotiv, radimo naporno i mnogo iako to, možda, deluje kao igra. Dizajn nije ni činjenje da stvari izgledaju lepo, pogotovu što je lepo sasvim lična kategorija – lepota je u očima posmatrača što reče izreka.

Na kraju, da ne produžavam u beskonačnost spisak onoga šta dizajn nije – dizajn nije ni umetnost. Umetnici su, bar oni pravi jesu, tanana bića i suptilne duše koje imaju ličnu i unutrašnju potrebu da svoje osećaje, mišljenja, stavove, shvatanja, doživljaje i doživljavanja podele sa svima nama i to, uglavnom, ne rade za tržište… ili im to nije pokretač i prva ideja.

S druge strane, dizajn je uvek tržišno orijentisan… on je potpuno planski proces kreiranja nečega što ima sasvim određenu namenu… on je način za definisanje problema i razvijanje rešenja – dizajn je taj koji materijalizuje određenu ideju! Pa, dakle,

Šta je dizajn?

Skoro sve što vidimo, dodirujemo, osećamo je neko, jednom, nekada dizajnirao. Sve oko nas što čovek pravi je proizvod dizajna – dizajnirano je, ređe nesvesno i skoro uvek svesno.

Volim da kažem, a to je valjda i u redu, imajući u vidu čime se bavim, kako je sve dizajn i dizajn je sve.

U današnjem svetu, sa današnjim tehnologijama, današnjim raspolaganjem vremenom, današnjim stepenom koncentracije – vizuelna komunikacija je dominantni vid primanja informacija i to je sasvim uredu jer iako mi vidimo očima mi zapravo gledamo mozgom prevodeći slike u poruke.

U svakom svom obliku, bilo da je industrijski, grafički, web, … dizajn je taj koji te slike i reči uobličava u poruke. A danas je sve poruka – i proizvod na polici samoposluge, i bilbord pored puta, i novinski oglas, i uputstvo za korišćenje nečega... Onda je, dakle, sve proces prenošenja poruka – između proizvoda i usluga i potrošača i korisnika. Rečju, sve je komunikacija.

Dobar dizajn, šta god da jeste, čini da se krajnja poruka prenese na najjednostavniji, najbrži i najefikasniji način, da se komunikacija odvija glatko i bez šumova.

Imajući sve u vidu, za nas koji dizajn živimo svakodnevno, a i uopšte, dizajn je razmišljanje, prvo pa sve ostalo. On je veoma kompleksna priča koju čini tako mnogo pitanja na koja treba naći prave i jasne odgovore da bi se kreirala ta jedinstvena poruka koju bi primalac trebalo da dešifruje onako kako je to najoptimalnije za brend za koji radimo.

Verujem da sam uspeo da vam približim šta je to dizajn i da vas zainteresujem da promislite o tome zašto je on bitan. U narednim brojevima baviću se još nekim teorijskim aspektima dizajna čisto da postavimo osnove za dalje. Tako ću govoriti i o dizajn procesu, i o savetima za izbor i angažovanje dizajnera ili dizajn studija, i o zamkama koje bi svakako trebalo izbeći, i o… Kasnije, kako vreme bude odmicalo, biće tu i različitih primera sa stranog i, posebno, domaćeg tržišta a biće i nekih pomerenih i lepršavih tekstova…

Ono što je prvo sledeće na redu je potpuno ekonomski orijentisano, sasvim se kreće u tržišnim kategorijama, pa onda u sledećem broju: Uticaj dizajna

Antrfile: Odličan primer za tvrdnju da dizajn materijalizuje ideju je 2010. godina kada je Apple lansirao prvi iPad. Do tog trenutka tržište tableta nije postojalo, nismo znali šta su, uopšte nam nisu bili potrebni… štaviše polovina svih analitičara smatrala je da je u pitanju čist i potpuni promašaj. Ispostaviće se sasvim drugačije – do kraja ove godine broj korisnika tableta približiće se brojci od milijardu i 250 miliona korisnika. Tokom tih 7 godina, Apple-ov tržišni udeo se sa početnih 100% smanjio na današnjih skoro 26%, ali i to je svaki četvrti, jel? Naravno da dizajn nije jedini koji je omogućio nastanak, razvoj i uspeh tableta – zaista su brojni drugi faktori i uticaji no dizajn je taj koji je ideju učinio stvarnom u svakom pojedinom delu njene realizacije. Pa je tako kreirana potreba za nečim za čime potrebe nije bilo… i sve što uz to ide.

Autor: Dejan Vukelić

Beograd, 30. mart 2018 - NLB Banka Beograd je isplatila prvi kredit za poljoprivrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prvi isplaćeni kredit odobren je poljoprivrednom gazdinstvu iz Sombora, za unapređenje biljne proizvodnje. S obzirom na to da je nosilac gazdinstva žena poljoprivrednica, kamatna stopa koju će klijentkinja plaćati iznosi svega 1 posto na godišnjem nivou.

Podsećamo da se krediti iz ovog programa odobravaju za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavku hrane za životinje. Odobravaju se u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agrobiznisu je povodom odobravanja prvog subvencionisanog kredita izjavila: “Programi subvencionisanih kredita su izuzetno značajni jer poljoprivrednicima omogućavaju da pod izuzetno povoljnim uslovima dođu do sredstava koja su im potrebna za održavanje i unapređenje proizvodnje na njihovim gazdinstvima. S obzirom na to da je među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava samo 17 posto žena, dobro je da postoje dodatne olakšice za žene, kao i mlade poljoprivrednike i stanovnike nerazvijenih područja.

NLB Banka se uključuje u sve programe Vlade Srbije namenjene podršci agro segmentu jer verujemo da je ovo segment tržišta koji značajno doprinosi ekonomiji Srbije. Uz ove kredite, kao banka sa preko 10 posto učešća na tržištu kredita za poljoprivrednike, koja je prošle godine udvostručila svoj portfolio u tom segmentu, u svojoj ponudi imamo širok spektar proizvoda i usluga prilagođenih potrebama poljoprivrednika. Pored toga, poljoprivrednicima je na raspolaganju sve veći tim naših agro savetnika koji su tu za sve konsultacije i podršku”.

U Svečanoj sali Skupštine grada Beograda dodeljene nagrade „Moj izbor“ Udruženja „Moja Srbija“. Tom prilikom je jedina domaća i najjača osiguravajuća kuća nagrađena kao jedna od odobintica. Priznanje „Moj izbor“ u ime Kompanije „Dunav osiguranje“ primila je Ana Abramović, direktorka Sektora za marketing najveće osiguravajuće kuće u Srbiji. U svom obraćanju Abramović se zahvalila potrošačima na poverenju koje ukazuju „Dunav osiguranju“ i istakla da će Kompanijama to cenitini i godinama pred nama.

„Moj izbor“ organizuje se tradicionalno, sada po osmi put, a ovogodišnja akcija realizovana je uz podršku potpredsednice Vlade Republike Srbije Zorane Mihajlović, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Grada Beograda.

Osnovni cilj kampanje je podsticanje razvoja domaće proizvodnje, kao i poboljšanje kvaliteta robe i usluga. Priznanje „Moj izbor“ jedinstveno je i po tome što se dodeljuje isključivo na osnovu glasova potrošača. Ove godine akcijom je obuhvaćeno 780 domaćih proizvoda i brendova.

U okviru svečanosti prisutnima su se obratili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka za građevinarstvo, saobraćaja i infrastrukture, Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda, kao i Milan Ristić, predsednik udruženja „Moja Srbija“.

 

Ana Abramović, direktorka Sektora za marketing,

Kompanije „Dunav osiguranje“

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 652 tone robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (152 t), šargarepom (103 t), jabukom (73 t), pomorandžom (69 t), crnim lukom (67 t) i krompirom (45 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (145 t → 152 t) i šargarepe (87 t → 103 t), dok je promet: jabuke (83 t → 73 t), pomorandže (98 t → 69 t), crnog luka (83 t → 67 t) i krompira (52 t → 45 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         25 - 65 din.

pomorandža               70 - 120 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 100 din.

 

 

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31