Pare iz pretpristupnih fondova EU za razvoj sela, namenjene za kupovinu traktora još nisu podeljene. Kako saznajemo, pristiglo je više zahteva nego što je sredstava, pa se sada razmatra kako da se preraspodeli novac koji je na raspolaganju. Poljoprivrednici su do 26. februara podnosili papire za odobravanje prava na podsticaje, a pristiglo je 393 zahteva. Za nabavku traktora namenjeno je 4,65 miliona evra.

- Dogovaramo se sa predstavnicima EU kako da prebacimo višak para sa nekih drugih pozicija kako bismo mogli da isplatimo sve zahteve za nabavku traktora - kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Ukoliko se to ne dogodi, napraviće se rang-lista i počeće raspodela. Do kraja godine će svakako biti završena.

Kada je reč o nabavci traktora za voćarsku proizvodnju, za šta je konkurs bio prošle godine, a subvencionisala je država, pristiglo je 2.700 zahteva, od kojih je 2.300 ispunjavalo sve uslove. Ostalo je da se isplate sredstva za još nekih stotinak traktora.

- U toku je obrada pristiglih zahteva - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju:

- Uprava za agrarna plaćanja ulaže napore da rešenja stignu do poljoprivrednika u što kraćem roku.

Za nabavku traktora i druge mehanizacije na raspolaganju je 8,3 miliona evra iz fondova EU i budžeta Srbije.

Iznosi podsticaja iz IPARD koje korisnik može da ostvari u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5.000 do milion evra.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:741119-AKCIJA-MINISTARSTVA-POLjOPRIVREDE-Za-traktore-393-zahteva

U krugu Poslovne zone „Obućara“ u Novoj Varoši danas će biti uručena oprema i mehanizacija učesnicima projekta „Održiva poljoprivreda, održiva inkluzija, održivo selo – OPIS“. Projekat je realizovan u okviru programa „Inicijativa za inkluziju“, koju finansira GIZ, a u kome su partneri opštine Nova Varoš, Arilje, Lučani, Požega, Bajina Bašta, Čajetina, Udruženje „Fenomena“ Kraljevo i Građanska romska inicijativa „GRIN“ Arilje.

Nakon nekoliko krugova selekcije odabrano je 40 lica, među kojima i 5 poljoprivrednika sa teritorije opštine Nova Varoš za koje se dodeljuje podrška u vidu opreme za održivu poljoprivredu u iznosu do 2.000,00 EUR po odabranom korisniku i finansijske subvencije za održivo bavljenje poljoprivredom.

Svi učesnici na kraju obuke bili su u obavezi da izrade Biznis planove za svoje gazdinstvo, kojim su konkurisali za donatorska sredstva. Najbolji biznis planovi su nagrađeni opremom, koja će po oceni samih učesnika na najbolji način unaprediti njihovo poslovanje. Odluka o izboru najboljih biznis planova je objavljena na zvaničnom sajtu Opštinske uprave Nova Varoš 30. aprila 2018. godine.

Dobitnici opreme i mehanizacije sa teritorije opštine Nova Varoš: Dragan Radišić (laktofriz, muzilica, rasipač đubriva), Goran Marković (rotaciona sitnilica, traktorske grabulje, prskalica za voće), Radoje Popović (rotaciona sitnilica, traktorska prskalica), Lazar Krstić (agregat za električnu energiju) i Velibor Remović (30 košnica i oprema za pčelarstvo)

Pored ovih pet poljoprivrednika, koji će dobiti mehanizaciju i opremu, za još dva Novovarošanin, Neška Bakovića i Jefta Zorića, obezbeđena je radna praksa na poljoprivrednim gazdinstvima uz nadoknadu troškova prevoza i ishrane u bruto iznosu od 500 EUR.

 

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest498365.html

Od 8. do do 12. februara, grupa poljoprivrednika većinom iz vojvođanskih sela, i desetak sa juga Srbije, savetodavci iz Poljoprivrednih stručnih službi, predstavnici NLB banke i firme VGP iz Novog Sada, dva novinara, posetili su fabriku HATTAT u gradu Čerkeskoju u Turskoj.

U fabricu HEMA (HATTAT je deo HEMA korporacije) omogućeno im je da vide livnicu, gde se izrađuju blokovi za PERKINS motore, odlivci za prednji most, hidrauliku, menjače i diferencijale koji se liju i sklapaju za HATTAT traktore, kao i za ostale eminentne proizvođače. Mogao se i videti deo fabrike za montažu i isporuku navedenih delova. U fabrici je  74 odsto radnika u  proizvodnji, a 26 odsto inženjeri i administracija.

Posetu su  završili  na poligonu gde je svima omogućena vožnja,  i detaljan pregled na modelima T4100 - 102 KS i 285 S - 82 KS.

Hattat A serija traktora objedinjuje modele traktora različitog raspona snage (50 do 120 KS), zbog čega ih u matičnoj zemlji često nazivaju turskim hrvačima. Traktori se izvoze u preko 20 zemalja, a u Poljskoj je brend Hattat bio izabran za traktor godine.

Hema proizvodi radilice za Ferarri, rade za  Mercedes, za Johan Deere, menjače i prenosne kutije.  Kako smo čuli od predstavnika kompanije, ako bi oni stali mesec dana sa proizvodnjom, sve ove kompanije bi takođe stale sa radom. Traktore prave samo po poruđžbini, nemaju na lageru. Imaju dosta malih traktora, jer to njihovo tržište najviše traži. Na domaćem tržištu su četvrti po proizvodnji traktora, a najveći su izvoznici u poslednje dve godine u Turskoj.

Naše poljoprivrednike su dosta zanimali voćarski traktori, i većina njih je došla da vidi, neki su već kupili, a neki su u pregovorima za kredite NLB banke. Srbiju smatraju kao što su nam i istakli kao normalno tržište, nismo zahtevni, kao što su Island i Irska.

Hattat holding osnovan je 1975. godine u Turskoj i do sada njegov sistem broji 21 firmu. Korporacija Hattat proizvodi delove za brojne strane proizvođače poljoprivredne mehanizacije, za kompanije Valtra, Caterpillar, Perkins, John Deere, a određene delove pravi i za američko tržište.

Trenutna proizvodnja delova za poljoprivrednu mehanizaciju, poput menjača, ima kapacitet proizvodnje za milion vozila godišnje. Kompanija trenutno zapošljava 4.000 radnika, a fabrike se nalaze širom Turske. Niska potrošnja goriva i dug vek trajanja!

Hattat Compact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Voćarski traktori A serije pogodni su za sve vrste radova u voćnjacima, povrtnjacima i vinogradima. Od voćarskih do kompaktnih modela, svi su svojim dimenzijama i performansama prilagođeni su svim uslovima rada te osiguravaju udobnu vožnju, superiornu pokretljivost te lako i jednostavno okretanje. U Hattat traktore ugrađen je 3-cilindrični Perkins motor s rasponom snage od 50 do 79 KS (37 kW, 50 kW, 58 kW) i zapremninom od 3.300 ccm.

HattatCompact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Posetili smo prodajni plac lokalnog dilera OZDOKEN mašina i sejalice čiji smo takođe zastupnik za Srbiju. Najveću pažnju naših putnika je izazvala pneumatska diskosna sejalica za kukuruz.

Duško Pavlović iz Arilja, bavi se voćarstvom, najviše proizodi jabuke i malinu. Zasadi su kako nam je istakao stari, pet, deset i dvadeset godina. Jabuku izvoze u Rusiju, i nemaju nikakvih problema. Ima hladnjaču kapaciteta 100 tona. Maline najviše izvoze u smrznutom stanju. Imaju sistem za navodnjavanje i protiv gradnu mrežu. Duško je krenuo u Tursku da bi video voćarski traktor, jer ima nameru da kupi.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom u agrobiznisu,  istakla nam da je svrha ovog putovanja, da okupe klijente da vide kompletnu proizvodnju, od početka do kraja. Cilj im je da se upoznaju sa potencijalnim klijentima, i da im predstave ponudu banke, to što im oni mogu ponuditi, da bi lakše kupili traktore.

Prikolice su izuzetno važne u procesu poljoprivredne proizvodnje, kako sa aspekta sigurnog i blagovremenog prevoza poljoprivrednih proizvoda, tako i sa aspekta bezbednosti. Posle završene sezone, prva mera je čišćenje i pranje od biljnih ostataka i zemlje, posebno rubova na stranicama, gde je moguće zadržavanje vlage.

Potrebno je pregledati da li su creva hidrauličnog sistema neoštećena, a ukoliko ima oštećenja i tragova curenja ulja, treba ih zameniti. Elektro instalacija na prikolici mora biti ispravna, kao i svi mehanizmi za zatvaranje stranica, radi sprečavanja nekontrolisanog i iznenadnog otvaranja u toku transporta. Posebnu pažnju treba posvetiti proveri sistema za kočenje, kao i vizuelna provera šasije da li ima vidljivih oštećenja ili pukotina, koje mogu nastati usled preopterećenja i lošeg puta. Jednom godišnje treba skinuti točkove, pregledati kočnice i podmazati ležajeve točka.

Pneumatike za vreme zimskog mirovanja treba napumpati na odgovarajući pritisak i ukoliko ima ostataka ulja i maziva treba ih otkloniti. Prostorija za smeštaj treba da bude suva i bez uticaja direktne sunčeve svetlosti. Namenske prikolice, koje na podu imaju lance i mehanizme za razbacivanje stajnjaka, treba podmazati i nauljiti.

Rasipači mineralnog đubriva su posebno osetljivi za pripremu za duže mirovanje. Ukoliko se pripreme ne obave na pravilan način posle zime kada dođe vreme za ponovnu upotrebu, obično su neupotrebljivi i zahtevaju dodatne popravke. Mineralna đubriva su zbog svog sastava izuzetno agresivna na metalne delove rasipača i izazivaju ozbiljna oštećenja koja dovode do poremećaja u radu mašine. Abrazivnom dejstvu su posebno izloženi mehanizmi za izuzimanje i doziranje mineralnog đubriva. Posle svake upotrebe rasipač treba dobro oprati, osušiti i podmazati sve habajuće delove antikorozivnim sredstvom. Sve mazalice posle pranja treba podmazati i tako istisnuti ostatke vode koje ostaju posle pranja. Sva mesta koja imaju oštećenja (skinuta boja i korozija) treba dobro očistiti i ofarbati. Pneumatici i ostali sklopovi se pripremaju na isti način kao i kod ostalih mašina.

 

Željko Lazić 

www.agrobiznis.rs 

Prvi konkurs u Srbiji za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj (IPARD), za kupovinu traktora i druge mehanizacije, biće raspisan 25. decembra.

Kako je potvrđeno Beti u Ministarstvu poljoprivrede, postupak raspisivanja poziva počinje danas, a formalan poziv poljoprivrednicima biće objavljen u ponedeljak.

Poljoprivrednici će moći da konkurišu za ukupno 8,3 miliona evra bespovratnih sredstava za nabavku traktora i mehanizacije, odnosno da računaju na povraćaj oko 60 odsto vrednosti ulaganja, u čemu EU pomaže sa 75 odsto novca, dok se ostatak obezbeđuje iz budžeta Srbije. 

Srbija će do 2020. godine moći da iskoristi ukupno 175 miliona evra iz IPARD fondova, a kako je ranije najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, u narednoj godini na raspolaganju bi trebalo da bude oko 50 miliona evra. 

Za sredstva mogu da se prijave vlasnici porodičnih gazdinstava, preduzetnici, zadruge, mala i srednja agro preduzeća, ali ne i "tajkuni", ni oni koji imaju manje od dva hektara zemlje ili nedovoljan broj grla stoke. 

Na novac ne mogu da računaju oni koji nisu prijavljeni u APR-u ili su u stečaju ili likvidaciji ili im je račun u blokadi duže od trideset dana. 

Podnosilac mora da ima manje od 250 zaposlenih i godišnji promet ne veći od 50 miliona evra. 

Novac iz IPARD fondova neće moći da se koristi za plaćanje poreza, carina, kupovinu, zakup ili lizing zemljišta i postojećih objekata, kao ni za kazne i sudske troškove i polovnu mehanizaciju, bankarske i putne troškove, doprinose u nature, ali ni troškove održavanja, amortizacije ili zakupa, troškove špedicije, prevoza i montaže. 

Minimalna vrednost povraćaja novca iznosi 5.000 evra, a maksimalan iznos za određene investicije ide i do milion evra, a pojedeinac može da ostvari maksimalan povraćaj od 1,5 miliona evra u vreme trajanja programa. 

Drugi konkurs očekuje se u martu 2018. godine, a poljoprivrednici će moći da se prijave za novac potreban za kupovinu opreme za preradne kapacitete, kao i za marketing, za šta je namenjeno 11,7 miliona evra. 

Svi detalji konkursa, kao što je lista prihvatljivih i neprihvatljivih troškova, moćiće da se nađu na sajtu Ministarstva poljoprivrede. 

Uprava za agrarna plaćanja je već obučila savetodavne stručne službe koje na terenu podučavaju poljoprivrednike o mogućnostima koje im pruža IPARD, a biće štampane i detaljan vodič za buduće korisnike sredstava.

Izvor: www.b92.net

 

Ko će u narednoj godini dobiti najviše novca? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3391-ko-ce-u-narednoj-godini-dobiti-najvise-novca

 

Mašine i traktori koji se danas koriste u poljoprivrednoj proizvodnji su izuzetno skupi, vrlo sofitiscirani i zato im treba posvetiti dovoljno pažnje u periodu kada su na duže vreme uskladišteni.

Opšte je poznato da vlaga i prljavština ubrzavaju oksidaciju metala i prouzorkuju njihovo brže propadanje. Sve mašine u toku zimskog perioda treba da budu uskladištene u zatvorenom, suvom i tamnom prostoru. Dakle, mašine se mogu ispravno čuvati samo u hangarim, garažama, šupama, tremovima i drugom prostoru koji je namenjen za tu svrhu.

Pre skladištenja svi nedostatci koji su se pojavili u toku eksploatacija moraju se otkloniti i popraviti. Popravka i otklanjanje nedostataka se ne odlaže, jer u toku zime se često i zaboravi na iste, pa se u toku remonta pojavljuju dodatne poteškoće prilikom defektiranja i nabavke rezervnih delova.

Odmah nakon završetka rada  a pre skladištenja, potrebno je temeljno očistiti i oprati sve mašine i traktore koji se neće upotrebljavati duži vremenski period.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

SAVETI: Čišćenje i održavanje prskalica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3392-saveti-ciscenje-i-odrzavanje-prskalica

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će prvi poziv za poljoprivrednike u okviru IPARD programa biti objavljen 20. decembra - za nabavku traktora i mehanizacije.

- Posle osam godina ćemo pokrenuti taj proces - rekao je Nedimović. Tako će početi realizacija dugo očekivanih pretpristupnih sredstava EU-IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra, koje mora da iskoristi do kraja 2018. godine. Sredstva su namenjena unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane u Srbiji, a sve u cilju usaglašavanja poljoprivrede Srbije sa standardima EU.

Inače, budžetom za 2018. Ministarstvu poljoprivrede dodeljeno je 44,1 milijardu dinara, od čega je za subvencije ukupno namenjeno 34,3 milijarde, što je za 2,4 milijarde dinara više nego 2017.

Izvor: www.naslovi.net

 

Ko će u narednoj godini dobiti najviše novca?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3391-ko-ce-u-narednoj-godini-dobiti-najvise-novca

 

Ukoliko dođe do konkretnih dogovora o kupovini brenda IMT, fabrika bi bila izgrađena negde u Srbiji, a ne na mestu postojećih objekata u Beogradu.

Predstavnici indijskih kompanija "Mahindra" i "Tafe" uskoro bi trebalo da posete Srbiju i završe razgovore započete prilikom nedavne posete ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića Nju Delhiju.

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, kompanija "Tafe" najbliža je odluci da otkupi brend Industrije mašina i traktora Beograd (IMT), dok bi "Mahindra", najverovatnije, u Srbiji otvorila fabriku za primarnu proizvodnju, preradu i otkup voća.

Ministar Nedimović je nedavno u Indiji razgovarao sa predstavnicima ovih kompanija. Kako je rekao, oni su više nego zainteresovani da rade u Srbiji. Srpska delegacija spremila se najbolje što je mogla, a sve u cilju da ponovo oživi proizvodnju traktora. Stručnjaci smatraju da je nedopustivo da jedna agrarna država uvozi traktore i poljoprivredne mašine, kao i da nije trebalo da dozvoli da se ugasi gigant kakav je bio IMT. Srbija, kako naglašavaju nadležni, ima i znanje i tradiciju u proizvodnji traktora, ali nedostaje novac kako bi ta proizvodnja bila obnovljena.

Ukoliko dođe do konkretnih dogovora o kupovini brenda IMT, fabrika bi bila izgrađena negde u Srbiji, a ne na mestu postojećih objekata u Beogradu. Na prostoru gde se nalazi IMT, u narednim godinama mogao bi da nikne novi stambeno-poslovni objekat.

Kada bude završena sertifikacija uvoza u Indiju za jabučasto i jagodičasto voće iz Srbije, prvi domaći proizvodi mogli bi da krenu put ove zemlje. Kako saznajemo, kruške su već spremne, čeka se samo na usaglašavanje veterinarskih i fitosanitarnih propisa i potpisivanje sertifikata.

Izvor: www.novosti.rs

Bili ste u prilici da radite na podsticanju poljoprivrede i na nivou lokalne samouprave i na nacionalnom nivou. Šta je vaša preporuka lokalnim samoupravama da čine, a šta će Ministarstvo poljoprivrede podržavati u narednom periodu?

Ministar Nedimović je na pitanje urednika Agrobiznis magazina, Gorana Đakovića, rekao da ove godine imamo drastičan pad prinosa poljoprivrednih kultura, naročito ratarskih, što predstavlja veliki problem u našoj zemlji. Druge evropske zemlje nemaju problem koji je kod nas aktuelan, pa tako ne možemo ni očekivati da cene žitarica budu visoke, dodaje ministar.

Govoreći o merama za ublažavanje posledica suše, on je naveo da je do sada primenjeno šest mera koje su bile usmerene na pomoć u jesenjoj setvi ili otkupu poljoprivrednih proizvoda, i najavio još mera poput one koja se odnosi na lakše plaćanje naknade za odvodnjavanje, kao i investicije u protivgradne sisteme. U oblasti povrtarstva, od velikog su značaja sistemi za navodnjavanje, koji su u našoj zemlji, iz godine u godinu, sve više zastupljeni.

Ministar je najavio da će razgovati sa dva najveća indijska proizvođača traktora, kompanijama Tafe i Mahindra, koje su zainteresovane da proizvode traktore u Srbiji. Nedimović je najavio da će u drugoj nedelji decembra biti raspisan prvi konkurs za sredstva pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD). "Prvi konkurs odnosiće se na dodelu sredstava za traktore i mehanizaciju, a u februaru ili martu naredne godine trebalo bi da bude raspisan konkurs za prerađivačku industriju", istakao je Nedimović, i dodao da će ukupno na raspolaganju biti 40 miliona evra od 175 miliona, koliko je Srbiji omogućeno u prvom ciklusu pomoći iz Evrope.

Srbija je 16. oktobra predala aplikaciju Evropskoj komisiji, čiji će predstavnici doći od 20. do 24. novembra u Beograd u kontrolu, nakon čega bi Srbija trebalo da dobije odobrenje da novac povlači iz fondova. 

 

Nagrađeni najbolji poljoprivrednici u 2017. godini 

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/nagrade-i-priznanja/item/3256-nagradeni-najbolji-poljoprivrednici-u-2017-godini

 

Ministar je naveo da država čini sve da zaštiti domaćeg proizvođača i istakao da će u nailazećoj sezoni slava biti pojačane kontrole da bi na slavskim trpezama sve bilo zdravo i kvalitetno.

Šta nas novo očekuje kada je reč o sektoru koji vi vodite?

- Ono što je najvažnije jeste da će srpska poljoprivreda dogodine dobiti deset odsto više novca nego ove i da će on stići iz IPARD fonda. Prvi put ćemo povući 40 miliona evra evropskih para, koji će ići direktno u ruke poljoprivrednika, a ne u institucije.

Kako će ljudi moći da dođu do para?

- U decembru će biti prvi poziv za traktore i mehanizaciju, a u martu za izgradnju objekata za skladištenje prerađivačke industrije.

Bezbedna hrana na pijacama

- Uvodimo poseban pravilnik koji će važiti od sledeće godine i koji se odnosi na tradicionalne proizvođače i prerađivače mesa i mleka, da oni mogu svoju robu da iznose na lokalne pijace, a da zadovoljavaju bezbednosni aspket. Pomoći ćemo im i finansijski da mogu da nabavljaju opremu i da šire svoje prerađivačke kapacitete.

Na šta se ljudi najviše žele, koji su njihovi zahtevi?

- Ljudi se uglavnom žale na to da imaju manje prinose i da ne mogu da izvezu svoju robu zato što je ogroman uvoz. Uvek kažem da je poljoprivreda grana privrede, rizici uvek postoje i u svakoj drugoj delatnosti, pa tako i u poljoprivredi. Ne može država da bude garant svega u svakom trenutku. S druge strane, ako mi zabranimo da bilo ko uveze nešto u Srbiju, kako da očekujemo da bilo šta izvezemo.

Da li država može da zaštiti domaćeg proizvođača?

- Apsolutno, u pogledu kvaliteta. Na tome radimo, osnivamo laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka da sprečimo da uđe nešto što nije kvalitetno, laboratoriju za bezbednost hrane, koja će u martu sledeće godine početi sa radom. Na taj način želimo da zaštitimo srpske kupce, a na indirektan način i proizvođače.

Koliko je zdrava hrana koju jedemo?

- Imamo karantine za životinje i robu koja je poreklom od životinja, koju posebno tretiramo i posmatramo. Mi 30 dana posmatramo stoku u karantinu i ona ne može da uđe na tržište pre toga. To je potpuno liberalizovano u Evropi i nema tih karantina. Nama ti karantini pomažu da ukoliko postoje neke bolesti koje se mogu otkriti za tih trideset dana mi reagujemo i da takva stoka ne može da uđe u Srbiju.

U kojim su objektima građani sigurni da će kupiti nešto zdravo?

- Ako roba uđe na rafove, mi je odmah kontrolišemo. Bez obzira na to čiji su rafovi. Naravno da postoje oni koji uvek žele nešto da poture, ali pre ili kasnije, kao što je, na primer, bilo sa medom, mi ih pronađemo. Najrizičniji su proizvodi koji su životinjskog porekla, meso i mleko. Tu obraćamo posebnu pažnju.

Problem je prerada

Decenijama slušamo priče da Vojvodina može da hrani celu Evropu. Zašto onda danas ne može da hrani Srbiju, nego moramo da uvozimo?

- Nama je problem prerađivačka industrija. Nama je u tranziciji tu pukla stvar, mi to sada ponovo uspostavljamo. Suština je u toj dodatoj vrednosti kako bi se što više robe u primarnoj proizvodnji proizvelo i kako bi ona bila prerađena, a samim tim povećavate i cenu po kojoj seljaci i farmeri prodaju svoju robu.

Izvor: www.alo.rs

 

Nedimović najavljuje novi sistem protivgradne zaštite a i rešenja za mlade poljoprivrednike

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3216-nedimovic-najavljuje-novi-sistem-protivgradne-zastite-a-i-resenja-za-mlade-poljoprivrednike

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30