U sezoni smo svinjokolja i proslava, pa je to i period kada su tovljenici i prasad traženi i na ceni, ali ova godina je drugačija. Proizvođači kažu mala je potražnja pre svega prasadi, ali i tovljenika, što je uticalo i na pad cene.
Na poljoprivrednom gazdinstvu Predraga Garajskog iz Gakova tovljenici su spremni za tržište, ali su kupci retki."Imao sam 30 komada tovljenika, pola je prodato, pola je još u oborima. Zbog korone prodaja je slaba. Ne traže se ni prasad ni tovljenici. Cena po kojoj prodajem tovljenike je 170, a državna je 150. Nije isplativa ni ova od 170, jer sve ispod 200, 220 dinara po kilogramu je gubitak", kaže Garajski.

"Kukuruz smo kupovali po ceni od 20 dinara i kako se onda sa ovom otkupnom cenom može isplatiti tov? Nikako", kaže Predragov sin Dejan.

U sličnoj situaciji su i proizvođači prasadi. Jovica Čule iz Prigrevice kaže da je cena prasadi 190 dinara, ili nešto iznad toga ukoliko se prodaju na komad.

"Otkupna cena prasadi, ovih naših seljačkih da kažem, je 190 dinara, drugu cenu imaju veliki proizvođači, ali ja govorim o nama malim proizvođačima. Za prodaju na komad - dva cena je 220 - 230 dinara. Potražnje nema jer nema slavlja, okupljanja. Na ceni prasadi od 190 dinara mi smo bukvalno na nuli. Soja je 50, kukuruz 20 dinara. Nije gubitak, ali zarade nemamo", kaže Čule i dodaje da će u februaru i martu potražnja biti još i manja, što će još dodatno oboriti cene.

Jovica Čule podseća na stare paritete koji su uvek važili u svinjarstvu. "Kilogram žive mere tovljenika vredi kao i 10 kilograma kukuruza. Ako je tako onda je zarada po tovljeniku od 10 do 15 evra. Danas je cena tovljenika 150 dinara, a 10 kilogram kukuruza 200 dinara. I sve sam rekao", kaže Čule.

Ovaj poljoprivrednik iz Prigrevice kaže da je u ovoj situaciji pomoć to što stočari dobijaju državnu zemlju po pravu prečeg zakupa. Pomoć su i subvencije za umatičene krmače od 15.000 dinara, ali kako kaže isplata kasni oko godinu dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/mala-potraznja-prasadi-i-tovljenika-i-pad-cene-muci-stocare_1182787.html

Početkom ove godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za poljoprivredu povećali su subvencije za svinje nazimice sa 10 na 15 hiljada dinara. To je neke farmere podstaklo da se ozbiljnije bave tovom svinja, budući da su mnogi, zbog promenjive cene živog mesa, odustali od tog posla. Josip Skendesrović farmer tovljenika iz Subotice, duže od 15 godina bavi se ovom proizvodnjom. Godišnje na tržište plasira oko hiljadu tovljenika, a u rasplodu trenutno ima četrdeset krmača.

"Cena je sada dobra,korektna,posle zimskog pada što je bijo,sada mislim da je to ok, sada je to nekih 150 plus PDV pa dostižemo nekih 170, 180 dinara to je korektno i u redu", kaže Josip Skenderović iz Subotice.

Dušan Brčin iz Bačke Topole nedavno se počeo baviti ovom proizvodnjom na šta su najviše uticale najnovije subvencije.

"Trenutno imam trideset dve krmače i idem na četrdeset krmača. To je negde oko sedamstotina tovljenika, trenutno. Krajnji plan za sad ono što planiram nekih osamdeset do stotinu krmača, pa videćemo koliko budemo uspeli oko tih subvencija i pomoći države", navodi Dušan Brčin.

Da su najnovije mere vlade Srbije oko povećanja subvencija dale dobre rezultate, potvrđuju nam i na jednoj od naših većih farmi za uzgoj nazimica i tovljenika u Ruskom Krsturu.

"Naš godišnji kapacitet je nekih dve hiljade nazimica priplodnih i oko 5.000 prasadi za tov, mogu da se pohvalim da smo do kraja septembra prodali sve količine", navodi Danilo Jakovljević, direktor "Nukleus agrara F1" u Ruskom Krsturu.

U Srbiji se godišnje proizvede oko tri miliona tovljenika od toga dvadeset odsto ide u izvoz, a pitanje je može li više i šta bi trebalo uraditi.

"Mi moramo shvatiti ovu mogućnost za izvoz veoma ozbiljno, sa tim ne smijemo da se igramo, da proizvođači svinja ne prođu kao proizvođači malina, višanja i trešanja i tome slično, tako da u principu svi akteri u ovoj proizvodnji počev od primarne proizvodnje, do klanične industrije do eksportnih firmi, moraju da budu vrlo ozbiljni, jer ako propustimo ovakvu šansu, postavimo se kao neozbiljni dobavljači svinjskog mesa na rusko tržište i sutra na kinesko tržište mislim da nećemo imati perspektivu u ovom poslu", smatra profesor dr Ivan Radović.

Prema rečima stručnjaka sledeći korak koji treba da uradi ministarstvo poljoprivrede to je uvođenje ocene mesnatosti svinjskih polutki na liniji klanja, a to znači da će se tovljenici plaćati na osnovu mesnatosti, time ćemo dobiti da pravi farmer dobiju bolju cenu dok će se eliminisati povremeni proizvođači i preprodavci.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3594082/subvencije-za-tov-svinja.html

Dok otkupna cena tovljenika varira, poslednjih dana čak i pada, cena svežeg mesa u prodavnicma je u stalnom porastu. Svinjetina je poskupela 10 do 15 odsto. Prerađivači kažu to je zbog pojave svinjske kuge u Kini. Svinjski but je skuplji za oko pedeset dinara po kilogramu i u većini šabačkih mesara košta 500 dinara. Skočila je cena i drugih vrsta svinjskog mesa.Na drugoj strani, otkupna cena tovljenika nije porasla, ali stočari kažu navikli su na nestablino tržište i gubitke u proizvodnji.

"Cena svinja ide gore dole kao otkucaji srca. Dvadeset, trideset dinara gore dole ide, to je nešto. Na tržištu se čuda dešavaju", kaže Željko Milutinović, stočar iz Drenovca.

Dodaje da je sada cena od 140 do 170 dinara.

"Trgovci dižu cenu u prodavnicama, seljak od toga ništa ne dobija i posle toga trgovci ne vraćaju cenu, tako da trpi potrošač, onaj sitan i radnik trpi te udare i stvara se pogrešna slika da je seljaku dobro da je seljak zaradio, nažalost, seljak sve manje zarađuje, a sve više gubi", ističe Predrag Srdanović, Odeljenje za poljoprivredu grada Šapca.

Prerađivači kažu odgovor je u Kini, odnosno u svinjskoj kugi koja se pojavila u toj zemlji, zbog čega je poskupela svinjetina u Evropi, pa i u Srbiji.

"Cena se ne formira u Srbiji, cena se formira na berzi koja je svakog četvrtka u Nemačkoj. Mi apsolutno nemamo nikakav uticaj, ni klaničari, ni trgovci, ni odgajivači. To je berzanska roba kao što je kukuruz i pšenica", navodi Ivan Mihailović iz mesare "Sind".

Prosečan stanovnik Srbije godišnje pojede oko 35 kilograma svinjskog mesa. Zbog porasta cene prasadi u Evropi u narednom periodu očekuju se nova poskupljenja.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3556434/svinjska-kuga-u-kini-podigla-cenu-mesa-u-srbiji.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28