Festival grožđa i vina Oplenačka berba biće održan u Topoli po 56. put od 11. do 13. oktobra 2019. godine. Ova manifestacija ujedno je i sabor izvornog narodnog stvaralaštva.

Oplenačka berba odvija se u centru Topole, duž glavnih ulica, od Vinskog trga preko Vinske ulice do Кarađorđevog grada do Oplenca, navodi se na sajtu manifestacije.

Program počinje već u sredu, 9. oktobra, kada se ocenjuju vina i rakije. U petak 11. oktobra program počinje dečijim maskenbalom i predstavom za decu, a otvaranje je zakazano za 14 sati. Sajam vina otvara se u 16 sati, a od 18 je muzički program.

U subotu 12. oktobra biće održana izložba pasa i grožđa, kao i svečana dodela nagrada sa Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija. U večernjim satima posetioce ponovo očekuje koncert.

Nedelja, 13. oktobar, namenjena je muzici.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2652773/oplenacka-berba-po-56-put-u-topoli

Nad Topolom i okolinom u utorak je ispaljeno 12 protivgradnih raketa, a sistem protivgradne zaštite bio je spreman za rad, tvrdi direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić, i dodaje da država ima dovoljno raketa, kao i da u ovoj godini utrošeno 250.000 dinara za njihovu nabavku za 13 radarskih centara.Nikolić je kao nekorektnu i politizovanu ocenio je izjavu predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića da su voćke u tom kraju uništene jer, kako je rekao, sistem protivgradne zaštite ne funkciniše na pravi način i rakete se ne ispaljuju na vreme.

''To je nekorektna i netačna izjava. Strelci su bili u stanicama sat vremena ranije i bili su spremni da dejstvuju'', rekao je Nikolić u Jutarnjem programu TV Prva.

Na pitanje zašto su onda uništene voćke u Topoli, rekao je da pojedini predstavnici lokalnih samouprava nemaju adekvatno znanje o sistemu i da komentarišu visoko stručnu medotologiju politizujući događaje iz oblasti koju ne razumeju.

''Radarski centar ''Bukulja'' ispalio je 45 raketa, a nad opštiinom Topola je ispaljeno 12 raketa. Cilj protivgradne zaštite je da se stvore sitna zrna grada i ona jesu bila sitna, ali je vreme bilo hladno, tako da zrna grada nisu stigla da se dovoljno istope padajući na zemlju'', pojasnio je Nikolić i dodao su efekti odbrane u skladu s dometima struke i nauke u svetu.

Na konstataciju voditelja da samo Srbija i Hrvatska u Evropi koriste rakete kao zastareli sistem borbe sa oblacima, te da je u svetu osiguranje najbolja odbrana od grada, kao i da se koriste mreže za natkrivanje useva i reagensi koji se ispuštaju iz vazduha, Nikolić je naveo da je raketni sistem efikasniji od najsavremenijih tehnologija koje se, recimo, koriste u SAD.

''U SAD se takvim tehnologijama ostvaruje efikasnost od 35 do 50 odsto, a raketnim sistemom čak do 70 odsto. Prednost raketnog sistema je što se direktno gađa cilj, dok se iz aviona, recimo, izbacuje određena vrsta reagensa na okolinu'', pojasnio je direktor RHMZ-a.

Kako je rekao, država pomaže poljoprivrednicima u borbi protiv grada na tri načina: subvencioniše osiguranje, koje u opštinama kao što je Topola dostiže do 70 odsto, kao i da subvencioniše protivgradne mreže i finansira sistem zaštite.

Na pitanje zašto strelci nisu bolje plaćeni, budući da su im primanja oko 4.000 dinara a da obavljaju važan posao, Nikolić je kazao da je sistem uspostavljen tako što su strelci u početku štitili svoje njive i da su radili besplatno, a da je država kasnije počela da ih plaća u skladu s mogućnostima.

Naveo je da na šestomesečnom nivou strelci koštaju državu oko milion evra, kao i da ima osmatrača koji danonoćno rade cele godine rizičnije poslove koji se odnose na druge vremenske nepogode, a koji su, kaže, manje plaćeni od strelaca.

Istakao je i da su lokalne samouprave subjekti sistema i da imaju mogućnost i pravo da učestvuju u sufinanisranju strelaca na svojoj teritoriji i da kupuju dodatne količine raketa.

''One to uglavnom i rade, ali to ne radi opština Topola. Koliko se sećam, prošle godine su kupili simboličnih 15 raketa koje se ispale u jednom dejstvu. Ove godine nijednu raketu nisu nabavili'', rekao je Nikolić.

Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović izjavio je juče da je u utorak Topolu i okolinu zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-topoli-ispaleno-12-raketa-sistem-bio-spreman-za-rad-03-05-2019

Opštinu Topola u utorak je zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje, izjavio je predsednik te opštine Dragan Jovanović i apelovao na Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) da “sistem protivgradne zaštite počne da funkciniše na pravi način” i da se na vreme ispaljuju protivgradne rakete.
Jovanović je za TV Prva rekao da su strelci bili spremni i da su imali rakete, ali da nisu imali odobrenje za ispaljivanje.

Topola i okolna sela su strašno pogođeni gradom i rane sorte, naočito trešnje i višnje, skoro potpuno su ostecehene i pokušavamo da spasimo šta se može, rekao je Jovanović za TV Prva.

On je dodao da je opština Topola uputila apel RHMZ-u da se “radarski centri dovedu pod kontrolu”.

Ranije smo se žalili da nema raketa, a sada kada ih imamo, strelci nam kažu da ne dobijaju komande za pucanje. Moramo stvari da uskladimo kako se ovakve situacije ne bi ponavljale i dolazilo do velikih šteta, rekao je Jovanović.

On je naveo da je dobro to što Ministarstvo poljoprivrede daje polise za osiguranje proizvodnje 70 odsto i apelovao na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve.

S druge strane, apelujemo da ako kao država i lokalne samouprave izdvajamo sredstva za sistem protivgradne zaštite, da to počne da funkciniše na pravi način, rekao je predsednik opštine Topola.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo je jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/topolu-pogodio-grad-steta-na-zasadima-tresne-i-visne-02-05-2019

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili „trbuhom za kruhom“ ili kako bi neki rekli „preko bare“ kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3.300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu nova tri hektara. Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo:

„Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da
biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće“.Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović
je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: „Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta“. Proizvodnja borovnice dobija sve više na značaju tim pre jer je potrošnja ovog voća u Evropi daleko ispod američkog proseka. To daje razloga za optimizam u razvoj
tržišta ali i za dobru zaradu i narednih godina. Pitali smo naše domaćine zašto oni preporučuju borovnicu i dobili zanimljiv odgovor: „Da je sreće imali bismo više ovakvih proizvoda po kojima bismo bili prepoznatljivi kao što nas prepoznaju po Novaku Đokoviću. Mi smatramo da proizvođači borovnice na najbolji način reprezentuju Srbiju i proizvode voćku milenijuma-borovnicu”.
Srbija ima pogodnu klimu za gajenje voća, naročito tamo gde su zemljišta kisela. Imamo dobar geografski položaj, nekoliko stručnih ustanova i otvoreno tržište EU od petsto miliona ljudi kao i sto devedeset dva miliona stanovnika evroazijske unije.
„Sve ovo predstavlja izuzetan potencijal za plasman naših borovnica. Mi smo obezbedili sve što je neophodno za proizvodnju i to ne samo na repromatrerijal već i na iskustvo, logistiku i tržište” zaključuje Marko Maksimović. Da je život u Šumadiji lep to su njih dvojica svakako odavno otkrili a odnedavno
pored zabave na teniskom terenu i bazenu odlučili su se da svoj život obogate i druženjem sa prelepom belom kobilom Leposavom, koja im predstavlja novo
zadovoljstvo i razonodu a od koje mogu i ponešto da nauče: „Lepa je zasada više privržena meni jer provodim nešto više vremena sa njom nego brat, ali se odllično slažemo i ako je manje od mesec dana kod nas uz obaveze oko borovnica ovo je jedna nova, ništa manje zahtevna ali i lepa kao što joj samo ime kaže”.
Prema informacijama koje smo dobili od Maksimovića, samo oni su kroz rad u udruženju ŠUMADIJSKA BOROVNICA i ličnim angažovanjem na tržište Srbije za
godinu dana plasirali sto sedamdeset hiljada sadnica što je više od 55 hektara plavog voća na našim njivama. Ako se ima u vidu da je cena u otkupu već nekoliko godina na nivou oko 5 evra može se računati na značajne prihode u ovom voćarskom sektoru a samim tim i za dalji razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.
Okvirna cena podizanja zasada na površini od jednog hektara je 50.000 evra. Ukoliko vam je lakše da računate, jedno sadno mesto košta 8,5 evra tako da možete sami za svoju površinu da proračunate okvirne troškove koji variraju u zavisnosti od gustine sadnje i sistema uzgoja.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Topoli je počela privredno-turistička manifestacija "Oplenačka berba". Grožđe i vino, čuveni vašar i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva - simboli su tog kraja. Pucanj iz čuvenog topa aberbara, oglasio je, da je nekadašnji Karađorđev prestoni grad, od danas prestonica vina i grožđa. Predeo podno Oplenca, koji nazivaju Srpskom Toskanom, još u doba Rimljana, bio je poznat po kvalitetnom vinu, a ko ga jednom proba, svake godine je na berbi u Topoli. "Trenutno pod voćem, vinogradima imamo više od 6.000 hektara, izvozili smo godišnje preko 16 miliona evra kvalitetnog voća, pre svega na rusko tržište", kaže Dragan Jovanović, predsednik SO Topola. Vredne ruke Topolaca, umivene slatkim sokom, zemljom i suncem, posetiocima nude najlepše grozdove hamburga, muskanta, kardinala, darove prirode, kojima ova zemlja obilato rađa. Oplenačka berba je i sabor izvornog stvaralaštva. Zahvaljujući saborima u Topoli, zabeleženi su i od zaborava sačuvani običaji iz svih krajeva Srbije. Oplenačka berba, jedna je od 5 najvaznijih turističkih manifestacija u Srbiji. I Evropska komisija, svrstala je u red, izuzetnih destinacija Evrope. "U dane oplenačke berbe, Topolu poseti oko 200.000 gostiju, to je 50 puta više nego što Topola ima stanovnika. I svi oni kupe na stotine hiljada litara vina", kaže Ljiljana Todović, direktor Turističke organizacije Oplenac. Trodnevu svetkovinu u Topoli, narod, naziva vašar. Ta tradicija datira još iz vremena Kneza Aleksandra Karađorđevića. Bila je to prilika da narod predahne od svakodnevnih obaveza, da se odmori razonodi.

Izvor: RTS 

Opština Topola raspisala je javni poziv za davanje subvencija za poljoprivredu i to: sufinansiranje podizanja plastenika, reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje), invensticije u fizičku imovinu poljoprivredno gazdinstvo, iskop, bušenje arterskih bunara ili bilo kakvih kaptaža za navodnjavanja, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja.

„Što se tiče kamata na poljoprivredne kredite, opština će plaćati kamate za kredite na obrtna sredstva (na 12 meseci) koja će uzimati poljoprivredni proizvođači i to u iznosu do 2.000 evra. Takođe opština refinansira i osemenjavanje junica u iznosu od 1200 dinara po grlu. Opština ne ulazi u namenu kredita (da li su za kupovinu hemije, đubreta, goriva, semena). Do sledeće nedelje će se odrediti banka preko koje će ići krediti, jer je u toku javni poziv koji je opština raspisala da nam banke dostave svoje ponude. Ona banka koja nam ponudi najnižu kamatu postaće partner opštine u ovom poslu. Za sve poljoprivredne proizvođače koji planiraju kredit, moj savet je da se strpe još samo sedam – osam dana, kada ćemo mi biti spremni da vam pokrijemo kamatu, tako da će poljoprivrednici umesto kredita, u stvari imati kao pozajmljen novac na godinu dana, posto će vraćati samo glavnicu“, rekao je predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović.

– Regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje) u cilju poboljšanja rasnog sastava goveda na teritoriji opštine, povećanja proizvodnje, kvaliteta mleka i mesa kod komercijalnih proizvođača i doprinosa razvoju matične službe i matičenja grla.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri su 800.000,00 dinara.

Korisnici mere

Fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa teritorije opštine Topola, upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom.

– Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 1.500.000,00 dinara i to za sledeće investicije:

-Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju, konstrukcija za plastenike i staklenike, nabavka visoko kvalitetne višegodišnje, višeslojne folije za plastenike.

-Mašine, uređaji i oprema za navodnjavanje useva.

–Iskop/bušenje bunara, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja poljoprivrednog gazdinstva.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 500.000,00 dinara.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs 

Voćari iz Topole su se udruživanjem izborili za izgradnju sistema za navodnjavanje, koji će snabdevati vodom 350 hektara pod voćem. Udruženje Jaseničke kapi predočilo je problem lokalnoj samoupravi koja je prepoznala značaj voćarstva u ovom kraju. Kako je najavljeno, biće izgrađena dva rezrevoara, koja će se puniti iz reke Jasenice, a voda će iz njih stizati do oko 900 parcela. Predračunska vrednost projekta iznosi oko 190 miliona dinara, objavljeno je na sajtu opštine Topola.
 
U prostorijama opštine je u utorak (22. novembra 2016. godine) održana prezentacija prve faze projekta navodnjavanja u selima Vinča, Plaskovac i Blaznava. Prezentaciju projekta vodili su predstavnici JVP Srbijavode, Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i lokalne samouprave. Okupljenim poljoprivrednicima i članovima Udruženja korisnika voda Jaseničke kapi predstavljene su preduzete mere, kao i naredni koraci.
 
Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović naglasio je značaj ovog projekta i rekao kako očekuje da će na navodnjavanim površinama prinos biti veći za oko 30%.
 
- Ovo je pilot projekat za centralnu Srbiju. Finansira se iz kredita koje je država Srbija dobila od Ujedinjenih arapskih emirata za navodnjavanje - rekao je Jovanović.
 
Udruženje voćara Jaseničke kapi osnovano je pre pet godina, upravo sa idejom da za voćari za svoje parcele obezbede vodu. Kako kažu, zbog nedovoljno vode, voće je ostajalo sitno, pa su samo mali deo mogli da prodaju kao prvu klasu, a ostatak bi odlazio u preradu, na pijacu itd. Sada bi ovo trebalo da bude rešeno.
 
U planu je da do kraja godine budu spremni lokacijski uslovi, da se završi izrada studije opravdanosti sa idejnim projektom, da se izradi projekat za građevinsku dozvolu, navedeno je na opštinskom sajtu.
 
Radovi na Jasenici bi trebalo da krenu dogodine, a voćari će organizovan sistem za navodnjavanje moći da koriste od 2018. godine. U planu je da se voda iz reke uzima u periodu kad je najviše ima - tokom zime, te početkom proleća, da se akumulira u rezervoarima, i onda tokom leta koristi za navodnjavanje, objavila je RTV.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31