Danas je zvanično ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge na teritoriji cele Srbije, čime se otvara put za plasman sirovog svinjskog mesa na tršište Evropske unije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisao je prošle nedelje neophodnu pravnu dokumentaciju čime su stvoreni uslovi da se ova mera ukine nakon 30 godina, što će smanjiti i izdvajanje novca za ove potrebe iz republičke kase, koja su na godišnjem nivou bila oko sedam miliona evra.

Iz Ministarstva poljoprivrede za "Blic" kažu da je ovo izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, posle čega bismo mogli da dobijemo dozvolu za izvoz svinjskog mesa u EU.

- Ovom odlukom naša zemlja ispunjava i jednu od obaveza iz poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku. Pored toga, oslobađaju se sredstva od blizu sedam miliona evra, koliko se na godišnjem nivou izdvajalo za ove potrebe, za finansiranje nekih drugih aktivnosti u oblasti poljoprivrede. Sve u svemu, ministar je potpisao potrebnu dokumentaciju pa svinje sa svih farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične kuge svinja - navode u Ministarstvu.Predstavnici mnogih udruženja uzgajivača svinja kažu da je ovo dobra vest, te da su na nju čekali dugo.

- Vakcina protiv svinjske kuge obezglavila je srpsko svinjarstvo jer je ta mera uslovila zabranu izvoza svinjskog mesa na tržište EU. I ne samo to, mi nismo mogli to naše meso da izvozimo ni na tržište Rusije zbog zabrane transporta na teritoriji zemalja koje su u EU - jasni su članovi asocijacije stočara "Srem-Mačva."

Oni navode, da je zbog nemogućnosti izvoza sirovog svinjskog mesa gubitak srpskih seljaka minimum 300 milliona evra.- Naše procene su da su paori u protekle dve decenije izgubili bar 300 miliona evra jer nisu mogli da izvoze. Ukidanje vakcinacije je uslov za očuvanje domaće proizvodnje i izlaz na strano tržište - kažu u asocijalciji stočara "Srem-Mačva" i zaključuju:

- Treba da se zna da je srpsko svinjarstvo pre dva veka bilo okosnica ekonomije jer se izvozilo više od 200.000 svinja, a danas se uvozi 400.000 komada, bez obzira što je potencijal za uzgoj više od 14 miliona, a gajimo ih pet puta manje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/svinjetina-iz-srbije-posle-30-godina-na-trzistu-eu-ukinuta-mera-koja-je-sprecavala/t8zxbjs

U Hrvatskoj je svinjetina poskupela zbog afričke svinjske kuge koja je pogodila stočare u Kini, koja je najveći proizvođač svinja i ujedno i najveći potrošač te vrste mesa.Pretpostavlja se da će u Hrvatskoj, kao članici EU, cena svinjetine i dalje ići naviše jer izvoz za Kinu iz zemalja EU ide u velikim količinama. A čim raste potražnja, skaču i cene proizvoda.

Dešavanja na tržištima susednih država obično se vremenom odraze i na domaće prilike, a kako i kada, ostaje da vidimo. Vlasnik Industrije mesa „Đurđević” Milenko Đurđević kaže da je u Sremu kilogram žive vage svinja trenutno 170 dinara, što je, kako navodi, 20 odsto više nego u ranijem perodu. Paralelno s poskupljenjem živih svinja, i meso je u maloprodaji skuplje, što je, kako naglašava Đurđević, dovelo do pada prometa od deset odsto.

Po njegovim rečima, rastu cena svinja doprinela je afrička svinjska kuga u Kini, gde sada idu ogromne količine svinjetine iz EU, koja, srazmerno potražnji, diže cene svinjskog mesa.

– Videćemo u narednom periodu kakve će biti cene na domaćem tržištu jer se ukida vakcinisanje svinja protiv klasične svinjske kuge i treba da krene izvoz naše svinjetine Kinezima, pošto je naša zemlja nedavno potpisala sporazum o tome. Do sada je naša zemlja imala prolaznost u okolnim zemljama koje nisu članice EU – kaže Đurđević.U Industiriji mesa „Matijević” ističu da je domaća svinjetina jeftinija 15 odsto nego u EU, ali direktor „Agrara Matijević” Zoran Matijević naglašava da se to poskupljenja neće značajnije odraziti na domaće tržište jer su cene, gledajući decembar 2018. i decembar 2019, već više deset do 15 odsto. Kilogram žive vage svinja othranjenih na farmi sada košta oko 165 dinara, dok kilogram svinje utovljene u poljoprivrednim domaćinstvima staje 150 dinara.

– Domaći stočari se nadaju da će tokom decembra svinje biti skuplje, ali se to neće desiti, već će u januaru biti i jeftiniji – smatra Zoran Matijević.

Agrarni analitičar Milan Prostran navodi da se na domaćem tržištu već godinama pojavljuju ciklusi u pogledu cena svinja, kada kilogram žive vage svinja varira od 110 do 190 dinara.– Jedino bi izvoz mogao pogurati skok cena domaće svinjetine, ali do trgovanja na drugim tržištima pa i kineskom, treba da prođe vremena jer Kinezi treba da kod nas urade proveru domaće klanične industrije, izdaju sertifikate pa da tek onda naše svinje krenu za Kinu – objašnjava Porstran.

Dok se to ne dogodi, on kaže da će tokom decembra kupovina svinjetine opasti zbog sviljokonja te da će taj pad prodaje svinjskog mesa potrajati do marta, pa je realno očekivati da cene svinjetine na domaćem tržištu do tada miruje.U mesarama cena svinjskog mesa je razičita. Kilogram svinjskog buta može se kupiti za 509 dinara, ali može i za 569. Svinjski kare košta od 409 dinara, pa i do stotinu više – 509. Svinjski vrat s kostima staje 479 dinara, ali ima mesara koje ga nude kupcima i za 519.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/svinetina-malo-poskupela-tu-ce-i-stati-07-12-2019

Cena živih svinja na domaćem tržištu povećana je sa 160 na 180 dinara po kilogramu, što bi u narednom periodu moglo da dovede do poskupljenja ove vrste mesa i u maloprodaji. Stručnjaci napominju da je moguće da će cena žive vage svinja još rasti u narednom periodu, praktično sve do Božića. Da li će se i kada takva situacija odraziti i na cene u radnjama zavisi od raspoložive količine mesa na tržištu.

Mirko Đukić iz Unije proizvođača svinja Mačve i Srema, regija koje proizvode najveći broj tovljenika, rekao je za „Politiku” da postoje naznake da će cena živih svinja još rasti zbog povećane tražnje, ali da je „još rano govoriti u kojem procentu”.

– Da li će svinjetina poskupeti u mesarama zavisi od toga kolike su im zalihe. Realno, sa trenutnim cenama nema razloga za poskupljenje mesa, jer su one u maloprodaji već formirane na nabavnu od 180 dinara. Ipak, sudeći po ranijem iskustvu, verovatno je da će doći do rasta cena i u maloprodaji – rekao je Đukić i dodao da su potrebe na tržištu povećane zbog slava, a da prasadi nema dovoljno i da je uvoz trenutno neisplativ.

Kad je reč o junetini, višak ove vrste mesa zbog zastoja izvoza u Tursku nije doprineo osetnijem padu cena u radnjama. Nezvanično se pominje da bi prve isporuke za tursko tržište trebalo da krenu ovih dana. Najbrojnije udruženje proizvođača junadi „Agroprofit” zatražilo je nastavak razmene junadi za kukuruz preko Robnih rezervi, jer smatraju da je ponuđena otkupna cena klaničara od 1, 9 evra po kilogramu niska, kao i da je realno da bude od 2,10 do 2,15 evra. Kako je preneo portal „Agroservis”, izvozna klanica poslednjih dana obrađuje meso sa svojih farmi i iz uslužnog tova, tako da se za sada ne može očekivati veća potražnja na samom tržištu junadi.

 

Najveći pad cene žive vage tovljenika beleži se u Sremu i Mačvi, dok je u drugim delovima Vojvodine nešto manji.

Po Zbirnom izveštaju Ministarstva poljoprivrede, šumastva i vodoprivredne o kretanju cena na stočnim pijacama tokom prošle nedelje, kilogram žive vage tovljenika u Novom Sadu bio je 180 dinara, Pančevu 190, a Somboru 160. U Sremu i Mačvi kilogram žive vage tovljenika je 150 dinara, što je pad od 60 dinara u poslednjem mesecu. 

Po podacima Ministarstva, pale su i klanične cene žive stoke pa je tako prošle nedelje kilogram tovljenika u Južbanatskom okrugu bio 190 dinara, Južnobačkom 180, Severnobačkom 170 i Srednjobanatskom 195. U tom izveštaju nema Sremskog okruga, ali smo od člana Udruženja odgajivača svinja „Graničar” iz Kuzmina Vladislava Živanovića saznali da je ovih dana potražnja za tovljenicima mala, a da je kilogram žive vage tovljenika svega 150 dinara. 

„Za razliku od nekih drugih delova države, pa i zemalja u regionu, naši stočari nemaju problema s nedostatkom stočne hrane niti na njihov tov utiče povećanje njenih cena“,objašnjava za „Dnevnik” Živanović. 

„Naš problem je izuzetno slaba potražnja, koja je dovela do toga da je za manje od meseca kilogram žive vage tovljenika pao čak 60 dinara i doveo dotle da stočari nemaju ekonomsku računicu da se bave tovom.“ 

Živanović dodaje da je uvoz svinjskog mesa i živih svinja „uništio” rad i trud sremskih i mačvanskih stočara, i da se sada klanice i kupci okreću uvozu, a ne domaćem tržištu. 

„Cena živih svinja na evropskom tržištu je oko 180 dinara kilogram, a u nju su uračunati i PDV i carina, tako da je domaće tržište zatrpano mesom iz inostranstva. Klanicama se to isplati, ali je činjenica da se manja nabavna cena ne vidi u mesnicama i prodavnicama jer svinjsko meso stalno poskupljuje, mada bi, po logici, moralo biti jeftinije kada se jefinije i nabavlja. Bilo kako bilo, to je dovelo dotle da nam danas nude svega 150 dinara za kilogram, a to je znatno manje nego što je bilo ranije. Ujedno, to je cena koja za nas stočare nije zadovoljavajuća jer je dovoljna samo za pokrivanje osnovnih troškova i ništa više. Pod tim uslovom teško da će se povećavati tov. Kao da nama farmerima nije dovoljna sušna godina zbog koje smo pretrpeli veliku štetu, sada nas „udara” i niska cena svinja. Niko ne bi trebalo da ruši cenu domaćih svinja, a pogotovo ne u korist klanica koje i dalje svinjsko meso skupo prodaju potrošačima“, zaključuje Živanović. 

Cena kilogramu žive vage tovljenika od 150 dinara, po podacima koje objavljuje sajt „Pijace”, poslednjih nedelja zabeležena je i u Subotici, Nišu, Kragujevcu. U isto vreme, Korporacija PKB objavila je cenovnik žive stoke i po njemu se kilogram tovnih svinja plaća 175 dinara. 

U zemljama regiona takođe je došlo do pada cene tovljenika, ali iz sasvim drugog razloga. Naime, u Republici Srpskoj ovih dana naglo je povećana ponuda tovljenika jer stočari redukuju stočni fond zbog nedostatka stočne hrane zbog ovogodišnje suše, te njena cena poslednjih nedelja vrtoglavo raste. Poljoprivrednici iz Republike Srpske složni su u oceni da se više isplati prodavati svinje nego kupovati stočnu hranu. Povećana ponuda tovljenika neminovno je dovela do niže cene, a ta manja cena koja se plaća u komšiluku stiže i do nas.

 

IZVOR: DNEVNIK, B92

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31