Vinska sorta "Vranac" neraskidiv je deo vinskog identiteta celog regiona. Unikatnost ove autohtone sorte, njene karakteristike i potencijal su osnova koja se može koristiti kao platforma za još veću promociju "Vranca" kao i drugih vina iz regiona na stranom tržištu. Ovo je bio deo glavnog događaja Svetski dan Vranca 2019. koji je održan u Skoplju u organizaciji udruženja Vina iz Makedonije.

Ovaj događaj se prvi put organizuje i stao je rame uz rame sa drugim međunarodnim danima u kojima se slave različite sorte vina širom sveta. Vinski profesionalci iz celog sveta, specijalizovani novinari, vinske sudije, somelijeri, vinski fotografi i blogeri, kao i brojni ljubitelji vina bili su deo ovog događaja.

Govoreći o "vrancu", predsednik Udruženja Vina iz Makedonije Svetozar Janevski istakao je da je svaki strani vinski stručnjak i ljubitelj vina koji je imao priliku da proba vino proizvedeno od ove sorte bio oduševljen dubokom i intenzivnom bojom, aromama i potencijalom za graciozno starenje ovog vina, njihovu strukturu, karakter i složenost.

- Reč je o "velikoj" sorti vina koja ima potencijal da stoji na istom nivou sa etabliranim i dobro poznatim "Cabernet Sauvignon" ili "Merlotom" i uživa međunarodnu reputaciju. Sada je vreme da se posvetimo regionalnoj komponenti i onome što nas čini drugačijima, unikatnim i omogućava nam da obezbedimo zaslužemo mesto u vinskoj industriji na globalnom nivou - upravo kroz ovu značajnu inicijativu - "Svetski dan Vranca". Cilj je da sve zemlje koje su danas ovde sa nama preko svojih predstavnika, imaju benefit od promocije vina koja sadrže vranac, kao i da otvore vrata drugim autohtonim sortama na svetskom tržištu - rekao je Janevski na svečanom otvaranju manifestacije.

U okviru manifestacije organizovane su panel diskusije i master-klasovi sa svetskim vinskim profesionalcima koji istražuju "Vranac" kao sortu, kao i njen potencijal. Vinski eksperti istakli da je "Vranac" izuzetno značajan za sve zemlje regiona, a poznato je da je poreklom iz Crne Gore. U Makedoniji je od zasađenih 28.200 hektara vinove loze čak 10.800 hektara "Vranca".

Pored stručnog dela, u okviru manifestacije održan je i ekskluzivni salon vina sorte "Vranac" na kome je predstavljeno više vinarija iz zemalja regiona. Vinski novinari iz regiona složili su se da je ova manifestacija od izuzetnog značaja i da su postavljeni ciljevi koji mogu da pomognu svim proizvođačima u narednom periodu, ali je i da organizacija bila na visokom nivou. Sledeće godine manifestacija će biti održana u jednoj od zemalja regiona i u svetu, opet zajedno sa vinarijama iz regiona, navodi se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2650958/unikatnost-vranca-otvara-vrata-ka-svetskom-vinskom-trzistu

Prošle su dve godine otkako je ustanovljena oznaka za hranu Srpski kvalitet, a garanciju da je proizvod napravljen od najboljih sirovina ima tek 11 proizvoda i to iz sektora mesa. Pravilnik za hranu biljnog porekla očekuje se do kraja godine. Stručnjaci kažu da etiketa Srpski kvalitet ima potencijal da domaćoj premijum hrani odškrine vrata svetskog tržišta, a mi smo istraživali koje su prepreke na tom putu.U globalnom svetu najbolju cenu postižu lokalni proizvodi. Francuski sirevi i italijanske pršute na put prestiža krenule su pre 60 godina. Srpski ajvar, malina i šljivovica tek su na startu trke za zaštitu geografskog porekla i promociji oznake Srpski kvalitet."Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dodaje da to neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, kao i da će morati da se uključe i mediji i prozvođači.

Kaže da je oznaka Srpski kvalitet posebno važna za živinarsku proizvodnju, te za sektor voća i povrća. Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode", navodi Željko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da je najvažnije osvojiti domaćeg kupca, ali da se najbolja zarada ipak postiže izvozom. A iz sveta potvrda da preterujemo u svojoj predstavi o sebi – nismo ni najbolji ni najgori. Za autentične proizvode iz Srbije gotovo se ne zna.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju", naglašava Emanuel Hajder, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Projekat Srpski kvalitet, pored resornog ministarstva podržavaju i Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj. Sirovinu i znanje imamo, nedostaje još dobar glas koji se daleko čuje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3684104/ajvaru-malini-i-sljivovici-nedostaje-dobar-glas-koji-se-daleko-cuje.html

Svetske cene hrane porasle su za 1,5 odsto u aprilu, jer je poskupljenje mlečnih proizvoda i mesa neutralisalo pad cena žitarica, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu.Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) takođe je objavila svoju prvu prognozu za globalnu proizvodnju žitarica u ovoj godini, predviđajući rekordnu proizvodnju nakon pada zabeleženog u 2018. godini.

Indeks cena hrane ove svetske organizacije, koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je 170,1 poen prošlog meseca u odnosu na naviše revidiran podatak za mart od 167,5 poena.

Prethodna cifra za mart je bila 167 poena.

Taj indeks je u aprilu bio na svom najvišem nivou od juna prošle godine, ali još uvek za oko 2,3 odsto ispod nivoa od pre godinu dana.

Indeks cena mlečnih proizvoda porastao je za 5,2 posto u odnosu na martovsku vrednost, što je četvrti uzastopni mesečni rast, podstaknut snažnom tražnjom za uvozom maslaca, punomasnog mleka u prahu i sira.

Indeks cena mesa porastao je za 3,0 odsto na mesečnom nivou. Indeksi šecćera i biljnog ulja takođe su porasli, ali je indeks žitarica prošlog meseca pao za 2,8 odsto.

U svojoj prvoj prognozi za 2019. godinu, FAO predviđa da će svetska proizvodnja žitarica ove godine iznositi rekordnih 2,72 milijarde tona, što je 2,7 posto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

Među glavnim žitaricama, pšenica, kukuruz i ječam bi trebalo da najviše doprinesu povećanju proizvodnje žitarica, sa projektovanim godišnjim rastom proizvodnje od 5,0 posto, odnosno 2,3 posto i 5,4 posto, respektivno, poručuju iz FAO.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/svet/skok-svetskih-cena-hrane-u-aprilu-09-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31