Postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje Srbije i Švedske, a naročito u poljoprivredi, s obzirom da je svaka druga malina koja se kupuje u Švedskoj iz naše zemlje, izjavio je danas ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin na poslovnom forumu dve zemlje.
Privredna komora Srbije i Ambasada Kraljevine Švedske su sa ciljem podrške evrointegracijama Srbije organizovali poslovni forum privrednika, na kojem je učestvovalo više od 80 srpskih i švedskih privrednika.Lundin je rekao Tanjugu da Srbija i Švedska sve bliže sarađuju i da tome naročito doprinosi to što u Švedskoj živi oko 130.000 Srba.

On je istakao da Srbija želi da postane članica EU i da zato Švedska godišnje investira oko 13 miliona evra u reforme u Srbiji koje su važne za evropske integracije.

"Dobar primer je životna sredina i tu radimo zajedno sa srpskim Ministarstvom za životnu sredinu, po pitanu poglavlja 27 u pregovorima sa EU", naveo je Lundin.

Kako je rekao, to će doprineti izgradnji potencijala Srbije za prečišćavanje otpadnih voda i reciklažu i stvoriti nove poslovne mogućnosti.

Lundin je kazao da su na današnjem forumu predstavili poslovne potencijale najvećih švedskih kompanija u Srbiji, kao što su Tetrapak, Ikea, Sekuritas...

Dodao je da u Srbiji posluje oko 200 kompanija sa švedskim i srpskim kapitalom, kao i da postoji stalni priliv švedskih investicija.

Ukupna trgovinska razmena dve zemlje je prošle godine povećana za 18 odsto, naglasio je ambasador.

Podsetio je da u septembru švedski Rimaster, podizvođač iz metalske industrije, stigao u Paraćin.

Rimaster planira za početak da zaposli tamo oko 300 ljudi i proširi svoje investicije za oko 50 miliona evra.

Lundin je istakao da Srbija i Švedska, ipak, imaju najveći potencijal za saradnju u oblasti poljoprivrede, gde Srbija, kako je rekao, ima fantastičan potencijal koji je samo delimično iskorišćen.

Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u PKS Jelena Jovanović je rekla da investicije i saradnja za budućnost jesu pravi naziv tog poslovnog foruma, čiji je cilj unapređenje saradnje i povezivanje domaćih privrednika kroz bilateralne razgovore sa predstavnicima komplementarnih sektora privrede iz Švedske.

Prema njenim rečima, posebne mogućnosti za unapređenje saradnje nalaze se u sektoru agroindustrije, prehrambene, drvne i industrije nameštaja, metalske i mašinske, farmaceutske, industrije papira, u oblasti ekologije i informacionih tehnologija.

"Utvrdili smo da poljoprivredni proizvodi i visoke tehnologije imaju najveći potencijal za unapređenje saradnje", rekla je Jovanović Tanjugu.

Kako je kazala, sve veći fokus će biti na saradnji sa švedskim tržištem i drugim skandinavskim zemljama.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poslovni-forum-svedska-u-srbiji-u-privrednoj-komori-srbije_1023005.html

Kako možemo promeniti svet hranom koju jedemo? Da li je to što jedemo globalno pitanje, jer utiče i na nas i na buduće generacije? Ili je to lokalno pitanje,  budući da se hrana upravo tu i proizvodi – u lokalnim zajednicama? Ovo su samo neke od tema dvodnevne konferencije ”Hrana sutrašnjice – Zlatibor” koju je ambasada Švedske organizovala u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor (RRA), kao i lokalnim organizacijama i preduzetnicima Zlatiborskog okruga.

”Hrana je odlična tema za saradnju između Srbije i Švedske. Ona znači mnogo toga – prvo poslovnu i trgovinsku saradnju. Sve maline koje se prodaju u Švedskoj stižu baš iz ovog dela Srbije. Imamo poslovni potencijal koji treba još razvijati. Ova tema je važna jer za proizvodnju zdrave hrane treba imati čistu životnu sredinu, a i Švedska i Evropska unija žele da i u Srbiji, bude čisto kao i u ostalim zemljama”, rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.

Cilj švedskog projekta ”Hrana sutrašnjice” je promocija umrežavanja individualaca, grupa i organizacija koje se bave konceptom ”zelene hrane”. Hrana sutrašnjice okupila je predstavnike Zlatiborskog okruga (Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice i Čajetina) koji su se sastali sa ambasadorom i saradnicima i razgovarali o mogućnostima saradnje.

Uz brojne goste iz Švedske i regiona i uz prisustvo lokalnih proizvođača organske hrane,  predstavljeni su primeri dobre prakse, što je i namera projekta ”Hrana sutrašnjice”- da se približe zelene inicijative, okupe lokalni preduzetnici koji se bave promocijom zelenog koncepta, kao i da se podstaknu predstavnici lokalnih zajednica da razmišljaju zeleno u procesu proizvodnje hrane.

“Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane”, rekla je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta.

O svom iskustvu u  proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, kao i o izazovima sa kojima su se suočavali, govorili su i preduzetnici iz Srbije.

”Drago mi je što su ovde ljudi puni entuzijazma. Nadam se da ce nam se pridružiti i drugi poljoprivrednici i da ćemo svi zajedno, malim koracima doprineti očuvanju životne sredine. Moramo brinuti o tome kakvu planetu ostavljamo deci”, rekla je Jasmina Kostić vlasnica gazdinstva ”Koza i vuk” koja je urbani način života zamenila proizvodnjom kozjeg sira.

Manifestacija se nastavlja i danas, kada će biti reči o važnosti sinergije lokalnog sistema proizvodnje hrane, kao i o promociji i marketingu zdravog načina ishrane koji utiče na zdravlje svih ljudi.

Najstarije poznato drvo na svetu nalazi se u Švedskoj, staro je 9.550 godina i nosi naziv “Old Tjikko”, po psu profesora Leifa Kullmana, koji ga je otkrio 2004. godine.

Kullman je profesor geografije na Umeå univerzitetu, a specijalnim metodama utvrdio je preciznu starost ovog drveta.

“Tokom ledenog doba, nivo mora je bio 120 metara niži nego danas i na većini područja koje danas čini Severno more, između Engleske i Norveške, u to je vreme bila šuma. Vetrovi i temperature su od ovog drveta napravili bonsai drvo, zato što veliko drveće ne može da ostari ovoliko”, kaže profesor Kullman.

 

Odličan primer iz prakse kako gajiti paulovniju!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/2987-odlican-primer-iz-prakse-kako-gajiti-paulovniju

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30