Nestašica vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.

Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo. Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina, stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.

- Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće - rekao je Dušan Leskovac povrtlar iz Bačkog Petrovca.

Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.Po istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

- Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci - rekao je Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine posle ponovo smo imali intenzivnu sušu, umerena do ekstremna registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slične vremenske neprilike nastavljene su prošle i ove godine.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cene-povrca-skacu-zbog-suse-luk-je-skuplji-od-banana-a-najgore-tek-sledi/4j4z7ch

Vlada Srbije odlučila je danas da otpiše dug u ukupnom iznosu od 90.894.655,00 dinara fizičkim licima – nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva po osnovu kupovine mineralnog đubriva.

Za otpis duga vlada je ovlastila Republičku direkciju za robne rezerve.

Dug će biti otpisan fizičkim licima, nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, nastalog nakon realizacije Uredbe o prodaji mineralnog đubriva.

Imajući u vidu da je usled teških ekonomskih uslova prouzrokovanih sušom samo mali broj poljoprivrednih proizvođača uspeo da izmiri svoju obavezu plaćanja preuzetog mineralnog đubriva, Vlada Srbije donela je odluku da otpiše njihov dug u ukupnom iznosu od 90.894.655,00 dinara, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427167/Vlada-odlucila-da-otpise-dug-za-dubrivo-zbog-suse

Da li je sneg dobra ili loša padavina zavisi sa koje strane to posmatramo,ali je na obradivim površinama svakako dobro došao. U zavisnosti od vremena i količine isti ima svoje korisne i loše strane. S obzirom da je godina za nama bila dosta sušna i smanjila prinose skoro svim biljnim kulturama  veoma bi bilo pogodno da nas nebo obraduje belim pahuljama. Najznačajniji uticaj snega je taj što je on važan izvor vode u zemljištu, njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Veoma je važan faktor koji utiče na niz procesa u zemljištu samim tim na osobine i plodnost zemljišta. Različite vrste voća raznoliko podnose nedostatak vode, ali svakako neuporedivo bolje od ratarskih kultura. Najefikasniji način borbe protiv štetnih uticaja suše i nedostatka vlage jeste navodnjavanje kojim se poboljšava vodni režim zemljišta ako se pravilno primenjuje. Temperature su dosta više od prosečnih vrednosti za ovo doba godine što može dovesti do ranijeg kretanja vegetacije,ali tada postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva i moglo bi znatno da ošteti voćnjake. Za sada voćnjaci dobro izgledaju još su u fazi mirovanja, ali ako ovako visoke temperature potraju možemo se naći u velikom problemu. Isto tako se uljana repica i pšenica mogu naći na meti kasnih prolećnih mrazeva,a bez snežnog pokrivača koji je dobar toplotni izolator može doći do izmrzavanja. Osim što je sneg odličan toplotni izolator sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego za površine tla pa se sneg sporije zagreva i na taj način na proleće sprečava naglo zagrevanje i prerano buđenje vegetacije. Visina snega od 1 cm može zaštititi biljku pri temperaturi od -1 stepen celzijusa , na osnovu toga se može zaključiti da što su temperature niže potreban je veći sloj snega.

Ovakve temperature pogoduju različitim mikroorganizmima i patogenima , lakše će se održati u zimskom periodu pa se može očekivati veći napad mikroorganizama i bolesti odmah na početku vegetacije. Sneg je takođe dobrodošao i zbog uništavanja glodara koji mogu naneti ozbiljne štete usevima  samim tim i poljoprivrdnim proizvođačima.

Svaka godina je drugačija priča i u ovom trenutku se našim proizvođačima može samo savetovati da redovno obilaze svoje njive kako bi primetili promene i na vreme reagovali.

Mirjana Jevrić, direktor za zaštitu bilja

www.agro24.rs    

Država je pripremila mere za pomoć poljoprivrednicima čiji su usevi letos pretrpeli ogromnu štetu zbog suše, ali ratari koji su od Danasa saznali da mere uopšte postoje, nisu njima oduševljeni jer ih se većina, kako kažu, ne dotiče.

Osim toga i poljoprivrednici i agrarni analitičari smatraju da su mere mogle da budu mnogo konkretnije i usmerenije na one kojima je pomoć najpotrebnija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre nekoliko dana za Danas rekao da je država već počela sa realizacijom pet mera, te da će otkupiti 21.739 tona merkantilnog kukuruza roda 2016. i 2017. po ceni od 23 dinara po kilogramu, sa PDV-om, a da će Republička direkcija za robne rezerve izvršiti naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku i to do 4.000 tone za tovne svinje i 6.000 tona za tovnu junad.

Nedimović je kao meru najavio i produženje roka za podnošenje zahteva za kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom, 11,8 hiljada tona semenske pšenice u zamenu za merkantilnu, a jedna od mera je i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje koja dospeva u 2017.

Stočara Stojadina Čitakovića iz Mionice gotovo nijedna od pomenutih mera države ne dotiče.

- Jedino što se mene tiče jeste ovo pomeranje roka za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite. Rok je bio 1. novembar, pomereno je na 1. decembar, verovatno će ga još pomeriti. Bilo bi bolje da su mere konkretnije, da nam se pomoglo naftom ili da su nam dali subvencije za seno ili koncentrat - kaže Čitaković, koji ima 60 krava i obrađuje 60 hektara, uglavnom soje.

Mere za koje je čuo od nas, kaže, pomažu onima koji imaju neki rod, ali u valjevskom kraju iz kog je on dosta je onih kojima je rod gotovo skroz uništen.

Nedeljkovi iz banatskog sela Botoš su ove godine na 20 jutara imali kukuruz, a u proseku prinos je bio 1.500 kilograma po jutru. Što je, kako kaže LJubica Nedeljkov, daleko manje od prošlogodišnjeg roda kada je bilo u proseku 6.000 kilograma po jutru. Sa državnim merama za pomoć, kaže, nisu upoznati.

- Platili smo porez na imovinu, nije nam još stigao račun za odvodnjavanje, ali pretpostavljam da će stići do kraja godine. Mi smo pšenicu posejali još polovinom oktobra, kada o merama nije bilo reči. Nešto smo semena imali, a nešto smo uzeli na kredit - ističe Nedeljkov.

Agrarni analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da mere koje se odnose na naturalnu razmenu kukuruza za tovnu stoku, zatim kupovina nešto više od 21.000 tona kukuruza, kao i paritetna razmena semenske pšenice za merkantilnu spadaju u domen manje-više redovnih godišnjih aktivnosti Republičke direkcije za robne rezerve.

- Ove mere su neselektivne i nisu ciljane na ona područja i na one proizvođače koji su štetu pretrpeli. Najzad količine koje se navode u ovim merama su izuzetno male, tako da je broj poljoprivrednika koji su imali neke benefite od ovih interventnih mera zanemarljivo mali - ističe Galetin.

On napominje da mere kao što su produženje roka za kreditne zahteve sa subvencionisanom kamatom, preporuka lokalnim samoupravama za porez na poljoprivredno zemljište i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje imaju prizvuk "opšte, generalne pomoći poljoprivrednim proizvođačima" u smislu ublažavanja posledica od suše. Pitanje je, kako kaže, koliko te mere finansijski mogu da nadoknade velike štete na usevima.

Međutim, Galetin naglašava da država nije isključiva i jedina adresa od koje treba tražiti pomoć.

- Deo odgovornosti treba da preuzmu i sami poljoprivredni proizvođači. Naime, svako ko je reinvestirao svoju zaradu u dobrim poslovnim godinama kao što je bila 2015/16. godina u infrastrukturu kao što su sistemi za navodnjavanje, zaštitne protivgradne mreže, ulaganje u plastenike, dakle u onu opremu koja svakog proizvođača približava proizvodnji u relativno kontrolisanim uslovima, taj nije imao veći problem sa sušom - napominje naš sagovornik.

Galetin ističe da treba podržavati svako pojavljivanje države u podsticajima za investicije jer je jedino to sistemsko i dugoročno rešenje koje će nas "odbraniti" od elementarnih nepogoda, a ne "ad hoc gašenje požara" koje neće dugoročno rešiti problem.

Izvor: www.danas.rs

Suša je ostavila posledice na prinose u Srbiji, pa tako ni jabuke nema dovoljno, a cena je veća nego prošle godine.

Voćari u regionu Smedereva imali su dosta problema da održe proizvodnju.

Karakteristično je to što je malo savremenih zasada, a voćnjaci su podizani po starim standardima. Na pijacama su nekada kupci tražili različite jabuke, nije bilo izvoza za Rusiju, pa se zbog toga sadilo prema potražnji. 

U dobrim godinama ovde se postiže prinos i do 40 tona po hektru, u zavisnosti od sorte. Ova godina, sa dva grada i sušom nije pogodovala, a jedino dobro je što je bilo manje bolesti. 

Problem za ratare je cena nafte. Litar je 140 dinara a to je mnogo s obzirom da troše oko 5.000 litara. 

A da li je izvoz jabuke za Rusiju doneo napredak ovom regionu? 

"To je u početku bila dobra stvar, spas. Sada već u zadnjih godinu, dve, to je postao problem, jer su kriterijume pooštrili. Od sto tona u prvu klasu prođe 50 tona, gledaju na svaku tačku, sitnicu, malo su preterali", kaže Dragan Stamenković.

Izvor: www.naslovi.net

 

Dobili smo novi cenovnik sa Kvantaške pijace 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3317-dobili-smo-novi-cenovnik-sa-kvantaske-pijace

 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u svetu je gladno 815 miliona ljudi, nemaju ni jedan obrok dnevno. Broj gladnih brzo može premašiti i milijardu ljudi, jer su smanjene donacije i investicije u poljoprivredu. Sukobi, suša, klimatske promene i sukobi, razlozi su što neki ljudi dnevno nemaju ni jedan obrok. U svetu se 16. oktobar, obeležava kao Svetski dan hrane. Na taj dan 1945. godine, osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija kaže da su humanitarne potrebe povećane u proteklih devet meseci naročito u Somaliji, Jemenu, Južnom Sudanu i Nigeriji. Zato međunarodna zajednica mora da poveća humanitarnu pomoć i hitno obezbedi sredstva.

"Oko 60 procenata od 815 miliona ljudi koji su gladni, živi u zemljama zahvaćenim sukobima", kaže Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Zbog suše i slabije žetve u celom svetu raste cene hrane. Subsaharska Afrika je i dalje najteže pogođena glađu. Svetski dan hrane je dan kada se ukazuje na siromaštvo, glad i značaj proizvodnje hrane.

U Etiopiji, svaki deseti stanovnik je napustio zemlju zbog gladi i nezaposlenosti, najviše mladih.

Svetska organizacija pokrenula akcije pomoći, zapošljavanja i obuke za gajenje povrća, za ovčarstvo ili pčelarstvo.

"Moji roditelji su srećni jer rade. Uzgajaju ovce, a od toga imamo i direktnu korist", kaže Dar Husein.

"Bavimo se proizvodnjom povrća. Dobro nam ide. Očekujemo da ćemo zaraditi od berbe i prodaje. Otišli smo od kuće. Ovde smo srećni. Bolje živimo", kaže Aishasuf Sied.

I klimatske promena uzrok su da milioni ljudi, odlaze iz ruralnih područja.

"Povezali smo se sa lokalnim tržištem. Ono što proizvedemo ponudićemo školama i fakultetima", kaže Javar Seida.

Malo je onih koji se i pored svega vraćaju.

"Uzgajam piliće. Kada porastu, tada ih prodajemo. Sarađujemo s lokalnim organizacijama", kaže Amaid Ahmeda.

Pomoć Svetske organizacije i finansiranje poljoprivrede u ruralnim područjima smanjilo je migracije - ali samo u nekim zemljama. I dalje zabrinjava da raste broj gladnih i siromašnih i to u vreme, kada se širom sveta - baca trećina proizvedene hrane. Samo u SAD godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane, vredne oko 50 milijardi dolara.

Izvor: www.rts.rs

 

Očekuju nas nova poskupljenja!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3122-ocekuju-nas-nova-poskupljenja

 

 

 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kalendarski doba je godine kada se na poljima paralelno odvijaju  radovi  na setvi i žetvi. Da li smo spremni za početak nove poslovne godine?

- Iza nas je jedna teška godina. Pored suše koja nam je prepolovila rod mnogih ratarskih kultura, u stočarstvu dovela do smanjenja proizvodnje mleka, reprodukcije i drugih proizvodnih parametara, suočeni smo i ove godine sa manje novca u kasi na ime premija za mleko. Uprkos svemu tome na vreme smo obezbedili   repromaterijal neophodan za  setvu, semena, đubrivo, energente. Na sreću, cena setve  biće na nivou prošlogodišnje. Nije došlo do velikih pomeranja cena semena, đubriva, zaštitnih sredstava i energenata. Gorivo je i dalje skupo. Nekada su postojali pariteti  između cene mleka i goriva. Sada je litar goriva jednak ceni od tri i po litara mleka.

Prema setvenom planu za novu poslovnu godinu  jesenjim kulturama  zasejaćemo  oko 7.000 hektara zemljišta. Tradicionalno najveće površine, oko 3.200 hektara, biće zasejane pšenicom, zatim 1.500 hektara ječmom. U toku je setva raži na oko 400 hektara. To je ujedno i prvi usev koji ćemo na proleće skidati i spremati senažu.  Ovih dana završili smo setvu uljane repice. U toku su dogovori sa poslovnim partnerima oko zasnivanja proizvodnje povrća na otvorenom. Planiramo da na otvorenom povećamo površine pod graškom, boranijom i kukuruzom šećercom.

* Znamo da je godina bila sa malo padavina, kakve su štete od suše ?

- Suša je uzela danak na svim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi. Naša je procena da je šteta od suše u biljnoj proizvodnji oko pet miliona evra, i to na bazi poređenja sa našim petogodišnjim prosekom od 2012. godine.

Prema procenama, prepolovljen je rod kukuruza i soje. Najveći gubitak biće na kukuruzu, kako semenskom, tako i merkantilnom. Zbog visokih temperatura nije došlo do oplodnje i prinos je manji. Velika ulaganja  imali smo posebno na semenskom kukuruzu. Pored redovne agrotehnike tu imamo i troškove na angažovanju  sezonske radne snage i troškove navodnjavanja. Samo za električnu energiju koja pokreće crpne stanice račun je bio 17 miliona dinara. Umesto sa planiranih oko 3.000 hektara da uberemo  merkantilnog kukuruza, deo smo skinuli  za silažu.

Berbe soje i kukuruza su još uvek u toku, dok smo suncokret požnjeli prošle nedelje. Suncokret je najbolje podneo sušu. Posao godine,  spremanje silaže, završili smo tokom avgusta. Spremili smo dovoljne količine kvalitetne silaže za potrebe stočnog stada, uprkos vremenskim uslovima.

Vađenje šećerne repe počeli smo na parcelama na kojima je repa najslabija, sa peskovitih terena i gde je ostala bez lisne mase. Prosečan prinos do sada je 29 tona plative repe. Repu smo posejali na 1.200 hektara. Nadamo se boljim prinosima na imanjima gde je repa u boljoj kondiciji.

Pored svega zadovoljni smo prinosima žitarica: pšenice, ječama, raži, ovsa, bez obzira na vremenske prilike koje su  proizvodnju pratile od setve do žetve, kasnije setve, kasno nicanje, suva i hladna zima i kišovito proleće. Sa 3.204 hektara u silose smo smestili 22.161 tona pšenice. Prosečni prinos pšenice je 6,9 tona po hektaru, a imali smo i njive sa prinosima većim od devet tona po hektaru. Prema ostvarenim prinosima u Srbiji smo na nivou sa najvećim proizvođačima.

Pripremili smo dovoljno svih vrsta kabastih hraniva, sena, senaže, silaže. Naši tehnolozi pripremaju recepture obroka za sve kategorije stoke na osnovu bilansa hraniva kojih imamo u dovoljnim količinama.

* Kanalska mreža i reka Dunav preduslovi su za unapređenje sistema za navodnjavanje. Da li ste planirali povećanje površina koje navodnjavate?

- Stalnost i količina vode neophodni su za dalji razvoj biljne proizvodnje. Na području Pančevačkog rita funkcioniše samo jedna crpna stanica, Kišvara. Ona je radila punim kapacitetom letos, ali te količine vode nisu dovoljne. Rešenje problema navodnjavanja je da se na lokaciji imanja Dunavac izgradi još jedna crpna stanica. Ideja o njenoj izgradnji postoji odavno, ali za njenu realizaciju je neophodan novac. Time bismo povećali površine pod navodnjavanjem i osigurali rod u sušnim godinama.

* Kako teku pripreme zemljišta, rasturanje stajnjaka?

- Na površinama gde sejemo žitarice, obavljamo redukovanu obradu zemljišta. Ove godine smo planirali da izvezemo što više stajnjaka na njive. Dokle god nam vremenske prilike bude dozvoljavale izvlačićemo stajnjak. Plan nam je da na oko 1.000 hektara rasturimo  90 tona po hektaru. Razbacujemo i zaoravamo stajnjak i na parcelama koje navodnjavamo i gde ćemo sejati semenske kulture. Cilj nam je da smanjimo nabavku kompleksnih đubriva.

* Mehanizacija je važna za dobre prinose. Da li smo obnovili vozni park?

- Ove godine smo remontovali postojeću mehanizaciju. Kupili smo jednu tanjiraču za osnovnu obradu, mašinu za izđubravanje na “Partizanskom prelazu” i samoutovarnu mašinu za stajnjak (ult). Planiramo da sledeće godine obnovimo zelenu liniju za spremanje sena i senaže, kosačice i silažni kombajn. Bilo bi dobro da kupimo određen broj teških traktora od preko 400 konjskih snaga, sa pratećim  priključcima za osnovnu obradu zemljišta.

* Da li je planirano povećanje plasteničke proizvodnje?

- Povećanjem površina pod plastenicima imali bismo bolju startnu poziciju na tržištu. Da bismo mogli da napravimo ugovore sa marketima moramo da imamo određene količine povrća. Nedostaje nam skladišni prostor i  hladnjača kako bismo robu držali duže. Moramo se ponašati berzanski a sa količinama koje imamo nismo konkurentni na tržištu.

 

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

Suša je ove godine podigla stepen pripravnosti u borbi protiv aflatoksina. Predavanja o bezbednoj ishrani i sigurnom skladištenju kukuruza.

Nadamo se da se neće pojaviti, ali se pripremamo kao da će sutra doći. Suša je ove godine "podigla" stepen pripravnosti u borbi protiv aflatoksina. Zato će širom Srbije biti organizovana predavanja na kojima će poljoprivrednici saznati sve o bezbednoj ishrani za životinje, ali i o sigurnom skladištenju kukuruza i o tome kako prepoznati i sprečiti pojavu aflatoksina.

Tako je u ponedeljak u Sremskoj Mitrovici Uprava za veterinu i za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede organizovala predavanje koje je prvenstveno bilo namenjeno uzgajivačima mlečnih grla. Cilj je da hrana koja ulazi u lanac ishrane domaćih životinja bude bezbedna, a da tako i njihovi proizvodi, odnosno mleko - budu sigurni za ljudsku ishranu.

Na preporuku Komisije za ocenu stanja kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u kukuruzu organizuju se predavanja za poljoprivrednike - kaže Nenad Milojević, načelnik Fotosanitarne inspekcije. - Serijom tih predavanja želimo da sprečimo da se ponovi 2012. godina, kada smo imali velikih problema sa aflatoksinom u kukuruzu, a zatim i u mleku. Od stručnjaka poljoprivrednici saznaju sve o tome kako pravilno skladištiti kukuruz, kako treba pripremati bezbednu stočnu hranu...

Prema njegovim rečima, berba kukuruza je tek počela, ali Fitosanitarna, Veterinarska i Poljoprivredna inspekcija su napravile plan kontrole skladišta.

- Jedna od preporuka u planu monitoringa je da se razdvoje berbe iz 2016. i 2017. godine, kako ne bi došlo do mešanja - kaže Milojević. - Preporučuju se i temperature u skladištima, kao i provera vlage, a ukoliko je ima, da se klipovi osuše, pa tek onda skladište. Preventivne mere koje treba preduzeti prilikom berbe i prilikom skladištenja kukuruza veoma su važne, jer se tako sprečava eventualna pojava mikotoksina u stočnoj hrani.

DIREKTORKA Uprave za veterinu Emina Milakara ističe da sušna godina znači da je moguća pojava raznih mikotoksina na klipu kukuruza kod silaže, pa će farmeri kroz edukaciju biti obučavani šta može, a šta ne može da uđe u lanac ishrane.

- Edukacije će se održavati širom Srbije, kako bi se uticalo na svest farmera da znaju šta se može davati kao dobra i bezbedna hrana - rekla je Milakara.

Izvor: www.novosti.rs

Ovogodišnja suša nanela je štetu poljoprivredi u Srbiji u visini od preko milijardu evra. Usled nedostatka zelenih površina na pašnjacima, problem sa ishranom stoke imaju i stočari, koji nalaze alternativne načine za obezbeđivanje potrebne hrane.

Posledice suše uticale su na više od polovine  poljoprivrednih  kultura u Srbiji. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu stočari imaju problem sa ishranom stoke, jer  nema dovoljno pašnjaka i rečica, koje su presušile zbog nedovoljno kiše. Zaposleni u poljoprivrendoj savetodavnoj stručnoj službi poslednjih dana obišli su poljoprivrednike na ovom području.

“Apelujem na poljoprivredne proizvođače da usled nedovoljnih količina kvalitetne hrane na pašnjacima da počnu sa prehranom stokom u štalama . Bilo bi dobro da ne koriste seno, koje je takođe hranljivo, ali se preporučuje u simskom periodu”, rekao je ispred Poljoprivredne savetodavne stručne službe Safet Vesnić.

Zbog suše, ove godine smanjen je prinos ratarskih kultura.

“Kada su u pitanju ratarske kulture štete su oko 20%. Stočarska proizvodnja mleka i mesa povezana je sa ratarskom proizvodnjom. Na sreću suša se nije u većoj meri odrazila na ratarske kulture kukuruza, ječma, pšenice, ovsa pšenice i raži, to je ono što koriste naši poljoprivredni proizvođači na svojim gazdinstvima”, dodao je Vesnić.

Vesnić se nada da će poljoprivrednici uspešno prebroditi ovaj težak period i da će sačuvati stočni fond na ovom području.

Izvor>  (Rtvnp)

Ovo leto srpski seljaci će pamtiti kao jedno od najsušnijih, jer je sunce umesto njih obralo rod, a prema prvim procenama samo ratarske kulture će zabeležiti manjak od 600 miliona evra! Koliki će biti gubitak u voćnjacima i povrtnim kulturama još niko ne zna!

Ukupna šteta, prema rečima Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu, jeste oko milijardu evra. Paorima treba pomoć, a iz Vlade Srbije najavljuju da će uskoro izaći sa konkretnim predlozima za spas agrara.

- Šteta na kukuruzu je oko 540 miliona evra, soja je pobacila za 60 odsto, zvaničnici rade na procenama, zapravo čekaju izveštaje lokalnih samouprava - priča Prostran. On se plaši da će Vlada predugo čekati da smisli plan kako pomoći ratarima i da će zbog čekanja stradati jesenja setva.

- Nužne mere su jeftinije gorivo za jesenju setvu, odlaganje otplate kredita i povoljnije cene đubriva i semena. Jesenja setva je u toku i treba brzo delati - navodi Prostran i dodaje da se plaši da će seljaci ostati kratkih rukava, jer u budžetu nema dovoljno novca.

Godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje je 5,5 milijardi evra, a prema proceni našeg sagovornika ove godine će biti smanjena za milijardu evra, što će uticati na smanjenje BDP-a.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da ništa ne očekuje od pomoći.

- Da je neko hteo da pomogne već bi obelodanio mere, jer je jesenja setva u toku. Sve zemlje u okruženju Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, imaju jeftinije gorivo za ratare za 20 do 30 odsto. Jedino u Srbiji ratari naftu plaćaju po tržišnoj ceni - kaže Kiš.

On kaže da će kao proizvođač kukuruza, ječma i uzgajivač bikova imati veliku štetu od suše, te da će se oporaviti za dve do tri godine, ako ne bude nove suše ili poplava.

Kako je za "Vesti" izjavio direktor Žita Srbije Vukosav Savković sušom su najviše pogođeni kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret.

- Za poslednjih 18 godina ovo je šesta suša, a gore od ove godine bile su 2000. i 2012. pa je neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje.

- U ovakvoj godini bi prosečni prinosi sa navodnjavanjem bili veći dva i po puta. Neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje. Država treba da napravi kanale i obezbedi vodu i proizvođači da nabave opremu od kanala do njiva - rekao je Savković.

Izvor: www.vesti-online.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31