Poljoprivrednici Jagodine i naredne, 2020. godine, biće oslobođeni poreza na poljoprivredno i šumskog zemljište, odlučilo je danas Gradsko veće.Poreza će biti oslobođeno i "građevinsko zemljište koje se koristi za gajenje biljaka, sadnog materijala i u druge poljoprivredne svrhe, na parcelama većim od deset ari", stoji u odluci Gradskog veća, koju je potpisao, predsednik Ratko Stevanović.

Ovakvu odluku Gradsko veće je donelo i predložilo na usvajanje Skupštini grada, "zbog teške ekonomske situacije i stvaranja boljih uslova za razvoj poljoprivrede".

Gradsko veće smatra "opravdanim određivanje poreske stope od nula odsto, zbog čega ovo zemljište neće biti oporezivo u 2020. godine".

Odbornioci Skupštine grada o ovoj odluci Gradskog veća raspravljaće na sednici 27.novembra.

Jagodina ima 6.358 domaćinstava, prema poslednjem popisu poljoprivrede, koji obrađuju 18.790 hektara zemljišta.

Poljoprivrednici Jagodine, ovaj porez ne plaćaju 12 godina a oslobođeni su "u cilju prevazilaženja ekonomske krize i pomoći poljoprivredi grada da ublaži posledice krize u ovoj grani delatnosti".

Gradsko veće je donelo odluku, i da poreska stopa na imovinu 2020. godine, bude kao i 2019. godine, do 0,4 odsto za poreske obaveznike koji vode poslovne knjige i do 0,4 odsto na obaveznike koji ne vode poslovne knjige.

Ove poreske stope su "u okviru poreskih stopa definisanih Zakonom o porezima na imovinu", stoji u obrazloženju Odluke.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-u-jagodini-oslobodeni-poreza-na-sume-i-oranice-23-11-2019

Apelujemo na građane, da se pri odlasku u prirodu tokom prvomajskih praznika odgovorno ponašaju, odnosno da ne pale vatru na otvorenom prostoru u prirodi ukoliko ta mesta nisu za to predviđena (vidno obeležena) i obezbeđena, kao i da ukoliko uoče vatru-požar odmah obaveste MUP Republike Srbije-Sektor za vanredne situacije (telefon broj 193), odnosno najbližu šumsku upravu.

Napominjemo da je odredbama člana 47. Zakona o šumama zabranjeno paljenje otvorene vatre u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba šume, izuzev na mestu koje je samo za tu namenu određeno, uređeno i vidno obeleženo, a odredbom člana 22. stav 1. tačka 8. Zakona o divljači i lovstvu zabranjeno je paljenje korova, strnjika, trstika, trave i drugog rastinja u lovištu.

Najavljene visoke temperature za predstojeće praznike, kao i intenzivno obavljanje poljoprivrednih radova, veoma će pogodovati nastanku šumskih požara u narednom periodu, a kao što je poznato, prema sttističkim pokazateljima, u 98 odsto slučajeva njihov uzrok je ljudski faktor, odnosno nepažnja, nemar ili namerno paljenje.

Obzirom na navedeno, u nameri da se predupredi nastanak šumskih požara, kao i u cilju preventivne zaštite šuma, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje da se ne vrši paljenje vatre pri izvođenju poljoprivrednih radova, odnosno spaljivanje suve trave, niskog rastinja i smeća na otvorenom prostoru.

Takođe, ukazujemo da seča stabala, koja nisu obeležena/doznačena, nije u skladu sa planskim dokumentima gazdovanja šumama, te samim tim i nezakonita, odnosno kažnjiva.

Imajući u vidu navedeno, još jednom apelujemo na građane, da se pri odlasku u prirodu ponašaju odgovorno, te da naše šume sačuvamo zajedno.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/apel-sacuvajmo-nase-sume-zajedno-potrebne-su-nam-i-posle-praznika/?script=lat

U Vojvodini je potrebno podići 170.000 hektara novih zasada, kako bi pošumljenost bila u skladu sa standardima razvijenih zemalja. Nedostatak šumskih pojaseva čini poljoprivredi velike štete, a svest o značaju ovih pojaseva je niska.

Po zvaničnim podacima, koji se mogu naći na sajtu JP "Vojvodinašume", u AP Vojvodini je pod šumama oko 140.000 hektara, ili oko 6,4% teritorije Pokrajine. Tu su uračunate i površine značajnih šumskih kompleksa na Fruškoj gori, Vršačkim planinama, u Deliblatskoj peščari, zatim sremsko-bosutske šume i Gornje Podunavlje. Ne računajući ove velike komplekse, najveći broj opština i gradova u AP Vojvodini je potpuno ogoljeno, sa tek par promila površine pod šumama i šumskim pojasevima.

Šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju 308.000 hektara

U skladu sa standardima razvijenih zemalja, optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima je 0,16 hektara po stanovniku. Prema ovom standardu, šume bi u AP Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od oko 308.000 hektara, od toga oko 193.000 pod šumom i oko 84.000 zaštitnih zasada u poljoprivredi.

To znači da trenutno Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. To je kao pojas širok 17 kilometara i dug 100 kilometara - od Novog Sada do Subotice. Za podizanje 1.000 hektara šuma, za sadni materijal, sađenje i kasniju negu, potrebno je od 2,5 do 3 miliona evra.

Šume čuvaju useve i podižu prinos

Čedomir Karović, inženjer šumarstva iz Vršca i ekološki aktivista, kaže da zaštitni zasadi ublažavaju mikroklimatske ekstreme, menjaju način strujanja vazduha i smanjuju brzinu vetra i do 50%, čime smanjuju raznošenje zemljišta i eolsku eroziju, a sprečavaju nanošenje peska na njive.

"Čine da temperatura bude ugodnija za ratarske kulture i sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta. Time utiču na povećanje prinosa i do 50%, a u sušnim godinama i do 4 puta. Povećavaju preživljavanje useva do 60%. Olovo i druge zagađujuće materije daleko više se vezuju za drveće, nego za useve, što povoljno utiče na kvalitet hrane. U zavisnosti od vrste drveća koje grade pojas, mogu biti pogodno područje za pčelarstvo, ili izvor jestivih šumskih plodova", kaže Karović.

Čedomir Karović kaže da samo podizanje zaštitnih zasada nije dovoljno. Potrebno je sprovesti i mere nege, kao što je uklanjanje korova ili zalivanje, barem pet godina nakon sadnje.

"Nažalost, ove mere se vrlo retko sprovode u potrebnom obimu. Kako bi smanjili troškove, korisnici šuma skraćuju negu na tri ili na dve godine, pa čak je i potpuno izostavljaju. Zatim, zemljoradnici se žale da im zaštitni pojasevi ograničavaju prilaz njivama i kretanje mehanizacije. Česta je i uzurpacija zemljišta u putnom pojasu, kada korisnici bespravno proširuju površinu zemljišta koju obrađuju i nisu raspoloženi da se tu podignu zaštitni pojasevi", kaže Čedomir Karović.

Kako dalje objašnjava često se tek podignuti pojasevi preoru, ili izgore nakon paljenja strnjišta i žetvenih ostataka.

Šumarci, vetrozaštitni pojasevi, visoka stabla u atarima, prirodna su staništa ovih ptica. U prethodnim decenijama skoro sve to je posečeno, uglavnom nelegalno. Tako su gačci ostali bez prirodnog prostora za gnežđenje i saterani su u gradove. Jedino još u parkovima postoje visoka stabla koja im odgovaraju. Zato sada svaki grad ima problem, jer su se tu koncentrisali svi gačci iz atara, tako da su ljudi stekli pogrešan utisak o naglom porastu brojnosti njihove populacije.

Koliko će naša poljoprivreda biti razvijena, efikasna i konkurentna, zavisi i od postojanja dovoljnih površina pod šumama i zaštitnim šumskim pojasevima.

Izvor: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/vojvodini-nedostaje-oko-170000-hektara-%C5%A1uma

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, mesecima najavljuje opsežne akcije pošumljavanja, dok se u nekim delovima Srbije šume nemilosrdno seku. Problem nije samo ilegalna seča i krađa drveta, već i katastrofalno upravljanje šumama, čak i u zaštićenim područjima.  

Najnovije pustošenje šuma zabeleženo je na području Nacionalnog parka „Kopaonik“, odnosno unutar prvog stepena zaštite gde je bilo kakva privredna delatnost zakonom zabranjena. Slučajni posetioci Jankovih bara ostali su šokirani prizorom ogoljenog zemljišta i stotina panjeva, trupaca i razbacanih grana na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma.  

Prema nezvaničnim informacijama poslednjih meseci na više lokaliteta u nacionalnom parku „Kopaonik“ posečeno je preko 3.000 metara kubnih drveta i to od strane onih koji bi trebali park da čuvaju – Javnog preduzeća „Nacionalni park Kopaonik“.

Stare i biološki najvrednije šume ubrzano nestaju širom Srbije. Do sada su na udaru drvoseča bile uglavnom šume u privatnoj svojini, no poslednjih godina sve učestalija su pustošenja u zaštićenim područjima – rezervatima prirode i nacionalnim parkovima. 

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije oštro osuđuju ovakvo grubo kršenje propisa od strane rukovodstva Nacionalnog parka. „Nacionalni park „Kopaonik“ je zarad brze materijalne koristi odlučio da poseče šume koje sa razlogom nisu eksploatisane decenijama. Vlada Republike Srbije je to nacionalno blago uredbom zaštitila kao strogi rezervat u kome osim turističkih poseta i naučnoistraživačkog rada nisu dozvoljene druge radnje“, kaže Milan Ružić predsednik Društva.  

Prema rečima stručnjaka iz Društva na ovaj način su nestale populacije mnogih strogo zaštićenih i ugroženih vrsta poput puha lešnikara, crne žune, gaćaste kukumavke i dugorepe sove. Ovakvo vandalsko uništavanje šuma, osim osiromašenja biološke raznolikosti, doprinosi eroziji, novim poplavama i gubitku pijaće vode. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uputilo je protest nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i rukovodstvu Nacionalnog parka „Kopaonik“ sa zahtevom da im se hitno dostave informacije o ovom događaju.

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

Zbog čokolade nestaju šume

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/3023-zbog-cokolade-nestaju-sume

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, uručio je ugovore korisnicima, koji su na godišnjem konkursu ostvarili pravo na sredstva iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine.

Kako se navodi na sajtu Pokrajinske vlade, za podizanje novih šuma na teritoriji Vojvodine uručeno je šest ugovora ukupne vrednosti 29 miliona dinara, od čega je učešće resornog sekretarijata više od 13 miliona dinara. Time će, kako je najavio Radojević, u Vojvodini biti pošumljeno novih 100 hektara zemljišta.

On je naglasio da je bitno da se celokupna društvena zajednica više angažuje po pitanju pošumljavanja i pohvalio Kikindu i Vrbas - lokalne samouprave koje su konkurisale i ostvarile prava na bespovratna sredstva.

Ovom prilikom uručeno je i deset ugovora za unapređenje rasadničke proizvodnje. Vrednost investicije je pet miliona dinara, a novac je u stopostotnom iznosu obezbeđen iz pokrajinskog budžeta, i to za bunare, zalivne sisteme, kao i za neophodnu opremu i mašine za rasadničku proizvodnju.

Radojević je takođe uručio i ugovore JVP Vojvodinašume i Nacionalnom parku Fruška gora za izgradnju šumskih puteva u dužini od 26 kilometara. Vrednost investicije je oko 185 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila oko 104 miliona dinara. Realizacijom te investicije biće obezbeđeno lakše, efikasnije i brže saobraćajno komuniciranje kroz šume, kao i to da šume budu prohodnije i pristupačnije za dalju eksploataciju, održavanje i negu.
 
Izvor: www.ekapija.com
 

Povodom predstojećih prvomajskih praznika i tradicionalnog boravka građana u prirodi, kako da bi se predupredio eventualni nastanak šumskih požara, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine apeluje na građane da:

- ne pale vatru na otvorenom prostoru u prirodi ukoliko ta mesta nisu za to predviđena (vidno obeležena) i obezbeđena;
- ne vrše nekontrolisano paljenje vatre pri izvođenju poljoprivrednih i drugih radova u blizini šume;
- ukoliko uoče požar, odmah obaveste MUP-Sektor za vanredne situacije, odnosno najbližu šumsku upravu;
- napominjemo da je odredbama člana 47. Zakona o šumama zabranjeno paljenje otvorene vatre u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba šume, izuzev na mestu koje je samo za tu namenu određeno, uređeno i vidno obeleženo. Takođe, odredbom člana 22. stav 1. tačka 8. Zakona o divljači i lovstvu zabranjeno je paljenje korova, strnjika, trstika, trave i drugog rastinja u lovištu.

 Imajući u vidu navedeno, Uprava za šume će preko Republičke šumarske i lovne inspekcije u narednom periodu vršiti pojačanu kontrolu navedenih odredbi.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine očekuje podršku i pomoć nevladinih organizacija, lovačkih udruženja, ekoloških pokreta kao i udruženja građana ljubitelja i zaštitnika prirode, da u ovoj akciji podrže apel i uključe se u zaštitu šuma od požara.


  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31