Sve više zainteresovanih za poljoprivrednu proizvodnju, subvencije i povoljni krediti za kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije, rađa i veliko interesovanje za kupovinu polovnih trakora. Većina zainteresovanih traži modele za određeni novac na internetu, vašarima i pijacama, a ne zna šta treba da ‘gleda’ kada kupuje polovni traktor. 

Vrsta poljoprivredne proizvodnje

Kada vlasnik nekog domaćinstva bira traktor, najpre mora da ima u vidu kojom granom poljoprivrede će pretežno da se bavi i prema tome bira traktor. Traktor do 35 konja pogodan je za voćarstvo, a više konja zahteva ratarski traktor. Takođe, zavisi i koju površinu za obradu ima kupac i na kakvom terenu radi. Onom ko obrađuje 10, 15 i 20 ha, potreban je veći i jači traktor, ako ima voćnjak ili njivu pod nagibom, najsigurnije je uzeti traktor sa pogonom na sva četiri točka ili takozvani ‘duplak’.

Marka traktora
Drugi korak u biranju je marka traktora koja najviše zavisi od sopstvenog budžeta, najbolje da kupi polovan traktor iz uvoza, zbog bolje opremljenosti, izdrživosti i funkcionalnosti.

Već duži niz godina aktuelni su i najkonkurentniji Džon Dir (John Deer), Nju Holand (New Holland), Kejs (Case) i Masej Ferguson (Massey Ferguson). Svi su prilično slični u kvalitetu, a razlike u potrošnji goriva, stepenu zagađivanja prirodne sredine, unutrašnjoj opremljenosti, okretnosti i brzini, takođe, kome je jača hidraulika, bolji menjač – u nijansama su. Što mlađi strani traktor, to bolje.

Šta treba gledati?

Kada se kupuje traktor bez obzira koja mu je namena ili marka, kaže ovaj najvažnije je proveriti motor, menjač i hidrauliku, a sporedno ali jednako važno su gume, akumulator, potrošnja ulja, lakoća ili dimljenje prilikom paljenja i ostalo.

Menjač i motor su glavne stvari, ako su menjač i motor loši, onda traktor neće dugo da se vozi, a remont inostranih traktora je dosta skup, košta i do par hiljada evra. Na velikom traktoru obavezno gledati gume; jer su nove skupe, da li je radovno servisiran, zamenjeno ulje, da li mu se čuju diferencijali, da li menjač ispada iz brzina. Zatim, gleda se vizuelno koliko je udaran, pohaban, koliko ima radnih sati.

Važno pitanje za kupca jeste koliko će često koristiti traktor. Ukoliko bi ga koristio samo nekoliko puta godišnje, traktor sa puno radnih sati može da dođe u obzir, inače se uvek preporučije traktor sa manje, jer popravke za traktor koji ima do 10 000 radnih sati iznose više od polovine vrednosti već kupljene mašine. Pravilo je da manji traktor zahteva manja ulaganja, veći veća.

 

izvor : https://vesti.mojauto.rs 

U budžetu grada obezbeđena su sredstva za podršku poljoprivrednicima na području Novog Sada. Grad će pokrivati osam odsto kamatnih obaveza i pružati stručnu pomoć.

Radi unapređivanja i bržeg razvoja poljoprivrede i sela, Novi Sad je doneo nekoliko značajnih mera podrške proizvođačima, za čije je ostvarivanje u ovogodišnjem gradskom budžetu planirano 16,2 miliona dinara.

Taj iznos je za oko milion dinara veći od lanjskog, što, prema oceni člana Gradskog veća Milorada Radojevića, potvrđuje stalno jačanje podrške lokalne samouprave agraru kao izuzetno važnom segmentu novosadske privrede.

"Najvažnije mere u ovogodišnjem paketu su sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite, finansijska podrška u osiguranju useva, u organskoj proizvodnji kao i pomoć u osnivanju i jačanju udruženja poljoprivrednika", istakao je Radojević na prošloj sednici Skupštine grada koja je usvojila taj godišnji program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Taj program predviđa i da za prigradska naselja i sela na području grada budu obezbeđeni stručnjaci koji će proizvođačima pomoći kako prilikom konkurisanja za određena podsticajna sredstva, tako i u njihovom trošenju.

"Uočili smo da se nedovoljno i loše koristi finansijska podrška države i pokrajine, pa bi zato bilo dobro da u mesnim zajednicama imamo ljude koji će poljoprivrednicima biti od pomoći, da na najbolji način koriste podrške sa svih nivoa vlasti",  dodao je Radojević.

Za kreditnu podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u budžetu je planirano ukupno 500 miliona dinara, a kako je precizirano, Grad će finansirati osam odsto kamate po ugovorima na odobrene kredite.

Za realizovanje mera ruralnog razvoja, kao što su uspostavljanje i jačanje udruženja proizvođača, upravljanje rizicima, organska proizvodnja, sertifikovanje sistema bezbednosti hrane i druge, biće izdvojeno ukupno osam miliona dinara. A oko 7,7 miliona dinara planirano je za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Beograd, 30. mart 2018 - NLB Banka Beograd je isplatila prvi kredit za poljoprivrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prvi isplaćeni kredit odobren je poljoprivrednom gazdinstvu iz Sombora, za unapređenje biljne proizvodnje. S obzirom na to da je nosilac gazdinstva žena poljoprivrednica, kamatna stopa koju će klijentkinja plaćati iznosi svega 1 posto na godišnjem nivou.

Podsećamo da se krediti iz ovog programa odobravaju za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavku hrane za životinje. Odobravaju se u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agrobiznisu je povodom odobravanja prvog subvencionisanog kredita izjavila: “Programi subvencionisanih kredita su izuzetno značajni jer poljoprivrednicima omogućavaju da pod izuzetno povoljnim uslovima dođu do sredstava koja su im potrebna za održavanje i unapređenje proizvodnje na njihovim gazdinstvima. S obzirom na to da je među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava samo 17 posto žena, dobro je da postoje dodatne olakšice za žene, kao i mlade poljoprivrednike i stanovnike nerazvijenih područja.

NLB Banka se uključuje u sve programe Vlade Srbije namenjene podršci agro segmentu jer verujemo da je ovo segment tržišta koji značajno doprinosi ekonomiji Srbije. Uz ove kredite, kao banka sa preko 10 posto učešća na tržištu kredita za poljoprivrednike, koja je prošle godine udvostručila svoj portfolio u tom segmentu, u svojoj ponudi imamo širok spektar proizvoda i usluga prilagođenih potrebama poljoprivrednika. Pored toga, poljoprivrednicima je na raspolaganju sve veći tim naših agro savetnika koji su tu za sve konsultacije i podršku”.

NLB Banka Beograd je počela da odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Krediti iz ovog programa namenjeni su razvoju stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investicionim ulaganjima u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavci hrane za životinje. Odobravaju u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

NLB Banka Beograd, kao finansijska institucija kojoj je podrška razvoju poljoprivrede jedan od strateških prioriteta u poslovanju, prepoznaje značaj povoljnog finansiranja agrara i uključuje se u sve programe Ministarstva namenjene poljoprivrednicima.

Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd “NLB Banka Beograd je izuzetno aktivna u podršci agrarnom sektoru i samo u 2017. godini smo u ovaj segment tržišta investirali blizu 50 miliona evra, udvostručili portfolio agro kredita i dostigli tržišno učešće od 10,5 odsto. Kako bismo na što sveobuhvatniji način izašli u susret svojim klijentima, pored široke lepeze proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, podržavamo svaku inicijativu koja doprinosi razvoju poljoprivrede. Smatramo da u poljoprivredi leži značajan razvojni potencijal, da može puno da doprinese rastu srpske ekonomije i obezbedi posao za veliki broj građana, te da je naša obaveza kao odgovorne banke da u tome pomognemo. Pored povoljnih izvora finansiranja, sa ciljem da što efikasnije izađemo u suret svojim klijentima poljoprivrednicima, značajno smo povećali broj agro savetnika, stručnjaka specijalizovanih za rad sa poljoprivrednicima, posvećenih profesionalaca koji dobro poznaju ovu oblast i njene specifičnosti i koji su im u svakom trenutku na raspolaganju tamo gde im je najpotrebnije – na polju.”

 

Poljoprivrednici iz Šumadije uz pomoć stručnih službi već uveliko popunjavaju zahteve za ostvarivanje podsticaja u biljnoj proizvodnji. Visina subvencija iznosi 4000 dinara po hektaru. Primećen je i sve veći broj mladih proizvođača koji se odlučuju za poljoprivredu i na ovaj način konkurišu za dodatna sredstva.

Na teritoriji opštine Knić registrovano je preko 3000 poljoprivrednih gazdinstava a 80 odsto proizvođača koristi pomoć stručne službe prilikom popunjavanja zahteva za dobijanje kako republičkih tako i opštinskih podsticaja.

"Imam nešto više od 7 hektara, sejem pretežno kukuruz i pšenicu a nešto sam počeo i soje. Probao bih i suncokret, dok sam lucerku posejao na nešto više od dva hektara. Pokušavam i da uradim uspešno senažu. Prošle godine sam dobio rashladni uređaj za mleko od 200 litara što je opština davala 60 odsto bez PDV-a. Nadam se da će i ove godine biti nešto za šta mogu da konkurišem jer bih uzeo i veći broj umatičenih ovaca", rekao je Nenad Prodanović, stočar, selo Oplanić, opština Knić.

"Mi sve više u poslednjih godinu dana imamo mladih proizvođača. Mogu slobodno da kažem da je 30 odsto više mladih zainteresovano kako za podsticaje od strane Ministarstva poljoprivrede tako i za podsticaje opštine Knić. Prema prošlogodišnjem iskustvu za konkurisanje za dobijanje investicija, kada je reč o fizičkoj imovini približno za sve grane, malo se više ističe stočarstvo i to nabavka priplodnog materijala, goveda, junica, ovaca i svinja", saopštio je Nebojša Arsenijević, koordinator kancelarije za poljoprivredu i zaštitu životne sredine opštine Knić.

Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca pomaže lokalnim samoupravama u regionu prilikom prikupljanja potrebne dokumentacije.

"Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca trudi se da olakša svim lokalnim samoupravama, a naročito svim našim proizvođačima, popunjavanjem obrazaca koji često mogu da budu i zahtevni i na taj način poljoprivrednicima omogućavamo da što pre dođu do subvencija koje im sleduju. 30. april je rok do kada treba da podnesu zahteve za subvencije u ratarskoj proizvodnji. Najčešće se raspituju kako treba da popune, naročito stariji proizvođači koji ne mogu sami da popune, često i ne vide a često ne mogu ni da shvate sve šta tu treba da piše, pa se svima trudimo da pomognemo", kazao je Goran Joksić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Najčešća pitanja poljoprivrednih proizvođača prilikom podnošenja zahteva su rokovi za dobijanje subvencija, pomoć opština ali i način podrške beskamatnog kreditiranja.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Kako započeti svoj agrobiznis ili unaprediti postojeći često je pitanje koje sebi postavljaju i mlađi i stariji poljoprivrednici. Nimalo lakim tržišnim uslovima, ali sa odličnim prirodnim resursima i uz malo snalažljivosti i upornosti ipak postoji nekoliko načina kako doći do bespovratnih sredstava ili jeftinih kredita pa i različitih fondova koji takođe mogu biti bespovratni. Ovih dana raspisano je nekoliko konkursa za poljoprivrednike ali i prerađivače hrane. Protekle nedelje zatvoren je i prvi poziv za IPARD na koji se, kako saznaje AgroBiznis magazin, u Ministarstvu poljoprivrede prijavilo 458 korisnika. Ministar Branislav Nedimović u intervjuu za martovsko izdanje AgroBiznis magazina pojasnio je kako će u pojedinim sektorima voditi poljoprivrednu politiku. I ove godine značajna sredstva ići će mladim poljoprivrednicima

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ipard/item/3643-ekskluzivno-za-agrobiznis-magazin-branislav-nedimovic-o-subvencijama

Za one koji se bave ili imaju nameru da se bave organskom poljoprivredom preporučujemo da konkurišu za konkurs koji je raspisala NLB banka. Tri najbolja projekta dobiće po 500 000 dinara.

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3679-za-najbolje-projekte-organke-poljoprivrede-po-500-000-dinara-ovo-su-uslovi-konkursa

USAID ponovo podstiče poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije. Ovog puta kroz svoj projekat  podsticanja konkurentnosti u ovom sektoru. Informacije o aktuelnom konkursu pogledajte na linku.

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ostali-fondovi/item/3685-konkurs-do-kraja-marta-za-projekte-koje-finansira-usaid

Razvojna agencija Srbije (RAS) raspisala je poziv za podršku sektorima prerađivačke industrije koji se odnosi naravno i na prehrambenu industriju. Možete dobiti do 2 000 000 000 dinara, a poziv traje do utroška sredstava, za šta je namenjeno 44,7 miliona dinara. Detaljnije pročitajte na linku.

http://agropress.org.rs/lat/eu-fondovi/ostali-fondovi/item/3693-ras-do-dva-miliona-dinara-za-preracivacku-industriju

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

 

U sali Doma kulture u Guči u prepunoj sali, u subotu je održano savetovanje iz oblasti poljoprivrede.

Pred više od 200 poljoprivrednih proizvođača iz čitavog Dragačeva govorili su Željko Radošević, državni sekretar iz Ministarstava poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je govorio o subvencijama kojim će Ministarstvo subvencionisati poljoprivrednike u ovoj godini.

Ispred opštine Lučani govorila je Stanka Todorović o programu mera podrške poljoprivredi koje sprovodi Opština. Posle uvodnih izlaganja zainteresovani poljoprivrednici su imali priliku da državnog sekretara i predstavnika opštine Lučani pitaju i sugerišu sve što je vezano za subvencije i sprovođenje samog programa. U drugom delu savetovanja predavanje su održali prof. dr Sveta Stamenković i prof. dr Drago Milošević o primeni pesticida u zaštiti voćaka sa posebnim osvrtom na zaštitu krompira. Na početku predavanja sve prisutne je predstavio Milivoje Dolović, zamenik predsednika opštine koji je izrazio zadovoljstvo jer se iz godine u godinu povećava opštinsko izdvajanje za poljoprivredu koje je 2014-te godine iznosilo 7 miliona, dok je za 2018-tu godinu predviđeno 20 miliona.

Dolović napominje da je ovo prvo u nizu savetovanja koje će opština Lučani organizovati za svoje poljoprivrednike. Svaki poljoprivredni proizvođač je na kraju savetovanja od Opštine dobili knjigu Prof. dr Svete Stamenkovića i Prof. dr Draga Miloševića vezanu za zaštitu voćaka pravilnim tretiranjem pesticidima koja će im koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs 

U ponedeljak su zatvorena prva dva poziva za dobijanje sredstava iz IPARD programa. Tačan broj onih koji bi tim novcem kupili traktor ili mehanizaciju nije konačan, jer prijave poslate poštom i dalje stižu. Procenjuje se da će ih biti oko 300.

Desetak novih traktora trebalo bi da podmladi poljoprivrednu mehanizaciju u Šapcu i okolini. Tek toliko gazdinstava konkurisalo je za IPARD sredstva. Neke je odvratila papirologija, druge, kažu, nejasna pravila.


"Mi ćemo svakako imati kontrolu na gazdinstvima, a mi ne znamo koji vid kontrole će biti uključen na naša gazdinstva. Naša poljoprivredna gazdinstva su mala gazdinstva, bavimo se i ratarstvom i povrtarstvom i stočarstvom. I nigde nije definisano šta mi sve treba da ispunimo po ova tri osnova da bi mogli da prođemo kroz IPARD bez ikakvih problema", kaže poljoprivrednik iz Bogatića Teodor Teodorović.

Kao jedan od razloga slabijeg odziva stručnjaci navode i taj što se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u ovoj godini.

"Treba imati u vidu i kada je konkurs raspisan, odmah posle Nove Godine. Ljudi su još u prazničnoj atmosferi bili, nisu možda očekivali da će tako rano poziv biti, neki čak nisu verovali da će EU odobriti ta sredstva i da će poziv krenuti", ističe Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Na poziv se javilo oko 270 poljoprivrednika, a 190 njih bi novac koristilo za traktore, ostali za mehanizaciju. Uprava za agrarna plaćanja je zadovoljna odzivom.

"Sledi otvaranje zahteva, provera neke osnovne administrativne ispravnosti, zatim sledi predodobravanje tih projekata kada će svi korisnici koji ispunjavaju uslove na svoje adrese dobiti rešenja o odobravanju projekta, oni će dobiti jedan vremenski period u kom će biti u obavezi da realizuju investiciju", navodi Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Novi konkurs za kupovinu traktora i mehanizacije najavljen je za leto.

"Mislim da je ovo samo jedno dobro iskustvo koje se sticalo na prvom pozivu i da će već naredni poziv odneti mnogo više sredstava i da će ljudi shvatiti kako taj sistem funkcioniše, jer svaka greška koja se napravi prilikom realizacije sredstava biće plaćena od strane države odnosno korisnika", kaže Goran Đaković.

Slična su iskustva suseda. Na prvi poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fonda u Hrvatskoj javilo se svega 70 poljoprivrednika. Kasnije je bilo više projekata nego novca.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Članovi Udruženja "Vršački ratar" podržavaju zahteve ostalih udruženja poljoprivrednika upućene Vladi Republike Srbije kojima zbog prošlogodišnje suše traže otpis naknade za ovodnjavanje, kao i da se dizel gorivo za poljoprivredu oslobodi akcize koja sada iznosi 53 dinara za litar dizel goriva.

Članovi vršačkog Udruženja poljoprivrednika "Vršački ratar" smatraju da su zahtevi upućeni nadležnom ministarstvu i vladi vezani za naknade za odvodnjavanje i akcize na gorivo , opravdani jer je prošla godina bila izuzetno teška zbog nezapamćene suše pa je bilo teško pokriti proizvodnju, a kamoli izdvojiti neki dinar za narednu.

Ove godine najveći problem nam je novac da bi zasnovali novu proizvodnju. Svi inputi, počev od đubriva i pesticida, pošto su bile promocije hemijskih i zaštitarskih kuća, su poskupeli od 5 do 10 posto u zavisnosti od kuće, a to znači da je u samom startu proizvodnja skuplja u odnosu na prošlu godinu, kaže Goran Mitrovanov .

Subvenicije od 4.000 dinara po hektaru, na svega 20 hektara po gazdinstvu su male, ali svaki dinar je dobrodošao rekao je Nenad Nastić i naglasio.

"Bilo bi dobro da se plati što pre da bi imali koliko toliko novca i da nafta bude 90 dinara kao što se priča, a što se tiče navodnjavanja i novca koji dajemo da se smanji i ne znam šta je još u planu da se pomogne poljoprivrednicima".

Nastić je za 2017 dobio račun za odvodnjavanje blizu 9.000 dinara, a najveća stavka je, kaže gorivo, a potvrđuje i Goran Mitrovanov.

Taj segment što se tiče nafte nam je trenutno jedan od najvećih inputa, trebalo bi da se spusti cena goriva za akcizu i koliko Vlada i ministarstvo mogu da nam izađu u susret, kaže Mitrovanov.

Poljoprivredna proizvodnja i stvaraoci novih vrednosti treba da budu oslobođeni plaćanja celokupnog iznosa akciza, jer ne pripadaju akciznom sektoru oporezivanja, kao ostala luksuzna roba, već pripadaju proizvodnom sektoru, kažu ratari.

izvor : http://www.rtv.rs

Na pašnjacima u Kolubarskom okrugu trenutno pase oko 120.000 grla ovaca, od čega je oko 5.000 grla u matičnom zapatu. Najviše se gaji sjenička oplemenjena pramenka koja se praktično odomaćila u ovom kraju Srbije.


Na farmi Sretena Vasiljevića iz valjevskog sela Suvodanja je 70 grla, od čega je 50 umatičenih ovaca. Planira da širi proizvodnju jer je, kako kaže, ovčarstvo isplativo zbog subvencija koje dobija od Ministarstva poljoprivrede.

„Mislim da od subvencija koje dobijamo može lepo da se živi. Ja imam 12 hektara pašnjaka i sve je zagrađeno, tako da bi mogao da držim i do 200 ovaca. Međutim u mom kraju nema mnogo mladih jer su većinom napustili selo“, kaže Sreten.

„Za ovu proizvodnju ključne su subvencije koje u odnosu na podsticaje u biljnoj proizvodnji nisu male. One održavaju ovčarstvo i ako budu ukinute, doći će do kolapsa i prekida u gajenju ovaca“, potvrđuje i Milovan Stepanović iz Suvodanja, čije stado ovaca broji 120 grla.

„Pošto živim u brdsko-planinskom kraju, gde ima dosta pašnjaka, a i posao nije težak, ja sam rešio da se oprobam u proizvodnji ovčijeg mesa, mada sam ranije tovio bikove. Ovde je najbitnije odabrati kvalitetnu rasu, a to je trenutno sjenička pramenka, a uz to važna je dobra ispaša, vredni čobani i domaćini koji će da rade“, priča Milovan.

Razvoj ovčarske proizvodnje više od jedne decenije podstiče i Grad Valjevo. Poljoprivrednici sa valjevskog područja, zainteresovani za ovčarsku proizvodnju, imaju mogućnost da sa preduzećem „Agrorazvoj - valjevske doline“ sklope ugovore na tri godine. Držaoci u proseku dobijaju po 30 jagnjadi.

Tokom prošle godine preduzeće je od držalaca „Stočnog fonda“ preuzelo 398 grla jagnjadi, odnosno 13.276 kilograma žive vage i naplatilo u novcu 16.956 kilograma.

Iz sredstava koja su držaoci u 2016. godini uplatili, preduzeće je prošle godine kupilo 360 grla umatičenih jagnjadi koja su preuzela 43 nova držaoca.

Jedan od njih je i Vladimir Rešković iz Brankovine.

„Ovom proizvodnjom se bavim pre svega iz ljubavi. Ja sam zadovoljan. Isplati se, jer u proleće cena jagnjadi uvek bude dobra. Međutim, malo je mlađih proizvođača koji žele da drže ovce. U mom selu skoro da nema ovaca. Jagnjad koju sam uzeo preko 'Agrorazvoja' su umatičena i ovo je najbrži način da se dođe do njih“, kaže dvadesetdevetogodišnji Vladimir.

Obaveza držalaca je da nakon grejs perioda od godinu do godinu i po dana, u zavisnosti da li su grla umatičena ili ne, svake godine „Agrorazvoju“ vraćaju u grlima trećinu jagnjadi uvećanu za prirast od 10 odsto na godišnjem nivou. Ukoliko držalac uzme 30 jagnjadi za tri godine, treba da vrati 39 jagnjadi.

„Ove godine planiram nabavku umatičenih grla stoke u vrednosti od pet miliona dinara. Sredstva su obezbeđena od naplate potraživanja od držalaca, zanavljača, u novcu u toku prethodne godine. Pored toga, od postojećih držalaca biće preuzeto 1.000 grla jagnjadi i 80 grla teladi za tov, delom u živoj stoci, a delom u novčanim uplatama po tržišnim cenama na dan uplate. Na ovaj način se očekuje naplata u iznosu od četiri miliona dinara. Za preuzetu stoku biće potpisani ugovori sa novim držaocima. Realizacijom ovog posla povećaće se broj a ujedno i poboljšati rasni sastav grla na teritoriji Valjeva. Velika je potražnja za jagnjadima pre svega zato što su u selima pretežno staračka domaćinstva, pa nema ko da čuva krupnu stoku a drugi je taj što ima dosta zaparloženih livada i pašnjaka, pa mnogi drže ovce kako ne bi morali da kose livade. Treći i možda najvažniji razlog je taj što se za umatičena grla dobijaju subvencije koje su značajne. Cilj svega je povećanje stočnog fonda u vlasništvu grada i da se u ovom kraju napravi jedan proizvođački centar sjeničke ovce. Da nakon prve faze spojimo najveće proizvođače u jedno udruženje i da im pomognemo oko plasmana“, objašnjava Bojan Bošković, direktor preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Ove godine za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u budžetu grada planirano je 30 miliona dinara.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30