Vlada Srbije usvojila je niz uredbi o podsticajima i podršci u poljoprivredi, preduzetništvu i poslovnoj infrastrukturi. Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2019. godinu utvrdjene su mere ruralnog razvoja i preraspodele podsticaja, obim sredstava za kreditnu podršku i posebni podsticaji u poljoprivredi. Utvrdjen je i obim sredstava za IPARD. Na taj način je nastavljena postepena transformacija u tim oblastima, kao deo procesa pristupanja Evropskoj uniji. Vlada je usvojila Uredbu o utvrdjivanju programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2019. godini, kako bi bile podstaknute investicije mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u širenju proizvodnje i jačanju konkurentnosti, sa ciljem otvaranja novih radnih mesta. Kako se dodaje, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima, preduzetnicima i zadrugama kroz razvojne projekte biće raspodeljeno 500 miliona dinara. (Beta)

Sve promene koje su nastale na gazdinstvu potrebno je prijaviti i to posebno ako je reč o novim poljoprivrednim kulturama na zemljištu, promenama u broju domaćih životinja, zakupu, ali i proširenju zemljišnih poseda. Od prvog marta do 30. aprila vršiće se registrovanje.

"Što se tiče proizvođača koji u svom posedu imaju višegodišnje zasade u obavezi su da svake godine vrše prijavu svojih zasada na datim parcelama i sve promene koje su u međuvremenu došle, a što se tiče proizvođača koji se bave ratarskom proizvodnjom, zbog same proizvodnje koja traje kraće u odnosu na višegodišnje zasade, svake godine su u obavezi da na parcelama na kojima će se vršiti zasejavanje svojih useva prijave tačno određeni usev koji će biti u 2019. godini", kazala je Lidija Vulović, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Kada je reč o stočarskoj proizvodnji mora se tačno prijaviti vrsta domaćih životinja, brojno stanje, a do prvog maja nosioci poljoprivrednih gazdinstava imaće prilike i da prijave promenu na svom imanju ukoliko se desila nakon registracije. Na osnovu tog broja dobijaće i subvencije.

"Treba obratiti pažnju da se nešto ne promaši, treba da se kaže pravo stanje, vrsta stoke, domaćih životinja i broja jer ako se nešto pogreši i ako se utvrdi greška a poljoprivrednik dobija subvencije recimo za pet krava po 25 000 dinara i ako inspekcija utvrdi da je to manji broj krava on može da dobije pasivni status imanja. Onda to donosi sledeće, da naredne tri godine ne može da koristi subvencije , bilo koje vrste ne samo za stoku već i za sve i onda je to muka posle vratiti u aktivni status", saopštio je Goran Joksić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u registar vodi se kao aktivno ali ukoliko se ne izvrši obnova registracije, ako se ne ispune ugovorne obaveze kada je reč o kreditima i ako se daju netačni podaci može da pređe u pasivan status.

"Poljoprivredna gazdinstva koje se nalaze u pasivnom statusu neće moći da koriste podsticaje iz oblasti poljoprivrede a zemljišni fond koji poseduje neće moći da budu predmet upisa drugog poljoprivrednog proizvođača, odnosno gazdinstava. U slučaju kada se ne prijave sve katastarske parcele ili kada se daju neistiniti podaci pasivni status traje tri godine i kada se ne poštuju propisi koji su navedeni onda pasivni status može trajati od tri do pet godina", rekla je Marija Ivanović, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Olakšavajuća okolnost kada je reč o dobijanje dužeg pasivnog statusa koje može da traje od tri do pet godina je ta da se na polovini isteka može poslati zahtev za prestanak pasivnog statusa uz navođenje svih ispunjenih obaveza i mera. Izvor www.ikragujevac.com 

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine raspisao Konkurs za dugoročne kredite za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije s ciljem obezbeđenja finansijskih sredstava radi podrške razvoju i unapređenju poljoprivrede povećanjem nivoa tehničke opremljenosti. Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica - nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom i ima izmirene naknade za odvodnjavanje. Krediti će se dodeljivati za finansiranje nabavke nove poljoprivredne pogonske i priključne mehanizacije. Iznos kredita može biti od 100.000 do 5.000.000 dinara. Kamatna stopa iznosi 1,5% na godišnjem nivou. Sopstveno učešće poljoprivrednika je najmanje 20% predračunske vrednosti u slučaju finansiranja pogonskih mašina, a bez učešća u slučaju finansiranja priključnih mašina. Rok vraćanja kredita je do pet godina u okviru kojih je obuhvaćen grejs period do 6 meseci. Tokom ovog perioda obračunava se i plaća interkalarna kamata mesečno, tromesečno ili šestomesečno u visini ugovorene kamatne stope. Anuiteti se obračunavaju i plaćaju mesečno, tromesečno ili šestomesečno. Naknada za korišćenje usluga Kreditnog biroa za korisnika kredita iznosi 246,00 dinara. Konkurs je otvoren do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju ili do donošenja odluke nadležnog organa o zatvaranju Konkursa. Zahtev za kredit sa kompletnom dokumentacijom se podnosi u prostorijama Fonda u Novom Sadu, Bulevar cara Lazara 7a, u Sektoru za kredite, ili se dostavlja poštom na istu adresu.

Grad Valjevo i pet opština Kolubarskog okruga za poljoprivredu i ruralni razvoj u 2019. godine opredelili su ukupno 99,7 miliona dinara. Najviše novca za agrar iz gradske kase izdvojio je grad Valjevo, a najmanje opština Ub. Valjevsko preduzeće ”Agrorazvoj – valjevske doline” u raspodeli budžetskih sredstava dobilo je na raspolaganje 54,5 miliona dinara od čega je 40 miliona namenjeno za subvencije. Za rad JP ”Agrorazvoj – valjevske doline” izdvojeno je osam miliona, sa tri miliona biće nabavljene protivgradne rakete, 2,5 miliona za nadoknadu strelcima, dok će milion dinara biti usmereno na promociju voćarsta u valjevskom kraju.

Prema rečima Nikole Radojičića, pomoćnika gradonačelnika Valjevo, i ove godine nastaviće sa merama podrške kod nabavke poljoprivredne mehanizacije, protivgradne zaštite, staklenika, deo sredstava biće usmeren na finansiranje veštačkog osemenjavanja krava i sinhronizaciju estrusa kod ovaca. O trošku grada vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moći će da provere hemijski sastav zemljišta. Subvensionisaće i kamate na poljoprivredne kredite a na osnovu karte reonizacije i nabavku voćnih sadnica. Jedan deo novca biće usmeren na projekate od kojih su pojedini već u realizaciji pre svega za organsku proizvodnju.

”Novina od ove godine je mera popravke kvaliteta obradivog zemljišta. U planu je nabavka krečnog materijala koji će poljoprivrednicima biti besplatno podeljen. U planu je da bude obuhvaćeno preko 500 hektara obradivog zemljišta, a prema planu Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo. Deo novca biće izdvojen i za pošumljavanje”, rekao je Radojičić.

Po izdvajanjima za poljoprivredu i ruralni razovj posle Valjeva je Lajkovac. Ova opština je za poljoprivredni sektor opredelila 18,2 miliona. Od deset miliona dinara, koliko iznosi mionički agrarni budzet, tri miliona biće uloženo u zaštitu od elementarnih nepogoda, 2,5 miliona za sajmove, izložbe i stručno osposobljavanje. Dva miliona namenjeno je za podizanje voćnih zasada, dok će dva i po miliona biti upotrebljeno za subvencije i kupovinu priplodnih grla stoke.

Agrarni budžet opštine Osečina iznosi 9,5 miliona dinara neznatno je uvećan u odnosu na prošlogodišnji. Od toga 6,2 miliona biće usmereno za podsticaje pri kupovini nove poljoprivredne mehanizacije, kao i za subvencije za umatičena grla stoke, za šta, kako kažu u ovoj lokalnoj samoupravi, vlade najveće intersovanje poljoprivrednika.

Peta po izdvajanju za poljoprivredu u našem okrugu je opština Ljig sa 5,6 miliona dinara. Sa 4,1 milion finansiraće nabavku priplodnih junica i ovaca, podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća i veštačko osemenjavanje priplodnih grla stoke..

Najmanje novca ove godine za poljoprivredu namenila je opština Ub, svega dva miliona, kao i 2018. godine.

Izvor: https://patak.co.rs/za-poljoprivredu-skoro-100-miliona-dinara/

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Ugovori o dodеli podsticajnih srеdstava za razvoj voćarstva u 2019. godini potpisani su izmеđu grada Zaječara i poljoprivrеdnih proizvođača koji su ispunili uslovе konkursa. Kako se navodi na sajtu grada, sredstva će dobiti 26 voćara, kako bi proširili svoju proizvodnju, a prеma rеčima nadlеžnih po ovom projеktu je ukupno odobreno 1,7 miliona dinara.

Gradonačеlnik Zajеčara Boško Ničić rеkao je da jе grad ovе godinе najvеći akcеnat stavio na razvoj voćarstva, a tako ćе biti i u narеdnoj. Kako jе naglasio, cilj jе da sе u oblasti poljoprivrеdnе proizvodnjе formiraju udružеnja prеko kojih ćе sе lakšе plasirati roba na tržištе.

- Ovе subvеncijе su samo počеtak u oblasti voćarstva, i mislim da sada radimo pamеtno i imamo stratеgiju. Pomažеmo razvoju pčеlarstva, ratarskе proizvodnjе, voćartsva, i svе to radimo planski, sigurni da ćе dati dobrе rеzultatе. Svе onе koji postignu dobrе rеzultatе dodatno ćеmo stimulisati - istakao jе Ničić.

Kako jе rеčеno prilikom potpisivanja ugovora, ovе godinе jе grad Zajеčar iz budžеta izdvojio blizu 10 miliona dinara za razvoj poljoprivrеdnе proizvodnjе, što jе, prеma rеčima nadlеžnih, oko 40% višе nеgo 2017. godinе.

- Ovo jе drugi konurs za voćarstvo u ovoj godini, a u 2018. godini smo plasirali oko 5,7 miliona dinara u razvoj voćarskе proizvodnjе. Ovaj iznos sе odnosi na prvi konkurs za mеhanizaciju u voćarstvu, gdе smo plasirali 3 miliona i 800 dinara, i na ovaj konkurs gdе smo utrošili 1,7 miliona dinara, što jе za 120% višе od ulaganja u voćarsku proizvodnju nеgo u prеthodnoj godini. Mi smo u 2017. godini plasirali 2,5 miliona dinara za voćarstvo, za nabavku sadnica. Prošlе godinе jе subvеncijе koristilo 46 proizvođača za voćarsku proizvodnju, ovе godinе 93 - istakla jе Vеsna Stanković, član Gradskog vеća zadužеn za poljoprivrеdu.

- U ovoj godini imali smo i najvišе prijava za sadnicе dunjе, gdе smo svi zajеdno invеstirali u kupovinu 7.500 sadnica dunja, na drugom mеstu po intеrеsovanju bio jе zasad višnjе, ukupno smo uložili 2.700 sadnica, zatim lеšnik, 830 sadnica, i orah 330. Takođе su i zapažеni rеzultati postignuti i u oblasti stočarstva, pa jе tako invеstirano u kupovinu 176 kvalitеtnih grla ovaca, jagnjadi i koza, i 15 junica. Prvi put je ovе godinе opština ulagala i u udružеnja - dodala je Stanković.

Počеtkom marta bićе raspisani novi konkursi za dobijanjе podsticajnih srеdstava u oblasti poljoprivrеdnе proizvodnjе.

Planirani iznos srеdstava za 2019. godinu, koji ćе biti izdvojеn iz budžеta grada Zaječara, je 18,75 miliona dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2351367/zajecar-dodelio-subvencije-za-razvoj-poljoprivrede-za-26-vocara-17-miliona-dinara

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović bio je u radnoj poseti u selu Rtari i tom prilikom obišao farmu muznih krava i tovnih grla porodice Mirković. On je tom prilikom u razgovoru sa domaćinima i kooperantima predstavio planove ministarstva za sledeću godinu koji se odnose pre svega na povećanje subvencija za tov junadi, akreditaciju laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka na koju se čekalo 20 godina, kao i o subvencijama za muzna grla.

“Budžet je najviše okrenut stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, onim granama poljoprivrede koje nose veću dodatnu vrednost. Ljudi su zainteresovani ali potrebna je dodatna sinergija između ministarstva i opštine, a to znači da zahteve više neće morati da podnose u Beogradu, već će moći to da urade ovde u opštini Lučani. To će biti završeno iduće godine, radi se softver koji bi podržao takvu mogućnost, nešto poput elektronskih građevinskih dozvola. U svakom trenutku poljoprivrednici će moći da vide svoj predmet, šta se sa njim dešava i sve će biti transparentno”, najavio je Nedimović.

On je istakao da će povećanje budžeta za poljoprivredu biti veoma značajno a najviše ulaganja biće u centralnu Srbiju, jer su to prostori koji nisu bili obuhvaćeni atraktivnim merama u poslednjih 10 godina.

“Nije prirodno da na prostoru Vojvodine imate pravo i na poljoprivredno zemljište po povlašćenoj ceni i subvenciju, a da ovi ljudi nemaju ništa od toga”, rekao je ministar poljoprivrede.

On je podsetio da ministarstvo daje grantove za mlade ljude do 40 godina, naročito za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

“Oni dobiju grant od 1, 5 miliona dinara da realizuju svoju poslovnu ideju, dakle dobiju pare unapred da mogu da nabave opremu, podignu zasad ili kupe stočna grla. Za taj iznos može da se kupi nekoliko junica, plastenik od 600 kvadrata, da se podigne zasad od tri hektara oblačinske višnje ili dva hektara pod lešnikom sa kompletnim sistemom za navodnjavanje, da se nabavi oko 40 ovaca. Dakle mnogo opcija a suština je da su sredstva bespovratna”, istakao je ministar Nedimović.

Predsednica opštine Lučani Vesna Stambolić je podsetila da je ministar po treći put u Dragačevu i da posvećuje veliku pažnju problemima poljoprivrednih proizvođača.

“Što se tiče lokalnog budžeta u planu je da se za poljoprivredu izdvoji oko 20 miliona dinara kroz subvencije a plan i program pravi se na osnovu tražnji i zahteva naših poljoprivrednih proizvođača”, kazala je Stambolić.

Ona je naglasila da je ovom posetom, ministar pojasnio poljoprivrednim proizvođačima da je moguće ostvariti pravo na subvenciju i iz republičkog i iz lokalnog budžeta za pojedine mere koje su značajne kako državi tako i opštini.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest976356.html

Subvencije za tovno govedarstvo biće povećane sa sadašnjih 10.000 dinara po grlu na minimum 15.000 dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, objašnjavajući da takva odluka "ima smisla" zbog skoka cena kilograma goveđeg mesa. "Imamo tržišta Turske, otvorili smo tržište Kine, otvaramo sad tržište nekih zemalja na Bliskom istoku, i da bismo pospešili proizvodnju goveda, koja su važna i zbog stajnjaka i očuvanja poljozemljišta, mi ćemo povećati za najmanje 50 odsto subvenvcije", kaže Nedimović za RTS. Kaže da ne očekuje negodovanja budući da se neće povećavati davanja po hektaru koja iznose 4.000 dinara. "Koliko je jorgan dugačak, toliko će i biti novca. Četiri hiljade dinara ostaje. Sve druge mere povećavamo. Primera radi, za nabavku opreme, mehanizacije, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje pre dve godine bilo je 500 miliona dinara ukupno, sad će budžet za to biti oko devet milijardi", ističe Nedimović. Davanje po hektaru uglavnom se, kaže, pretvori u potrošnju i nema koristi za poljo-proizvodnju. "Sad ćemo imati dosta novca koji će biti namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, za hladnjače, sve ono što je potrebno da sačuvaju svoju robu i da je prodaju onda kada ona ima dobru cenu", objašnjava ministar poljoprivrede. Dodaje da će biti dosta investicija u sisteme za odbranu od poplava, sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, a biće nabavljen i ledolomac, kaže Nedimović.

Izvor: Tanjug

U Predlogu budžeta za narednu godinu za poljoprivredu su predviđene 51,7 milijardi dinara, sedam milijardi više nego ove. Ratarima i naredne godine subvencija ostaje 4.000 dinara po hektaru. Za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu u budžetu je devet milijardi dinara, a pre dve godine bilo je jedva pola milijarde. Država će 50 odsto uloženog vratiti i onima koji budu ulagali u skladišta i preradu. Uz direktna davanja na to će otići gotovo 33 milijarde dinara. - Na opasku da je budžet razvojno orijentisan, ali uglavnom za one koji već raspolažu kapitalom, ministar odgovara: - Od poljoprivrede ja nisam video nijednu zemlju koja je samo na tome napravila ogroman proboj, ali ona koja je koristila poljoprivredu kao sirovinu za prehrambenu - te zemlje su jako dobro napredovale. Mi smo to prepoznali, mislim da u strukturi BDP-a imamo dosta prostora da napredujemo - naglašava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Mi imamo dovoljno repromaterijala, ali to moramo da preradimo u našim fabrikama, a ne da izvozimo živa grla - dodaje Nedimović. 

Ako ste poljoprivrednik, bavite se stočarstvom i proizvodnjom mleka i razmišljate kako da povećate prihode za sebe i svoju porodicu jedan od načina su svakako programi Evropske unije od kojih je najznačajniji onaj za ruralni razvoj - IPARD 2.

Borisav Geratović iz mačvanskog sela Drenovac farmu je nasledio od oca i nastavlja porodičnu tradiciju koju želi da unapredi. “Ostao sam na imanju ovde, držim krave i konje, imam i bikove, svu mušku telad ostavljam za tov, žensku ostavljam u priplodu. Imam 14 krava i 4 junice. Ranije, ja sam slušao stare da ko proizvodi hranu taj će i da opstane. E sad, dokle ću ja dogurati  ne znam kaže za ZNANJE IMANJE Veselin Gatović. “Što se rasnog sastava tiče ima simentalce i malo crvenog  i crnog holštajna. “Imam 16 hektara u svom vlasništvu i 4 hektara u zakupu. Nije mi to dovoljno za stoku, ali dobro, ne mogu stalno ni da kupujem i uzimaću još u zakup, ali ide. Po grlu bi trebalo da ima hekatr, znači, meni nedostaje još zemlje” kaže sagovornik najgledanije emisije o poljoprivredi.

Prema rečima Miroslava Petrovića direktora Mlekare Šabac u toku je akcija od strane Ministarstva poljoprivrede odnosno da se proizvođači koji se ozbiljno bave nekom proizvodnjom mogu uključiti u IPARD program. Ta akcija će trajati do kraja godine i mi bismo pomogli našim proizvođačima.Obezbedili smo agenciju koja će za njih popunjavati sve obrasce jer osnovni problem je to što oni ne znaju ni šta mogu da dobiju, ni kako mogu da dobiju i šta sve treba da ispune da bi to dobili.  “Sada je ta agencija u kojoj  je angažovano dosta profesionalaca, ljudi koji rade ozbiljno svoj posao uključena u rad sa njima i mi trenutno prikupljamo podatke o našim proizvođačima koji su zainteresovani za te programe. Ide se na to da ta sredstva budu ozbiljnija, a to je na unapređenje same proizvodnje mleka. To znači da objekti sigurno dolaze u obzir, što adaptacija, takođe silosi, silotrenčevi, objekti gde će se vršiti prijem i prerada mleka, ukoliko u gazdinstvu hoće da rade i to” naglašava Petrović.

Da bi ispunili specifične kriterijume i mogli da investiraju  u objekat ili opremu, Geratovići moraju u štali da imaju najmanje 20 muznih krava. U povećanju tog broja pomaže im i lokalna stručna služba koja radi osemenjavanje.

Zoran Čupić veterinar kaže da je krava životinja bez koje u selu nema posla ni za seljaka ni za veterinara. Farma se mora održavati i to je skupo  tako da mleko bi moglo da ima bolju cenu. Ali s obzirom da država pomaže sa ovim subvencijama to bih pohvalio, takođe bih pohvalio Šabačku Mlekaru i grad Šabac koji daje subvencije za veštačko osemenjavanje.

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je konkurs na još 40 dana u kojem zemljoradnici od 18 do 40 godina dobijaju podsticaje od skoro 10.000 evra, koje obično ulažu u novu mehanizaciju, biljnu i stočarsku proizvodnju, te unapređenje prerade mleka, voća i povrća.

Mladi paori s ovim novcem od države najčešće ulaze u poslove sadnje lešnika, što im je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova na početku ili za sadnju povrća i dizanje plastenika. Kako kaže povrtlar iz Srbobrana Borislav Kovač (31), na hektaru krompira može da se zaradi 2.000 evra, na paradajzu i više oko 5.000, ali ozbiljan posao dolazi tek s plastenicima.

- Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz i paprike. Uskoro planiram da napravim još jedan plastenik sa jagodama i zato sam konkurisao za subvencije Ministarstva. Želja mi je da na kraju zaokružim proizvodnju i pravim svoje umake, slatke i ljute, kao i pekmez - kaže Borislav Kovač, mladi povrtlar iz Srbobrana.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede ukupan broj podnetih zahteva u ovoj godini do sada je 1.275, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 767. Dodaju da je najveće interesovanje, kao i prošle godine, pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Država poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da mladi zemljoradnik obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra). Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove kontrolisati preko računa.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, smatra da život u ruralnim područjima najviše komplikuju loša infrastruktura i zapuštenost sela.

- Nekoliko kultura prolazi, pšenica i kukuruz i nešto stoke. Poslednjih godina razvija se ovčarstvo jer je tražnja nešto veća. Popularna je i jabuka, ali nemamo organizovan nastup na tržištu. Tako da bih ovaj novac uložio u ovčarstvo ili kozarstvo, te u malu mini-mlekaru za sir i mleko. Ipak, mladima na selu je danas teže da prežive nego Robinzonu na pustom ostrvu – izjavio je Stanković.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede najavio je da će država nastaviti da deli podsticaje mladima na selu.

- Sve više mladih u poljoprivredi nam treba zbog povrtarstva. To je teška grana, jer zahteva fizički radi, to nije posao od 30 dana godišnje, već ovde moraš ozbiljno da radiš - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/produzena-akcija-podrske-od-drzave-skoro-10000-evra-za-mlade-poljoprivrednike/y1eq9v6

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Željko Radošević, obišao je dragačevske poljoprivrednike i predstavio im sve pogodnosti podsticajnih sredstava koje država nudi.Radošević ističe da je prepoznat značaj subvencionih mera, jer u odnosu na prošlogodišnjih 760 zahteva, ove godine na adresu ministarstva stigao je čak 1271 zahtev.

„Raduje me što mladi pronalaze svoj interes da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Država kroz konkretne podsticaje želi da im pruži podršku i priliku, da što je moguće lakše otpočnu svoj biznis na selu. Ova godina bila je uspešna jer smo imali dobre rezultate u proizvodnji kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe, ali svakako nas čeka jedna borba za što više sredstava za 2019 godinu, kako bi stvorili još bolje uslove za naše poljoprivrednike. Više sredstava daće nam priliku da možda kreiramo neke nove mere, da što snažnije podržimo naše poljoprivrednike jer oni to zaslužuju. Ove godine počeli smo po prvi put da koristimo sredtsva predpristupnih fondova EU, imamo 20 ugovora i to je jak mehanizam kroz koje ćemo moći dodatno pomoći našu poljoprivredu“, izjavio je Radošević prilikom poseste dragečevskom selu Puhovo.Predsednica opštine Lučani, Vesna Stambolić kaže da su u razgovoru sa državnim sekretarom lokalni poljoprivrednici dobili veoma bitne informacije o svim merama subvencija za koje mogu da konkurišu i koje su im potrebne.

„Poljoprivrednici za svaku nedoumicu i za sve što nisu znali, mogu doći na šaltere opštinske uprave i zatražiti pomoć kako u smislu informacija tako i u popunjavanju formulara, koji su potrebni za konkurisanje za podsticajna sredstva. Svima apsolutno stojimo na raspolaganju. Raduje me ono što će se Minisatarstvo poljoprivrede boriti za veću količinu novca koji će biti stavljen na raspolaganje, kako bi se pružila što veća podrška onima koji su odlučila da ostanu i rade na selu“, istakla je Vesna Stambolić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest815370.html

Potrudili smo se da vam ukratko sumiramo šta smo dobili, a šta izbugili dolaskom LIDL-a.

Prvu nedelju nakon otvaranja diskontnog lanca LIDL počela su i  istraživanja šta je to novo što smo dobili otvaranjem ovog lanca i šta čeka sve one koji zavise od trgovine. Za sada su na dobitku, kakvom-takvom, potrošači koji su dobili jeftinije pileće meso, ne samo ono koje je bilo na akciji povodom otvaranja diskontnog lanca, već i kao odgovor na novog igrača na tržištu. Kako je primetila koleginica Mirela Belošević, dugogodišnji novinar RTS-a koja prati tržište, šest proizvoda je jeftinije u diskontnoj prodaji nego u drugim prodavnicama tako da su i ostali trgovci takođe snizili pojedine cene. Limun, umesto 99 košta 69 dinara, pileće meso je sa 299 sniženo na 219, jaja sa 14,5 na 10 dinara. Trgovci koji su već dugo na našem tržištu snižavaju cene upravo onih proizvoda koji su jeftiniji u diskontu. To se u struci zove “anti Lidl kampanja” odnosno odgovor na konkurenciju.

Nisu samo potrošači dobili, značajno su profitirali i TV mediji. Na državnoj televiziji, od početka ovog meseca, emitovano je 29 sati reklama trgovinskih kuća, a u istom periodu prošle godine 18 sati. Prvi put se dešava da ne mogu istog dana da se emituju poruke svih trgovinskih lanaca pa čekaju sledeći termin. Na komercijalnim televizijama, recimo u prvoj nedelji poslovanja LIDL-a, učešće trgovačkih reklama bilo je veće za 15%.

Međutim, kao i obično najranjiviji i nespremni su poljoprivredni proizvođači, ponajviše jer su slabo organizovani, a zadružni sistem se tek blago oporavlja od višedecenijskog propadanja. Mada oni koji nisu relani kažu kriva je država jer nije dala subvencije i u lošijem su položaju nego oni koji rade u EU. Donekle je i to istina, ali da  su subvencije  veće to ne bi bilo dovoljno da se oni udruže. Za to je potrebna volja, a ne novac.

Na skupu koji je organizovala Ambasada Španije govorilo se upravo o onome što se sada dešava na našem tržištu. Došao je veliki diskontni lanac za koji naši proizvođači nisu spremni pre svega jer ne mogu da ponude adekvatne količine kvalitenih proizvoda. Kada kažemo kvalitenih mislimo na to da mogu da kvalitet potvrde određenim sertifikatima. Što se toga tiče naš izvor kaže da u LIDL-u nema kompromisa. Njima su potrebne velike količine, dobro i redovno plaćaju nešto nižu cenu ali vam kupe sve, naravno ukoliko imate količinu koju oni traže. Tu se ne radi o dva kamiona ili pola kamiona robe već o svakodnevnim isporukama šleperima velikih gabarita. Za tako nešto retko koji srpski poljoprivrednik može da bude konkurentan. Kako smo saznali u LIDL-u, svega 25 poljoprivrednika je ušlo na listu dobavljača i 50 kompanija. Javnost u Srbiji smatra da je to malo i da se očigledno favorizuju strani proizvodi. Izgleda da je neko dobro primetio da je srpski potrošač prosečno neobrazovan po pitanju trgovine i zaštite domaće proizvodnje pa se radije odlučuje da kupi stranu robu, naročito ako je jeftinija od domaće, bez obzira na kvalitet. Da je to kojim slučajem švajcarski ili nemački potrošač, on će prvo pogledati šta ima domaće da kupi i tek onda kupovati strano, kada nema domaće robe. Dok se to Srbi ne budu naučili, našu robu ćemo davati u bescenje trgovcima, oni će je izvoziti i ješće je neko drugi dok ćemo mi jesti ono što nam serviraju kroz razne akcije i trgovačke fore. Poput kupiš dve, uzmi treću gratis, CD poznatog pevača uz loš deterdžent ili dva proizvoda po jednoj ceni koja je neretko veća nego da ste ih kupili odvojeno i slično. Kako naš narod davno reče: “Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji”.

 

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik AGROBIZN MAGAZN-a

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30