Poziv poljoprivrednicima za subvencionisanje goriva po hektaru biće upućen 1. marta, najavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović tokom obilaska paora u opštini Bački Petrovac.

On je za narednu sedmicu najavio i objavljivanje očekivanih cena za 20 najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda, dok prve isplate subvencija za kupovinu domaćih traktora počinju ovih dana.

Tokom posete gazdinstvima porodica Erak u Bačkom Magliću i Lekar u Bačkom Petrovcu, Nedimović se osvrnuo na posebnost problema poljoprivrednika u opštini Bački Petrovac.

Ovde su ljudi dosta edukovani u pogledu ostvarivanja svojih prava i znaju šta tačno treba da traže, s druge strane, muči ih nezavršena komasacija, i to su dve posebnosti Bačkog Petrovca. Trudio sam se u razgovoru s njima da pomognem koliko mogu, a obećao sam im da ću sredinom sledećeg meseca doći ponovo da budem sa 400 poljoprivrednika koji će učestvovati u uređivanju atarskih puteva, pa da to rešavamo zajedno, naveo je Nedimović.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/02/26/agro-vesti/nedimovic-subvencionisanje-goriva-po-hektaru/

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obišli su poljoprivredna gazdinstva u Stepanovićevu, Kisaču i Rumenki gde su razgovarali sa domaćinima o aktuelnim izazovima sa kojima se susreću u radu.Između ostalih posetili su Branislava Brborića iz Stepanovićeva, domaćina koji se bavi proizvodnjom stočne hrane, konzumnih jaja i tovnih svinja, a ima 9.000 koka nosilja, a zatim i gazdinstvo u Kisaču, čiji je vlasnik Mihail Privizer koji se bavi voćarstvom i ratarstvom, kao i domaćinstvo u Rumenki, vlasnika Zoltana Bančija koji se bavi ratarstvom i obrađuje 150 jutara zemlje.
Poljoprivrednici su ocenili da su subvencionisani krediti u agraru veoma korisni za poljoprivrednike, a najbolje su one subvencije koje se tiču mehanizacije. Naveli su i da probleme stvaraju visoke cene energenata, ali da generalno, pozitivno ocenjuju brigu nadležnih za razvoj poljoprivrede.

Vučević je kazao da veruje da će kroz urbanističke projekte moći da izađu u susret zahtevima poljoprivrednika, jer je cilj da ljudi mogu nesmetano da rade, a da se pri tome vodi računa o zaštiti životne sredine.

Tema razgovora bili su i atarski putevi, protivgradna zaštita i sve što je aktuelno, a gde se prepliću ingerencije Republike, Pokrajine i Grada.

"Želja nam je da olakšamo rad poljoprivrednika, a ovaj severni deo grada, naša tri prigradska naselja, ukazala su nam šta je ono što je suštinski potrebno poboljšati, kako bi zakonodavci i izvršna vlast kreirali, odnosno sprovodili promene na bolje", rekao je Vučević.

Ministar Nedimović je ocenio de je primena novih tehnologija u poljoprivredi od suštinskog značaja, jer se time u današnje vreme postiže dobijanje veće količine proizvoda po jedinici površine.

"Primenom najsavremenijih naučno-tehničkih dostignuća, uz pomoć subvencija Vlade Srbije naši poljoprivrednici mogu da osavremene mehanizaciju i da doprinesu rastu i razvoju, ne samo svog gazdinstva, već i svog mesta i cele države. Poljoprivreda od pre 10 godina nije ista kao danas i oseti se ekspanzija produktivnosti. Sledeća dva meseca će biti otvoren Poziv za poljoprivredne proizvođače za subvencije po hektaru, za setvu, subvencije za gorivo, tako da, ko podnese zahtev imaće sredstva na računu vrlo brzo", naveo je Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/nedimovic-i-vucevic-s-poljoprivrednicima-olaksati-rad-uz-nove-tehnologije_1097408.html

Više od pet i po hiljada mladih poljoprivrednika prijavilo se na konkurs za bespovratna sredstva za kupovinu mehanizacije i nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Konkurs je završen u decembru, ali novac još nije podeljen. Više od pet i po hiljada mladih poljoprivrednika prijavilo se na konkurs za bespovratna sredstva za kupovinu mehanizacije i nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Konkurs je završen u decembru, ali novac još nije podeljen. Dvadesetdvogodišnja Jovana Marinković iz Bogosavca prošle godine je na hektar i po zasadila višnju. Za prolećne radove u voćnjaku nedostaje joj nekoliko priključnih mašina. "Imam samo traktor koji sam nasledila od dede, i imam samo za osnovnu obradu. Znači, za međurednu u redu nemam. To mi je problem, čekam da mi se odobre te subvencije da dobijem novac, i da konačno dobijem te mašine", rekla je Jovana Marinković. Za meru koja se sprovodi od 2017. godine, pet puta više šabačkih poljoprivrednika je podnelo zahtev nego godinu dana ranije. Visina podsticaja je 75 odsto od vrednosti investicije, bez poreza na dodatnu vrednost. "Poljoprivrednici su se uglavnom odlučivali za nabavku novih mašina i opreme u primarnoj biljnoj proizvodnji. Plugovi, tanjirače, drljače, atomizeri, prskalice. Takođe je velika zainteresovanost za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, nabavku junica, dviske, nazimice", navela je Mirjana Milošević iz PSSS Šabac.

Prodavac poljoprivrednih mašina Tomislav Bucalo ocenio je da bi bilo dobro da poljoprivrednici što pre dobiju novac. "Dobro bi bilo što pre da im daju taj novac, da koliko toliko mogu da koriste tu mehanizaciju sad u ovom startu, ne vredi njemu na jesen da dobije, treba mu sad i rasipač, i sejač, i prikolica, sve mu treba sad u početnoj fazi rada", rekao je Tomislav Bucalo, prodavac poljoprivrednih mašina i dodao je da su predali između 280 i 300 predračuna. Za kupovinu mehanizacije, zainteresovano je 70 odsto poljoprivrednika koji su podneli zahtev. "Mi smo krenuli sa obradom tih zahteva, očekujem prve rezultate u aprilu mesecu. Nakon toga krećemo sa isplatom sredstava. Ja se nadam da ćemo sve one koji su podneli zahtev i ispunjavaju uslove uspeti da zadovoljimo da nabave svoju opremu i otpočnu poljoprivrednu proizvodnju", istakao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. Za razliku od drugih subvencija, mladi poljoprivrednici kupovinu mogu da završe tek kada im država uplati novac, a mogu da dobiju do milion i po dinara. (Izvor RTS)

Do isplate je ostalo manje od dva meseca koliko treba da se svi predmeti pregledaju i rangiraju, izvrše dopune kod onih koji imaju nepotpunu dokumentaciju. Isplata bi trebalo da bude tokom aprila i početkom maja meseca tako da će svi ni koji dobiju subvencije na vreme moći da sprovedu svoje investicije. 

Kako smo saznali u Ministarstvu poljoprivrede se radi trenutno na obradi zahetva koji su pristigli u rekordnom broju. Pristiglo je 5500 zahteva što ukazuje na to da neki mladi ljudi ipak biraju selo. Imajući u vidu broj gazdinstava u Srbiji i broj prijava za subvencije ovo je zaista dobar odziv i više nego što se moglo pretpostaviti imajući u vidu da je kocept ove podrške da se pomogne početnicima koji su tek osnovali gazdinstvo i daje im se podrška za početna ulaganja.

 

 

Ovim Vas putem obaveštavam o objavljenom pravilniku i javnom pozivu koji obuhvata subvencionisanje nabavke traktora.
 
Pravilnik i javni poziv su namenjeni za manja gazdinstva, obuhvataju povraćaj za nabavku traktora isključivo domaće proizvodnje (proizvodnja ili sklapanje u Republici Srbiji, za kompanije koje su ovu delatnost imale pre objavljivanja pravilnika i javnog poziva), to je IMT - Tafe, YTO, Mahindra koliko sam ja pronašao, moguće je da postoji i još neki proizvođač. 
 
 
 
U slučaju da Vam je potrebna stručna pomoć prilikom apliciranja na ovaj konkurs, naš tim Vam stoji na raspolaganju.
 
Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 
 
 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 
 
 

Savez pčelarskih organizacija (SPOS) predstavio je neke od najvećih problema koji opterećuju ovaj sektor, a te sugestije našle su se i u "Sivoj knjizi". Kako je saopšteno na sajtu SPOS-a, jedan od najvećih izdataka za pčelare je naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju, koja se izdaje po pčelinjoj zajednici, piše "Politika". Navodi se da je ova taksa povećana 2013. sa 11 na 64 dinara, to jest za 581 odsto. Od tada je to veliki trošak za proizvođače, što se sigurno odražava i na cenu meda koju plaćaju potrošači u Srbiji. "Ovo uverenje traje samo tri meseca. Praktično moramo da ga obnovimo četiri puta godišnje. S obzirom na broj košnica, izdatak pčelara po ovom osnovu je drastično povećan. To utiče na rast cene i čini naše pčelare nedovoljno konkurentnim na evropskom tržištu", ističu u ovoj organizaciji i ističu da "izdavanje navedenog uverenja ne podrazumeva bitnije angažovanje (ni troškove) veterinara koji ih izdaje, jer je veterinaru obavljen posao koji je uslov za izdavanje tog uverenje već plaćen". "Zapravo, reč je samo o taksi za izdavanje uverenja na kome se konstatuju ranije izvršene provere", navodi se u saopštenju i ističe da postoji nelogičnost i s visinom naknade za izdavanje Uverenja o zdravstvenom stanju životinja u unutrašnjem prometu, koja za pčelinje zajednice iznosi 25 dinara. Naplaćuje se prilikom svake selidbe pčela, to jest dva do tri puta godišnje, pa moraju po košnici da izdvoje godišnje 100 do 150 dinara. Iz SPOS-a ističu da kada se ovaj trošak sabere sa prethodno opisanom naknadom, proizilazi da proizvođači skoro da ni ne osete podsticaje koje dobijaju od države. U SPOS-u se nadaju da će nadležni izaći u susret pčelarima i da se Uverenje više neće naplaćivati pčelarima a da će se naknada smanjiti i uvesti fiksna taksa od 100 dinara po selidbi, bez obzira na broj košnica.

Doneta Uredba o 800 dinara po košnici

Iako je SPOS još 29. avgusta 2019. objavio vest na sajtu da je sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem dogovoreno da subvencija po košnici u 2020. godini iznosi 800 dinara, što je povećanje od 11,1 procenat, mnogi nisu verovali, navodi se na sajtu SPOS-a. Vlada Srbije upravo je donela Uredbu koja to obezbeđuje. To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnju sumu od 720 dinara, što značajno prevazilazi stopu inflacije. Ova suma obezbediće dodatnih preko 500.000 evra u masi za pčelare Srbije (što sa postojećih 6,4 miliona evra koliko je država do sada godišnje izdvajala za ovu svrhu, sada čini 6,9 miliona evra samo za subvencije po košnici, plus ostale vrste subvencija). Prosečan pčelar SPOS-a ima 60,3 košnice pčela, za koje je 2019. godine dobio subvencije u iznosu od 43.416 dinara, a u 2020. godini dobiće 4.824 dinara više, odnosno 48.240 dinara, navodi se na sajtu organizacije.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=16&nav_id=1655145

 

Vlada Srbije donela je Uredbu kojom su subvencije po košnici u 2020. godini, povećane za 11,1 odsto i iznose 800 dinara, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). "To je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnju sumu od 720 dinara, što značajno prevazilazi stopu inflacije. Ova suma obezbediće dodatnih preko 500.000 evra u masi za pčelare Srbije, što sa postojećih 6,4 miliona evra koliko je država do sada godišnje izdvajala za ovu svrhu, sada čini 6,9 miliona evra samo za subvencije po košnici, plus ostale vrste subvencija", navode iz SPOS, piše "eKapija". Povećanje, je u avgustu 2019. najavio SPOS, nakon razgovora sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, kada je dogovoreno da subvencija po košnici u ovoj godini iznosi 800 dinara. Inače, prosečan pčelar SPOS-a ima 60,3 košnice pčela, za koje je 2019. godine dobio subvencije u iznosu od 43.416 dinara, a u 2020. godini dobiće 4.824 dinara više, odnosno 48.240 dinara, navodi se na sajtu SPOS. 

Uzgoj mlečnih krava najteži je posao u stočarstvu. Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla.
Farmer iz Tovariševa Zora Feđur, izneo je svoje mišljenje: „Proteklih 16 godina se intenzivno bavimo proizvodnjom mleka, drži nas to što se kroz proizvodnju mleka brže vraća uloženo, odnosno imate mesečne prihode. Koliki su oni i kad bi se uzela ta kalkulacija, prihodi nisu ogromni, ali je to brži obrt onoga što ste uložili“.
U Srbiji 17.000 proizvođača ima više od dve krave. Pad cene mleka na evropskom tržištu prethodnih godina je dodatno poljuljao nesigurnu proizvodnju.
Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije, kaže da je u protekle 4 godine najveći problem izuzetno niska cena sirovog mleka i dodaje: „Takođe, drugi deo koji ministarstvo uporno pokušava da nam pomogne u vidu subvencija koje se odnose, ili na premiju po litri mleka, ili kroz regrese za genetsko unapređenje, gde opet i taj deo novca druge službe i druge
kompanije zloupotrebljavaju“. Ona je navela još i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti: „Ukinuta je registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje“.
Iako kažu stočari subvencije kasne, bez njih bi mnoge štale bile prazne. Oko 70% proizvodnje mleka otkupe prerađivači. Nakon izmene zakona o podsticajima od 3. kvartala ove godine država će kontrolisati proizvodnju mleka na svakoj većoj farmi.
„Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu“, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda
Srbije, a prenosi Poljoprivrednik iz Novog Sada.
Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno. Bogćević je istakao da će na poslovima uzrokovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla. Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.
Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime, i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima. „U mlekarskom sektoru vi imate 25.000 dinara subvencije po grlu, imate 7 dinara po litru mleka i imate pravo da dobijete hektar zemlje po uslovnom grlu. Kad sve to saberete to je preko 600
evra po jednom grlu što država da godišnje“ zaključio je resorni ministar Branislav Nedimović.
Branko Kolak, predsednik saveza uzgajivača goveda Hrvatske kaže, da je to proces jedan koji je Hrvatska završila 2013. godine i da su u tom procesu pristupanja napravili određene propuste. Rekao je još: „Mi danas upozoravamo naše kolege iz Srbije da u tom pristupnom pregovaranju da neke stvari pokušaju ispraviti, jer jedanput kad se knjiga zatvori onda više nema promena“.
Vladimir Usorac, predsednik proizvođača mleka Republike Srpske : „Podsticaj znači puno, mi imamo sad podsticaj 5 feningi po litri mleka, ali mi insistiramo da to budu podsticaji u investicijama. Premija po litru mleka u Republici Srpskoj je 13 evro centi, dok za kozje i ovčje mleko iznosi 20 evro centi. Skoro 50% agrarnog budžeta u Srpskoj namenjeno je upravo za podsticaj mlekarstva. Ni rezultati nisu izostali. Samo u prošloj godini 120 miliona litara mleka je otkupljeno rečeno je na skupu“.
Boris Pašalić, ministar poljoprivrede Republike Srpske je istakao da je mlekarstvo važan sektor i mlekarska proizvodnja je uvek važan indikator uopšte poljoprivredne proizvodnje u nekoj zemlji i taj sistem kada se jednom uruši onda ga je jako teško vratiti, jer mlekarstvo podrazumeva i proizvodnju priplodnog podmlatka i proizvodnju ratarski, i naprosto je oblast kojoj se mora pokloniti posebna pažnja.U mlekarskom sektoru Srbije prema rečima ministra Nedimovića država pomaže po jednom grlu na godišnjem nivou sa 6 evra. Spremna je i za dodatna ulaganja kroz pre svega modernizaciju proizvodnje, za nabavku robota za mužu država može da izdvoji 75 % sredstava ostatak je potrebno da nadomeste proizvđači, jer se radna snaga teško pronalazi.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Imamo iste muke, potpuno iste muke i o tome smo razgovarali. Mi smo već krenuli nabavku robota za mužu, jer
nema ljudi, nema ko više da muze krave. Da mu date 70 hiljada dinara da muze krave ne možete da nađete. Evo da odete u bilo koje selo, u Bačkoj, u Zapadno bačkom okrugu, severno bačkom okrugu isto ćete sve čuti, nema ljudi i to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme, opreme za modernizaciju“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Glavna tema razgovora predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića i šefa Odseka za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede Nenada Terzića bile su subvencije za organsku proizvodnju u pčelarstvu.

Trenutno su na nivou 40% većem od standardnih subvencija. Zaključeno je da je takva subvencija možda primenljiva u nekim drugim granama poljoprivrede, ali je u pčelarstvu sasvim neprimenljiva i nestimulativna, jer su troškovi organskog pčelarenja ogromni, posebno u vreme klimatskih promena u kome živimo, navodi se na sajtu SPOS-a.

- Predlog SPOS-a je da se subvencija za organsko pčelarenje podigne tri puta u odnosu na standardnu subvenciju, koja će u 2020. iznositi 800 dinara po košnici, što znači da je naš predlog da subvencija po košnici u organskom pčelarstvu od 2020. iznosi 2400 dinara. Jer, minimalni troškovi po organskoj košnici u prosečnoj godini su upravo najmanje 20 EUR, a u lošim godinama dostižu i 35-40 EUR - navodi se na sajtu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2760769/spos-predlaze-da-subvencije-za-organsko-pcelarenje-budu-2400-dinara

Poljoprivrednici će ove godine preko resornog ministarstva dobiti 36,7 milijardi dinara podsticaja. Više novca i ove godine ide stočarima, organskoj proizvodnji, ali posebne mere najavljene su za kupovinu poljoprivrednih mašina.Nedaleko od Zlatibora i Divčibara, u Zarićima porodica Đokić već šest godina gaji kalifornijsku pastrmku. Trude se da povećaju kapacitete, ali ne ide uvek lako. Ulaganja su velika, a do sada nisu tražili pomoć Ministarstva poljoprivrede."Od mlađi do konzuma prođe skoro godinu dana. Za sve to vreme, vi morate da finansirate i hranu i mlađi da bi došli do finalnog proizvoda. Radi smo da učestvujemo u tim nekim programima, mnogo bi nam značilo, ne samo na povećanju kapaciteta, nema dovoljno ribe", navodi Dragana Đokić.

Nadležni kažu, kroz ovogodišnje mere više novca treba da ode za podršku onima koji proizvode u nedovoljno razvijenim područjima i onima sa otežanim uslovima za rad.

Tu se ubrajaju sela iznad 500 metara nadmorske visine, ona koja su u granicama Nacionalnog parka i sa manje od 100 zaposlenih na 1.000 stanovnika.

Posebnu pažnju usmerili su na jug i istok zemlje, da bi, kako ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, što više ljudi tamo moglo da se bavi poljoprivredom i da ostanu na tim prostorima.

"Tako da imamo mere socijalnog karaktera. I da im damo više prava, nego u ovim delovima gde je poljoprivreda razvijena. Ukoliko ste u devastiranom područuju, 65 posto je povraćaj, a u ostalim područjima 50 posto od investicije", navodi Nedimović.Da mali i veliki proizvođači lakše stignu do tržišta, Željko Sredić iz Mionice napravio je elektronsku zadrugu.

Sličan sistem bi dobro došao i drugima – da se informišu o merama za poljoprivrednike.

"Nemamo modele po kojima bi ljude upoznavali sa subvencijama. U sistemu bi bilo mnogo lakše da im obaveštenja dođu putem mobilnih telefona, a ne putem medija ili slučajno", kaže Sredić.Država će zato formirati posebnu radnu grupu. Lakše do mera preko računara, a u narednim mesecima, najavljuju nadležni, lakše i do traktora.

Ministar poljoprivrede navodi da će za istočnu i južnu Srbiju postojati posebne mere za traktore.

"Deset posto će morati poljoprivrednik da obezbedi, 50 posto država, a 40 posto da uzme kredit uz podršku države. Tako da će imati ceo sistem, još će pare dobijati unapred. Tu meru ćemo početi od septembra da primenjujemo, već je u budžetu", kaže Nedimović.

Budžet predviđa veće podsticaje za one koji se bave organskom proizvodnjom i stočarstvom. Na više novca mogu da računaju tradicionali uzgajivači krava – po grlu od 10 do 25 hiljada dinara.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3817394/preko-racunara-lakse-do-traktora.html

U okviru Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koju je Vlada Srbije usvojila prošlog četvrtka, novac će biti raspoređen na projekte u vidu direktnih plaćanja (oko 18,3 milijarde dinara), u mere ruralnog razvoja (oko 6,07 milijardi dinara), kreditnu podršku poljoprivrednicima (300 miliona dinara), posebne podsticaje (230 miliona dinara) i IPARD podsticaje (oko 3,9 milijardi dinara).

Za IPARD je predviđeno 983,5 miliona dinara budžetskog novca, a 2,9 milijardi dinara novac od pomoći Evropske unije za finansiranje ovih podsticaja.

Novac za direktna plaćanja biće raspoređen za:

- premije za mleko u visini od tri milijarde dinara;
- za biljnu proizvodnju biće opredeljeno 9,8 milijardi dinara;
- za podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave, tovne krave i bikove, priplodne krmače i neraste, ovce i ovnove, koze i jarce, roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i kvalitetne priplodne matice pastrmke namenjeno je tri milijarde dinara:
- za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja 1,4 milijardu dinara;
- za krave dojilje 20 miliona dinara;
- podsticaji za košnice pčela 600 miliona dinara.

Podsticaj za krave za uzgoj teladi radi tova namenjeno je pola milijarde dinara.

Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima iznosi pola miliona dinara.

Direktna plaćanja, u zavisnosti od vrste podsticaja, isplaćivaće se u različitim iznosima u zavisnosti od toga za šta je novac namenjen.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2752152/sta-predvidja-uredba-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju-u

Mladi bračni parovi koji žele da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju u Bojniku, moći će da se prijave za podsticajna sredstva koje će dodeljivati lokalna samouprava. Iz budžeta će za nova poljoprivredna gazdinstva biti izdvojeno milion dinara.

Ova mera, kako kažu u lokalnoj samoupravi, treba da stimuliše mlade i pokrene oživaljavanje primarne poljoprivredne proizvodnje.

U toku je izrada pravilnika po kome će se dodeljivati sredstva, a konkurs će biti raspisan u narednom periodu. Ideja je da, bračni parovi koji su zainteresovani da se vrate u Bojnik i započnu porodično gazdinstvo, dobiju između 150.000 i 200.000 dinara - navode nadležni.

Osim što treba da pokrene poljoprivrednu proizvodnju, dodaju, ova mera usmerena je i na podsticaj nataliteta i vraćanja ljudi u manje sredine.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Milion-dinara-za-mlade-parove-koji-bi-da-se-bave-poljoprivredom-u-Bojniku.sr.html

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koji su koncipirani tako da na optimalan način podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada povećanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.U saopštenju pres službe Vlade navodi se da je, zbog uticaja na ostale sektore, poljoprivrada od izuzetnog značaja za razvoj privrede, s obzirom na to da direktno ili indirektno zapošljava petinu radno aktivnog stanovništva u Srbiji.Uredbom je propisano da će se sredstva raspoređivati za programske aktivnosti ili projekte - direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku u poljoprivredi i posebne i IPARD podsticaje.

Direktna plaćanja, koja će biti raspodeljena u odgovarajućim ukupnim iznosima, odnosiće se na premije, podsticaje za proizvodnju i regrese.

Merama ruralnog razvoja predviđena je podrška programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diversifikaciju dohotka i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, kao i priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Podsticajem koji podrazumeva kreditnu podršku omogućiće se poljoprivrednim proizvođačima da dođu do novca iz bankarskih izvora pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Za sprovođenje ove uredbe obezbeđeno je ukupno 36.701.800.000 dinara.Članovi Vlade usvojili su i Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti u oblasti razvoja elektronske uprave.

Neophodno je kontinuirano usaglašavanje sa visokim svetskim i evropskim standardima koji podrazumevaju unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju građanim i privredi, efikasnija javna uprava, kao i poboljšanje konkurentnosti Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

Upoznavanje sa metodologijom, po kojoj se sprovodi praćenje razvoja elektronske uprave u Evropi, od posebnog je značaja za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, kako bi se upoznali savremeni standardi portala, veb-prezentacija i usluga i obezbedili uslovi za prekogranično pružanje ovih usluga.

Višeresorna Radna grupa uključiće sva relevantna ministarstva i organizacije i njen osnovni cilj biće unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti.

Zadatak Radne grupe je priprema predloga za pojednostavljenje postupaka za usluge elektronske uprave i priprema funkcionalnih specifikacija za elektronsko vođenje postupaka.

Na sednici je usvojena Odluka da zgrada Sokolskog doma u Čačku dobije status spomenika kulture.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3804046/uredba-vlade-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30