Da organska poljoprivredna proizvodnja dobija sve veću podršku Grada Novog Sada potvrđuje i podatak da je za subvencije u toj prosperitetnoj oblasti agrara u ovogodišnjem gradskom budžetu obezbeđeno ukupno pet miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina.

Ta finansijska podrška biće raspoređena proizvođačima koji imaju zemljište i registrovano gazdinstvo na teritoriji grada, nakon konkursa na koji zainteresovani mogu da podnesu prijave, sa odgovarajućom dokumentacijom, do 15. avgusta.

Pravo da učestvuju u tom gradskom programu razvoja poljoprivredne proizvodnje imaju individualni proizvođači i organizacije u oblasti agrara, koji su zainteresovani da započnu organsku proizvodnju, kao i oni koji se time već bave od 2011. godine.

Kako je precizirano u nedavno objavljenom javnom pozivu na sajtu Grada, njima sleduju subvencije za nabavku odgovarajućeg semenskog i sadnog materijala, kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije u organskoj proizvodnji. Svi ti troškovi će proizvođačima biti plaćeni iz gradske kase u punom iznosu.

- Naše poljoprivredno gazdinstvo koristilo je ranije te subvencije. To je značajna pomoć, pogotovo za mlade proizvođače koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom - kaže za Novosti mladi poljoprivrednik Andrej Vozar iz Kisača, predstavnik treće generacije u familiji koja je pionir na ovim prostorima u organskoj proizvodnji povrća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2595821/subvencije-za-organsku-proizvodnju-u-novom-sadu-prijave-do-15-avgusta-opredeljeno

Voćnjaci, vinogradi, farme, fabrike pod otvorenim nebom, to je rezultat dosadašnjeg dvoipogodišnjeg trajanja projekta "500 zadruga u 500 sela" koji je ušao u svoju treću konkursnu fazu, poručio je ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić.

Vlada je za revitalizaciju zadrugarstva do sada izdvojila gotovo milijardu i sedamsto miliona dinara, a svi dosadašnji projekti dali su efekte. Treći konkursni krug je u toku i zadrugarima je poziv otvoren. U prethodna dva konkursna kruga prošlo je na desetine različitih projekata.

Treći konkursni krug usmeren ka revitalizaciji zadrugarstva i opstanku sela, koji sprovodi kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj Srbije, akademijski odbor za selo SANU-a i zadružni savezi, otvoren je do 15. avgusta za postojeće i novoosnovane zaduge, a za složene zaduge do prvog septembra.

Nove zadruge mogu da računaju na pomoć do 7,5 miliona dinara, stare do 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/fabrike-pod-otvorenim-nebom-projekat-zadrugarstva-usao-u-treci-konkursni-krug/msnkgy3

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u mašine i opremu poljoprivrednih gazdinstava radi unapređenja osnovne proizvodnje u stočarstvu u ovoj godini.
Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka kao i za nabavku opreme kojom se štiti dobrobit životinja.Takođe, sredstva će moći da se dobiju i za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, pčelarstvo i drugo.

Pravo da konkurišu imaju fizička lica (nosioci poljoprivrednih gazdinstava), preduzetnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge, srednje škole i naučnoistraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede.

Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticaje ako je vrednost investicija za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje jednaka ili veća od 80.000 dinara i ako je iznos pojedinačnog računa jednak ili veći od 25.000 dinara...

Kod investicija u pčelarstvo, ona mora biti jednaka ili veća od 50.000 dinara, a iznos pojedinacnog računa i iznos za svaku pojedinacnu investiciju jednak ili veći od 20.000 dinara.

Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se do 30. avgusta ove godine.

Najviši iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1,5 miliona dinara, odnosno tri miliona dinara, ukoliko je investicija vezana za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podsticaj-poljoprivrednicima-proizvodjacima-jaja-do-3-miliona-dinara_1033971.html

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zemljoradničkim i poljoprivrednim zadrugama u Srbiji.

U pitanju je Program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradnike i zadrugare u 2019. godini na teritoriji cele zemlje.U oglasu se kaže da se konkurs naročito odnosi na poljoprivrednike i zadrugare u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom, Pčinjskom upravnom okrugu i AP Kosovo i Metohija.

Specifični ciljevi koji bi trebalo da se ostvare ovim programom finansiranja, kaže se u oglasu, je osnivanje zadruga u sredinama gde one ne postoje, unapređenje proizvodnje sirovina za povećanje proizvodnje mleka, mesa, voća, kao i za tehničko-tehnološko opremanje zadruga i drugo.Maksimalan predviđen iznos bespovratnih sredstava za novoformirane zadruge je 7,5 miliona dinara, za stare zadruge 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Rok za podnošenje prijava je do 15. avgusta ove godine za novoformirane i stare zadruge, a za složene rok je do 1. septembra ove godine.

Sve detalje možete pogledati ovde: http://www.mbprr.gov.rs/konkurs-2019.php

 

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-konkurs-za-zadrugare-za-slozene-zadruge-i-do-60-miliona-dinara/fxgpx3x

Početkom ove godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za poljoprivredu povećali su subvencije za svinje nazimice sa 10 na 15 hiljada dinara. To je neke farmere podstaklo da se ozbiljnije bave tovom svinja, budući da su mnogi, zbog promenjive cene živog mesa, odustali od tog posla. Josip Skendesrović farmer tovljenika iz Subotice, duže od 15 godina bavi se ovom proizvodnjom. Godišnje na tržište plasira oko hiljadu tovljenika, a u rasplodu trenutno ima četrdeset krmača.

"Cena je sada dobra,korektna,posle zimskog pada što je bijo,sada mislim da je to ok, sada je to nekih 150 plus PDV pa dostižemo nekih 170, 180 dinara to je korektno i u redu", kaže Josip Skenderović iz Subotice.

Dušan Brčin iz Bačke Topole nedavno se počeo baviti ovom proizvodnjom na šta su najviše uticale najnovije subvencije.

"Trenutno imam trideset dve krmače i idem na četrdeset krmača. To je negde oko sedamstotina tovljenika, trenutno. Krajnji plan za sad ono što planiram nekih osamdeset do stotinu krmača, pa videćemo koliko budemo uspeli oko tih subvencija i pomoći države", navodi Dušan Brčin.

Da su najnovije mere vlade Srbije oko povećanja subvencija dale dobre rezultate, potvrđuju nam i na jednoj od naših većih farmi za uzgoj nazimica i tovljenika u Ruskom Krsturu.

"Naš godišnji kapacitet je nekih dve hiljade nazimica priplodnih i oko 5.000 prasadi za tov, mogu da se pohvalim da smo do kraja septembra prodali sve količine", navodi Danilo Jakovljević, direktor "Nukleus agrara F1" u Ruskom Krsturu.

U Srbiji se godišnje proizvede oko tri miliona tovljenika od toga dvadeset odsto ide u izvoz, a pitanje je može li više i šta bi trebalo uraditi.

"Mi moramo shvatiti ovu mogućnost za izvoz veoma ozbiljno, sa tim ne smijemo da se igramo, da proizvođači svinja ne prođu kao proizvođači malina, višanja i trešanja i tome slično, tako da u principu svi akteri u ovoj proizvodnji počev od primarne proizvodnje, do klanične industrije do eksportnih firmi, moraju da budu vrlo ozbiljni, jer ako propustimo ovakvu šansu, postavimo se kao neozbiljni dobavljači svinjskog mesa na rusko tržište i sutra na kinesko tržište mislim da nećemo imati perspektivu u ovom poslu", smatra profesor dr Ivan Radović.

Prema rečima stručnjaka sledeći korak koji treba da uradi ministarstvo poljoprivrede to je uvođenje ocene mesnatosti svinjskih polutki na liniji klanja, a to znači da će se tovljenici plaćati na osnovu mesnatosti, time ćemo dobiti da pravi farmer dobiju bolju cenu dok će se eliminisati povremeni proizvođači i preprodavci.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3594082/subvencije-za-tov-svinja.html

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević za Tanjug.Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države. "Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu", kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

"To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu", kaže Znidarko. Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine. U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-osnov-za-subvencije-snimanje-poljoprivrednih-parcela-do-2023-godine/mlvz90q

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2019. godini.

Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini u periodu od 10. jula do 30. avgusta 2019. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 420.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, osim podsticaja za investicije u nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja za koje najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 3.000.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst javnog poziva i obrasce zahteva možete preuzeti na ovaj link: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-u-stocarstvu/

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/objavljen-javni-poziv-za-ostvarivanje-prava-na-podtsicaje-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-u-stocarskoj-proizvodnji/

U Srbiji postoje realne mogućnosti za razvoj poljoprivrede, a da je moguće otkloniti brojna ograničenja, koja taj razvoj koče, dokazuju primeri uspešnog individualnog poslovanja. Ne treba zanemariti ni značaj podrške koju lokalne samouprave mogu pružiti poljoprivredi, zbog geografskih karakteristika Srbije, jer je veliki broj njih upravo ruralnog karaktera. Kao primer dobre prakse u tom smislu, izdvaja se Grad Zrenjanin koji potvrđuje da je moguće biti uspešan i u oblasti poljoprivrede. Od 84.000 hektara obradivog zemljišta koje Zrenjanin ima, obrađuje se čak 76 odsto, a oblast agrara ovaj grad prepoznaje kao osnovu za razvoj poljoprivrede.
Cene kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, kako onog koje se daje u zakup tako i onog koje se prodaje, iz godinu u godinu sve su veće, što je odličan pokazatelj jer se cena formira na osnovu ponude i tražnje. U prethodnom periodu rađeno je na izgradnji i uređenju atarskih puteva, izgrađeno je 40 km puteva, čime je poljoprivrednicima znatno olakšan pristup parcelama. Finansirano je i bušenje bunara u atarima, namenjenih navodnjavanju obradivih površina. Navodnjavanje je poboljšano i kroz program održavanja kanalske mreže hidrosistema Dunav-TisaDunav kojim je obuhvaćeno ukupno 550 km kanala i sanacija 50 hidrograđevinskih objekta.
Za dobre rezultate u poljoprivredi pored vrednog rada i povoljnih uslova i podrške, neophodna je i edukacija. Upravo zbog toga sprovodi se projekat Poljoprivredno-preduzetnički inkubator za mlade. U okviru tog projekta podignuto je 15 plastenika, sa zalivnim sistemima. Kroz proces edukacije koji prethodi useljenju u plastenike prošlo je više od 80 polaznika. Podršku poljoprivrednicima sa područja Zrenjanina, Grad je pružio i kroz konkurs za subvencionisanje dela kamate na bankarske gotovinske kredite namenjen registrovanim gazdinstvima , a tu mogućnost iskoristilo je 355 poljoprivrednih proizvođača. Za tu namenu u prethodne 2 godine izdvojeno je 125 miliona dinara. Iako je u skorijoj prošlosti jedna od asocijacija na ovaj grad bila Ečka i ribarstvo, koje je i danas u manjem obimu no tada prisutno, danas se ovaj grad prepoznaje i po već 6. Manifestaciji Dani ovčarstva Kumane.
U pogledu podrške ne samo promociji već i razvoju stočarstva, Zrenjanin se ubrojao među prve lokalne zajednice u Srbiji koje su registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima dodelila čak 93 steone junice simentalske rase i to za 75 domaćinstava , bez naknade. Nije zanemarena ni pčelarska proizvodnja, o čemu govor podatak da je u prethodne 2 godine potpisano 80 ugovora sa isto toliko pčelara o nabavci pčelinjih društava i opreme u iznosu od po 100 000 dinara pojedinačno, odnosno 8 miliona ukupno.
Pored poljoprivrede ovaj grad u Banatu u žižu javnosti dovela je i najveća direktna investicija u Srbiji. Kada su u junu 2017. godine prvi put imali priliku da ugoste
prijatelje iz Kine na njivi prilikom obilaska poljoprivrednih kapaciteta, ni sanjali nisu da će jedna od najvećih svetskih kompanija Šandog Linglong Tajr.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ugovore vrednosti 284 miliona dinara danas su u Pokrajinskoj vladi potpisala 204 poljoprivredna proizvođača Vojvodine mlađa od 40 godina.Odabrani su na osnovu godišnjeg konkursa za podršku mladima u seoskim područjima Vojvodine.

Pokrajinska vlada je 2017. godine, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, uvela ovu novu meru subvencionisanja mladih poljoprivrednih proizvođača da bi podstakla njhov ostanak na selu i njihovo ekonomsko osnaživanje.

U protekle tri godine, iz pokrajinskog budžeta u agrar je investirano više od 20 milijardi dinara, a u proteklih mesec dana, skoro dve milijarde dinara dodeljeno je poljoprivrednim korisnicima u Vojvodini kroz više konkursnih linija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević naveo da ohrabruje činjenica da od ovih 204 mladih poljoprivrednika, 71 mlađi od 25 godina, a 101 ima od 26 do 35 godina.

„Više od pola korisnika ovih sredstava su žene – čak 108 poljoprivrednica s kojima su danas potpisani ugovori, kao i pet korisnika koji imaju završen poljoprivredni fakultet“, rekao je Radojević.

Sredstva su namenjena za primarnu, prerađivačku i stočarsku proizvodnju, a korisnici će u ovim investicijama učestvovati sa 12 odsto.

Najviše ugovora je potpisano sa korisnicima iz lokalnih samouprava Vrbas, Novi Sad, Bačka Palanka i Sombor, a najveće interesovanje je bilo za nabavku kvalitetnih priplodnih grla stoke.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/vojvodina-za-mlade-poljoprivrednike-na-selu-250-miliona-dinara/

U gradskoj kasi Loznica je ove godine za program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja odvojila 20,2 miliona za direktne subvencije.

Uz saglasnost resornog ministarstva usvojen je program poljoprivredne politike na nivu grada, a od danas (10.6) su raspisana tri konkursa, koji traju do utroška predviđenog novca, ili do prvog decembra.Objavljeni su konkursi za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, nabavku priključnih poljoprivrednih mašina, staklenika, plastenika, sadnica voća, protivgradnih i mreža za senčenje, opreme u pčelarstvu kao i sistema za navodnjavanje, drugi je dodela podsticajnih sredstava za veštačko osemenjavanje životinja, a treći je za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

 Najveće interesovanje je svake godine za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za koju je lani bilo izdvojeno 15, a ove 16,8 miliona dinara, dok su dva miliona dinara namenjena za osiguranje, a ostatak za osemenjavanje. Za osobe mlađe od 40 godina i žene kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava od ove godine će refundacija na osnovicu biti 60 odsto, deset odsto više nego za ostale zahteve.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Loznice, a jedan od osnovnih uslova je i da su platili porez na imovinu. Prema podacima Odeljenja za privredu ove godine je iz budžeta za ove konkurse izdvojeno oko 15 odsto više novca nego prošle, a poslednjih nekoliko godina traje taj trend povećanja.

 Očekuje se da ove godine bude više od 400 podnetih zahteva. Prošle godine ih je ukupno odobreno 409, 20 više nego prethodne. Inače, Loznica je za ovu godinu odvojila i 3,8 miliona dinara za nabavku 95 protivgradnih raketa.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3266007/podrska-loznickim-poljoprivrednicima-iz-gradske-kase-oko-20-miliona-dinara

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31