Dva javna poziva koje je objavila Uprava za agrarna plaćanja radi dodele podsticaja vinarima i vinogradarima ozbiljan su pomak u dosadašnjoj praksi subvencionisanja tih grana poljoprivrede i pokazuju ozbiljnost države u namerama da potpomogne i ubrza razvoj vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u Srbiji.– Ipak, podsticaji su samo nagoveštaj pomoći, koja nas, u skladu s nedavno usvojenom desetogodišnjom Strategijom razvoja vinarstva, čeka do 2030. godine – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić.

Po pomenuta dva konkursa država je obezbedila 450 miliona dinara.

Po rečima našeg sagovornika, subvencionisanje sadnje novih vinograda je neophodno da bi se površine pod zasadima približile onima koje su, u ne tako davnoj prošlosti, postojale u Srbiji.– Povećana proizvodnja domaćeg grožđa će smanjiti zavisnost vinske industrije od uvoza i uticati na poboljšanje kvaliteta vina, kao i na ubrzanu afirmaciju autohtonih i novonastalih domaćih sorti vinove loze – ističe Bašić. – Pošto je moderan pristup preradi jedini put od grožđa do dobrog vina, pomoć države po te dve konkursne linije kroz subvencionisanje izgradnje novih vinarija, rekonstrukciju postojećih kao i pri njihovom opremanju znatno će povećati i modernizovati kapacitete domaćih vinara, koji će, samim tim, postati konkurentniji i po količinama i po kvalitetu proizvedenog vina. Mogućnost predviđena pravilnikom – da država subvencioniše i izgradnju prostora za promociju vina uz svaku vinariju – zapravo je motor za razvoj vinskog turizma, a samim tim i povećanje ukupne turističke ponude u Srbiji.

U Srbiji trenutno postoji 13 regionalnih udruženja, okupljenih u Savez vinara i vinogradara Srbije, od kojih je sedam uspelo da završi elaborate za zaštitu geografskog porekla.

– Po informacijama kojima raspolažemo, u Srbiji ima oko 370 registrovanih vinarija. Prošle godine izvezli smo 13.350.000 litara vina i dobili približno 19 miliona evra. Po zvaničnoj statistici, kada se uzme u obzir višegodišnji prosek, proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. Najviše izvozimo u Rusku Federaciju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, ali to ne ne znači da su manje važni, po brojevima skromniji izvoz u zemlje Evropske unije i SAD – naglašava Bašić.. On ističe da je najveći teret domaćeg vinarstva diskontinuitet nastao nakon Drugog svetskog rata.– Većina naših vinara ne može se pohvaliti iskustvima prethodnih generacija koje su postavile standarde i obezbedile stogodišnje neprekidno prisustvo na tržištu. Pošteno govoreći, to je bio teret i ostalih susednih balkanskih zemalja, ali su se one uglavnom ukrcale u voz ka EU i, udružujući se i koristeći evropske fondove koji su im bili, a i sada su, na raspolaganju, dobili dodatni stimulans i pogon koji je ubrzao razvoj vinarstva. To pokazuje, iako se diskontinuitet ne može zakrpiti, da uz dodatnu pomoć države nije nemoguće ubrzano nadoknaditi bar deo propuštenog – naglašava Bašić.

U proteklih dvadesetak godina vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji doživeli su ubrzani razvoj, istakao je Bašić, i naveo da je Fruška gora, sama po sebi, predodređena za vinogradarstvo, a samim tim i vinarstvo.

– Udruženje okuplja 60 vinara koji su prepoznali prednosti udruživanja i značaj geografske identifikacije na putu ka uzdizanju i vraćanju starog sjaja Fruškoj gori na vinskoj sceni – rekao je Bašić.Predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić kaže da će u fazi razvoja i planirane ekspanzije vinogradarstva i vinarstva preduzetnicima biti potrebna pomoć domaće nauke, ali i da će tu imati pomoć od države.

– Formiranje modernog instituta, koji je planiran u Sremskim Karlovcima, smanjiće nam lutanja, koncentrisati istraživanja, pomoći da proizvedemo najbolje grožđe uz najmanji trošak i neizvesnost, i da to grožđe pretvorimo u vino koje bismo s ponosom mogli izneti na svaki sto u bilo kojoj evropskoj i svetskoj prestonici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/imacemo-svoje-vino-i-domace-sorte-grozda-10-08-2020

Oko 20 farmi u Srbiji nabavilo je "robote" za mužu uz pomoć državnih subvencija, a u Ministarstvu poljoprivrede poručuju da nastavljaju da daju snažnu podršku stočarstvu kroz podsticaje i najavljuju početak isplate premija za mleko po kvalitetu.
U Savezu udruženja odgajivača goveda Srbije kažu da je nabavka robota za mužu skupa investicija koja olakšava proizvodnju mleka, ali i život poljoprivrednika.Prosečna cena robota za mužu sa dodatnom opremom iznosi 120.000 evra, uz 65 odsto subvencije, a Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije rekla je za Tanjug da farmeri moraju da investiraju i u objekat koji mora adekvatno da se pripremi za automatizovani i robotizovani sistem za mužu.

Navela je da je država prvi put prošle godine počela da subvencioniše nabavku robota za mužu, te da su pre toga bili subvencionisani sistemi za mužu niže rangirane opreme.

Ispričala je da roboti za mužu postoje već decenijama u svetu, da u Holandiji imaju petu generaciju takvih robota i jednu od najvećih kompanija za njihovu proizvodnju.

Srpski farmeri nabavljaju one proizvedene u Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, a Bugarski kaže da ima najava da će im biti dostupni i oni iz Holandije.

Objasnila je da subvencionisanje podrazumeva da mogu da se kupe maksimalno dva robota po gazdinstvu, a da jedan robot može da opslužuje 65 krava po ceo dan, svaki dan.

Bugarski je rekla da je mera podrške države namenjena isključivo porodičnim gazdinstvima sa najviše 200 krava, ali da se ta investicija ne isplati farmerima koji imaju 20 ili 30 krava.

Objasnila je da farmer koji ima robota za mužu ne mora da fizički bude u štali, niti se on bavi pripremom krava za mužu, jer je sve programirano, i vreme muže, priprema za mužu, kao i to koliko puta dnevno se muzu.

Uz pomoć ogrlice oko vrata krava očitava se kada je vreme za mužu, a Bugarski kaže da je mamac za njih da dođu kod "robota" hrana.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za Tanjug da je u ovoj godini planirana izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koja će se odnositi i na sektor stočarstva i koja će omogućiti da se premija za mleko isplaćuje u odnosu na kvalitet predatog mleka, a ne kao sada svima isto u iznosu od sedam dinara po litru.

Navode da je Srbija lider u proizvodnji mleka u regionu, i najveći izvoznik, te da se ukupna proizvodnja mleka u Srbiji kreće oko 1,5 milijardi litara na godišnjem nivou.

Od toga, 56 odsto, odnosno oko 850 miliona litara se preradi u mlekarama, a ostatak se preradi u mlečne proizvode na gazdinstvu, kao što su sir i kajmak, potom se oni prodaju na zelenim pijacama i utroše za ishranu u domaćinstvima.

U Srbiji je aktivno oko 150 mlekara, većinom su manje mlekare koje prerađuju nekoliko tona mleka dnevno, a deset mlekara prerađuje oko 80 odsto od ukupno otkupljenog mleka u Srbiji.

Najveći broj mlekara je u domaćem vlasništvu, dok je u manjem broju mlekara prisutan strani kapital. Mali proizvođači mleka, regularno snabdevaju mlekare u Srbiji, kao i veliki proizvođači.

U Ministarstvu napominju da manji proizvođači uglavnom snabdevaju lokalne mlekare, koje sa njima imaju saradnju, a koje su ključ razvoja malih lokalnih mlekara.

Srbija već 10 godina beleži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni mleka i mlečnih proizvoda, navode u Ministarstvu i dodaju da je u 2019. godini izvezeno skoro 100.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, što je za 85 odsto više nego u 2018. godini.

Uvoz je u 2018. godini bio 85.000 tona, tako da je suficit iznosio 15.000 tona mleka i mlečnih proizvoda.

U 2019. godini za podršku za direktne podsticaje u stočarstvu namenjeno je oko 13,7 milijardi dinara, a stočari su mogli da podnesu zahteve i po ostalim merama.

Odobreno je 1.104 kredita za nabavku stočne hrane i životinja, od ukupno 5.398 zahteva (8,2 milijardi dinara), a u Ministartsvu poručuju da nastoje da dodatno ohrabre i podrže one proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom.

Za direktne podsticaje u stočarstvu u 2020. godini je opredeljeno 14,7 milijardi dinara, i u to spadaju podsticaji za tov, za priplodna grla, premije za mleko, kao i podsticaji po košnici pčela....

Za mere ruralnog razvoja u koje spadaju investicijske mere u izgradnju i opremanje objekata, nabavka mehanizacije i kvalitetnih priplodnih grla, i podizanje višegodišnjih zasada, izdvojeno je 8,4 milijardi dinara.

Subvencionisanjem kamatne stope za kredite u poljoprivredi Ministarstvo poljoprivrede obezbediće realizaciju kredita u vrednosti od oko 16 milijardi dinara.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/na-20-farmi-roboti-za-muzu-premije-za-mleko-po-kvalitetu_1151441.html

Srbija ima potencijal u proizvodnji krompira, koji nije dovoljno iskorišćen, ali se manjak reguliše uvozom. Tokom prvih pet meseci ove godine u našu zemlju je uvezeno oko 10.000 tona krompira u vrednosti 4,4 miliona evra, ističu Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da to otvara mogućnost mnogim poljoprivrednicima da se vrate proizvodnji krompira.Počela je sezona vađenja krompira, a ekipa RTV-a proveravala je kako malobrojni proizvođači u zapadnobačkom okrugu ocenjuju rod i otkupnu cenu na veliko. Dejan Čule iz Prigrevice dvadeset godina proizvodi krompir.Prinos od 40 tona krompira po hektaru sorte esme, Dejan Čule, proizvođač krompira ocenjuje kao odličan za početak sezone. Ističe da ga ne brine konkurencija, niti neizvesnost oko otkupne cene krompira na veliko, jer je iz godine u godinu oko 20 dinara po kilogramu. Čule objašnjava da mu je najvažniji redovan otkup u Novom Sadu i Beogradu.

"Možda bi to naše tržište trebalo da bude malo bolje i sigurnije, jer svake godine se ne zna tačna otkupna cena sve dok se ne počne pakovati roba. Gledajući na nas proizvođače u Srbiji, mislim da nismo konkurentni jedan drugom, više smo uslovljeni konkurencijom iz uvoza, odnosno spolja", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Za dobar rod krompira potreban je kvalitetan sortiment i redovne agrotehničke mere, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"I te kako su važne redovne agrotehničke mere, uz primenu sistema za navodnjavanje kap po kap i đubriva, kao i primena svih mera u zaštiti bilja do mera nege..", rekla je Olivera Sekulić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Visok prinos i dobar kvalitet su rezultat dvadeset godina rada u agraru, ističe Čule, koji redovno koristi državne subvencije.

"Naročito ove poslednje subvencije su bile dobre, a redovno koristim državne subvencije i moram da pohvalim naše Ministarstvo koje nam ih redovno daje.Koristim subvencije za sistem za navodnjevanje, a obrađujem i 20 jutara u povrću i bez tih subvencija bilo bi neisplativo", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Pored krompira, Čule se bavi proizvodnjom luka, karfiola i kupusa, a budući planovi su ulaganja u novu mehanizaciju i proširivanje proizvodnje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/srbija-ima-potencijal-u-proizvodnji-krompira_1148599.html

Kako bi podstakli poljoprivrednike kuršumlijske opštine, lokalna vlast je raspisala Konkurs za podsticaj i unapređenje poljoprivrede u 2020. godini. Konkurs će trajati do 31. avgusta.

U Opštinskom veću ove opštine kažu da je konkursom tačno definisano za koje investicije se mogu ostvariti podsticajna sredstva.

Pravo na podsticaje imaju fizička lica nosioci poljoprivrednih gazdinstva registrovanih u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, sa područija opštine Kuršumlija čija se poljoprivredna imovina, zemljište, objekti i druge nepokretnosti nalaze na području opštine i koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Kuršumlija – kažu u Opštinskom veću.

Ističu da se podsticaji ostvaruju u iznosu od 50% od vrednosti investicije bez PDV-a, da poljoprivredna gazdinstva mogu konkurisati po jednom osnovu iz programa, a da je minimalni iznos po jednom korisniku 10.000 dinara.

Između ostalog, poljoprivrednici kuršumlijske opštine mogu konkurisati za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa, goveda, ovaca i koza, mašina za obradu zemljišta, đubrenja, mašina za setvu, zaštitu bilja, transport, opreme za mužu i ostalih mašina i opreme namenjene poljoprivrednjoj proizvodnji.

O uslovima i načinu korišćenja sredstava programa podrške poljoprivrednoj politici i politici ruralnog razvoja na području Opštine Kuršumlija za 2020. godinu zainteresovani mogu dobiti dodatne informacije na telefon 027/385892 i u Kancelariji za ruralni razvoj u ulici Palih boraca 17, svakog radnog dana od 7 do 15 sati.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Konkurs-za-podsticaj-poljoprivrede-u-kursumlijskoj-opstini.sr.html

Ukupno 2.900 poljoprivrednika prijavilo se do sada na javne pozive u okviru ovogodišnjeg agrobudžeta, saopšteno je Dnevnim novinama u Ministarstvu poljoprivrede.

U tom resoru su istakli da pandemija COVID-19 nije poremetila interesovanje poljoprivrednih proizvođača koji su, uprkos mjerama ograničenja, mogli nesmetano da organizuju proizvodnju i upute zahtjeve na javne pozive.

“Sve mjere i programi ovogodišnjeg agrobudžeta nesmetano se realizuju. Posmatrajući dosadašnju realizaciju, možemo reći da je interesovanje za podršku kroz javne pozive veliko. Do sada se prijavilo oko 2.900 poljoprivrednih proizvođača, prerađivača, pčelara i ribara. Ukupne investicije koje se realizuju kroz njihove projekte su oko četiri miliona eura”, naveli su u Ministarstvu.

Farmeri se, prema podacima Ministarstva, u proteklih godinu najviše interesuju za nabavku mehanizacije.

Po osnovu tih javnih poziva pomoć je dobilo više od 600 poljoprivrednika.

Za unapređenje kvaliteta mlijeka podržano je više od 170 korisnika, dok je za povrtarstvo stiglo više od 400 zahtjeva za podršku.

Predstavnici Ministarstva su dodali da interesovanje raste i u sektoru pčelarstva.

Ne izostaje ni podrška mladim poljoprivrednicima.

“Kroz program ‘Mladi farmer’ i tokom ove godine podržaćemo desetak poljoprivrednika sa 10.000 eura bespovratnih sredstava za početak proizvodnje. Kroz podršku pčelarstvu već smo realizovali podršku za 83 mlada pčelara iz svih krajeva Crne Gore'”, rekli su u Ministarstvu.

Vrijednost ovogodišnjeg agrobudžeta je 61 milion eura, što je 8,3 miliona više nego prošle godine.

“Kroz ovogodišnji agrobudžet, koji je znatno uvećan u odnosu na prethodnu godinu i koncipiran da omogući kvalitetno unapređenje proizvodnje za veliki broj korisnika podrške, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja objavilo je više od trideset javnih poziva za bespovratnu podršku poljoprivrednim proizvođačima, prerađivačima i ribarima”, istakli su u tom resoru.

U Ministarstvu navode da je kroz IPARD program od početka godine isplaćeno više od 100 poljoprivrednika. Ukupan obim investicije je 2,2 miliona, dok je bespovratna podrška iznosila 1,25 miliona eura.

U Ministarstvu su ukazali i da je Vlada, u cilju ublažavanja posljedica pandemije korona virusa, poljoprivrednicima i ribarima obezbijedila dodatne mjere podrške. Riječ je o avansnim isplatama premija u stočarstvu i biljnoj proizvodnji, plaćanju doprinosa osiguranicima po osnovu poljoprivrede, kao i jednokratnoj podršci korisnicima staračkih naknada.

Jednokratna pomoć dodijeljena je i privrednim ribarima. Podrška je, kako su naveli u Ministarstvu, podrazumijevala i intervencije na tržištu u cilju održavanja stabilnosti tržišta i dohotka proizvođača, povoljne kredite za nabavku obrtnih sredstava i plaćanje kamate korisnicima tih kredita u grejs periodu.

“Krajem aprila avansno je isplaćeno 80 odsto ukupne podrške za premije po grlu u stočarstvu i po hektaru obradive površine, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona podrške. Za jednokratnu podršku ribarima isplaćeno je oko 231.000 eura. Do kraja godine očekujemo veća i značajnija ulaganja, posebno kroz IPARD program, s obzirom da je javni poziv za dodjelu bespovratne podrške za primarnu poljoprivrednu proizvodnju produžen do 19. avgusta”, naglasili su u Ministarstvu.Poljoprivrednik Mithad Aličković četiri puta je konkurisao za podršku u okviru agrobudžeta. On u bjelopoljskom selu Bistrica drži oko 40 krava i bavi se proizvodnjom sira.

Aličković za Dnevne novine ističe da je zadovoljan saradnjom sa nadležnim ministarstvom, te da je povraćaj uloženog iznosio 80.000 eura. Investicija je, kako navodi, bila mnogo veća.

Mladi vinogradar Bojan Bulatović korisnik je podrške Ministarstva dvije godine zaredom, a planira da konkuriše i sljedeće. Prošle godine je uz pomoć Ministarstva kupio 4.500 čokota vinove loze, a ove godine 5.500. Ukupna vrijednost obje investicije iznosila je 20.000 eura.

Bulatović je, kako kaže za DN, kupio i opremu za navodnjavanje, metalne stubove za vinograd, naslone za vinovu lozu i posebne uređaje za zatezanje žice.

On i njegova supruga Nina Bulatović naslijedili su dugogodišnju tradiciju bavljenja poljoprivredom, naročito vinogradarstvom, te su odlučili da prošire postojeći vinograd.

Njihovo imanje u Golubovcima, kako navodi, prostire se na skoro 40.000 kvadrata i broji oko 20.000 čokota vinove loze. Bulatovići uzgajaju crnogorski vranac i kratošiju, sorte šardonea, kaberneta i marselana, dok iduće godine planiraju da zasade oko 2.000 čokota malvazije.

“Vinograd od hektar i po i 7.000 čokota podigao je moj otac. Nina i ja smo to proširili za još dva i po hektara. Željeli smo da iskoristimo znanje i porodično iskustvo”, kazao je Bojan, koji je, kao i njegova supruga, diplomirani inženjer voćarstva, vinogradarstva i vinarstva. Trenutno su na magistarskim studijama, a planiraju da osnuju i porodičnu vinariju.Predstavnici Ministarstva poljoprivrede poručuju poljoprivrednim proizvođačima da ne brinu.

“Sve ono što je definisano agrobudžetom biće i realizovano i sva podrška koja je predviđena biće isplaćena. Ono što smo planirali uspješno realizujemo prilagođavajući se trenutnoj situaciji i, kao i do sada, ostvarujući tijesnu saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Uspjeli smo da realizujemo mjere podrške i u ovom izazovnom vremenu. Vjerujemo da ćemo u tom zajedništvu nastaviti da uspješno savladavamo i nove izazove”, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:https://www.cdm.me/ekonomija/skoro-3-000-poljoprivrednika-iskoristilo-podrsku-kroz-agrobudzet/

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je od početka ove godine isplatilo subvencije poljoprivrednim proizvodjačima u vrednosti od 28,5 milijardi dinara.Time je, kako se navodi, realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina.

U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto.

Kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Uprava za agrarna plaćanja radi na unapredjenju procesa, kako bi se obrade ubrzale, a ove godine je, samo u okviru Uprave, izdavanje rešenja povećano za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je rezultat toga i obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine.-S obzirom na to da podnošenje zahteva za odredjeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine, dodaju u ministarstvu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/poljoprivrednicima-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-realizovano-preko-90-odsto-agrarnog-2020-07-16

Šumadijska opština Knić već drugu godinu za redom daje bespovratna sredstva mladim porodicama, bračnim parovima koji su ostali na selu i žive od poljoprivredne proizvodnje. Ove godine 31 porodica koju čine mladi ljudi dobila je novac u iznosu od 100 do 400 hiljada dinara za proširenje svoje proizvodnje i kupovinu opreme i mašina.
Andrija Jovanović sa svojom porodicom živi u selu Grivac kod Knića. Obrađuje 20 hektara zemlje, bavi se proizvodnjom pšenice, soje i kupusa. Najveću zaradu donosi mu prodaja kupusa kojeg gaji na tri hektara a prosečan prinos po hektaru iznosi između 80 i 90 tona. Za dodatna sredstva konkurisao je u opštini Knić i od toga kupio tanjiraču."Konkurisali smo prvi put ove godine, dobili smo maksimalni iznos koji je opština davala, to je 400 000 dinara i uzeli smo vučnu tanjiraču za obradu zemlje i mislim da je to najbolji potez što se opštine same tičem, da daju te neke subvencije i da pomaže pri kupovini opreme, mašina i nabavke tih sredstava jer je to najbolji način da se pomogne poljoprivrednicima da dođu do nove opreme. Kupus je dobar izvor prihoda, radimo veću površinu i tu su prinosi dosta veći i imamo ugovoren otkup koji je siguran. Kupus zahteva dosta navodnjavanja i opreme za navodnjavanje tako da ko ima uslova da može da zaliva taj kupus može da se bavi time", rekao je Andrija Jovanović, poljoprivrednik, selo Grivac, opština Knić.

Branko Zlatić je takođe konkurisao za bespovratna sredstva opštine Knić. U selu Čestin se već pet godina bavi odgojem pilića. Kapacitet njegove farme iznosi oko 8 000 pilića a u planu mu je i proširenje proizvodnje na čak 14 000.

"Od opštine Knić smo dobili bespovratna sredstva u iznosu od 400 000 dinara i imamo u planu da napravimo još jedan objekat i uskoro krećemo sa njegovom izgradnjom. Pilići ovde stižu starosti od jednog dana i tu budu od 42 do 45 dana, u tovu su, automatski sistem hranjenja je i pojenja, automatsko je i hlađenje i sve uslove imaju koji su potrebni i odavde idu na klanje. Sva zarada se dobija tako što se pazi na detalje, svaka manja greška može dosta da košta i tu mogu biti i finansijski gubici em možete imati i gubitak u tovu", izjavio je Branko Zlatić, poljoprivrednik, selo Čestin, Opština Knić.Opština Knić već drugu godinu sprovodi programe bespovratnih sredstava za mlade bračne parove koji su izabrali da osnuju porodicu i žive na selu baveći se ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom.

"Ono što je bitno za 2020. je da smo mi izdvojili ista sredstva, isti iznos kao i za prošlu godinu, dakle četiri miliona ali smo uz podršku Vlade Srbije i ministarstva za demografiju i populacionu politiku ta sredstva više nego duplirali i ukupan iznos za ovu godinu je devet i po miliona. Imali smo 107 zahteva što pokazuje ogromno interesovanje mladih ljudi da učestvuju na konkursu. Prema iznosu koji smo opredelili za ovu godinu 31 porodica je ostvarila to pravo. Mislim da je ovo neki pravac u kome mi treba dugoročno da idemo i da u težimo kako bi ojačali mlade porodice", izjavio je Srećko Ilić, član opštinskog veća za razvoj mesnih zajednica.

Najčešće se mladi bračni parovi u Kniću opredeljuju za stočarsku, plasteničku i povrtarsku proizvodnju a zbog velikog interesovanja ovakav vid programa nastaviće se i narednih godina.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/pomoc-za-poljoprivredna-domacinstva-u-opstini-knic-za-prosirenje-proizvodnje-i-kupovinu-oprema_1143209.html

U Vojvodini ima između 150.000 i 160.000 hiljada teladi, a proizvodnja nije dovoljno razvijena. Porodica Kucurski iz Stapara pedeset godina je u agraru, a od 2012. godine bave se govedarstvom. Obrađuju oko 2.000 hektara zemlje i ističu da su decenijama mukotrpno i planski ulagali u posao kako bi zaokružili nus proces proizvodnje.
Odgajivači teladi za tov iz Stapara ističu da za tov koriste telad koja su izašla iz sistema paše sa prosečnom težinom od 200 do 260 kilograma, a junce od 550 do 600 kilograma prodaju velikim kompanijama za dalju preradu. Godišnja proizvodnja muške teladi je 180.000 do 200.000 komada, ali govedarstvo su važni podsticaji. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je tokom prethodne četiri godine putem konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za opremanje stočarskih farmi uloženo preko 81.000.000 dinara i potpisano 108 ugovora sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je do jula ove godine direktnim podsticajima, koji se isplaćuju po grlu krava za uzgoj teladi za tov odobreno 99.960.000 dinara, po osnovu 1.827 zahteva, a da se zahtevi i dalje obrađuju. Očekivani broj je isti kao i 2019. godine, a tada je odobreno 12.417 u iznosu od 886.560.000 dinara.

Porodica Kucurski iz Stapara na farmi uzgaja 140 grla teladi za tov, a prednost uzgoja je taj što sve nus produkte poljoprivredne proizvodnje sa 2.000 hektara oranica, na kojima seju šećernu repu, kukuruz i pšenicu iskoriste kao prostirke za stoku do upotrebe stajnjaka za ratarske kulture.

"Kupujemo uglavnom junad od 250 do 300 kilograma težine i tovimo ih do 550 i 600 kilograma i tada ih isporučujemo lokalnim i velikim klanicama na dalju preradu. Koristimo subvenciju za isporučeno grlo od 15.000 dinara, a one bi mogle biti veće", objašnjava Pavle Kucurski, PP "Agroplod" Stapar .

"Pre pedeset godina smo krenuli sa ratarstvom i kupovali jutro po jutro zemlje. Uvek smo ulagali u zemlju i mehanizaciju, a i danas ulažemo. Godinama smo sticali, a 2012. godine smo od prve vojvođanske bivše Zadruge u Staparu kupili ovu upravu i farmu. U nekoj prvoj fazi zatekli smo devastiran objekat, koji smo sredili tako da možemo naseliti prvu junad", kaže Radojka Kucurski, direktor PP "Agroplod" Stapar.

Kucurski ističu da se gazdinstvom upravlja planski, jer je cela porodica uključena u posao, a planiraju izgradnju stacionarnih zalivnih sistema.

"U 2.000 hektara obradive zemlje spadaju i naši kooperanti sa kojim zajedno odlučujemo šta ćemo sejati. Na žalost tržište je takvo da ne možemo imati garantovane cene", kaže Pavle Kucurski.

Proizvodnja teladi za tov nije dovoljno razvijena i ima potencijal, kažu u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i navode da je tokom prethodne dve godine nabavljeno 360 grla teladi i goveda, u vrednosti preko 57.000.000 dinara, a za isti period je po konkursima za mlade dodeljeno više od 47.500.000 dinara. U 2019. godini na ime podsticaja za uzgoj junadi za tov odobreno 2.381.125.654 dinara i to na osnovu 24.178 zahteva poljoprivrednih proizvođača. Za istu meru je do 01. jula ove godine odobreno 9.620 zahteva od preko 1.237.000.000 dinara, kažu za RTV u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/porodicno-gazdinstvo-iz-stapara-maksimalno-iskoristilo-potencijale-govedarstva_1143088.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u ovoj godini.

Podsticaji su namenjeni za fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju, izradu vinogradarskog projekta, pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamica za sadnju i sadnju, nabavku sadnica vinove loze, naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Pravo na podsticaje imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, fizičko lice koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice i to privredno društvo, zemljoradnička zadruga, zadužbina, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija, manastir i crkva.

Zahtev se podnosi do 19. avgusta ove godine, navodi se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji može da se ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 80 miliona dinara.

Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj meri su, za analizu zemljišta 200.000 dinara, za izradu vinogradarskog projekta 1.000.000 dinara, za pripremu zemljišta 20 miliona dinara, za nabavku sadnica 30 miliona za nabavku naslona, odnosno kolja 30 miliona dinara.

- Ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade sa srpskim domaćim i odomaćenim sortama vinove loze, podsticaji se uvećavaju za 100.000 dinara po hektaru proizvodnog zasada vinove loze - stoji u javnom pozivu.

Takođe, ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade vinove loze koji su u potpunosti podignuti na nadmorskim visinama iznad 200 metara, odnosno na južnim ekspozicijama, odnosno na nagibu terena iznad deset stepeni ili na terasiranim površinama, podsticaji se uvećavaju u iznosu od po 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada vinove loze.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2938181/raspisan-konkurs-za-subvencije-za-podizanje-zasada-vinove-loze

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina u 2020. godini.
Za ovu namenu država je obezbedila 250 miliona dinara.Subvencije su namenjene za proizvođače vina i moći će da se koriste za izgradnju vinarije, troškove i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju vina.

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se do 19. avgusta.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Maksimalan iznos podsticaja za investicije u izgradnju objekata vinarije je 30.000.000 dinara, za nabavku nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju vina 10.000.000 dinara, dok se za opšte troškove može dobiti 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/finansije/za-proizvodjace-vina-250-miliona-dinara-raspisan-javni-poziv_1142346.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31