Za subvencije u 2021. godini planirano je ukupno 119,99 milijardi dinara, najviše u poljoprivredi, predviđeno je Predlogom budžeta za 2021. godinu koji je u skupštinskoj proceduri.

Subvencije su najvećim delom planirane za poljoprivredu, privredu, puteve, železnicu, subvencije u oblasti turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike. Najveći iznos subvencija namenjen je poljoprivredi, i to 41,86 milijardi dinara.Za subvencije u privredi planirano je 20,55 milijardi dinara, u puteve 17,7 milijardi dinara, za železnicu 14,17 milijardi dinara, a za subvencije u oblasti turizma 1,11 milijardi dinara.

Za ostale subvencije planirano je 24,57 milijardi dinara.

Rashodi za subvencije u 2021. godini učestvuju sa 7,92 odsto u ukupnim rashodima i izdacima budžeta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-subvencije-u-2021-planirano-120-milijardi-dinara-najvise-za-poljoprivredu/1dkelpp

Zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama su ove godine bili duplo veći od sume novca koja je u republičkom budzetu opredeljena za ovu svrhu, rečeno je na onlajn skupu koji je danas organizovao NALED.
Jelena Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izjavila da je organskim proizvođačima najveća pomoć potrebna na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata."Taj period, zavisno od vrste proizvodnje, može da traje i do tri godine. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su veće za 40 odsto", navela je ona.

Dodala je da su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih 10 godina povećane za 236 odsto, ali da i pored toga zauzimaju tek 0,6 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Kao glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću, istaknuti su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci.

Novi Sad je naveden kao primer lokalne samouprave koja je bojazan od isplativosti ulaganja rešila refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije.

Tako je u ovoj godini za te namene izdvojeno pet miliona dinara a sličan pristup najavile su i druge lokalne samouprave, kao što su Kruševac i Dimitrovgrad.

Ratko Aksentijević iz Udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda Golija, ukazao je da su podsticaji posebno važni stočarima pošto su administrativni zahtevi za njih znatno veći nego u biljnoj proizvodnju.

Najavljeno je donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je omogućavanje refundiranja troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU.

Rečeno je takođe da je u Srbiji najzastupljenija proizvodnja organskog voća kao što su maline, jabuke i kupine, zatim žitarica, pre svih kukuruza i pšenice, industrijskog bilja najviše soje i suncokreta, a od stoke živine i ovaca.Broj proizvođača je u odnosu na 2012. godinu povećan sa 1.000 na 6.260. Međutim samo njih 534 je sertifikovano dok su ostali kooperanti.

Blizu 90 odsto organske proizvodnje se izvozi, a vrednost našeg izvoza u inostranstvo iznosi blizu 30 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/naled-ogromno-interesovanje-za-organsku-proizvodnju_1180310.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo Pravilnik za sredstva za subvenciju koji obuhvata sektor jakih alkoholnih pića. U ovoj meri po prvi put je obuhvaćena i izgradnja objekata što to do sada nije bio slučaj. Ranije investicije uglavnom su se odnosile na opremu. Sada je obuhvaćeno sve što bi moglo da se investira u ovom sektoru.

Limiti po gazdinstvu su dosta veliki, i dati su i po različitim namenama, predviđeni su opšti troškovi za projektante, troškovi izgradnje i troškovi opreme.

Nakon Pravilnika biće objavljen i Javni poziv, u kome će biti dati budžet za ovu meru i rokovi, dok pravila možete videti jasno i iz pravilnika.

Konkurs se odnosi na ono što je investirano od određenog datuma, 15.11.2020. pa do podnošenja zahteva, i predviđeno je da se ovaj javni poziv objavljuje svake godine.

Za investicije u izgradnju biće potrebno ispoštovati svu regulativu po zakonu o planiranju i izgradnji.

U nastavku možete naći linkove do objavljenog pravilnika i javnog poziva:

http://uap.gov.rs/novi-pravilnik-o-podsticajima-za-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-jakih-alkoholnih-pica/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića.
Njime se bliže propisuju vrste podsticaja, uslovi, način ostvarivanja, maksimalni iznosi po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja jesu prihvatljive investicije i troškovi u izgradnju objekata, kupovinu nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje jakih alkoholnih pića, kao i opšti troškovi koji podrazumevaju izdatak za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta.

Podsticaj mogu ostvariti svi koji su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Tu su preduzestnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge...Visina podsticaji utvrđuje se u iznosu od 60 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.Najviši ukupni iznos podsticaja, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini, je 41.000.000 dinara.

 

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/933916/subvencije-pecenje-rakije-novi-pravilnik-podsticajima-sektoru-proizvodnje-jakih-alkoholnih-pica

Rebalansom budžeta predviđeno je znatno više novca za poljoprivredu, izjavio je danas tokom posete domaćinstvu u Banatskom Karađorđevu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U narednih mesec dana, rekao je Nedimović, biće isplaćen novac po osnovu zahteva koji su pristigli.On je konstatovao da je čak i usred epidemije korona virusa stiglo znantno više zahteva nego ranije.

"Oborili smo rekorde u pogledu proizvodnje, ali i u broju zahteva za subvencije", kaže Nedimović.

Najavio je da će svi zahtevi koji su ispravni biti na vreme isplaćeni, te da nema potrebe da iko brine."Nekada smo imali tri, četiri hiljade zahteva za mehanizaciju, sada smo dobili šest i po hiljada. Kod mladih smo dobili puta pet. Ono što je dobro, a što se tiče mlečnog govedarstva i nabavke genetike, znatno više zahteva je podneto, ljudi da ne brinu, svi će biti isplaćeni, svi koji su ispravni", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/jos-vise-novca-za-poljoprivredu-nedimovic-o-budzetu-za-2021-krecu-isplate-po-svim/bxdb4tf

Poljoprivreda u Srbiji beleži u ovoj godini ozbiljan rast od preko pet posto, potvrdio je za RTS resorni ministar Branislav Nedimović. Najavio je i da su bespovratna sredstva u novom paketu mera za mlade poljoprivrednike do 1.500.000 dinara.Poljoprivreda će u ovoj godini imati rast veći od pet posto u odnosu na prethodnu. Branislav Nedimović je za Jutarnji dnevnik istakao da je ovo treća godina da poljoprivreda beleži rekordne prinose i stalan rast bruto društvenog proizvoda i da će očekuje i četvrtu godinu da bude blizu tih rekorda. "Mi ćemo imati ozbiljan rast od preko pet posto, to će sad biti 9,7, ili 9,8 odsto u odnosu na čitav BDP države, ali još nije gotova berba kukuruza. Već sad mogu da kažem da imamo skoro 10 posto bolji prinos nego što smo imali prethodnih godina", naglasio je Nedimović.

Istakao je i da je u ovom trenutku za 30 posto veći prinos kukuruza u odnosu na desetogodišnji prosek, a 60 posto veći prinos soje i demantovao polemike s tim u vezi.

"Nema odustajanja, poljoprivreda je jedna od stvari koja je povezana sa skoro svakim domaćinstvom. Mi smo poljoprivredna zemlja i moramo da shvatimo da je to grana u kojoj možemo da damo pun doprinos", naglasio je Nedimović.

Dodao je i da bi prehrambena industrija trebalo da preovlada u smislu da za nju koristimo poljoprivredu koristimo kao resurs za nadogradnju i dodatu vrednost.

Nedimović je rekao da su obećali i rešili problem "Budimke", a sada je i "Porečje-Vučje" kupila sektorska firma "Strela" iz Bojnika i još jedna kompanija iz Leskovca.

Najavio je da će se sada rešavati i sektorski problemi juga Srbije, kao što je "Merošina", jedna od najvećih hladnjača kod Niša.Država je pripremila novi paket pomoći za mlade poljoprivrednike. Posebno se insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.

Nedimović očekuje da će će sledeće nedelje objaviti rang-listu i da će bar dva puta biti veći broj mladih, od 2.300 do 2.500, koji će prvi put ući u poljoprivredu. Maksimalni iznosi bespovratnih sredstava su 1.500.000 dinara, koji u daljem periodu moraju da sa opravdaju.

Najavio je i da će ministarstvo za taj projekat tražiti i pomoć od američke razvojne agencije DFC.

Objasnio je i da mladi s dobijenim novcem mogu, ako nemaju svoju, da kupe zemlju.

"S 15.000 evra može da se podignu dva hektara oblačinske višnje s kompletnim sistemom za navodnjavanje. Ako želite brži profit možete da kupite 30-40 ovaca ili tovljenike koji imaju dobru cenu na tržištu", savetuje ministar.Što se tiče penzija poljoprivrednika, Nedimović naglašava da mora da se uđe u srž problema koji niko od 1986. godine nije pipnuo.

"Ne možete da plaćate iste doprinose na jedan i sto hektara zemlje", smatra Nedimović.

S premijerkom je već imao razgovore o tom problemu, imaće sastanke sa Svetskom bankom, a razgovaraće se i sa MMF-om, da se ti problemi reše.

"Inače penzije poljoprivrednika su nešto više od stotinu evra", rekao je Branislav Nedimović.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4137080/nedimovic-poljoprivreda-rast-.html

U sali Doma kulture u Bojniku sa poljoprivrednicima ovog kraja potpisano je 113 ugovora o subvencionisanju kupovine poljoprivredne mehanizacije. Predviđena sredstva iz budžeta opštine za subvencionisanje poljoprivredne mehanizacije iznose 4,2 miliona dinara, a korisnicima su odmah uplaćena. Predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede Ivica Jovanović naglašava da, bez obzira na probleme sa Korona virusom iznos, predviđena sredstava za subvencionisanje poljoprivrede nisu smanjena.

„Maksimalni iznos sredstava po jednom ugovoru je 120 hiljada dinara i dobilo ga je nekoliko poljoprivrednika, a minimalni 7.000 dinara. Najčešće su kupovane razne priključne mašine za traktor, poput atomizera, podrivača i raonika. Ostala su sredstva za subvencionisanje sertifikovanog sadnog materijala, veštačko osemenjavanje i kupovinu priplodne stoke.“

Poljoprivrednici koji su iskoristili ovu mogućnost već sada najavljuju da će ponovo aplicirati, ali smatraju da je ovo trebalo uraditi još pre 10-15 godina.

Izvor:https://jugpress.com/u-bojniku-potpisani-ugovori-o-subvencionisanju-kupovine-poljoprivredne-mehanizacije/

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa članom Gradskog veća za privredu Miloradom Radojevićem posetio poljoprivrednicu Maju Đurovku iz Kisača koja je dobila sredstva u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Grada Novog Sada za 2020. godinu. Tim Programom je, između ostalih, predviđena mera podrške mladima u ruralnim područjima.- Mi smo kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Grada Novog Sada za period 2018-2022. godine definisali sve naše okvire delovanja i ključne pravce u oblasti poljoprivrede. Ove godine smo opredelili 23 miliona dinara za mlade poljoprivrednike, a tim povodom smo danas u poseti gazdinstvu gospođe Maje Đurovke u Kisaču. Ona je uspešna u više oblasti, jer je pored poljoprivrede, posvećena nauci i diplomirani je psiholog. Hrabro je krenula sa svojom porodicom i partnerom u intenzivnije ulaganje u sektor voćarstva, koje je porodična tradicija i prati sve konkurse. Nakon uspešnog apliciranja, dobila je sredstva od preko milion dinara i predstavila nam je danas šta je kupila za taj novac, a to su prikolica za 10 tona jabuka, vučna kompozicija za palete i pumpa za navodnjavanje koja pokriva četiri hektara. Mi joj želimo puno uspeha i da nastavi da se javlja i na druge konkurse – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević i dodao da se uveliko priprema budžet Grada za 2021. godinu u kojem je predviđena izgradnja prve faze kanalizacije u Kisaču.U 2020. godini, u skladu sa uslovima Javnog poziva, 25 mladih poljoprivrednika je dobilo sredstva u ukupnom iznosu od 23 000 000 dinara, odnosno 90% od vrednosti opreme i mehanizacije za koju su podneli prijavu. Maja Đurovka zahvalila se Gradu Novom Sadu na velikoj podršci.

- Ovo je podstrek nama, mladim ljudima, da ostanemo u našoj zemlji i da još marljivije radimo. Sredstva su nam bila od pomoći već u ovoj sezoni, jer smo iskoristili prikolicu i ubrzali proces proizvodnje. Kako naš obim proizvodnje raste, tako se i potreba za novom mehanizacijom povećava, a ovaj vid pomoći olakšava sam proces i tok rada – rekla je Đurovka.

Član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević je podsetio da je ta mera realizovana u i 2019. godini kada je 20 mladih poljoprivrednika dobilo ukupno 19 miliona dinara za nabavku mehanizacije, sistema za navodnjavanje i podizanje plastenika. On je naglasio da Gradska uprava za privredu razmatra nove načine za pomoć poljoprivrednicima, posebno nakon što je usvojen novi Pravilnik o preradi sirovina na gazdinstvima.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/politika/vucevic-ukupno-23-miliona-dinara-ove-godine-smo-opredelili-za-mlade-poljoprivrednike/350061/vest

U preduzeću za razvoj poljoprivrede Zlatiborski Eko agrar u toku je raspodela 35 miliona dinara kroz javne pozive za ulaganja poljopljivrednika za 2020. godinu. Novi direktor Eko agrara Marko Marić veruje da će sa svojim iskustvom biti od koristi proizvođačima kroz buduće aktivnosti preduzeća.

Direktor Ekoagrara Marko Marić kaže da ovo opštinsko preduzeće nesmetano funkcioniše. U toku je isplata subvencija, koja će po svim zahtevima viti realizovana do kraja godine. Iz opštinskog budžeta namenjeno je 35 miliona dinara za poljoprivredu, a od toga je 18 miliona utrošeno za investicije u fizičku imovinu gazdinstva po 230 zahteva, dok je za uvećanje stada iz sopstvenog zapata stiglo 175 zahteva za sedam miliona dinara. U toku je javni poziv za kreditnu podršku za šta je namenjeno dva miliona dinara, a do kraja godine planirani su i javni pozivi za organsku proizvodnju i podršku preradi na gazdinstvu.

„Finansijska sredstva su raspoređena po kategorijama, konkursi su na nekim mestima još uvek otvoreni. U svakom slučaju najviše je bilo investcija u fizičku imovinu, to je mehanizacija, sve vrste sa nekim pod-tipovima. To je ono što je najaktuelnije ljudima i 18 miliona je ove godine isplaćeno za tu meru.“

kaže Marić koji na mesto direktora dolazi kao poljoprivredni proizvođač sa velikim iskustvom ali i kao član opštinskog veća za poljoprivredu.

„U principu, moj je plan da budem što korisniji pre svega proizvođačima, a onda sve što je u opisu ove pozicije, odnosno ovog radnog mesta. Mislim da je dobra pogodnost što sam ja upravo iz te priče i da neće biti bez značaja moje razumevanje problematike.“

S obzirom da postoji mogućnost pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji, za poljoprivrednike se mogu javiti problemi i sa plasmanom proizvoda, kako se desilo minulog proleća u prvom talasu.

„Vrlo je realna bojazan od toga. Konkretan model i rešenje ne postoje. Razmišljati u tom pravcu i planirati neku akciju, to je ono što mi sada možemo. Niko od nas ne može da zna u kojoj meri će to stati, kada i na koliko.“

Nekoliko poljoprivrednih proizvođača iz opštine Čajetina uz podršku Eko agrara početkom septembra je učestvovalo na Festivalu dobre hrane i vina na Savskoj promenadi u Beogradu.

„Dobar momenat je bio što je epidemija bila u opadanju. Festival je bio na otvorenom tako da smo imali pogodnost i sa te strane. Što se tiče samog marketinga, naravno da je to vrlo bitna stavka i učešće na takvim festivalima doprinosi i našoj firmi, i renomeu opštine, a pre svega proizvođačima koji su se za tu priliku nama odazvali i ja im se i ovaj put zahvaljujem.“

Krajem oktobra predstaviće se projekti i proizvođači kojima su odobrena sredstva iz zajedničkog fonda Eko agrara i fondacije Ana i Vlade Divac. Pored ostalih poslova, do kraja 2020. godine Eko agrar planira da uloži sredstva u proširenje proizvodnog kapaciteta mlekare Naša Zlatka u Krivoj Reci.

Izvor:https://www.uziceoglasnatabla.com/zlatiborski-eko-agrar-do-kraja-godine-isplacuje-35-miliona-dinara-poljoprivrednicima-video/

Urednik "Agrobiznis magazina" i stručnjak za poljoprivredu Goran Đaković kaže za RTS da su se poljoprivrednici veoma brzo prilagodili poslovanju u vreme epidemije, a da će naredna godina biti najbolja za njih, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije.Goran Đaković podseća da je na popčetku epidemije, već u aprilu, formirana elektronska platforma na kojoj su registrovana poljoprivredna gazdinstva mogla da daju svoju ponudu."Pošto sam proizvođač jagoda, imam iskustvo da sve što smo imali proletos, prodali smo bukvalno sa kućnog praga. Da smo imali, prodali bismo i pet puta više. Kako se situacija razvijala, tržište se relaksiralo i rešavao se problem plasmana proizvoda", ističe Đaković.

Smatra da poljoprivredni proizvođači danas sasvim solidno i lepo plasiraju svoje proizvode.

"Bilo je problema oko organizacije proizvodnje. Morali su da dobiju dozvolu da bi se kretali. Kada je u pitanju povrtarstvo, problem su bile zatvorene pijace, ali posle je sve to živnulo", kaže Đaković.

Ističe da je veoma dobro što se u ovom periodu izgradio odnos između potrošača i proizvođača. Savetuje da se potrošači raspitaju za dobre poljoprivredne proizvođače i uspostave direktan kontakt.U toku je berba jabuka, a Goran Đaković kaže da Srbija 80 odsto svojih jabuka izvozi u Rusiju.

"To jeste dobro, ali nije dobro imati samo jednog kupca. Treba nam više tržišta. Sada otvaramo tržište Indije. Prva količina jabuka je otišla u Indiju", priča Đaković.

Naglašava da je Indija veliki svetski proizvođač jabuka, ali da je uvozi, kao što radi i Srbija.

"Jabuka ne može da bude sveža cele godine. Možemo da je čuvamo od septembra i oktobra, kada je beremo, sve do aprila, ali imamo period od aprila do juna kada nemamo svoje jabuke. Ne možemo ih večno čuvati", objašnjava Đaković.

Kaže da se još čekaju rezultati izvoza u Indiju, jer su jabuka tek negde na pola puta do odredišta.

"Prošle godine smo imali nešto nižu cenu i probleme sa izvozom u Rusiju jer je bila smanjena potražnja. Ove godine je mnogo bolja situacija i mnogo je bolja cena. Nadamo se da će tako i ostati", navodi Đaković.Mladima koji žele da se bave poljoprivredom, Goran Đaković preporučuje da prvo iznajme kuću na selu, ako nemaju svoju.

"Živite tamo tri, četiri meseca, što kažu pojedite kilogram soli sa svojom porodicom i vidite da li ste za takav život. Od poslovnih ideja, voćarstvo je interesantno - jabuka, ali ako imate više novca i borovnica. Ako imate malo vremena da radite, a višak novca - to je lešnik, ako nemate uopšte vremena, onda orah", savetuje Đaković.

Ističe da je ratarstvo namenjeno za one koji imaju veće površine za proizvodnju, a da se u povrtarstvu pokazalo da se u poslednjih pet godina najviše isplati proizvodnja paprike i paradajza, a najmanje lubenice i kupusa.

Đaković očekuje da će naredna godina biti najbolja za poljoprivrednike, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije u poljoprivredi.

"Dolazi nam 50 miliona dolara od Svetske banke. Negde na proleće treba da počne taj projekat, gde će i mali i veliki poljoprivrednici avansno dobijati novac. Bespovratno i avansno će dobiti 50 odsto investicije, 40 odsto će finansirati banka, a 10 je njihovo učešće. Mislim da nikad nije bilo moguće dobiti povoljnije uslove", kaže Goran Đaković.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4117123/goran-djakovic-poljoprivreda-investicije-najbolja-godina.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31