Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović bio je u radnoj poseti u selu Rtari i tom prilikom obišao farmu muznih krava i tovnih grla porodice Mirković. On je tom prilikom u razgovoru sa domaćinima i kooperantima predstavio planove ministarstva za sledeću godinu koji se odnose pre svega na povećanje subvencija za tov junadi, akreditaciju laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka na koju se čekalo 20 godina, kao i o subvencijama za muzna grla.

“Budžet je najviše okrenut stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, onim granama poljoprivrede koje nose veću dodatnu vrednost. Ljudi su zainteresovani ali potrebna je dodatna sinergija između ministarstva i opštine, a to znači da zahteve više neće morati da podnose u Beogradu, već će moći to da urade ovde u opštini Lučani. To će biti završeno iduće godine, radi se softver koji bi podržao takvu mogućnost, nešto poput elektronskih građevinskih dozvola. U svakom trenutku poljoprivrednici će moći da vide svoj predmet, šta se sa njim dešava i sve će biti transparentno”, najavio je Nedimović.

On je istakao da će povećanje budžeta za poljoprivredu biti veoma značajno a najviše ulaganja biće u centralnu Srbiju, jer su to prostori koji nisu bili obuhvaćeni atraktivnim merama u poslednjih 10 godina.

“Nije prirodno da na prostoru Vojvodine imate pravo i na poljoprivredno zemljište po povlašćenoj ceni i subvenciju, a da ovi ljudi nemaju ništa od toga”, rekao je ministar poljoprivrede.

On je podsetio da ministarstvo daje grantove za mlade ljude do 40 godina, naročito za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

“Oni dobiju grant od 1, 5 miliona dinara da realizuju svoju poslovnu ideju, dakle dobiju pare unapred da mogu da nabave opremu, podignu zasad ili kupe stočna grla. Za taj iznos može da se kupi nekoliko junica, plastenik od 600 kvadrata, da se podigne zasad od tri hektara oblačinske višnje ili dva hektara pod lešnikom sa kompletnim sistemom za navodnjavanje, da se nabavi oko 40 ovaca. Dakle mnogo opcija a suština je da su sredstva bespovratna”, istakao je ministar Nedimović.

Predsednica opštine Lučani Vesna Stambolić je podsetila da je ministar po treći put u Dragačevu i da posvećuje veliku pažnju problemima poljoprivrednih proizvođača.

“Što se tiče lokalnog budžeta u planu je da se za poljoprivredu izdvoji oko 20 miliona dinara kroz subvencije a plan i program pravi se na osnovu tražnji i zahteva naših poljoprivrednih proizvođača”, kazala je Stambolić.

Ona je naglasila da je ovom posetom, ministar pojasnio poljoprivrednim proizvođačima da je moguće ostvariti pravo na subvenciju i iz republičkog i iz lokalnog budžeta za pojedine mere koje su značajne kako državi tako i opštini.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest976356.html

Subvencije za tovno govedarstvo biće povećane sa sadašnjih 10.000 dinara po grlu na minimum 15.000 dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, objašnjavajući da takva odluka "ima smisla" zbog skoka cena kilograma goveđeg mesa. "Imamo tržišta Turske, otvorili smo tržište Kine, otvaramo sad tržište nekih zemalja na Bliskom istoku, i da bismo pospešili proizvodnju goveda, koja su važna i zbog stajnjaka i očuvanja poljozemljišta, mi ćemo povećati za najmanje 50 odsto subvenvcije", kaže Nedimović za RTS. Kaže da ne očekuje negodovanja budući da se neće povećavati davanja po hektaru koja iznose 4.000 dinara. "Koliko je jorgan dugačak, toliko će i biti novca. Četiri hiljade dinara ostaje. Sve druge mere povećavamo. Primera radi, za nabavku opreme, mehanizacije, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje pre dve godine bilo je 500 miliona dinara ukupno, sad će budžet za to biti oko devet milijardi", ističe Nedimović. Davanje po hektaru uglavnom se, kaže, pretvori u potrošnju i nema koristi za poljo-proizvodnju. "Sad ćemo imati dosta novca koji će biti namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, za hladnjače, sve ono što je potrebno da sačuvaju svoju robu i da je prodaju onda kada ona ima dobru cenu", objašnjava ministar poljoprivrede. Dodaje da će biti dosta investicija u sisteme za odbranu od poplava, sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, a biće nabavljen i ledolomac, kaže Nedimović.

Izvor: Tanjug

U Predlogu budžeta za narednu godinu za poljoprivredu su predviđene 51,7 milijardi dinara, sedam milijardi više nego ove. Ratarima i naredne godine subvencija ostaje 4.000 dinara po hektaru. Za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu u budžetu je devet milijardi dinara, a pre dve godine bilo je jedva pola milijarde. Država će 50 odsto uloženog vratiti i onima koji budu ulagali u skladišta i preradu. Uz direktna davanja na to će otići gotovo 33 milijarde dinara. - Na opasku da je budžet razvojno orijentisan, ali uglavnom za one koji već raspolažu kapitalom, ministar odgovara: - Od poljoprivrede ja nisam video nijednu zemlju koja je samo na tome napravila ogroman proboj, ali ona koja je koristila poljoprivredu kao sirovinu za prehrambenu - te zemlje su jako dobro napredovale. Mi smo to prepoznali, mislim da u strukturi BDP-a imamo dosta prostora da napredujemo - naglašava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Mi imamo dovoljno repromaterijala, ali to moramo da preradimo u našim fabrikama, a ne da izvozimo živa grla - dodaje Nedimović. 

Ako ste poljoprivrednik, bavite se stočarstvom i proizvodnjom mleka i razmišljate kako da povećate prihode za sebe i svoju porodicu jedan od načina su svakako programi Evropske unije od kojih je najznačajniji onaj za ruralni razvoj - IPARD 2.

Borisav Geratović iz mačvanskog sela Drenovac farmu je nasledio od oca i nastavlja porodičnu tradiciju koju želi da unapredi. “Ostao sam na imanju ovde, držim krave i konje, imam i bikove, svu mušku telad ostavljam za tov, žensku ostavljam u priplodu. Imam 14 krava i 4 junice. Ranije, ja sam slušao stare da ko proizvodi hranu taj će i da opstane. E sad, dokle ću ja dogurati  ne znam kaže za ZNANJE IMANJE Veselin Gatović. “Što se rasnog sastava tiče ima simentalce i malo crvenog  i crnog holštajna. “Imam 16 hektara u svom vlasništvu i 4 hektara u zakupu. Nije mi to dovoljno za stoku, ali dobro, ne mogu stalno ni da kupujem i uzimaću još u zakup, ali ide. Po grlu bi trebalo da ima hekatr, znači, meni nedostaje još zemlje” kaže sagovornik najgledanije emisije o poljoprivredi.

Prema rečima Miroslava Petrovića direktora Mlekare Šabac u toku je akcija od strane Ministarstva poljoprivrede odnosno da se proizvođači koji se ozbiljno bave nekom proizvodnjom mogu uključiti u IPARD program. Ta akcija će trajati do kraja godine i mi bismo pomogli našim proizvođačima.Obezbedili smo agenciju koja će za njih popunjavati sve obrasce jer osnovni problem je to što oni ne znaju ni šta mogu da dobiju, ni kako mogu da dobiju i šta sve treba da ispune da bi to dobili.  “Sada je ta agencija u kojoj  je angažovano dosta profesionalaca, ljudi koji rade ozbiljno svoj posao uključena u rad sa njima i mi trenutno prikupljamo podatke o našim proizvođačima koji su zainteresovani za te programe. Ide se na to da ta sredstva budu ozbiljnija, a to je na unapređenje same proizvodnje mleka. To znači da objekti sigurno dolaze u obzir, što adaptacija, takođe silosi, silotrenčevi, objekti gde će se vršiti prijem i prerada mleka, ukoliko u gazdinstvu hoće da rade i to” naglašava Petrović.

Da bi ispunili specifične kriterijume i mogli da investiraju  u objekat ili opremu, Geratovići moraju u štali da imaju najmanje 20 muznih krava. U povećanju tog broja pomaže im i lokalna stručna služba koja radi osemenjavanje.

Zoran Čupić veterinar kaže da je krava životinja bez koje u selu nema posla ni za seljaka ni za veterinara. Farma se mora održavati i to je skupo  tako da mleko bi moglo da ima bolju cenu. Ali s obzirom da država pomaže sa ovim subvencijama to bih pohvalio, takođe bih pohvalio Šabačku Mlekaru i grad Šabac koji daje subvencije za veštačko osemenjavanje.

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je konkurs na još 40 dana u kojem zemljoradnici od 18 do 40 godina dobijaju podsticaje od skoro 10.000 evra, koje obično ulažu u novu mehanizaciju, biljnu i stočarsku proizvodnju, te unapređenje prerade mleka, voća i povrća.

Mladi paori s ovim novcem od države najčešće ulaze u poslove sadnje lešnika, što im je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova na početku ili za sadnju povrća i dizanje plastenika. Kako kaže povrtlar iz Srbobrana Borislav Kovač (31), na hektaru krompira može da se zaradi 2.000 evra, na paradajzu i više oko 5.000, ali ozbiljan posao dolazi tek s plastenicima.

- Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz i paprike. Uskoro planiram da napravim još jedan plastenik sa jagodama i zato sam konkurisao za subvencije Ministarstva. Želja mi je da na kraju zaokružim proizvodnju i pravim svoje umake, slatke i ljute, kao i pekmez - kaže Borislav Kovač, mladi povrtlar iz Srbobrana.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede ukupan broj podnetih zahteva u ovoj godini do sada je 1.275, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 767. Dodaju da je najveće interesovanje, kao i prošle godine, pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Država poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da mladi zemljoradnik obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra). Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove kontrolisati preko računa.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, smatra da život u ruralnim područjima najviše komplikuju loša infrastruktura i zapuštenost sela.

- Nekoliko kultura prolazi, pšenica i kukuruz i nešto stoke. Poslednjih godina razvija se ovčarstvo jer je tražnja nešto veća. Popularna je i jabuka, ali nemamo organizovan nastup na tržištu. Tako da bih ovaj novac uložio u ovčarstvo ili kozarstvo, te u malu mini-mlekaru za sir i mleko. Ipak, mladima na selu je danas teže da prežive nego Robinzonu na pustom ostrvu – izjavio je Stanković.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede najavio je da će država nastaviti da deli podsticaje mladima na selu.

- Sve više mladih u poljoprivredi nam treba zbog povrtarstva. To je teška grana, jer zahteva fizički radi, to nije posao od 30 dana godišnje, već ovde moraš ozbiljno da radiš - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/produzena-akcija-podrske-od-drzave-skoro-10000-evra-za-mlade-poljoprivrednike/y1eq9v6

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Željko Radošević, obišao je dragačevske poljoprivrednike i predstavio im sve pogodnosti podsticajnih sredstava koje država nudi.Radošević ističe da je prepoznat značaj subvencionih mera, jer u odnosu na prošlogodišnjih 760 zahteva, ove godine na adresu ministarstva stigao je čak 1271 zahtev.

„Raduje me što mladi pronalaze svoj interes da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Država kroz konkretne podsticaje želi da im pruži podršku i priliku, da što je moguće lakše otpočnu svoj biznis na selu. Ova godina bila je uspešna jer smo imali dobre rezultate u proizvodnji kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe, ali svakako nas čeka jedna borba za što više sredstava za 2019 godinu, kako bi stvorili još bolje uslove za naše poljoprivrednike. Više sredstava daće nam priliku da možda kreiramo neke nove mere, da što snažnije podržimo naše poljoprivrednike jer oni to zaslužuju. Ove godine počeli smo po prvi put da koristimo sredtsva predpristupnih fondova EU, imamo 20 ugovora i to je jak mehanizam kroz koje ćemo moći dodatno pomoći našu poljoprivredu“, izjavio je Radošević prilikom poseste dragečevskom selu Puhovo.Predsednica opštine Lučani, Vesna Stambolić kaže da su u razgovoru sa državnim sekretarom lokalni poljoprivrednici dobili veoma bitne informacije o svim merama subvencija za koje mogu da konkurišu i koje su im potrebne.

„Poljoprivrednici za svaku nedoumicu i za sve što nisu znali, mogu doći na šaltere opštinske uprave i zatražiti pomoć kako u smislu informacija tako i u popunjavanju formulara, koji su potrebni za konkurisanje za podsticajna sredstva. Svima apsolutno stojimo na raspolaganju. Raduje me ono što će se Minisatarstvo poljoprivrede boriti za veću količinu novca koji će biti stavljen na raspolaganje, kako bi se pružila što veća podrška onima koji su odlučila da ostanu i rade na selu“, istakla je Vesna Stambolić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest815370.html

Potrudili smo se da vam ukratko sumiramo šta smo dobili, a šta izbugili dolaskom LIDL-a.

Prvu nedelju nakon otvaranja diskontnog lanca LIDL počela su i  istraživanja šta je to novo što smo dobili otvaranjem ovog lanca i šta čeka sve one koji zavise od trgovine. Za sada su na dobitku, kakvom-takvom, potrošači koji su dobili jeftinije pileće meso, ne samo ono koje je bilo na akciji povodom otvaranja diskontnog lanca, već i kao odgovor na novog igrača na tržištu. Kako je primetila koleginica Mirela Belošević, dugogodišnji novinar RTS-a koja prati tržište, šest proizvoda je jeftinije u diskontnoj prodaji nego u drugim prodavnicama tako da su i ostali trgovci takođe snizili pojedine cene. Limun, umesto 99 košta 69 dinara, pileće meso je sa 299 sniženo na 219, jaja sa 14,5 na 10 dinara. Trgovci koji su već dugo na našem tržištu snižavaju cene upravo onih proizvoda koji su jeftiniji u diskontu. To se u struci zove “anti Lidl kampanja” odnosno odgovor na konkurenciju.

Nisu samo potrošači dobili, značajno su profitirali i TV mediji. Na državnoj televiziji, od početka ovog meseca, emitovano je 29 sati reklama trgovinskih kuća, a u istom periodu prošle godine 18 sati. Prvi put se dešava da ne mogu istog dana da se emituju poruke svih trgovinskih lanaca pa čekaju sledeći termin. Na komercijalnim televizijama, recimo u prvoj nedelji poslovanja LIDL-a, učešće trgovačkih reklama bilo je veće za 15%.

Međutim, kao i obično najranjiviji i nespremni su poljoprivredni proizvođači, ponajviše jer su slabo organizovani, a zadružni sistem se tek blago oporavlja od višedecenijskog propadanja. Mada oni koji nisu relani kažu kriva je država jer nije dala subvencije i u lošijem su položaju nego oni koji rade u EU. Donekle je i to istina, ali da  su subvencije  veće to ne bi bilo dovoljno da se oni udruže. Za to je potrebna volja, a ne novac.

Na skupu koji je organizovala Ambasada Španije govorilo se upravo o onome što se sada dešava na našem tržištu. Došao je veliki diskontni lanac za koji naši proizvođači nisu spremni pre svega jer ne mogu da ponude adekvatne količine kvalitenih proizvoda. Kada kažemo kvalitenih mislimo na to da mogu da kvalitet potvrde određenim sertifikatima. Što se toga tiče naš izvor kaže da u LIDL-u nema kompromisa. Njima su potrebne velike količine, dobro i redovno plaćaju nešto nižu cenu ali vam kupe sve, naravno ukoliko imate količinu koju oni traže. Tu se ne radi o dva kamiona ili pola kamiona robe već o svakodnevnim isporukama šleperima velikih gabarita. Za tako nešto retko koji srpski poljoprivrednik može da bude konkurentan. Kako smo saznali u LIDL-u, svega 25 poljoprivrednika je ušlo na listu dobavljača i 50 kompanija. Javnost u Srbiji smatra da je to malo i da se očigledno favorizuju strani proizvodi. Izgleda da je neko dobro primetio da je srpski potrošač prosečno neobrazovan po pitanju trgovine i zaštite domaće proizvodnje pa se radije odlučuje da kupi stranu robu, naročito ako je jeftinija od domaće, bez obzira na kvalitet. Da je to kojim slučajem švajcarski ili nemački potrošač, on će prvo pogledati šta ima domaće da kupi i tek onda kupovati strano, kada nema domaće robe. Dok se to Srbi ne budu naučili, našu robu ćemo davati u bescenje trgovcima, oni će je izvoziti i ješće je neko drugi dok ćemo mi jesti ono što nam serviraju kroz razne akcije i trgovačke fore. Poput kupiš dve, uzmi treću gratis, CD poznatog pevača uz loš deterdžent ili dva proizvoda po jednoj ceni koja je neretko veća nego da ste ih kupili odvojeno i slično. Kako naš narod davno reče: “Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji”.

 

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik AGROBIZN MAGAZN-a

www.agrobiznis.rs 

Poljoprivredna inspekcija je pojačala mere nadzora zbog učestalih pojava spaljivanja ostataka posle žetve useva na poljoprivrednom zemljištu, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Angažovani su svi poljoprivredni inspektori zaduženi za ovu oblast na celoj teritoriji Srbije, a Sektor poljoprivredne inspekcije upozorava i apeluje da građani ne spaljuju ostatke posle žetve useva, prenosi POLITIKA-a. Pojačane kontrole se sprovode i nastaviće se u saradnji sa drugim organima što podrazumeva nadzor i van radnog vremena i neradnim danima, ističe se u saopštenju. Od juče inspekcija sa pripadnicima MUP-a radi obuhvatnijeg i delotvornijeg inspekcijskog nadzora sprovodi zajedničke mere pregleda zemljišta na kojem se vrši spaljivanje organskih ostataka i identifikovanja lica koja vrše to spaljivanje. Za parcele na kojima je utvrđeno spaljivanje proveravaju se podaci o vlasništvu, površini radi podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava dodatno se podnosi inicijativa Upravi za trezor koja određuje pasivan status poljoprivrednom gazdinstvu. Tokom trajanja perioda pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva na koja bi imalo pravo po posebnim propisima. Činjenica je da je spaljivanje većeg obima i da vremenske prilike pogoduju širenju požara te da se izaziva opasnost ne samo za imovinu većeg obima već i živote ljudi. Takvo paljenje predstavlja krivično delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine i to je razlog što su organizovane koordinirane kontrole sa drugim državnim organima. Za spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaprećena je novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice.

Uslove za korišćenje subvencija u oblastima pčelarstva i stočarstva ispunilo je 57 korisnika, i to 39 u pčelarstvu i 18 u stočarstvu, pokazuju podaci Službe za poljoprivredu Gradske uprave i nadležne komisije u Vranju. Novac od subvencija oni će dobiti na osnovu javnog poziva Grada Vranja,.

Prema rečima načelnika Gradske uprave Dušana Aritonovića, u narednom periodu sledi donošenje rešenja i potpisivanje ugovora sa korisnicima odobrenih subvencija.

“Očekuje se i podrška Grada za subvencije u oblasti sistema za navodnjavanje i iskopa bunara, a osnovni uslov za dobijanje podsticajnih sredstava je da je poljoprivedno gazdinstvo registrovano na teritoriji Grada Vranja, sa uredno izmirenim poreskim obavezama”, rekao je Aritonović za zvaničan gradski sajt.

Gradsko veće Vranja u junu je dalo saglasnost za raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi iz budžeta grada u tekućoj godini u iznosu od 16,4 miliona dinara, a sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška u unapređenju i proširenju poljoprivredne proizvodnje za investiranje, za nabavku priplodnih grla, nabavku opreme za pčelarstvo.

Izvor: http://jugmedia.rs/subvencije-za-stocarstvo-i-pcelarstvo-za-57-domacinstava/

Opština Boljevac i ove godine nastavlja strategiju subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača.

Ove godine u Fondu za poljoprivredu, u okviru Programa ruralnog razvoja, obezbeđeno je sedam miliona dinara. Visina subvencija iznosi 48 posto od vrednosti pojedinačne investicije, saopštila je opštinska uprava.

Zabeleženo je veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača za različite vidove podsticajnih sredstava, a sve više je onih koji se opredeljuju za voćarstvo. Poljoprivredni proizvođači, njih 97, koji imaju registrovana gazdinstva i ispunili su uslove konkursa za dodelu subvencija iz oblasti poljoprivrede, potpisali su nedavno ugovore o sufinansiranju nabavke opreme, mehanizacije ili sadnog materijala iz oblasti ratarske, stočarske, voćarske proizvodnje i pčelarstva, navodi se u saopštenju Opštine Boljevac nakon potpisivanja ugovora.

Projekat „Boljevac – kapija Timočke Krajine“ je sufinansiran sredstvima iz Opštine Boljevac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sedam-miliona-dinara-za-razvoj-poljoprivrede/

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević dodelio je 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika, navodi se u saopštenju Vlade Vojvodine.

Ugovori za nabavku protivgradnih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja potpisani su sa 136 poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.

- Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija - kazao Radojević.

On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara. Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.

Subvencije za podizanje novih oko 50.00 m2 plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.

- Po ovoj konkursnoj liniji, 2018. smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara - kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade m2 plastenika.

Radojević je napomenuo i da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada. 

Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70%. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2208222/dodeljeni-ugovori-od-ukupno-247-miliona-dinara-za-protivgradne-mreze-i-plastenike

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31