Opština Prijepolje raspisala je tri javna poziva namenjena poljoprivrednim proizvođačima za nabavku poljoprivrednih mašina i mehanizacije, stoke i veštačkog osemenjavanja životinja.Za te namene iz opštinske kase izdvojeno je 20 miliona dinara.

Prema rečima Zorana Despotovića, člana OV zaduženog za poljoprivredu, aktuelna su tri konkursa namenjena poljoprivrednicima .

“ Javni poziv za nabavku nove opreme i mehanizacije traje do 15. oktobra . Za ta sredstva planirano je 2,8 miliona dinara, a sredstva se mogu iskoristiti za nabavku opreme za mužu, skladištenje i hlađenje mleka, za orezivanje voća i uklanjanje biljnih ostataka usled rezidbe, poput trimera, tarupa i električnih makaza. Subvencije se takođe mogu iskoristiti i za nabavku opreme za zaštitu bilja- – pumpe, atomizeri, oprema za plasteničku proizvodnju kao i za pčelarstvo poput košnica i centrifuga “, kaže Despotović i dodaje da će konkursna dokumentacija biti objavljenja na sajtu grada , oglasnoj tabli i listu Polimlje.Drugi konkurs za subvencionisanje poljoprivrednika tiče se nabavke priplodnog materijala , junica od 12 do 24 meseca, kao i jagnjadi i jaradi od tri do šest meseci. Za te namene predviđeno je devet miliona dinara, kaže Zoran Despotović i dodaje da nabavka sitne stoke mora ići preko pravnog lica kao i fizičkog, ako ima registrovanu firmu. Sa druge strane, za nabavku, odnosno kupovinu ili prodaju priplodnih grla i junica,dokument se mora overiti kod notara.

„ Maksimalan iznos za sitnu stoku je 300 hiljada dinara, a za krupniju stoku 400 hiljada dinara,kaže Despotović i dodaje da je za treći konkurs , regres za veštačko osemenjavanje opredeljeno tri miliona dinara i da traje do 16. oktobra.

Izvor:https://ppmedia.rs/raspisani-konkursi-za-subvencije-u-poljoprivredi-bice-posla-i-za-notare/

Više od 1.000 porodičnih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom u Srbiji ostvaruje gotovo deset odsto ukupne zarade naše zemlje od turizma. Interesovanje za takav odmor raste. Zbog velikog interesovanja za razvoj ruralnog turizma, podnošenje zahteva za IPARD meru 7 produženo je do 30. oktobra. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević objasnio je koji su uslovi konkursa, ko sve može da se prijavi i koliko novca da dobije.Ljudi su tražili boravak u prirodi u etnoselima i to su destinacije koje su zabležile porast broja noćenja u odnosu na prošlu godinu, podaci su Turističke organizacije Srbije. Zato raste i broj onih koji svoja domaćinstva žele da pripreme za neke buduće goste.Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je za RTS da na ovaj program mogu da se jave fizička lica, preduzetnici, poljoprivredna društva i pravna lica.

Obaveza korisnika IPARD podsticaja su da imaju kategorisan objekat za smeštaj na kraju investicije, ili više objekata, ukupnog kapaciteta do 30 ležajeva.

Bogićević je naveo da je za konkurisanje potreban biznis plan, kao i da poljoprivredne stručne službe stoje na raspolaganju za pomoć svima onima koji žele da se prijave za iznos do 50.000 evra, dok za veće iznose pomoć pružaju konsalting kuće.U zavisnosti od zahteva, korisnici mogu da dobiju od 5.000 do 300.000 evra.

"Ako se nalazi u ruralnom području, oni ostvaruju veći podsticaj, do 65 posto. Mnogi pitaju šta znače ruralna područja. Imamo više parametara - to su područja gde zavisi od nadmorske visine, od broja stanovnika, od broja zaposlenih. Mi imamo pravilnik gde su definisana ta područja", rekao je Bogićević tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Pojasnio je da se u okviru IPARD programa prvo ulažu sopstvena sredstva, nakon toga se podnosi zahtev, a potom se čeka rešenje o odobrenju projekta.

"Kada dobijete rešenje o odobrenju projekta, tek tada pristupate realizaciji investicije. Kada investiciju dovedete do kraja, onda predajete zahtev za refinansiranje sredstava, odnosno isplatu sredstava, normalno, uz sve kontrole koje će ići pre toga", kazao je Aleksandar Bogićević.Naveo je da je zakonski rok za odobrenje projekta devet meseci, ali da se u Upravi za agrarna plaćanja radi na tome da se zahtevi što brže obrađuju, kako bi zainteresovani što pre krenuli u investicije.

Govoreći o razlikama između IPARD i nacionalnih mera, Bogićević je naveo da je jedina razlika ta što je kod nacionalnih mera onima koji su se prijavili na konkurs 50 odsto sredstava bilo uplaćeno unapred, ali i da su novčana sredstva bila manja.

"To smo uradili da bi bila preteča, jedan probni balon za IPARD program koji smo raspisali u martu ove godine", istakao je Bogićević i dodao da je rok produžen do 30. oktobra zbog velikog interesovanja.

Aleksandar Bogićević je naveo da oni koji nemaju pristup internetu mogu da se obrate lokalnim samoupravama za pomoć u vezi sa prijavom na konkurs, a da poljoprivredne stručne službe ljudima koji se prijave za sredstva do 50.000 evra pomažu potpuno besplatno.

Kada je reč o bodovanju i rangiranju, Bogićević je naveo da, u slučaju da više prijava ima isti broj bodova, prednost imaju projekti čiji su zahtevi ranije podneti.

"Ono što je najbitnije u ovim merama, to je zapošljavanje i razvoj infrastrukture na selu", kazao je pomoćnik ministarstva poljoprivrede.

Bogićević je najavio da će u naredninm danima biti raspisana dva javna poziva za razvoj biljne i stočarske proizvodnje i za preradu i marketing.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4079613/seoski-turizam-ipard-program-finansiranje-razvoj.html

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara.

Najveće interesovanje bilo je za nabavku priključne mehanizacije, reproduktivnog materijala i kupovinu sadnica.

Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra.

Bespovratnu pomoć mogu da koriste svi registrovani poljoprivredni proizvođači i to za nabavku nove priključne mehanizacije, regres za reproduktivni materijal, podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada, kupovinu nove opreme za pčelarstvo, kao i za osiguranje useva, plodova i životinja.

Budžetska sredstva predviđena su i za podizanje i opremanje plastenika, nabavku mašina i opreme za pripremu stočne hrane, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite.

- Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari. U drugom delu godine veće je interesovanje za osiguranje useva i plodova. Potrošeno je preko 70% sredstava, ali i dalje ima dovoljno. Uvećali smo za milion dinara sredstva za nabavku nove mehanizacije i opremu za plastenike i navodnjavanje - kažu u Odeljenju za poljoprivredu.

Upravo je završen i konkurs za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako kažu u Odeljenju za poljoprivredu, u Kragujevcu je bilo malo zainteresovanih – svega dva poljoprivredna proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006631/za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-u-kragujevcu-25-miliona-dinara

Treću godinu zaredom Grad Užice u saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor i Centrom za organsku poljoprivredu iz Užica sprovodi javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti živinarstva. Ove godine pravo na subvenciju ostvarilo je 15 proizvođača, navodi se na zvaničnom sajtu Grada Užice.

Nikola Bajić iz Centra za organsku poljoprivredu navodi da je svaki proizvođač dobio po 50 kokošaka i da će upravo proizvođači od nekoliko ponuđenih dvorišnih rasa, koje su pogodne za organsku proizvodnju, moći da izaberu koju će gajiti.

„Uzgoj kokošaka je vrlo jednostavan i ne zahteva veliki trud i rad, pa se pored toga može obavljati niz drugih poslova, tako da gazdinstvo ima dohodak“-naveo je Bajić.

Bajić je istakao da proizvođači dobijaju koke uzrasta 16 nedelja koje su pred pronošenje, i da je cilj da se u narednom periodu na teritoriji grada Užica uzgaja 20000 koka nosilja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest232315.html

Dva javna poziva koje je objavila Uprava za agrarna plaćanja radi dodele podsticaja vinarima i vinogradarima ozbiljan su pomak u dosadašnjoj praksi subvencionisanja tih grana poljoprivrede i pokazuju ozbiljnost države u namerama da potpomogne i ubrza razvoj vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u Srbiji.– Ipak, podsticaji su samo nagoveštaj pomoći, koja nas, u skladu s nedavno usvojenom desetogodišnjom Strategijom razvoja vinarstva, čeka do 2030. godine – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić.

Po pomenuta dva konkursa država je obezbedila 450 miliona dinara.

Po rečima našeg sagovornika, subvencionisanje sadnje novih vinograda je neophodno da bi se površine pod zasadima približile onima koje su, u ne tako davnoj prošlosti, postojale u Srbiji.– Povećana proizvodnja domaćeg grožđa će smanjiti zavisnost vinske industrije od uvoza i uticati na poboljšanje kvaliteta vina, kao i na ubrzanu afirmaciju autohtonih i novonastalih domaćih sorti vinove loze – ističe Bašić. – Pošto je moderan pristup preradi jedini put od grožđa do dobrog vina, pomoć države po te dve konkursne linije kroz subvencionisanje izgradnje novih vinarija, rekonstrukciju postojećih kao i pri njihovom opremanju znatno će povećati i modernizovati kapacitete domaćih vinara, koji će, samim tim, postati konkurentniji i po količinama i po kvalitetu proizvedenog vina. Mogućnost predviđena pravilnikom – da država subvencioniše i izgradnju prostora za promociju vina uz svaku vinariju – zapravo je motor za razvoj vinskog turizma, a samim tim i povećanje ukupne turističke ponude u Srbiji.

U Srbiji trenutno postoji 13 regionalnih udruženja, okupljenih u Savez vinara i vinogradara Srbije, od kojih je sedam uspelo da završi elaborate za zaštitu geografskog porekla.

– Po informacijama kojima raspolažemo, u Srbiji ima oko 370 registrovanih vinarija. Prošle godine izvezli smo 13.350.000 litara vina i dobili približno 19 miliona evra. Po zvaničnoj statistici, kada se uzme u obzir višegodišnji prosek, proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. Najviše izvozimo u Rusku Federaciju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, ali to ne ne znači da su manje važni, po brojevima skromniji izvoz u zemlje Evropske unije i SAD – naglašava Bašić.. On ističe da je najveći teret domaćeg vinarstva diskontinuitet nastao nakon Drugog svetskog rata.– Većina naših vinara ne može se pohvaliti iskustvima prethodnih generacija koje su postavile standarde i obezbedile stogodišnje neprekidno prisustvo na tržištu. Pošteno govoreći, to je bio teret i ostalih susednih balkanskih zemalja, ali su se one uglavnom ukrcale u voz ka EU i, udružujući se i koristeći evropske fondove koji su im bili, a i sada su, na raspolaganju, dobili dodatni stimulans i pogon koji je ubrzao razvoj vinarstva. To pokazuje, iako se diskontinuitet ne može zakrpiti, da uz dodatnu pomoć države nije nemoguće ubrzano nadoknaditi bar deo propuštenog – naglašava Bašić.

U proteklih dvadesetak godina vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji doživeli su ubrzani razvoj, istakao je Bašić, i naveo da je Fruška gora, sama po sebi, predodređena za vinogradarstvo, a samim tim i vinarstvo.

– Udruženje okuplja 60 vinara koji su prepoznali prednosti udruživanja i značaj geografske identifikacije na putu ka uzdizanju i vraćanju starog sjaja Fruškoj gori na vinskoj sceni – rekao je Bašić.Predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić kaže da će u fazi razvoja i planirane ekspanzije vinogradarstva i vinarstva preduzetnicima biti potrebna pomoć domaće nauke, ali i da će tu imati pomoć od države.

– Formiranje modernog instituta, koji je planiran u Sremskim Karlovcima, smanjiće nam lutanja, koncentrisati istraživanja, pomoći da proizvedemo najbolje grožđe uz najmanji trošak i neizvesnost, i da to grožđe pretvorimo u vino koje bismo s ponosom mogli izneti na svaki sto u bilo kojoj evropskoj i svetskoj prestonici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/imacemo-svoje-vino-i-domace-sorte-grozda-10-08-2020

Oko 20 farmi u Srbiji nabavilo je "robote" za mužu uz pomoć državnih subvencija, a u Ministarstvu poljoprivrede poručuju da nastavljaju da daju snažnu podršku stočarstvu kroz podsticaje i najavljuju početak isplate premija za mleko po kvalitetu.
U Savezu udruženja odgajivača goveda Srbije kažu da je nabavka robota za mužu skupa investicija koja olakšava proizvodnju mleka, ali i život poljoprivrednika.Prosečna cena robota za mužu sa dodatnom opremom iznosi 120.000 evra, uz 65 odsto subvencije, a Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije rekla je za Tanjug da farmeri moraju da investiraju i u objekat koji mora adekvatno da se pripremi za automatizovani i robotizovani sistem za mužu.

Navela je da je država prvi put prošle godine počela da subvencioniše nabavku robota za mužu, te da su pre toga bili subvencionisani sistemi za mužu niže rangirane opreme.

Ispričala je da roboti za mužu postoje već decenijama u svetu, da u Holandiji imaju petu generaciju takvih robota i jednu od najvećih kompanija za njihovu proizvodnju.

Srpski farmeri nabavljaju one proizvedene u Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, a Bugarski kaže da ima najava da će im biti dostupni i oni iz Holandije.

Objasnila je da subvencionisanje podrazumeva da mogu da se kupe maksimalno dva robota po gazdinstvu, a da jedan robot može da opslužuje 65 krava po ceo dan, svaki dan.

Bugarski je rekla da je mera podrške države namenjena isključivo porodičnim gazdinstvima sa najviše 200 krava, ali da se ta investicija ne isplati farmerima koji imaju 20 ili 30 krava.

Objasnila je da farmer koji ima robota za mužu ne mora da fizički bude u štali, niti se on bavi pripremom krava za mužu, jer je sve programirano, i vreme muže, priprema za mužu, kao i to koliko puta dnevno se muzu.

Uz pomoć ogrlice oko vrata krava očitava se kada je vreme za mužu, a Bugarski kaže da je mamac za njih da dođu kod "robota" hrana.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu za Tanjug da je u ovoj godini planirana izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koja će se odnositi i na sektor stočarstva i koja će omogućiti da se premija za mleko isplaćuje u odnosu na kvalitet predatog mleka, a ne kao sada svima isto u iznosu od sedam dinara po litru.

Navode da je Srbija lider u proizvodnji mleka u regionu, i najveći izvoznik, te da se ukupna proizvodnja mleka u Srbiji kreće oko 1,5 milijardi litara na godišnjem nivou.

Od toga, 56 odsto, odnosno oko 850 miliona litara se preradi u mlekarama, a ostatak se preradi u mlečne proizvode na gazdinstvu, kao što su sir i kajmak, potom se oni prodaju na zelenim pijacama i utroše za ishranu u domaćinstvima.

U Srbiji je aktivno oko 150 mlekara, većinom su manje mlekare koje prerađuju nekoliko tona mleka dnevno, a deset mlekara prerađuje oko 80 odsto od ukupno otkupljenog mleka u Srbiji.

Najveći broj mlekara je u domaćem vlasništvu, dok je u manjem broju mlekara prisutan strani kapital. Mali proizvođači mleka, regularno snabdevaju mlekare u Srbiji, kao i veliki proizvođači.

U Ministarstvu napominju da manji proizvođači uglavnom snabdevaju lokalne mlekare, koje sa njima imaju saradnju, a koje su ključ razvoja malih lokalnih mlekara.

Srbija već 10 godina beleži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni mleka i mlečnih proizvoda, navode u Ministarstvu i dodaju da je u 2019. godini izvezeno skoro 100.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, što je za 85 odsto više nego u 2018. godini.

Uvoz je u 2018. godini bio 85.000 tona, tako da je suficit iznosio 15.000 tona mleka i mlečnih proizvoda.

U 2019. godini za podršku za direktne podsticaje u stočarstvu namenjeno je oko 13,7 milijardi dinara, a stočari su mogli da podnesu zahteve i po ostalim merama.

Odobreno je 1.104 kredita za nabavku stočne hrane i životinja, od ukupno 5.398 zahteva (8,2 milijardi dinara), a u Ministartsvu poručuju da nastoje da dodatno ohrabre i podrže one proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom.

Za direktne podsticaje u stočarstvu u 2020. godini je opredeljeno 14,7 milijardi dinara, i u to spadaju podsticaji za tov, za priplodna grla, premije za mleko, kao i podsticaji po košnici pčela....

Za mere ruralnog razvoja u koje spadaju investicijske mere u izgradnju i opremanje objekata, nabavka mehanizacije i kvalitetnih priplodnih grla, i podizanje višegodišnjih zasada, izdvojeno je 8,4 milijardi dinara.

Subvencionisanjem kamatne stope za kredite u poljoprivredi Ministarstvo poljoprivrede obezbediće realizaciju kredita u vrednosti od oko 16 milijardi dinara.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/na-20-farmi-roboti-za-muzu-premije-za-mleko-po-kvalitetu_1151441.html

Srbija ima potencijal u proizvodnji krompira, koji nije dovoljno iskorišćen, ali se manjak reguliše uvozom. Tokom prvih pet meseci ove godine u našu zemlju je uvezeno oko 10.000 tona krompira u vrednosti 4,4 miliona evra, ističu Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da to otvara mogućnost mnogim poljoprivrednicima da se vrate proizvodnji krompira.Počela je sezona vađenja krompira, a ekipa RTV-a proveravala je kako malobrojni proizvođači u zapadnobačkom okrugu ocenjuju rod i otkupnu cenu na veliko. Dejan Čule iz Prigrevice dvadeset godina proizvodi krompir.Prinos od 40 tona krompira po hektaru sorte esme, Dejan Čule, proizvođač krompira ocenjuje kao odličan za početak sezone. Ističe da ga ne brine konkurencija, niti neizvesnost oko otkupne cene krompira na veliko, jer je iz godine u godinu oko 20 dinara po kilogramu. Čule objašnjava da mu je najvažniji redovan otkup u Novom Sadu i Beogradu.

"Možda bi to naše tržište trebalo da bude malo bolje i sigurnije, jer svake godine se ne zna tačna otkupna cena sve dok se ne počne pakovati roba. Gledajući na nas proizvođače u Srbiji, mislim da nismo konkurentni jedan drugom, više smo uslovljeni konkurencijom iz uvoza, odnosno spolja", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Za dobar rod krompira potreban je kvalitetan sortiment i redovne agrotehničke mere, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"I te kako su važne redovne agrotehničke mere, uz primenu sistema za navodnjavanje kap po kap i đubriva, kao i primena svih mera u zaštiti bilja do mera nege..", rekla je Olivera Sekulić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Visok prinos i dobar kvalitet su rezultat dvadeset godina rada u agraru, ističe Čule, koji redovno koristi državne subvencije.

"Naročito ove poslednje subvencije su bile dobre, a redovno koristim državne subvencije i moram da pohvalim naše Ministarstvo koje nam ih redovno daje.Koristim subvencije za sistem za navodnjevanje, a obrađujem i 20 jutara u povrću i bez tih subvencija bilo bi neisplativo", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Pored krompira, Čule se bavi proizvodnjom luka, karfiola i kupusa, a budući planovi su ulaganja u novu mehanizaciju i proširivanje proizvodnje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/srbija-ima-potencijal-u-proizvodnji-krompira_1148599.html

Kako bi podstakli poljoprivrednike kuršumlijske opštine, lokalna vlast je raspisala Konkurs za podsticaj i unapređenje poljoprivrede u 2020. godini. Konkurs će trajati do 31. avgusta.

U Opštinskom veću ove opštine kažu da je konkursom tačno definisano za koje investicije se mogu ostvariti podsticajna sredstva.

Pravo na podsticaje imaju fizička lica nosioci poljoprivrednih gazdinstva registrovanih u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava, sa područija opštine Kuršumlija čija se poljoprivredna imovina, zemljište, objekti i druge nepokretnosti nalaze na području opštine i koji imaju prebivalište na teritoriji opštine Kuršumlija – kažu u Opštinskom veću.

Ističu da se podsticaji ostvaruju u iznosu od 50% od vrednosti investicije bez PDV-a, da poljoprivredna gazdinstva mogu konkurisati po jednom osnovu iz programa, a da je minimalni iznos po jednom korisniku 10.000 dinara.

Između ostalog, poljoprivrednici kuršumlijske opštine mogu konkurisati za nabavku kvalitetnih priplodnih grla mlečnih rasa, goveda, ovaca i koza, mašina za obradu zemljišta, đubrenja, mašina za setvu, zaštitu bilja, transport, opreme za mužu i ostalih mašina i opreme namenjene poljoprivrednjoj proizvodnji.

O uslovima i načinu korišćenja sredstava programa podrške poljoprivrednoj politici i politici ruralnog razvoja na području Opštine Kuršumlija za 2020. godinu zainteresovani mogu dobiti dodatne informacije na telefon 027/385892 i u Kancelariji za ruralni razvoj u ulici Palih boraca 17, svakog radnog dana od 7 do 15 sati.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Konkurs-za-podsticaj-poljoprivrede-u-kursumlijskoj-opstini.sr.html

Ukupno 2.900 poljoprivrednika prijavilo se do sada na javne pozive u okviru ovogodišnjeg agrobudžeta, saopšteno je Dnevnim novinama u Ministarstvu poljoprivrede.

U tom resoru su istakli da pandemija COVID-19 nije poremetila interesovanje poljoprivrednih proizvođača koji su, uprkos mjerama ograničenja, mogli nesmetano da organizuju proizvodnju i upute zahtjeve na javne pozive.

“Sve mjere i programi ovogodišnjeg agrobudžeta nesmetano se realizuju. Posmatrajući dosadašnju realizaciju, možemo reći da je interesovanje za podršku kroz javne pozive veliko. Do sada se prijavilo oko 2.900 poljoprivrednih proizvođača, prerađivača, pčelara i ribara. Ukupne investicije koje se realizuju kroz njihove projekte su oko četiri miliona eura”, naveli su u Ministarstvu.

Farmeri se, prema podacima Ministarstva, u proteklih godinu najviše interesuju za nabavku mehanizacije.

Po osnovu tih javnih poziva pomoć je dobilo više od 600 poljoprivrednika.

Za unapređenje kvaliteta mlijeka podržano je više od 170 korisnika, dok je za povrtarstvo stiglo više od 400 zahtjeva za podršku.

Predstavnici Ministarstva su dodali da interesovanje raste i u sektoru pčelarstva.

Ne izostaje ni podrška mladim poljoprivrednicima.

“Kroz program ‘Mladi farmer’ i tokom ove godine podržaćemo desetak poljoprivrednika sa 10.000 eura bespovratnih sredstava za početak proizvodnje. Kroz podršku pčelarstvu već smo realizovali podršku za 83 mlada pčelara iz svih krajeva Crne Gore'”, rekli su u Ministarstvu.

Vrijednost ovogodišnjeg agrobudžeta je 61 milion eura, što je 8,3 miliona više nego prošle godine.

“Kroz ovogodišnji agrobudžet, koji je znatno uvećan u odnosu na prethodnu godinu i koncipiran da omogući kvalitetno unapređenje proizvodnje za veliki broj korisnika podrške, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja objavilo je više od trideset javnih poziva za bespovratnu podršku poljoprivrednim proizvođačima, prerađivačima i ribarima”, istakli su u tom resoru.

U Ministarstvu navode da je kroz IPARD program od početka godine isplaćeno više od 100 poljoprivrednika. Ukupan obim investicije je 2,2 miliona, dok je bespovratna podrška iznosila 1,25 miliona eura.

U Ministarstvu su ukazali i da je Vlada, u cilju ublažavanja posljedica pandemije korona virusa, poljoprivrednicima i ribarima obezbijedila dodatne mjere podrške. Riječ je o avansnim isplatama premija u stočarstvu i biljnoj proizvodnji, plaćanju doprinosa osiguranicima po osnovu poljoprivrede, kao i jednokratnoj podršci korisnicima staračkih naknada.

Jednokratna pomoć dodijeljena je i privrednim ribarima. Podrška je, kako su naveli u Ministarstvu, podrazumijevala i intervencije na tržištu u cilju održavanja stabilnosti tržišta i dohotka proizvođača, povoljne kredite za nabavku obrtnih sredstava i plaćanje kamate korisnicima tih kredita u grejs periodu.

“Krajem aprila avansno je isplaćeno 80 odsto ukupne podrške za premije po grlu u stočarstvu i po hektaru obradive površine, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona podrške. Za jednokratnu podršku ribarima isplaćeno je oko 231.000 eura. Do kraja godine očekujemo veća i značajnija ulaganja, posebno kroz IPARD program, s obzirom da je javni poziv za dodjelu bespovratne podrške za primarnu poljoprivrednu proizvodnju produžen do 19. avgusta”, naglasili su u Ministarstvu.Poljoprivrednik Mithad Aličković četiri puta je konkurisao za podršku u okviru agrobudžeta. On u bjelopoljskom selu Bistrica drži oko 40 krava i bavi se proizvodnjom sira.

Aličković za Dnevne novine ističe da je zadovoljan saradnjom sa nadležnim ministarstvom, te da je povraćaj uloženog iznosio 80.000 eura. Investicija je, kako navodi, bila mnogo veća.

Mladi vinogradar Bojan Bulatović korisnik je podrške Ministarstva dvije godine zaredom, a planira da konkuriše i sljedeće. Prošle godine je uz pomoć Ministarstva kupio 4.500 čokota vinove loze, a ove godine 5.500. Ukupna vrijednost obje investicije iznosila je 20.000 eura.

Bulatović je, kako kaže za DN, kupio i opremu za navodnjavanje, metalne stubove za vinograd, naslone za vinovu lozu i posebne uređaje za zatezanje žice.

On i njegova supruga Nina Bulatović naslijedili su dugogodišnju tradiciju bavljenja poljoprivredom, naročito vinogradarstvom, te su odlučili da prošire postojeći vinograd.

Njihovo imanje u Golubovcima, kako navodi, prostire se na skoro 40.000 kvadrata i broji oko 20.000 čokota vinove loze. Bulatovići uzgajaju crnogorski vranac i kratošiju, sorte šardonea, kaberneta i marselana, dok iduće godine planiraju da zasade oko 2.000 čokota malvazije.

“Vinograd od hektar i po i 7.000 čokota podigao je moj otac. Nina i ja smo to proširili za još dva i po hektara. Željeli smo da iskoristimo znanje i porodično iskustvo”, kazao je Bojan, koji je, kao i njegova supruga, diplomirani inženjer voćarstva, vinogradarstva i vinarstva. Trenutno su na magistarskim studijama, a planiraju da osnuju i porodičnu vinariju.Predstavnici Ministarstva poljoprivrede poručuju poljoprivrednim proizvođačima da ne brinu.

“Sve ono što je definisano agrobudžetom biće i realizovano i sva podrška koja je predviđena biće isplaćena. Ono što smo planirali uspješno realizujemo prilagođavajući se trenutnoj situaciji i, kao i do sada, ostvarujući tijesnu saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Uspjeli smo da realizujemo mjere podrške i u ovom izazovnom vremenu. Vjerujemo da ćemo u tom zajedništvu nastaviti da uspješno savladavamo i nove izazove”, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:https://www.cdm.me/ekonomija/skoro-3-000-poljoprivrednika-iskoristilo-podrsku-kroz-agrobudzet/

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je od početka ove godine isplatilo subvencije poljoprivrednim proizvodjačima u vrednosti od 28,5 milijardi dinara.Time je, kako se navodi, realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina.

U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto.

Kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Uprava za agrarna plaćanja radi na unapredjenju procesa, kako bi se obrade ubrzale, a ove godine je, samo u okviru Uprave, izdavanje rešenja povećano za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je rezultat toga i obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine.-S obzirom na to da podnošenje zahteva za odredjeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine, dodaju u ministarstvu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/poljoprivrednicima-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-realizovano-preko-90-odsto-agrarnog-2020-07-16

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30