Ove godine su za podršku poljoprivredi u budžetu Čačka opredeljena sredstva u iznosu od 72,2 miliona dinara, pri čemu je 41 milion predviđen za direktne subvencije proizvođačima - dvostruko više nego lane i ubedljivo najviše dosad. Zamenik gradonačelnika resorno zadužen za poljoprivredu prof. dr Radoš Pavlović kaže da će ove godine zainteresovani moći da konkurišu za sredstva tokom šest meseci, te da će povraćaji biti isplaćivani na mesečnom nivou, kako bi ih poljoprivrednici mogli ulagati u naredne cikluse proizvodnje. Iznos povraćaja je 50 odsto investicije - maksimalno 500.000 dinara. "Naše opredeljenje je da pospešimo tehnološki razvoj poljoprivredne proizvodnje i doprinesemo tržišnoj orijentaciji i njenom osavremenjavanju", istakao je Pavlović. U tom pravcu su izdvojene ključne mere ciljanih subvencija, gde je maksimalni iznos podignut na 600.000 dinara i poljoprivrednici ih mogu koristiti svake godine. Te mere su sistemi navodnjavanja, protivgradne mreže, oprema za skladišne kapacitete, sušare za biljni materijal, sistemi zagrevanja zaštićenih prostora vrućom vodom i kupovina obradivog poljoprivrednog zemljišta (minimalno jedan hektar) u cilju ukrupnjavanja poseda, po čemu je Čačak jedinstven u Srbiji. Profesor Pavlović dodaje da grad svesrdno podržava najavu Vlade Srbije o tome da će uskoro biti rešen radno-pravni status sezonskih radnika, jer ih je mnogo baš na području Čačka. Takođe, lokalna samouprava će pružiti svu logističku podršku proizvođačima prilikom konkurisanja za podsticajna sredstva koja daje Ministarstvo poljoprivrede, a u planu je i prezentacija IPARD fondova EU. Nadalje, Čačak je ove godine usvojio Program korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta - uz saglasnost resornog ministarstva, što je osnovni uslov za korišćenje sredstava namenjenih za sređivanje nekategorisanih atarskih puteva, za šta je iz gradske kase opredeljeno osam miliona dinara. Od Republike se očekuje da - prvi put posle tri godine, učestvuje sa dodatnih 12 miliona. U cilju što bolje i efikasnije odbrane od grada, lokalna samouprava kraj Morave je - u odnosu na prethodnu godinu, kada je izdvojeno dva miliona dinara - ove godine za nabavku protivgradnih raketa opredelila pet i po miliona dinara, pa će svaka od 25 stanica sezonu dočekati s najmanje 20 projektila. Pored 24.000 dinara, koliko za protivgradne strelce obezbeđuje država posredstvom RHMZ, Čačak će im iz svog budžeta dodeliti nagradu u iznosu od po 55.000 dinara. Modernija odbrana U saradnji sa kruševačkim "Trajalom", grad će modernizovati postojeće protivgradne stanice i razmotri mogućnost uvođenja automatskih sistema protivgradne zaštite. Takođe, srediće prilazne puteve i obaviti manje popravke, a povećana je i naknada strelcima za gorivo koje će potrošiti za dolazak do punktova za dejstvovanje. Novosti/V. Ilić

Grad Pirot je za razvoj poljoprivrede ove godine opredelio ukupno 58 miliona dinara. Već od ponedeljka, naredne nedelje sva registrovana poljoprivredna gazdinstva, moći će da koriste pogodnosti koje pruža lokalna samouprava, a odnose se na povraćaj uloženih sredstava.Ove godine maksimalni iznos subvencija po poljoprivrednom gazdinstvu je 800 hiljada dinara, umesto dosadašnjih 750 hiljada. Kod svih mera gde smo uočili veće interesovanje povećali smo iznose subvencija. Oprema za mužu se sada subvencioniše do 200 hiljada dinara, za pčelarstvo do 200 hiljada, duplo više nego do sada, za voćare i povrtare sa 200 na 300 hiljade dinara, dok smo za nabavku nove mehanizacije učinili ozbiljan korak napred i povećali sa 350 na 500 hiljada dinara. Subvencija za kamate je jako popularna mera i za to je u Fondu odvojeno 8 miliona dinara. Ova mera podrazumeva kao i do sada, da za kredite koji uzimaju poljoprivredni proizvođači lokalna samouprava plaća kamatu. – izjavio je danas Goran Popović, pomoćnik gradonaćelnika za poljoprivredu.Konkurs se odnosi i važi za sva ulaganja od 1.novembra 2016.godine i ulaganja u 2017.godini. Izvor: Pirotske vesti

Od 1.marta se predaju zahtevi za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2017. godini. Zahtev se predaje jednom godišnje, Ministrastvu finansija, odnosno njegovoj Upravi za trezor. Rok za predaju je 30. april ove godine. Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru. Po jednom gazdinstvu se može dobiti subvencija za najviše 20 hektara. Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, i to 2.000 kao osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 za regres za đubrivo.
Novi pravilnik o regresu za đubrivo, objavljen nedavno u „Službenom glasniku”, propisuje da pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ima pravo na korišćenje tog podsticaja ako su računi izdati u periodu od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće. Odobrava se regres od deset dinara po kilogramu kupljenog đubriva, a najviše 2.000 dinara po hektaru. Zahtev za ostvarivanje prava na regres za đubrivo podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, od 3. maja do 30. septembra tekuće godine.
Kako se navodi u pravilniku, uz zahtev se podnosi original fiskalnog isečka izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase. Ako se iz fiskalnog isečka ne mogu utvrditi svi podaci neophodni za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, uz fiskalni isečak podnosi se i originalni račun.

Lj. M.

Izvor: http://www.dnevnik.rs 

Od srede, 1. marta, predaju se zahtevi za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2017. godini. Zahtev se predaje jednom godišnje, Ministrastvu finansija, odnosno njegovoj Upravi za trezor. Rok za predaju je 30. april ove godine. Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru. Podsetimo, taj iznos je značajno smanjen uredbom donesenom prošle godine. Subvencije za ratarsku proizvodnju po hektaru u 2015. bile su 12.000 dinara, od kojih je 6.000 dinara bilo u novcu, a 6.000 dinara za mineralno đubrivo i gorivo, a pravo na to su imala registrovana gazdinstva najviše za 20 hektara. Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, i to 2.000 dinara po hektaru kao osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 dinara po hektaru za regres za đubrivo. Izvor: Agrosmart

Ukidanje prelevmana i neizvesnost naterala je jednog od najvećih stočara zaječarskog kraja da da oglas i rasproda svoju farmu.

Diplomirani inženjer stočarstva Stefan Nekšanović za ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića imao bi mnoštvo pitanja.

Jedan od najsnažnijih utisaka za njega je ukidanje prelevmana na uvoz mlleka i mesa u Srbiju, pa tako srpski stočari imaju direktnu konkurenciju iz EU koju ne mogu da izdrže jer su slabiji od evropskih proizvođača.

Upravo to ga je navelo da objavi oglas: Prodajem 17 muznih krava, 6 steonih junica i 5 ženskih teladi umatičena grla simentalske rase nemačkog porekla.

Mnogi i dalje ne veruju da se farma Nekšanović, koja je jedna od većihi uspešnijih u Zaječarskom okrugu ,gasi.

Stefan je 2006. godine zajedno sa ocem podigao ovaj objekat i otpočeo govedarsku proizvodnju.

“Najveći problem mi je neizvesnost ove proizvodnje u budućnosti“, kaže Stefan.

Još jedan od bitnih faktora koji je uticao na njegovu odluku je i radna snaga. Kaže da imaju jednog zaposlenog radnika, a ostatak poslova obavljaju on i otac, koji ima 62 godine, tako da sve ostaje na njemu i radniku. Kako kaže Stefan, za ovu proizvodnju potrebno je bar četiri radnika tokom leta.

“Meni nije bilo lako da donesem ovu odluku, naročito što sam učestvovao od početka stvaranja ove farme“, kaže on i dodaje da su, međutim, uslovi su takvi da je sada neko najbolje vreme da se preorijentiše na neku drugu proizvodnju.

Više na:

http://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2017&mm=02&dd=02&nav_id=1226501

Agrarni budžet Subotice za 2017. godinu iznosiće između 120 i 130 miliona dinara. Ova sredstva su na nivou prošle i pretprošle godine, a najveći deo biće uložen u uređenje atarskih puteva. Sredstva će biti obezbeđena kroz izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

Za nastavak uređenja atarskih puteva u Subotici ove godine namenjeno je više od 50 miliona dinara. Preostalih 70 do 80 iz ovogodišnjeg agrarnog budžeta biće opredeljeno za finansiranje poljočuvarske službe, protivgradne zaštite, uklanjanje leševa životinja i slične obaveze koje spadaju u sektor agrara na nivou lokalne samouprave. Realizacija počinje već u februaru.

- Već smo poslali zahteve mesnim zajednicama da odrede prioritete što se tiče atarskih puteva. Ja se nadam da u toku sledeće nedelje već će stići ti zahtevi. Nakon obrade biće raspisan konkurs za izradu tih puteva i krećemo u realizaciju - kaže Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Sredstva za agrarni budžet biće obezbeđena kroz izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

- Radi se o ukupno oko 15.500 hektara koji će biti predviđeni za zakup, za pravo prvenstva, za infrastrukturu i za pravo prečeg zakupa u odnosu na stočarstvo - navodi Grgur Stipić, šef Kancelarije za poljoprivredno zemljište.

Poljoprivrednici u Subotici, kao i svake godine, mogu da računaju i na kreditnu podršku iz lokalnog budžeta. Za razliku od prethodnih godina, kada je kreditne konkurse raspisivao Fond za razvoj poljoprivrede, od ove godine subvencionisaće se kamate za kredite kod poslovnih banaka.

Više od sedamdeset poljoprivrednih proizvođača u opštini Bač potpisalo je ugovore za subvencije u poljoprivredi, ukupne vrednosti preko osam miliona dinara. ... "Lokalna samouprava pronašla je dobar model da pomogne poljoprivredna gazdinstva, poljoprivrednici i naredne godine mogu da očekuju podršku opštine", naglasio je prilikom potpisivanja ugovora Dragan Stašević predsednik opštine Bač. Milena Vlaisavljević poslednjih nekoliko godina bavi se pčelarstvom. Subvencije će joj kaže, mnogo značiti."Prošla godina bila je veoma loša za pčelare. Ovo je velika stvar za mene i moju porodicu. Planiramo proširenje proizvodnje i deo sredstava, uložićemo u opremu", navodi ona. "Uzeo sam sredstva da bih posadio zasad malina. Bunar sam već iskopao, pumpu sam kupio. Jako je važno da ljudi počnu da žive od svog rada", kaže malinar Dragan Ćurić. "Decenijama unazad bavim se uzgojem svinja i proizvodnjom mesa. Kupio sam tanjiraču, koja će mi mnogo značiti tokom jesenjih radova. Treba pomagati i motivisati mlade ljude", smatra poljoprivredni proizvođač Arif Masnica. Predsednik opštine Bač Dragan Stašević istakao je da je putem subvencija za poljoprivrednu proizvodnju u toku 2016. godine, opština Bač pomogla više od 160 poljoprivrednih proizvođača i da je u te namene utrošeno više od jedanaest miliona dinara. "Preko dve hiljade gazdinstava sa teritorije opštine Bač i sledeće godine, imaće priliku da aplicira za sredstva ukupne vrednosti šesnaest miliona dinara, koja će biti uložena u razvoj poljoprivrede", naglasio je Stašević. Novčana sredstva će u narednih nekoliko dana, biti uplaćena na račune poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:RTV

Ako je suditi po najavama ministra finansija Dušana Vujovića država namerava da okrene novi list u kreiranju politike podsticaja u poljoprivredi. On je nedavno izneo, javnosti malo poznati, statistički podatak da poljoprivreda ima opadajući udeo u BDP-u, i da će zbog takvih rezultata pristup u finansiranju ovog sektora morati da se menja. Kako se domaći agrar ne bi svodio na najprostiju poljoprivrednu proizvodnju potrebno je da stvorimo višak vrednosti kroz viši nivo prerade, uzgajanje organskih kultura, malina… I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović takođe je najavio da će 2017. novac iz budžeta biti izdvojen za podizanje novih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu, nabavku opreme za povećanje konkurentnosti na tržištu, poboljšanje mehanizacije i skladištenje kapaciteta. Agrarni analitičar Vojislav Stankovića, smatra da povod za orkestrirane najave predstavnika vlade o nužnosti nove politike subvencionisanja može biti i nedavno objavljeni radni dokument Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „ Ekonomski računi poljoprivrede u Srbiji, 2007–2015.” Kako objašnjava, ekonomski računi poljoprivrede, deo su međunarodnog statističkog sistema i omogućavaju praćenje i vrednovanje efekata poljoprivredne politike pa tako i realno poređenje sa drugim državama. Prema tim pokazateljima, u posmatranom periodu, prosečna godišnja stopa rasta bruto domaće vrednosti poljoprivrede iznosila je skromnih 1,6 odsto. Bilo je i značajnih oscilacija po godinama, najveći rast bio je 30,2 odsto 2013, a najlošiji rezultat -28,4 odsto zabeležen je 2012. Za ovu godinu očekuje se rast od oko devet odsto. Stanković ističe da realizacija nacionalnog pa i agrarnog budžeta poslednjih petnaestak godina nije transparentna, pa se efekti subvencija ne mogu u celosti pratiti. Kaže da je ipak jasno da treba reformisati namenu agrarnog budžeta. – Bez razvoja stočarstva, voćarstva i povrtarstva nema napretka jer su to grane koje se dopunjuju i obezbeđuju dodatu vrednost. Ako ne budemo kreirali politiku subvencija u ovom pravcu Srbija će i dalje neefikasno koristi svoje prirodne resurse, obradivo zemljište i radnu snagu i ostati samo izvoznik jeftinih sirovina – smatra naš sagovornik. U Evropskoj uniji budžetska podrška proizvođačima hrane (ekvivalent PSE) iznosi oko 19,1 odsto vrednosti proizvođačke cene. Države članice imaju mogućnost da iz sopstvenih, nacionalnih budžeta dodatno subvencionišu poljoprivrednu proizvodnju. – Kako obezbediti konkurentnost kada je kod nas PSE negativan. To znači da se iz poljoprivrede prelivaju sredstva ka drugim sektorima domaće privrede. Na to nam još ukazuju i skromna izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta, koja su nešto manja od pet odsto. To slabi konkurentnost farmera u regionu i šire – kaže Stanković. Evo kako to izgleda u regionu i EU. Izdvajanja iz nacionalnog budžeta za poljoprivredu po stanovniku u Albaniji je 11 evra. U BiH 18 evra, Hrvatskoj (pre ulaska u EU) bio je 99 evra, Makedoniji osam, Srbiji 58 evra, Sloveniji 155, a Mađarskoj 233 evra. Prosek Evropske unije je 147 evra. Slična situacija je i u pogledu plaćanja poljoprivrednicima, iskazano po hektaru obradivih površina. Po ovome možete da vidite koliko su domaći poljoprivredni proizvođači manje plaćeni iz budžeta u odnosu na države u regionu. Mi smo samo ispred Bosne, Makedonije i Albanije, kaže naš sagovornik. Kao još jedan način prevazilaženja problema u agraru on predlaže odustajanje od takozvanog razdvojenog sistema plaćanja podsticaja, odnosno plaćanja po hektaru. Smatra da ovu meru, koju je Evropska unija uvela 1994, kako bi smanjila viškove zaliha, treba što pre ukinuti jer takav sistem proizvođače ne obavezuje na proizvodnju. – Kod nas je to uvedeno u vreme kada je ministar poljoprivrede bio Slobodan Milosavljević. To je bila linija manjeg otpora i kasnije su proizvođači time manipulisali. Zagovornici takvog modela, sa ciljem da se očuvaju mala gazdinstva, treba da znaju da ovi proizvođači moraju da počnu da se udružuju što država, takođe, mora da podstiče jačim merama agrarne politike – kaže Stanković. On smatra da direktna plaćanja treba da ostanu samo u sektoru proizvodnje sirovog mleka. Inače iz agrarnog budžeta značajan deo novca i sada odlazi na podsticaje u ovom sektoru. Kada je reč o organskoj proizvodnji, ona svakako zaslužuje nešto povoljniji tretman u merama agrarne politike. Međutim, kaže, organska proizvodnja je veoma skromna, put do sertifikacije je dug i na kratak rok ona ne može rešiti goruće probleme. – Treba se orijentisati na konvencionalnu proizvodnju gde imamo velike šanse. Pre svega na voće, koje postiže stabilne cene, povrće, uljarice i soju koja je mnogo skuplja od one genetski modifikovane – ističe Stanković, dodajući da za razvoj prerađivačkih kapaciteta, na čemu insistira ministar Nedimović, mogu da posluže sredstva iz budućih IPARD fondova. Taj novac, podsećamo, Srbija još ne može da povuče jer je revizija Evropske komisije nedavno ukazala na nekoliko propusta koje treba ispraviti kako bi nadležna Uprava za agrarna plaćanja dobila potrebnu akreditaciju.

Izvor: Politika

 

Tokom posete zasadima voćaka u Rumi kod gospodina Zorana Kovačevića ministri poljoprivrede Slovenije i Srbije Dejan Židan i Branislav Nedimović osvrnuli su se i na situaciju u stočarstvu,  naročito na proizvodnju mleka. Oni su ovom prilikom izrazili očekivanje da će se tržište mleka narednih meseci stabilizovati, a da je potvrda toga rast tražnje za mlekom u poslednji nekoliko nedelja. Nedimović se ovom prilikom osvrnuo i na mere koje je preduzela Vlada Srbije povodom pojačanog uvoza mleka rekavši da su ove mere dale rezultate, ali da je bilo i kritika od strane EU. On je  naglasio da je između ostalog partnerima u EU rečeno da se ovom administrativnom merom ne štite samo primarni prozvođači već i prerađivači odnosno industrija mleka u Srbiji koju uglavnom drže velike kompanije iz EU. „Mi smo zaštitili koliko god smo mogli mlekarski sektor“ naglasio je Nedimović. Na pitanje urednika Agrobiznis magazina kada će ispuniti dato obećanje da će konačno početi sa radom referentna laboratrija za kontrolu mleka ministar Nedimović je odgovorio da se u najskorije vreme može očekivati početak analiza i da će to svakako biti pre kraja godine, kao i da će analza biti moguća na više lokacija u Srbiji. „Poljoprivrednici će moći da donose uzorke na analizu“ pojasnio je resorni ministar rekavši da na srednji rok možemo da očekujemo bolju situaciju u sektoru, a najavio je i da će 4. novembra razgovarati u Briselu o merama koje je Srbija preduzela u vezi sa mlekom, podsetivši da je EU dala 350 miliona evra za svoje mere u proteklih 6 meseci.

Imamo ideju da u 2018. godini subvencije uspostavimo na osnovu kontrole kvaliteta, da ono što je kvaitetnije više plaćamo i tako razvijamoo konkurentnost. „Moramo se osloboditi demagogije da plaćamo u poljoprivredi sve isto, onda tu nema razvoja. Meni je to ideja i daću sve od sebe, ako ne uspem daću ostavku i baviti se nečim drugim“ rekao je Branislav Nedimović pred brojnim novinarima. Moramo da donesemo i neke propise koji uređuju plaćanje u poljoprivredi podsetio je resorni ministar.

Ministri Nedimović i Židan su ovom prilikom istakli da će u obe zemlje posebna pažnja biti posvećena mladim poljoprivrednicima i da će im se omogućiti dopunske mere kako bi se stimulisali da žive i rade na selu.

Nedimović je rekao da će se mere agrarne politike sprovoditi kroz subvencije i kreditnu podršku. Sa EBRD se radi na START UP kreditima. On je najavio da će mere agrarne politke biti poznate za 20 dana nakon sastanka sa MMF-om. „Ja ću se boriti da dobijemo one mere koje pojačati konkurentnost“  zaključio je Nenedimović.

Novinari nekoliko redakcija iz Srbije boravili su u šestodnevnoj radnoj poseti Kraljevini Španiji na poziv tamošnjih Ministarstava poljoprvrede i ekonomije. Pored Madrida posetili su Sevilju, Kordobu, Almeriju i Mursiju. Ova poseta realizovana je uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i Trgovinskog odeljenja ambasade Španije u Srbiji. Među izveštačima su bili novinari RTS-a, AGROSMART-a i AGROBIZNIS MAGAZINA.

Opšti utisak svih učesnika ovog studijskog putivanja je da je Španija uprkos brojnim preprekama u pogledu klime i zemljišta uspela da se pozicionira kao jak svetski ugrač u pogledu poljoprivredne proizvodnje i prerade, ali i da iskorsiti maksimalno pogodnosti članstva u EU.

Kako je za Agrobiznis magazin rekla direktorka Direktorata za biljnu proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede Španije Elena M. Cores Garcia, poljoprivrednici ove zemlje moći će godišnje do 2020. godine da računaju na 4,85 milijardi evra. Sav novac prema novoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici ide iz fondova Evropske unije, a Španija je za razliku od situacije do 2014. godine prešla u kategoriju zemalja koje više uplaćuju u zajedničku kasu nego što dobijaju.

Na sastanku održanom u Ministarstvu poljoprivrede prisustvovali su i najviši zvaničnici drugih sektora pa se tako razgovaralo i o zadrugama kao i o osiguranju u poljoprivredi. Zamenica direktora Direkcije za politiku osiguranja u poljoprivredi Silvija Crespo izjavila je za Agrbiznis magazin da španski poljoprivrednici u velikom broju osigiravaju svoju proizvodnju. Država pokriva troškove štete kada se desi katastrofa, a ukoliko je šteta manja od 20 odsto štetu snose sami proizvođači. U ostalim slučajevima naknada se dobija od osiguranja. Španska Vlada podstiče osigiranje u poljoprivredi i to podjednako za biljnu i životinjsku proizvodnju. Za tu namenu iz agrarnog budžeta godišnje se izdvaja  250 miliona evra. Španija je oblast osiguranja u poljoprivredi uredila još 1978. godine. Zahvaljujući podsticajima i svesti poljoprivrednika da mogu biti uspešni samo ako primenjuju najsavremenije mere agrotehnike i osigurajavaju useve u Španiji je osigurano 60 odsto muznih krava kao i više od dve trećine ratarskih useva. Takođe, velike površine limuna su osigurane - 41 odsto, dok su masline osigurane na svega 10 odsto površina. Gospođa Crespo je ovom prilikom rekla da je vrednost tržišta osiguranja poljoprivrede 2015. godine bila rekordnih 12 milijardi evra. Zaključeno je više od  440.000 polisa i isplaćeno oko 664 miliona evra po osnovu različitih šteta.

Inače u Španiji ima oko 900.000 poljoprivrednika, a živi  47,6 miliona stanovnika. Madrid je najveće domaće tržište sa preko 6 miliona stanovnika. Ovaj grad čuven je po tome što ima najveću tržnicu u Španiji – Merkamadrid, koja ima čak 8.000 prodajnih mesta i nudi profesionalnim kupcima sve vrste ribe, mesa voća i povrća. Osnivač ove tržnice su Grad Madrid sa 52 odsto i Ministarstvo poljoprivrede, kao i Ministarstvo finansija koje zajedno učestvuju sa 48 odsto. Ovakvih tržnica ima još 22 širom Španije.

Dobar primer uspešnog razvoja poljoprivrede je plastenička proizvodnja koja se masovno raširila naročito u regionu Almerije. Bili smo kod braće Gaskez koji se bave proizvodnjom čeri paradajiza na dva hektara. Oni su nam rekli da su zadovoljni i da od ovog posla mogu lepo da žive. Na dva hektara proizvedu 200 tona paradajza koji prodaju na veliko za 1,8 evra po kilogramu. Ulaganje u plastenike bilo je 300.000 evra i isplatilo se za dve godine. Oni su članovi lokalne zadruge, a aktivni su i u udruženju poljoprivrednika. Redovno posećuju sajmove i prate sve što je novo u ovoj proizvodnji.

Zadružni sistem za Španiju je izuzetno važan jer čini 15 odsto ukupnog izvoza poljoprivrede odnosno trećinu ukupne poljoprivredne proizvodnje. Broj zadruga je u blagom padu ali kako je rekao gospodine Clemente Mata Tapia, koji je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije, ovaj trend ne zabrinjava jer se zapravo radi o ukrupnjavanju zadruga. U ovoj zemlji je većina poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje.

Detaljnije u narednom Agrobiznis magazinu koji će izaći na kioske 15. novembra 2016. godiene.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31