"Proizvođači organske hrane mogu dobiti subvencije za trošak sertifikacije do 500.000 dinara u vidu refundiranja sredstava, a u planu je da se u narednom povećan ta subvencija poveća na million dinara", kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branislav Raketić.
On je izjavio da je dupliranje subvencije važno zbog podsticanja izvoza organskih proizvoda.Imamo dosta proizvođača koji imaju veliki broj kooperanata, između 300 i 400, a troškovi sertifikacije su veliki, napomenuo je on. Dodaje da su u tu refundaciju uključujeni i troškovi laboratorijskih analiza, koje su neophodne za izdavanje odgovarajućih sertifikata.

Pomoć za konkurentnost na tržištu

Kaže da se domaćim proizvođačima organske hrane pomaže na razne načine, kao i u zemljama EU, kako bi bili konkurentni na tržištu. "Postoji cela lepeza podrške za te proizvođače. Imamo pomoć od 26.000 dinara po hektaru. Stočari koji se bave organskin uzgojom stoke imaju olakšice u sistemu 'krava-tele' čak i do 55.000 dinara", ukazao je on.

Podseća da su proizvodi dobijeni po organskim metodama dosta skuplji u odnosu na komercijalne proizvode.Takođe, skreće pažnju da resorno ministarstvo planira da podrži i male proizvođače, a posebno one koji se bave proizvodnjom voća. To su uglavnom proizvođači sa malim posedima. Raketić smatra da bi trebalo više ulagati u organsko stočarstvo, ali raditi na jačanju domaćeg tržišta organskih proizvoda.

"Nija suština da pomognemo samo sa aspekta subvencija, već da proizvođači mleka, mlečnih proizvoda, mesa i drugi mogu svoje poizvode da plasiraju u maloprodajnim lancima", naveo je on.

Najavljuje projekat sa FAO koji će proizvođačima organskog stočarstva obezbediti plasman njihovih proizvoda. U Srbiji ima oko 3.600 grla stoke organskog porekla, kaže Raketić, odgovarajući na pitanje da li na tržištu ima dovoljno organskog mesa. To sada pokriva potrebe potrošača.

"S jedne strane treba podizati nivo obima proizvodnje, a sa druge raditi na povećanju potražanje tom vrstom proizvoda", pojašnjava Raketić.

Neznanje ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta

Prema njegovim rečima najveći ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta je neznanje, jer kada kupac vidi da piše organsko, nema puno informacija šta to tačno značci.

"Moraćemo da napravimo promociju, sa medijima i trgovinskim lancima, kako bi organsku proizvodnju približili potrošačima", dodaje.

Takođe, Ministarstvo poljoprivrede sa kolegama iz instituta Biosens radi na razvijanju platforme, koju će biti baza podataka o proizvođačima organske hrane.

Pojašnjava sa će preko te baze podataka satelitskim putem pratiti koje parcele imaju organski status. Na primer, kada potrošač ukuca reč šargarepa u ponudi će dobiti sve proizvođače koji proizvode ovu vrstu povrća. Dodaje da je glavna odrednica za kupca nekog proizvoda pre svega njegovo poreklo. Takođe, Raketić najavljuje i razvijanje organskih proizvoda putem interneta, tako što će restorani biti u mogućnosti da ponude ovu vrstu hrane.

Komentarišući uvoz hrane koje srpsko tržište traži, kaže da je to hrana za decu koju na godišnje uvezemo oko 450.000 kilograma. To je znak za naše proizvođačima, ističe, da se pozabave tim segmentom proizvodnje. Kako je naglasio izvoz smrznute organske hrane uvećan i pored krizne godine usled pandemije kovida 19.

Raketić navodi da da je smrznute maline u prethodnoj godini izvezeno 6.614 tone u vrednosti od 21.550.409 evra, što je povećanje u odnosu na 2019. godinu kada je izvezeno 5.999 tona u vrednosti od 15.881.822 evra.

Takođe, dosta je bio uvećan i izvoz smrznute kupine i to 3.490 tona u vrednosti od 5.150.660 evra koliko je bilo predhodne godine, dok je u izvoz u 2019. godini bio 1.637 tona u vrednosti od 2.567.007 evra.

Kada je reč o označavanju organske hrane, skreće pažnju da s, pre svega moraju poštovati bazni propisi, o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, tako da svi obavezni elementi moraju biti na proizvodu.

Dodaje je na takvoj vrsti hrane obavezan logo koji je propisan, a u istom vidnom polju treba da stoji kod kontrolne organizacije.

Takvi proizvodi su vidljiviji na policama i potrošaci ih lako mogu uočiti.

Raketić smatra da se trend oko potražnje domaće i uvozne organske hrane polako menja, te da je sve veća potražnja za organskom hranom domaćeg porekla. Takođe, po njegovim rečima glavno tržište organskih proizvoda su velike urbane sredine. Najveće površine pod organskom proizvodnjom od oko 8.600 hektara su u Vojvodini gde se najviše gaje žitarice i u istočnoj i južnoj Srbiji, koja je većim delom pod livadama i pašnjacima i gde je razvijeno organsko stočarstvo. Šumadijski okrug pokriva površinu nešto manju od oko 5.000 hektara pod organskom hranom i to uglavnom voća.

Kada je reč o ukupnoj strukturi organske proizvodnje koja se proštire na površini od 22.000 hektara u celoj Srbiji, dominantne su obradive površine na kojima se nalaze zasadi određenih kultura, dok je jedan mali deo pod pašnjacima, zaključio je Raketić.

Izvor: http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/subvencija-za-sertifikaciju-organske-hrane-do-500.000-dinara_1213386.html

Oko 3.000 mladih proizvođača u prošloj godini iskoristilo je pomoć države. Na podsticajna sredstva za nabavku mašina, opremu i stočarstvo pravo je ostvarilo i deset gazdinstava sa područja Čačka, a iz lokalne kase svake godine za poljoprivrednike izdvajaju značajna sredstva.Najveći proizvođači crvene paprike u čačanskom kraju, Aleksandra i Milovan Ružičić, tu kulturu uzgajaju na oko pet hektara. Subvencije su im dragocene, jer su mogli da kupe savremenije priključne mašine."Jedna je sadilica za papriku, druga je freza bankerica, nama će mnogo značiti jer će samim tim poboljšati kvalitet proizvodnje, poboljšati kvalitet proizvoda a nama smanjiti broj radnika", kaže Aleksandra Ružičić iz Trnavske Baluge kod Čačka.

Ovakve subvencije stimilišu mlade da ostanu na selu i bave se poljoprivredom, pa je sve više zainteresovanih mladih poljoprivrednika. U pripremi dokumentacije za javne pozive pomaže im stručna služba.

"Mladi konkurišu sa predračunima za neke investicije koje žele u biljnoj ili stočarskoj proizvodnji ili čak i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla gde država ukoliko prođu po javnom pozivu na konkuru subvencioniše sa 75 posto podsticaja prihvatljive vrednosti investicije", navodi Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju.

Na području Čačka ima skoro 8.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, pa se i iz gradske kase svake godine izdvaja 45 miliona dinara za podsticaj poljoprivredne proizvodnje.

Jedino u toj lokalnoj samoupravi subvencije se daju za kupovinu poljoprivrednog zemljišta radi ukrupnjavanja poseda.

"Imamo standardne mere i imamo specijalne mere. Za specijalne mere poljoprivredni proizvođači mogu konkurisati svake godine, a to su kupovina poljoprivrednog zemljišta, protivgradne mreže, zagrevanje plastenika na toplu vodu, motori i uređaji za hladnjače i isparivače i sistemi za navodnjavanje", ukazuje Snežana Marković Đurović iz Službe za razvoj poljoprivrede Grada Čačka.

Mladi poljoprivrednici zadovoljni su najavama novih vidova subvencija, ali da bi ostali na selu i bavili se proizvodnjom hrane kažu da im treba dobra putna infrastruktura do gazdinstava i njiva.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4264559/cacak-subvencije-poljoprivreda-mladi-ostanak-selo.html

 

Svim poljoprivrednicima koji su prethodne godine dobili osnovne podsticaje po hektaru, u 2021. godini biće automatski isplaćen novac na račun, bez podnošenja zahteva i to već od 10.03.2021. Samo za tu meru podrške, Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo gotovo 7,5 milijardi dinara.

Imajući u vidu da je cena nafte snižena, privremena mera pomoći države po hektaru koja se sprovodila dve godine se stavlja van snage. Nadležne institucije će pratiti kretanja cene nafte na tržištu i u slučaju naglog rasta, ponovo reagovati.

Novi korisnici subvencija, koji u 2020. godini nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje, a upisani su u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) pre 30.09.2020, dovoljno je da za dobijanje pomenute subvencije pošalju sledeće podatke: ime i prezime, broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) i JMBG na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Rok za slanje je od 1. marta do 30. aprila.

Izvor: Agrobiznis magazin 

POLJOPRIVREDNA inspekcija tokom prošle godine odradila je 10.622 kontrole, tokom kojih je uzeto 154 uzoraka proizvoda.
Nadležni su podneli 253 prijave. Od toga, 108 krivičnih, 21 za privredni prestup i 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kako navode u inspekciji, očekuje se i da Uprava za agrarna plaćanja obustavi isplatu 383 miliona dinara za ovaj period, zbog nepravilnosti kod korisnika subvencija. Uz to, ovoj upravi je podneto i 27 inicijativa za stavljanje pljoprivrednih gazdinstava u pasivni status. U budžet Srbije, od januara do novembra 2019. uplaćeno je više od 232 miliona dinara, na ime promene namene poljoprivrednog zemljšta.

Inspekcija je donela i 768 rešenja da se otklone sve nepravilnosti u radu.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/966579/obustavlja-isplata-383-miliona-dinara-poljoprivredna-inspekcija-naredila-vrate-subvencije

Pokrajinski sekretrijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za dodelu bespovratnog novca za opremanje stočarskih farmi na području pokrajine u ovoj godini a na konkurs se mogu javiti fizička lica, preduzetnici i pravna lica – privredna društva i zemljoradničke zadruge i složene zadruge do 5. marta.Obezbeđeno je 90 miliona dinara za nabavku nove opreme u sektorima mleka mesa i jaja. Sekretarijat će finansirati 70 odsto troškova invesiticija, s tim što se bespovratno može dobiti najviše dva miliona, najmanje 60.000 dinara, a razmatraće se prijave čija je vrednost jednaka ili veća od 100.000 dinara.

Kokurs je namenjen, kako je najvedeno u oglasu, za sufinansiranje: opremanje govedarskih farmi, ovčarskih i kozarskih, zatim za opremanje živinarskih farmi, nabavku opreme za mužu, kupovinu opreme za hlađenje i skladištenje mleka,opreme za izđubravanje, nabavku opreme za pripremu, rukovanje i distribuciju koncetrovane i kabaste stočne hrane na gazdinstvima.Na konkursu su postavljeni i specifični uslovi koje moraju da ispunjavaju stočari, pa u sektoru mleka mogu se javiti na konkurs poljoprivredna gazdinstva koja imaju RPG-1 19 mlečnih krava. U sektoru mleka, da u gazdinstva imaju manje od 20 grla kvalitetnih priplodnih goveda tovnih rasa ili manje od 150 grla priplodnih ovaca ili koza, manje od 30 priplodnih krmača, ispod stotinu tovnih svinja ili od 1.000 do 3.000 brojlera. Informacije o konkursu mogu se dobiti radnim danima od 10 do 12 časova, na broj telefona 021/4881–852.Tekst konkursa , obrazac prijave i pravilnik konkursa mogu se prezueti na veb sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu www.psp.vojvodina.gov.rs.

Prijave sa dokumentacijom predaju se lično u pisarnici u zgradi Pokrajinske vlade, radnim danima od 9 do 14 časova, ili poštom na adresu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Bulevar Mihajla Pupina 16 Novi Sad, sa naznakom konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine .

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-preradu-mleka-i-mesa-u-vojvodini-90-miliona-dinara-18-02-2021

Po pitanju poljoprivrede, Novi Sad je prepoznatljiv po subvencijama za organsku proizvodnju i proizvode sa zaštićenim poreklom, kojih na teritoriji grada ima tri – futoški kupus, fruškogorski lipov med i begečka šargarepa, a za njihovo subvencionisanje ove godine planirano je 10 miliona dinara.Kako je Novi Sad lider u izdvajanju novca za organsku poljoprivredu, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED i Ministarstvo poljoprivrede preporučili su svim lokalnim samoupravama da slede model subvencionisanja koji Novi Sad sprovodi.

Oglasom za davanje u zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u Novom Sadu, izdaje se 1.184 hektara zemlje, a prema dosadašnjem iskustvu, član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević objasnio je da se uglavnom licitira zemlja boljeg kvaliteta u Begeču, Futogu, Čeneju, Kovilju, Kisaču i Stepanovićevu. Procena je da će se od raspoložive izdati oko 20 odsto površine, po prosečnoj ceni od 237 evra po hektaru, pri čemu bi Grad ostvario prihod od 22.300.000 evra, što je 40 odsto ukupno ostvarenog prihoda na osnovu zakupa.

Na osnovu prava prečeg zakupa po osnovu uzgoja i držanja životinja, zakupljeno je oko 176 hektara, pri čemu je Grad imao prihod od 13.300 evra. Grad bez naknade ustupa 700 hektara zemljišta Institutu za ratarstvo, Poljoprivrednom fakultetu, Poljoprivrednoj školi, Poljoprivrednoj stručnoj službi, Naučnom institutu za veterinarstvo i Okružnom zatvoru.

Novac od zakupa poljoprivrednog zemljišta troši se za uređenje atarskih puteva, održavanje kanalske mreže, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i analizu kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.

Lane je pokrenut Projekat sađenja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji grada, dok su studijom za podizanje vetrozaštitnih pojaseva iz 2016. godine, a zatim i glavnim projektima za sve katastarske opštine na teritoriji Novog Sada, predviđeni pojasevi na ukupno 209 hektara. Vetrozaštitni pojasevi će biti dugački 387 kilometara, sa oko 240.000 posađenih sadnica, dok je vrednost ovog projekta je preko 100 miliona dinara, a novac se obezbeđuje iz Godišnjeg programa korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta. Prva faza počela je u decembru 2020. godine u Budisavi, gde je zasađeno 14.500 sadnica u dužini od 14 kilometara.

– Vetrozaštitni pojasevi na području Grada Novog Sada ne postoje u dovoljnoj meri i zbog toga smo posebnu pažnju posvetili njihovom formiranju – istakao je Radojević. – Oni bi jedini mogli doprineti kontroli procesa degradacije ne samo zemljišnih resursa, već i čitavih ekosistema.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/novi-sad-lider-u-subvencionisanu-organske-poloprivrede-17-02-2021

Mlekomat u Čajetini poljoprivrednika Milovana Ninčića privukao je veliku pažnju javnosti i medija, a tako i nadležnih lica. Kako prenosi Radio televizija Srbije, Ministarstvo poljoprivrede podstaknuto prvim srpskim mlekomatom će ubuduće subvancionisati nabavku ovih mašina.

Inovacija koju je stočar iz Branežaca uveo pokazala se kao dobar primer za porodična gazdinstva kako naći put do tržišta, a prema najavama će to uticati i na javnu politiku na državnom nivou na polju ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju.

„Ove godine će Ministarstvo da subvencioniše kupovinu mlekomata koji će u velikoj meri pomoći manjim farmerima da na određen način plasiraju, ako ne u celosti svoje proizvode, onda bar dobrim delom, što znači da će moći da dobiju daleko veću cenu od one cene koju dobijaju kod prerađivača“,

izjavila je za RTS Sanja Bugarski iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da podsetimo, samouslužni mlekomat u Čajetini radi 24 časa, litar mleka košta 80 dinara, a automat i senzori vrše hlađenje i sterilizaciju. Brojni lokalni i nacionalni mediji su ispratili ovaj Ninčićev poduhvat, a u planu mu je uvoz novog mlekomata i postavljanje na Zlatiboru, dok su meštani zadovoljni ovim načinom nabavke mleka.

Izvor:https://www.uziceoglasnatabla.com/cajetinski-mlekomat-podstakao-subvencije-video/

Do kraja jula poljoprivrednici mogu da predaju zahteve za podsticaje za tov u stočarskoj proizvodnji. Iznos subvencija po grlu je isti kao lane, a stočari se najviše žale na isplatu novca, koji, kažu, čekaju oko godinu dana.Osim nesigurne cene, uzgajivačima stoke proizvodnju dodatno otežava kašnjenje državnih subvencija. Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca obrađuje 96 hekara i na farmi ima 28 muznih krava."Subvencije nismo dobili za prošlu godinu, verovatno će pustiti ove, i za prošlu, i za ovu godinu. Ne možemo da budemo nezadovoljni, što se tiče premije za mleko, to je sedam dinara po litri. To je najveća premija, možda i u svetu, niko ne daje toliku premiju za mleko, ali gledajući na nešto druge, subvencije na zemlju su veoma niske", objašnjava stočar iz Majura.

Uzgajivači svinja u Mačvi tvrde da subvenciju od 1.000 dinara po grlu čekaju i do godinu dana od prodaje tovljenika. Slično je i sa novcem za tov junadi.

"Cena sa junadima, tovnim bikovima je bila katastrofalna, onda je Ministarstvo izašlo sa jako lepom uredbom za kovid subvenciju od 20.000 dinara, ali je problem što te subvencije nisu isplaćene. Deo subvencija je isplaćen, ali ogroman deo nije isplaćen, a o subvenciji o 15.000 o tome neću da pričam", kaže stočar iz Drenovca Goran Mostić.

U Upravi za agrarna plaćanja kažu da i pored epidemije kovida u prošloj godini nisu prestajali sa radom i isplatom subvencija.

"Morali smo da smanjimo broj ljudi, jer su takve bile epidemiološke mere i nijednog momenta nismo prestajali sa isplatom subvencija. Ono što smo uradili u 2021. godini, bukvalno od prvog radnog dana smo počeli sa obradom zahteva, odnosno sa nastavkom. Tu dobijemo oko 80.000 zahteva godišnje za ovu vrstu podsticaja, tako da dajemo sve od sebe da rešenja budu izrađena i da poljoprivrednici što ranije dobiju subvencije", ističe direktorka Uprava za agrarna plaćanja Biljana Petrović.

U toku prošle godine, Uprava za agrarna plaćanja isplatila je oko 40 milijardi dinara podsticaja, od toga 70 odsto za tov, genetiku i premiju za mleko.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4251534/stocarstvo-subvencije-premijer-isplata.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je u razgovoru sa predsednikom Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljubom Živadinovićem obećao da će i pčelari moći od marta da konkurišu za podršku pčelarstvu, u okviru novog programa Ministarstva poljoprivrede.

Pčelari će moći da ulože samo 10% sopstvenih sredstava, 50% će dobiti bespovratno, a za 40% dobiće povoljni kredit, prenosi sajt SPOS.
Detalji ovog programa će uskoro biti objavljeni.

Pčelari su u razgovoru sa ministrom Branislavom Nedimovićem dogovorili da u najkraćem roku pčelari SPOS-a predlože spisak opreme koji će moći da se nabavlja, a dogovorena je i mogućnost da pčelari mogu da konkurišu za gradnju ili adaptaciju (građevinske radove) objekata, za pčelarske prostorije u domaćinstvu, te i za tu svrhu šaljite konkretne predloge.

Rok za dostavljanje predloga SPOS-u je sreda, 10. februar. Predloge treba slati na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Iz SPOS ukazuju da ne treba dostavljati predloge za opremu koja se već nalazi na spisku opreme koju subvencioniše Ministarstvo sa 50-65%, jer će svakako biti predložena, kada se objedini postojeći spisak sa spiskom koji će predložiti članovi SPOS-a.

Očekuje se da garancija za vraćanje kredita bude sama nabavljena oprema.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest546641.html

Sekretarijat za privredu grada Beograda će za mesec dana raspisati javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede, za šta je ove godine iz gradskog budžeta opredeljeno 180 miliona dinara.

Kako je najavio gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, biće raspisana četiri javna poziva za podsticaje koji se odnose na nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina za povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo i voćarstvo.

Naveo je da se Beograd prostire na 350.000 hektara od čega je 270.000 hektara poljoprivredno zemljište, a da se obrađuje 250.000 hektara.

- To nam daje obavezu da vodimo računa o poljoprivredi. Zato subvencije iz godine u godinu rastu - rekao je Veličković u obrenovačkom naselju Dren gde je, navodi se na sajtu opštine Obrenovac, posetio poljoprivredna gazdinstva porodica koje su dobile novu poljoprivrednu mehanizaciju.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/3161603/za-mesec-dana-javni-pozivi-za-podsticaje-za-nabavku-poljomehanizacije-na-teritoriji

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31