Za ovogodišnje podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji, koje obuhvataju regres za đubrivo i gorivo, podneto je 267.291 zahteva i treba da bude isplaćeno više od 7,5 milijardi dinara.

Do sada je realizovan 263.291 zahtev, a podnošenje zahteva traje do kraja aprila.

Poljoprivrednici dobijaju 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara za gorivo.

"Svaki novac poljoprivrednicima znači, bilo da su oni zadovoljni ili ne", kaže predsednik Fonda "Žito Srbije". On dodaje da se podsticaji u principu dobijaju na 20 hektara i ko obrađuje toliko zemlje njemu to dođe kao neka vrtsa pomoći za naftu i đubre, da bi mogli da završe setvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ratarima-4000-dinara-po-hektaru-300000-zahteva-za-subvencije/43bc6b8

Ministarstvo poljoprivrede nastavlja u 2019. godini sa podrškom i sektoru voćarstva, koje smatra jednom od najvažnijih poljoprivrednih grana. Podsticaji u biljnoj proizvodnji povećani su ove godine i iznose 5.200 dinara po hektaru, pošto se na 4.000 dinara, koliko je bilo ranijih godina, isplaćuje dodatnih 1.200 dinara namenjenih kupovini goriva. Subvencije se dodeljuju i za nove zasade voća, osiguranje plodova i zasada, organsku proizvodnju...

Pravo na subvencije ima svako pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uslov je podnošenje zahteva Upravi za agrarna plaćanja u predviđenom roku, jer su pravilnikom o subvencijama tačno definisani termini u kojima je moguće aplicirati za određena sredstva.

Aktuelne subvencije Ministarstva koje se odnose na primarnu proizvodnju voća dodeljuju se u ukupnom maksimalnom iznosu do 5 miliona dinara, i to:
- za podizanje novih proizvodnih zasada voća do 3,5 miliona dinara

- za postavljanje naslona za zasade voća do milion dinara- za pripremu zemljišta, odnosno nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnice u saksijama/vrećama - 400.000 dinara

- za analizu zemljišta do 100.000 dinara

Podsticaji se dodeljuju u iznosu od 50 odsto troškova, odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara za jagodasto i 0,30 hektara za drvenasto voće. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, od 1. maja do 31. avgusta, a za jagode do 30. septembra.Podizanje novih matičnih zasada, proizvodnja sadnog materijala, sertifikacija i klonska selekcija podstiču se u cilju unapređenja kompletne rasadničarske proizvodnje kroz tri mere podrške:

- subvencije za podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća do 3 miliona dinara

- podsticaji za proizvodnju sadnica voćaka, vinove loze i hmelja do 700.000 dinara

- podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voćaka- do 10 miliona dinara po korisniku

Pravo na subvencije za biljnu proizvodnju imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta, a zahtevi se podnose od 1. marta do 30. aprila.Za osiguranje plodova i zasada ostvaruje se regres u iznosu od 40 do 45 odsto plaćene premije, a odnosi se na plodove voća, rasadnike i mlade višegodišnje zasade koji još nisu proprodili. Za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama - Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski od ove godine omogućen je regres u iznosu od 70 odsto.

Podrška investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju odnosi se na kupovinu nove opreme i mehanizacije, i to u iznosu od 50 do 65 odsto ulaganja. Maksimalna subvencija koja može da se ostvari po ovom osnovu je 1,5 miliona dinara.Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440 dinara po hektaru, i oni su 120 odsto uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Nacionalne mere u voćarstvu odnose se i na podršku promotivnim aktivnostima, kreditnu podršku, izgradnju i opremanje objekata, uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Takođe, podržavaju se i mladi poljoprivrednici, investicije za unapređenje kvaliteta vina i rakije, kao i investicije u preradi i marketingu u sektoru vina, piva i jakih alkoholnih pića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-subvencije-i-u-vocarstvu-podsticaj-do-35-miliona-dinara-prijave-do-septembra/qwzpff0

U ponedeljak 15. aprila, kako je i obećano, na sajtu Uprave za agrarna plaćanja (www.uap.gov.rs), omogućeno je slanje elektronskih zahteva za subvencije po košnici.

Za sada sve protiče u najboljem redu, veći broj pčelara je već podneo zahteve i nisu imali nikakvih problema u tome. Da biste podneli potpuno elektronski zahtev, potrebno je da na računaru instalirate čitač ličnih karata, ili da podnošenje obavite sa računara koji to već ima instalirano. Onima koji imaju od 20 do 29 košnica, i imali su i prošle godine, savetujemo da se strpe koji dan sa slanjem zahteva, jer pravno još uvek nije rešeno obećano duplo dobijanje subvencija da bi se pokrila i prošla godina, na tome se još uvek radi.

Pčelari imaju čast da budu prvi u istoriji Srbije koji će zahtev za podsticaje slati elektronskim putem, i ovaj dan ostaće zapisan kao dan početka digitalizacije agrarnih servisa Ministarstva poljoprivrede usmerenih direktno na korisnike, odnosno poljoprivrednike. Na tome se zahvaljujemo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, a direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović se pobrinula da sve protiče u najboljem redu. Posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić koja je takođe podržala predlog SPOS-a za digitalizaciju, i evo dočekali smo da ceo sistem bude pokrenut!

Inače, u petak je u Službenom glasniku izašla izmena pravilnika o podsticajima, kojim je raspon prava za konkurisanje sa 30-200 proširen na 20-1000 košnica, čime je i to obećanje ministra poljoprivrede u potpunosti ispunjeno.

Izvor:http://spos.info/pocelo-podnosenje-elektronskih-zahteva-za-subvencije-po-kosnici/

Biljana Petrović nova je direktorka Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Biljana je završila Filozofski fakultet, odsek sociologija, živi u Šapcu. Ima 15 godina iskustva u bankarskom sektoru. Biljana ima bogato iskustvo u radu sa vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, a na poziciji direktorke Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznis u NLB bila je tri godine. Ona je vodila tim od skoro 30 zaposlenih koji su na raspolaganju vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava bez obzira gde se ona nalaze.
Dva meseca ste na čelu Uprave za Agrarna plaćanja. Šta ste zatekli i kako vam se sada čini?
- U Upravi za agrarna plaćanja dočekao me je sistem i način rada državne uprave koji se u dobroj meri razlikuje od načina rada u privatnom, preciznije bankarskom sektoru iz kog dolazim. Nastojim da unapredim sistem rada kroz prenos dobre prakse i duha privatnog sektora u Upravu za agrarna plaćanja.
Pred nama je veliki posao i težimo da ga što efikasnije i transparentnije obavimo i poljoprivrednim proizvođačima na svaki način pomognemo u procesu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi.
Šta se po vama promenilo na bolje od kada ste vi direktorka?
- U ovom trenutku nastojimo da sa kapacitetima kojima raspolažemo rešimo zaostale zahteve i omogućimo prostor za uspostavljanje jednog efikasnijeg sistema isplate podsticaja u kojem će poljoprivrednici odgovore na podnete zahteve dobijati u roku od sedam dana od kompletiranja zahteva. Brzina rada je povećana, pa sada jedan obrađivač zahteva na dnevnom nivou obradi po 40 zahteva, što je dvostruko više u odnosu na dosadašnju praksu. To je slučaj u svim merama po kojima je pristigao veliki broj zahteva, pa samim tim u njima imamo i najviše zaostatka. Takođe, sve više smo okrenuti ka korisnicima i nastojimo da damo odgovor na svako njihovo pitanje i pomognemo im u samom procesu ostvarivanja prava na podsticaj što će voditi većem broju i kvalitetu
zahteva.

Znamo da ima puno zahteva, do kada će oni moći da se reše?
- Uprava za agrarna plaćanja ulaže velike napore da nadoknadi zaostatak u isplati podsticaja i u što kraćem roku isplati zahteve koje su poljoprivredni proizvođači i prerađivači podneli tokom 2017. i 2018. godine. Nastojimo da svi zaostali zahtevi za podsticaje iz nacionalnog budžeta koji ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje prava na podsticaj budu rešeni kako bi bez dugovanja prema poljoprivrednim proizvođačima dočekali podnošenje zahteva za podsticaje u tekućoj godini, koji će u slučaju premije za mleko početi već prvog aprila. Velika efikasnost je pokazana i u isplati osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji,
popularnih podsticaja po hektaru, koje ove godine uključuju i gorivo. Isplaćena je većina zahteva koji se podnose od 1. marta ove godine 177 hiljada gazdinstava je ostvarilo prava na ovaj podsticaj.
Da li u slučaju promene nosioca gazdinstva, pravo na podsticaje zadržava novi nosilac u slučaju da zahtev nije rešen do trenutka promene nosioca?
- Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi se sprovodi u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku (ZUP). Ako se u toku upravnog postupka – posle podnošenja zahteva, a pre donošenja rešenja povodom ovog zahteva, promeni nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji je ujedno i podnosilac zahteva, postupak se obustavlja. Takođe, u skladu sa Zakonom o podsticajima podnosilac zahteva i korisnik podsticaja može biti samo fizičko ili pravno lice – nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Ne postoji poljoprivredno gazdinstvo kao pravno lice i pravni subjekat koji bi mogao biti nosilac prava i obaveza, te se i pravo na podsticaje ne može preneti na drugo lice, odnosno novog nosioca gazdinstva.
Da li po vama ima dovoljan broj ljudi koji radi na obradi predmeta i da li tu treba doći do nekih promena?
- Uprava za agrarna plaćanja sprovodi više od 20 mera podsticaja u poljoprivredi koje se isplaćuju iz nacionalnog budžeta, kao i dve mere IPARD programa.
U Registru poljoprivrednih gazdinstava upisano je preko 440 hiljada gazdinstava, a nekih 380.000 je živo, aktivno, komercijalno i ima pravo da koristi subvencije po više osnova. Na godišnjem nivou bude oko 500.000 isplata podsticaja, što preko Uprave za agrarna plaćanja, što preko Uprave za Trezor Ministrastva finansija. Treba imati u vidu i činjenicu da broj podnetih zahteva raste iz godine u godinu, a da su ljudski kapaciteti UAP ograničeni, što će se, nadamo se, promeniti u narednom periodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

Zlatiborski eko agrar je u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju na području opštine Čajetina i ove godine predvideo subvencije za seoski turizam. Ukupan budžet za ovu meru iznosi dva miliona dinara, a maksimalan iznos povraćaja po korisniku je 400 000 dinara.

Pravo na podsticaje u oblasti seoskog turizma imaju kategorisana seoska turistička domaćinstva sa teritorije opštine Čajetina, koja se nalaze van mesnih zajednica Zlatibor i Čajetina. Subvencije mogu ostvariti lica koja imaju prebivalište na teritoriji opštine Čajetina duže od tri godine.

„Pored investicija u osnovna sredstva seoskih turističkih domaćinstava, kao što su nabavka opreme, mera podržava i određene marketinške aktivnosti, ukoliko se domaćinstva reklamiraju na određenim sajtovima. Tu su izrada promotivnog materijala (brošura i kataloga) seoskih turističkih domaćinstava. Naravno, tu su izgradnja i adaptacija određenog prostora. Međutim, ako korisnik podnese račun za izgradnju ili adaptaciju, mora da priloži i ostala prateća dokumenta kao što su: upotrebna građevinska dozvola, rešenje o odobrenju izvođenja radova i slično“, kaže Miljko Radišić, stručni saradnik za seoski turizam. Dodaje da ove godine dodatnih 10% podsticaja ostvaruju domaćinstva koja su u prošloj godini poslovala rentabilno, odnosno da su imala popunjenost kapaciteta preko 60%, a kao dokaz za to moraju priložiti na uvid popunjenu knjigu gostiju. Prvi konkursni rok traje od 1. do 30. aprila, a prijave se podnose u prostorijama Zlatiborskog eko agrara.

„Ovom prilikom pozivam sve potencijalne korisnike subvencija da iskoriste to svoje pravo, ukoliko su imali realizovane investicije. Prihvataju se računi od 13. jula 2018. godine. Jedan od bitnih uslova jeste i da potencijalni korisnik ima registrivano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. Bez te potvrde korisnik ne može ostvariti pravo na subvenciju“, dodaje Radišić.

Slične mere podrške bile su zastupljene i u prošloj godini što je doprinelo povećanju broja kategorisanih domaćinstava na selu, za koja se turisti sve više interesuju. U periodu od 2016. zaključno sa krajem 2018. godine na teritoriji opštine Čajetina registrovana su 42 kategorisana seoska turistička domaćinstva.

Izvor:http://www.zlatiborpress.rs/podsticaji-za-razvoj-seoskog-turizma-video/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio selo Klenak u rumskoj opštini, gde se sastao sa lokalnim poljoprivrednicima i predsednikom Opštine Ruma Slađanom Mančićem.U domu Vladana Vulića, poljoprivrednika iz Klenka, Nedimović je analizirao učinak državnih mera i subvencija, poručivši da će sve subvencije iz prethodne godine biti isplaćene do 25. aprila i da država nikom neće ostati dužna.

- Želim da ohrabrim ljude, pogotovo mlađe, koji žele da uđu u druge vrste poljoprivredne proizvodnje, ne samo ratarstvo. Iako je teže, može više da se zaradi, a država će pomoći podsticajima, opremom, mehanizacijom, sistemima za navodnjavanje, i za svaku od ovih stvari dajemo pola novca - ističe Nedimović.

Rumske poljoprivrednike je interesovalo da li je teško doći do IPARD fondova, ali i da li će se povećati iznos subvencija po hektaru.

- Pokušao sam kroz praktične primere da objasnim poljoprivrednicima kako doći do novca iz IPARD programa, a ljudi koji su već dobili novac, a među njima ima i voćara iz rumske opštine, kažu da to nije komplikovano i da imaju našu punu podršku za konkurisanje. S druge strane, subvencije neće biti veće po hektaru, ali će biti za podsticanje poljoprivredne proizvodnje kada je u pitanju nabavka opreme, mašina, skladišta, sistema za navodnjavanje- napominje Nedimović.

Prema njegovim rečima, država je izdvojila 53 milijarde dinara za nabavku opreme, što je skoro tri puta više u odnosu na period pre deset godina. Država će uložiti nova sredstva u protivgradnu zaštitu, izgraditi 25 novih lansirnih mesta, ali se nastavlja i podrška pri osiguranju useva u iznosu od 40 odsto od premije osiguranja, potvrdio je Nedimović.

Domaćin Vladan Vulić, čija porodica živi od poljoprivrede, napominje da je njihov posao težak, ali da kroz subvencije može da im se olakša.

- Trenutno radim oko 20 hektara bostana, 30 hektara imam pod ratarskim kulturama, pa voćnjak krušaka i šljiva na nešto više od jednog hektara. Koristim subvencije, osiguravam useve i nadam se boljoj budućnosti - kaže Vulić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/ministar-nedimovic-u-rumi-lanske-subvencije-za-paore-do-praznika-12-04-2019

Ovih dana Gradska uprava Pirot raspisala je Konkurs za korišćenje subvencija u poljoprivredi i razvoju ekonomije ruralnog razvoja na teritoriji grada Pirota za 2019 godinu. Tim povodom Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, održao je konferenciju za medije i objasnio kako će novac biti raspoređen. "U Fondu za razvoj poljoprivrede ove godine odvojeno je 58 miliona dinara, od čega je 55,2 miliona namenjeno isplatama subvencija za poljoprivredne proizvođače," rekao je Popović.

Ovom prilikom Popović je naveo mere za razvoj poljoprivrede i koliko je novca iz budžeta izdvojeno za njihovu realizaciju.Za subvencije koje se odnose na uvećanje fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstva izdvojeno je 42,2 miliona dinara, za upravljanje rizicima ili sufinansiranje osiguranja 4,5 miliona, za veštačko osemenjavanje 3,5 miliona dinara, a iznos subvencije po grlu biće 2.000 dinara. Za sufinansiranje kredita Grad je opredelio 1,5 milion dinara, za kupovinu opreme za preradu mleka i mesa na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača 3,5 miliona i za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i rurtalnom razvoju izdvojeno je 2,8 miliona dinara

Goran Popović je najavio da u ovoj godini planiraju da završe zaštitu geografskog porekla Pirotske peglane kobasice i dobar deo sredstava namenjen je za opremanje malih radionica gde će se ovaj brend proizvoditi.

Izvor:http://www.plusonline.rs/gradska-uprava-pirot-raspisala-konkurs-za-koriscenje-subvencija-u-poljoprivredi-ove-godine-za-ove-namene-izdvojeno-552-miliona-dinara/

Komisija za razvoj poljoprivrede opštine Raška raspisala je Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava po Programu podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za 2019. godinu.

Ono po čemu se razlikuje ovaj konkurs od prethodnih ogleda se u tome što spisak opreme za pčelarstvo gotovo u potpunosti prati spisak opreme koji je u okviru republičkih subvencija.

Novim konkursnim merama registrovani pčelari opštine Raška mogu ostvariti povraćaj u ukupnom iznosu od 100.000 dinara. Ako se ovaj konkurs uporedi sa ranijim, povraćaj za pčelarstvo je povećan za 40.000 din. Ovim merama opština Raška je dala dodatni podsticaj pčelarima koji žele da unaprede i razvijaju pčelarstvo kao važnu granu poljoprivrede.

Zasigurno da je i argument za povećanje podsticaja za pčelarstvo i povećano članstvo u matičnom udruženju pčelara ,,Raška“. Da podsetimo, u prošloj godini broj članova je bio 90. U odnosu na prethodne godine, evidentno je kontinuirano povećanje broja članova udruženja, koji na indirektan način udruženju daju dodatni argument za osnovano traženje povećanja podsticajnih mera za pčelarstvo u opštini Raška.

Opšti uslovi konkursa za sve podsticaje:

Da je komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo ili pravno lice sa teritorije opštine Raška sa aktivnim statusom registrovano kod Uprave za trezor, filijala Novi Pazar, ekspozitura Raška, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS“ br. 17/2013);
Da jedan isti korisnik može ostvariti podsticaje samo po jednom osnovu iz Programa i samo jednom može konkurisati ( osiguranje ne ulazi u ovu stavku);
Da su pored opštih uslova iz Programa ispunili i posebne uslove konkursa;
Da je predmet investicije realizovan posle 01. novembra 2018. godine;
Korisnici koji se nisu domaćinski ponašali prema podsticajnim merama, kreditima i drugim vrstama pomoći koje je opština Raška davala u proteklom periodu, tj. korisnici koji nisu izmirili dugovanja prema opštini Raška nemaju pravo da konkurišu.
Pregled mera podrške ruralnom razvoju za sektor pčelarstva:

Nabavka novih pčelinjih društava
Nabavka opreme za pčelarstvo
Nabavka vozila i prikolica za transport pčelinjih društava
Nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda
Nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda
Nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije

Podsticaji za pčelarstvo su u iznosu od 60% cene koštanja društva i opreme, maksimalno do 100.000,00 dinara, bez PDV-a, po korisniku.

Za projekte sa Biznis planom podsticaji u iznosu od 70% cene koštanja, bez PDV-a po korisniku. Za ove investicije opredeljeno je maksimalno 650.000,00 dinara po korisniku.

Iznos računa mora biti veći od 20.000,00 dinara.

Posebni uslovi konkursa

da je kupio pčelinja društva sa registrovane pčelarske farme i za to poseduje račun
da je kupljena pčelinja društva upisao u Centralnu bazu podataka
da je upisao košnice u Centralnu bazu podataka.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje prilažu se originali ili overene fotokopije sledećih dokumenata:

fotokopija potvrde o upisu u registar poljoprivrednog gazdinstva;
fotokopija izvoda iz registra poljoprivrednog gazdinstva;
fotokopija izvoda iz registra poljoprivrednog gazdinstva za biljnu i životinjsku proizvodnju;
fotokopija lične karte podnosioca zahteva;
izjava da po nekom drugom osnovu nije podneo zahtev za sredstva po programu (sastavni deo Obrasca 1.);
original ili overena fotokopija računa (fiskalni isečak i račun-otpremnica na ime RPG, koju odabere korisnik, računi izdati u periodu od 01.11.2018. do utroška sredstava);
fotokopija garantnog lista sa jasno izraženim serijskim brojem osnovnog sredstva;
Obaveze korisnika podsticaja:

Obaveze korisnika podsticaja je da opremu koristi sa pažnjom dobrog domaćina i da istu ne može otuđiti u roku od pet godina, kao i da svu dokumentaciju koja se odnosi na isplatu podsticajnih sredstava čuva najmanje pet godina od dana isplate podsticajnih sredstava. Bliže obaveze korisnika biće definisane Ugovorom.

Podnošenja prijava:

Obrazac prijave može se preuzeti u kancelariji br. 17 Opštinske uprave Raška, svakog radnog dana od 07-15časova ili sa sajta opštine;
Prijave sa propisanom dokumentacijom se dostavljaju u zapečaćenoj koverti i to: preporučenom poštom na adresu Opštinska uprava Raška, Predraga Vilimonovića br.1 ili u Uslužnom centru Opštinske uprave sa naznakom „konkurs za dodelu podsticajnih sredstava po Programu podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za 2019. godinu“, a na poleđini ime, prezime i adresu podnosioca prijave;
nepotpune i neblagovremene prijave neće se razmatrati.

ROK ZA PODNOŠENJE PRIJAVA OD DANA OBJAVLJIVANJA KONKURSA ZAKLJUČNO SA UTROŠKOM SREDSTAVA .

SVAKOG PRVOG RADNOG DANA U MESECU VRŠIĆE SE OTVARANJE PRISTIGLIH ZAHTEVA I RASPODELA SREDSTAVA, SVE DO UTROŠKA ISTIH.Konkurs je otvoren od 01.04 2019. god. i objavljen je na oglasnoj tabli SO-e Raška, sajtu opštine Raška www.raska.gov.rs, mesnim kancelarijama i TV Kopernikus Raška.

Izvor:http://spos.info/podsticaji-za-pcelarstvo-opstine-raska-za-2019-godinu/

Kao što smo već objavili, dobrom voljom ministra poljoprivrede Branislava Nedomovića, pčelari će biti prvi koji će za subvencije po grlu (košnici) moći da kroz pilot projekat Ministarstva poljoprivrede podnesu zahtev elektronskim putem, i da novac dobiju u rekordnom roku, već za oko 20 dana, pa i pre.

Od kako smo to objavili, pčelari su se raspitivali kako će se to obavljati u praksi. U sredu, prilikom obilaska Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, ministar nam je obrazložio kako je ceo sistem zamišljen.

Od ove godine, postojaće tri načina za podnošenje zahteva:

A) Ako imate registrovan elektronski potpis, ceo proces ćete obaviti sa svog računara, iz svoje kuće, i u rekordnom roku će vam novac biti isplaćen.

B) Ako nemate registrovan elektronski potpis, onda će postojati način da iz kompjutera generišete obrazac za podnošenje zahteva koji će na sebi imati bar kod! Onda obrazac stavite u kovertu i pošaljete na adresu Uprave za agrarna plaćanja. Tamo će operater vaš zahtev samo provući ispod bar kod čitača, i zahtev takođe odmah ide na plaćanje. Nema učešća ljudi u obradi zahteva, sve se događa elektronskim putem.

C) Treći način vam je već poznat. On je u potpunosti identičan dosadašnjem. Prema tome, zahtev možete slati kao i do sada, ali to zahteva pregled od strane operatera, te ćete za novac čekati duže.

Ministarstvo će preko savetodavnih stručnih službi omogućiti podršku poljoprivrednicima po ovom pitanju, a i SPOS će pomoći Ministarstvu tako što će informacije i uputstva širiti preko svojih medija.

Zahvaljujemo se ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je prihvatio da pčelari budu prvi koji će ući u ovaj sistem, i tako omogućiti da što pre, praktično odmah, dođu do novca za subvencije po košnici!

Izvor:http://spos.info/kako-do-subvencija-po-kosnici-u-2019/

Poljoprivrednici koji žive i obrađuju zemlju u Nišu u maju bi mogli da konkurišu za subvencije Grada, odlučili su članovi Gradskog veća. Ove godine ukupan fond za podsticaje poljoprivrednicima je 60 miliona dinara, što je za 50 % više nego u 2018.

Kako je rekao sekretar Sekretarijata za poljoprivredu Saša Stoiljković, ove godine će biti više novca za kupovinu imovine.Ono što će ovogodišnji konkurs razlikovati od dosadašnjih jeste veći iznos sredstava za investicije u fizičku imovinu, a to je i najtraženija mera. Radi se o nabavci stoke, košnica, plastenika - rekao je Stoiljković.

I subvencije za kredite će biti veće, dodaje, jer je plan da se onima koji prođu na konkursu plate kamata, troškovi banaka i četvrtina glavnice.U slučaju da neko uzme kredit od milion dinara, Grad bi pokrio kamatu, ostale troškove i 250.000 glavnice, tako da bi proizvoaču ostalo 750.000 dinara na period od 3 do 5 godina da vrati što se tiče investicionog kredita - pojasnio je Stoiljković. Dodao je da su se dosad poljoprivrednici teže odlučivali za kredite, jer su subvencije bile povoljnije. Ipak, ove godine će za subvencionisanje kredita izdvojiti čak 10 puta više para - ukupno 5 miliona dinara, dok je 2018. ta cifra bila 500.000.2018. procenat davanja bio je 60 % od ukupne vrednosti nabavljene opreme, dok je još 10 % omogućeno za gazdinstva gde su nosioci žene ili mlađi od 40 godina - dodaje Stoiljković.Poljoprivrednici konkurse za subvencije mogu da očekuju 3. maja, kaže Stoiljković, a uslov je da imaju registrovano gazdinstvo, prebivalište u Nišu, kao i da su parcele u ovom gradu.Razlika u odnosu na ranije biće da će aplikacija na konkursima biti već sa računima a ne sa predračunima, kao što Ministarstvo radi već godinama unazad - dodao je Stoiljković.

Inače, u Nišu ima više od 6.000 registrovanih gazdinstava, a prošle godine se na konkurs javilo njih 508.

Ipak, prošlogodišnji je trajao samo mesec dana, a budžet je bio 35 miliona, i još 5 miliona za organizovanje manifestacija, sajmova i edukacija za poljoprivrednike.

Ove godine će, dodaje sekretar za poljoprivredu, konkurs trajati dok se ne potroši sav novac koji je namenjen za subvencije, što je usvojilo i niško Veće na današnjem zasedanju.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Ove-godine-50-vise-novca-za-subvencije-poljoprivrednicima-u-Nisu.sr.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30