Sve više mladih ljudi odlučuje se za ostanak na selu i da se bavi poljoprivredom. Ovim vrednim radnicima ništa ne pada sa neba, pa onoliko koliko oni zavrnu rukave -toliko će i zaraditi. Međutim, ono što im itekako znači jeste pomoć države i subvencije uz koje jedino mogu da obnove svoju mehanizaciju.
Predrag Kozoder živi sa porodicom u selu Teočin, obrađuje oko 20 hekatara zemlje i na njivi je od jutra do sutra. U svojoj garaži već ima dva mala traktora, ali kako bi ubrzao svoju proizvodnju bio mu je neophodan novi i veći.

"Odlučili smo da pokušamo i apliciramo za subvencije u opštini Gornji Milanovac, kojoj naše selo pripada. Dobili smo maksimalnu sumu od 400 hiljada dinara i tako uspeli da kupimo traktor koji vredi oko 30 hiljada, toliku količinu novca nikad ne bi mogli da izdvojimo iz našeg novačanika. Nov, moderan traktor će nam mnogo pomoći da smanjimo troškove i povećamo prihode u našem seoskom domaćinstvu", rekao je Predrag. Kako kaže ovaj seoski domaćin, subvencione mere su od izuzetnog značaja za razvoj poljoprivrede, jer stimulišu srpskog seljaka da radi i ostane na svom ogljištu. Dobiti subvencije od države za mnoge je bauk i komplikovana procedura, ali Predrag to demantuje i preporučuje proizvođačima da apliciraju, jer nije nemoguće dobiti podsticajna sredtsva od države kako to mnogi smatraju.
"Ja sam svu dokumentaciju predao u opštinu i za dvadeset dana, 400 hiljada dinara je bilo prebačeno na moj račun. Svi su bili izuzetno ljubazni i pristupačni i nisam imao nikakvo loše iskustvo", kaže Predrag.
Opština Gornji Milanovac iz godine u godinu ulaže sve više novca za razvoj poljoprirede. U toku 2019. godine izdvojeno je 50 miliona dinara.

"Razvoj poljoprivrede jeste jedan od ključnih faktora za razvoj cele opštine. Mi imamo mnogo mogućnosti i potencijala u toj oblasti i zato ćemo se i dalje truditi da ih maksimalno iskoristimo i da pomažemo naše sugrađane. Znamo koliko je im pottrebna nova, savremena mehanizacija kako bi poboljšali uslove u kojima rade i zato su ove subvencije za dodelu traktora pun pogadak", rekao je predsednik opštine Dejan Kovačević.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest218193.html

Krajem juna 2019. godine objavljen je Pravilnik kojim se bliže propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje, kao i uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje.Vodite računa o tome da Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnet od strane lica koje ne ostvaruje pravo na podsticaje, preuranjen i neblagovremen zahtev, zahtev poslat faksom, zahtev sa dokumentacijom koja ne glasi na podnosioca zahteva, odnosno koja je izdata posle podnošenja zahteva, kao i svaki naredni zahtev istog podnosioca u tekućoj godine biće odbijeni.
Ko donosi odluku?
Direktor Uprave za agrarna plaćanja, rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na vaš namenski račun
koji je upisan u Registar. Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na
ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procentualni iznos podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi utvrđuje se prema mestu prebivališta, odnosno sedišta podnosioca zahteva u skladu sa posebnim propisom koji određu - je područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ako je korisnik podsticaja sam izvršio uvoz predmeta investicije, vrednost realizovane prihvatljive investicije predstavlja statistička vrednost robe u dinarima utvrđena u jedinstvenoj carinskoj ispravi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.000.000 dinara. Kao korisnik podsticaja morate da koristite opremu namenski, ne smete otuđiti, i ne omogućavati drugom licu korišćenje predmeta podsticaja (prodati ili pozajmljivati), u roku od pet godina od dana nabavke. Otuđenjem predmeta podsticaja se ne smatra gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Dakle, vaše gazdinstvo može postati firma, bez ikakvih problema što se tiče subvencija.
Koji su uslovi?
- Da ste u potpunosti realizovali investiciju za koju podnosite zahtev (važe računi od
15. oktobra 2018. godine do dana podnošenja zahteva)
- Da nemate nerealizovanih investicija za koje su vam već odobrena podsticajna sredstva, na osnovu Zakona kojim se uređuje poljoprivreda i podsticaji u poljoprivredi i
ruralnom razvoju;
- Da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija
i kredita;
- Za investiciju za koju podnosite zahtev ne smete koristi druge podsticaje, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (možete finansirati projekat iz subvencionisanog kredita;
- Da niste primilo bespovratna sredstva iz javnih sredstava za nabavku mlekomata,
odnosno robota za mužu u prethodnoj ili tekućoj godini;
- Da ste izmirili dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno platili porez;
- Onaj od koga ste kupili opremu ne smeju biti povezana lica (rodbina i slično);
- Da u Registru imate prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i
broju gazdinstva (HID), na kojem se drže ili uzgajaju životinje);
- Da na gazdinstvu imate od 20 do 200 mlečnih krava;
- Isplata ide po redosledu podnošenja zahteva, dok ima novca za ove namene;
- Dokumentacija se dostavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni
postupak. Uverenja i potvrde koja se dostavljaju uz zahtev za ostvarivanje prava na
podsticaje, ne mogu biti starija od 30 dana, od dana podnošenja zahteva. Sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji, ako ovim pravilnikom nije propisano drugačije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Raspisan je drugi konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Cilj je ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za nabavku: opreme za primarnu preradu grožđa; opreme za fermentaciju za bela i crvena vina; opreme za čuvanje i negovanje vina; opreme za punjenje vina i opreme za rakiju.

Konkursom je predviđeno ukupno 15.576.273,80 dinara. Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od
vrednosti ukupno prihvatljivih troškova, odnosno 60% za posebne kategorije.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 9. septembrom 2019. godine.

Više informacija i obrazac prijave možete naći na sledćem linku: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22165

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2599203/raspisan-drugi-konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije-na

Da organska poljoprivredna proizvodnja dobija sve veću podršku Grada Novog Sada potvrđuje i podatak da je za subvencije u toj prosperitetnoj oblasti agrara u ovogodišnjem gradskom budžetu obezbeđeno ukupno pet miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina.

Ta finansijska podrška biće raspoređena proizvođačima koji imaju zemljište i registrovano gazdinstvo na teritoriji grada, nakon konkursa na koji zainteresovani mogu da podnesu prijave, sa odgovarajućom dokumentacijom, do 15. avgusta.

Pravo da učestvuju u tom gradskom programu razvoja poljoprivredne proizvodnje imaju individualni proizvođači i organizacije u oblasti agrara, koji su zainteresovani da započnu organsku proizvodnju, kao i oni koji se time već bave od 2011. godine.

Kako je precizirano u nedavno objavljenom javnom pozivu na sajtu Grada, njima sleduju subvencije za nabavku odgovarajućeg semenskog i sadnog materijala, kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije u organskoj proizvodnji. Svi ti troškovi će proizvođačima biti plaćeni iz gradske kase u punom iznosu.

- Naše poljoprivredno gazdinstvo koristilo je ranije te subvencije. To je značajna pomoć, pogotovo za mlade proizvođače koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom - kaže za Novosti mladi poljoprivrednik Andrej Vozar iz Kisača, predstavnik treće generacije u familiji koja je pionir na ovim prostorima u organskoj proizvodnji povrća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2595821/subvencije-za-organsku-proizvodnju-u-novom-sadu-prijave-do-15-avgusta-opredeljeno

Voćnjaci, vinogradi, farme, fabrike pod otvorenim nebom, to je rezultat dosadašnjeg dvoipogodišnjeg trajanja projekta "500 zadruga u 500 sela" koji je ušao u svoju treću konkursnu fazu, poručio je ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić.

Vlada je za revitalizaciju zadrugarstva do sada izdvojila gotovo milijardu i sedamsto miliona dinara, a svi dosadašnji projekti dali su efekte. Treći konkursni krug je u toku i zadrugarima je poziv otvoren. U prethodna dva konkursna kruga prošlo je na desetine različitih projekata.

Treći konkursni krug usmeren ka revitalizaciji zadrugarstva i opstanku sela, koji sprovodi kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj Srbije, akademijski odbor za selo SANU-a i zadružni savezi, otvoren je do 15. avgusta za postojeće i novoosnovane zaduge, a za složene zaduge do prvog septembra.

Nove zadruge mogu da računaju na pomoć do 7,5 miliona dinara, stare do 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/fabrike-pod-otvorenim-nebom-projekat-zadrugarstva-usao-u-treci-konkursni-krug/msnkgy3

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u mašine i opremu poljoprivrednih gazdinstava radi unapređenja osnovne proizvodnje u stočarstvu u ovoj godini.
Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka kao i za nabavku opreme kojom se štiti dobrobit životinja.Takođe, sredstva će moći da se dobiju i za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, pčelarstvo i drugo.

Pravo da konkurišu imaju fizička lica (nosioci poljoprivrednih gazdinstava), preduzetnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge, srednje škole i naučnoistraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede.

Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticaje ako je vrednost investicija za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje jednaka ili veća od 80.000 dinara i ako je iznos pojedinačnog računa jednak ili veći od 25.000 dinara...

Kod investicija u pčelarstvo, ona mora biti jednaka ili veća od 50.000 dinara, a iznos pojedinacnog računa i iznos za svaku pojedinacnu investiciju jednak ili veći od 20.000 dinara.

Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se do 30. avgusta ove godine.

Najviši iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1,5 miliona dinara, odnosno tri miliona dinara, ukoliko je investicija vezana za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podsticaj-poljoprivrednicima-proizvodjacima-jaja-do-3-miliona-dinara_1033971.html

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zemljoradničkim i poljoprivrednim zadrugama u Srbiji.

U pitanju je Program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradnike i zadrugare u 2019. godini na teritoriji cele zemlje.U oglasu se kaže da se konkurs naročito odnosi na poljoprivrednike i zadrugare u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom, Pčinjskom upravnom okrugu i AP Kosovo i Metohija.

Specifični ciljevi koji bi trebalo da se ostvare ovim programom finansiranja, kaže se u oglasu, je osnivanje zadruga u sredinama gde one ne postoje, unapređenje proizvodnje sirovina za povećanje proizvodnje mleka, mesa, voća, kao i za tehničko-tehnološko opremanje zadruga i drugo.Maksimalan predviđen iznos bespovratnih sredstava za novoformirane zadruge je 7,5 miliona dinara, za stare zadruge 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Rok za podnošenje prijava je do 15. avgusta ove godine za novoformirane i stare zadruge, a za složene rok je do 1. septembra ove godine.

Sve detalje možete pogledati ovde: http://www.mbprr.gov.rs/konkurs-2019.php

 

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-konkurs-za-zadrugare-za-slozene-zadruge-i-do-60-miliona-dinara/fxgpx3x

Početkom ove godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za poljoprivredu povećali su subvencije za svinje nazimice sa 10 na 15 hiljada dinara. To je neke farmere podstaklo da se ozbiljnije bave tovom svinja, budući da su mnogi, zbog promenjive cene živog mesa, odustali od tog posla. Josip Skendesrović farmer tovljenika iz Subotice, duže od 15 godina bavi se ovom proizvodnjom. Godišnje na tržište plasira oko hiljadu tovljenika, a u rasplodu trenutno ima četrdeset krmača.

"Cena je sada dobra,korektna,posle zimskog pada što je bijo,sada mislim da je to ok, sada je to nekih 150 plus PDV pa dostižemo nekih 170, 180 dinara to je korektno i u redu", kaže Josip Skenderović iz Subotice.

Dušan Brčin iz Bačke Topole nedavno se počeo baviti ovom proizvodnjom na šta su najviše uticale najnovije subvencije.

"Trenutno imam trideset dve krmače i idem na četrdeset krmača. To je negde oko sedamstotina tovljenika, trenutno. Krajnji plan za sad ono što planiram nekih osamdeset do stotinu krmača, pa videćemo koliko budemo uspeli oko tih subvencija i pomoći države", navodi Dušan Brčin.

Da su najnovije mere vlade Srbije oko povećanja subvencija dale dobre rezultate, potvrđuju nam i na jednoj od naših većih farmi za uzgoj nazimica i tovljenika u Ruskom Krsturu.

"Naš godišnji kapacitet je nekih dve hiljade nazimica priplodnih i oko 5.000 prasadi za tov, mogu da se pohvalim da smo do kraja septembra prodali sve količine", navodi Danilo Jakovljević, direktor "Nukleus agrara F1" u Ruskom Krsturu.

U Srbiji se godišnje proizvede oko tri miliona tovljenika od toga dvadeset odsto ide u izvoz, a pitanje je može li više i šta bi trebalo uraditi.

"Mi moramo shvatiti ovu mogućnost za izvoz veoma ozbiljno, sa tim ne smijemo da se igramo, da proizvođači svinja ne prođu kao proizvođači malina, višanja i trešanja i tome slično, tako da u principu svi akteri u ovoj proizvodnji počev od primarne proizvodnje, do klanične industrije do eksportnih firmi, moraju da budu vrlo ozbiljni, jer ako propustimo ovakvu šansu, postavimo se kao neozbiljni dobavljači svinjskog mesa na rusko tržište i sutra na kinesko tržište mislim da nećemo imati perspektivu u ovom poslu", smatra profesor dr Ivan Radović.

Prema rečima stručnjaka sledeći korak koji treba da uradi ministarstvo poljoprivrede to je uvođenje ocene mesnatosti svinjskih polutki na liniji klanja, a to znači da će se tovljenici plaćati na osnovu mesnatosti, time ćemo dobiti da pravi farmer dobiju bolju cenu dok će se eliminisati povremeni proizvođači i preprodavci.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3594082/subvencije-za-tov-svinja.html

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević za Tanjug.Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države. "Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu", kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

"To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu", kaže Znidarko. Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine. U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-osnov-za-subvencije-snimanje-poljoprivrednih-parcela-do-2023-godine/mlvz90q

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u 2019. godini.

Podsticaji obuhvataju podsticaje za investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane; za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka; kojom se štiti dobrobit životinja; za vaganje, usmeravanje i obuzdavanje životinja; za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja; za pčelarstvo.

Pravo na podsticaj ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovalo investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem Zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini u periodu od 10. jula do 30. avgusta 2019. godine preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Za ostvarivanje prava na podsticaje i za isplatu podsticaja za realizovane investicije u skladu sa ovim Javnim pozivom opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 420.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, osim podsticaja za investicije u nabavku novih mašina i opreme za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja za koje najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 3.000.000 dinara.

Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst javnog poziva i obrasce zahteva možete preuzeti na ovaj link: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-u-stocarstvu/

Izvor:http://uap.gov.rs/vesti/vesti-2019/objavljen-javni-poziv-za-ostvarivanje-prava-na-podtsicaje-za-nabavku-novih-masina-i-opreme-u-stocarskoj-proizvodnji/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31