Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

Pored dominatnih i tradicionalnih rakija, sve više do izražaja dolaze fine, aromatične i lepe rakije među kojima je i dunjevača. Od sorti zastupljenih kod nas za delikatesnu rakiju vrhunskog kvaliteta preporučuju se Leskovačka i Vranjska, navodi stručnjak prehrambene tehnologije Poljoprivredno stručne službe Požarevac Ana Đorđević.

Proizvodnja dunjevače počinje berbom plodova u tehnološkoj zrelosti. Plodovi bi trebalo da su pravilnog oblika, sa što manje neravnina i manjim sadržajem skeletnih ćelija. Potrebno je dezintegrisati plodove uz odvajanje semene lože. Radi tečljivosti, većeg radmana i sprečavanja zagorevanja, prevrelom kljuku dodaje se oko 20 odsto vode. Ukoliko se dodaje šećer njegova količina treba da bude u granicama pet do 10 odsto.Jedno ceđenje komine nije dovoljno za postizanje zadovoljavajućeg radmana, već je potrebno dodatno ekstrahovanje vodom, a mogu se koristiti i pektolitički enzimi. Dunja je veoma podložna oksidaciji, pri čemu kljuk i sok dobijaju žutu boju i gube aromu, te je potrebno da se prerada obavi što brže i bez zastoja.Ukoliko se koriste dunjci treba dodatno obratiti pažnju na usitnjenost plodova, jer naši proizvođači uglavnom nemaju adekvatnu opremu za ovu tehnološku operaciju, a plodovi su veoma tvrdi i imaju mnogo kamenih ćelija u mezokarpu. Ukoliko se ne usitne dovoljno šećer će teže prelaziti u sok, a i ceđenje je znatno otežano u tom slučaju.Kako bi kvasci lakše mogli da pristupe hrani - šećerima, potrebno je dodati 20 do 30 odsto ključale vode, ili da se čak jedan deo mase nakon dodavanja vode zagreje do 50 stepeni. Masa se ostavi da odstoji nekih pet, šest sati, pri čemu dolazi do potpunijeg oslobađanja aromatičnih materija. Kljuk se hladi na oko 25 stepeni i poželjno je dodati selekcioni kvasac, alkoholno vrenje se obavlja na 18 stepeni i tu radnu temperaturu potrebno je održavati do kraja procesa. Završetak vrenja utvrđuje se ručnim refraktometrom, kada procenat neprevrelog šećera bude četiri do čest odsto, naglašava Đorđevićeva.

Kada se koriste jednostavniji aparati, potrebno je obaviti dve uzastopne destilacije, a kod obe neophodno je izdvojiti sporedne frakcije. Koncentracija etanola kod srednje frakcije trebalo bi da je 60 do 65 odsto v/v. Za preticanje meke rakije treba obezbediti oko 10 odsto sveže samlevene dunje koja u njoj odležava najmanje nedelju dana, kako bi se rakiji obezbedila prepoznatljiva aroma.Dunjevača je uglavnom bezbojna do zlatno žute boje, ali za degustaciju je spremna nakon šest meseci odležavanja, kako bi se harmonizovali svi sastojci. Veoma je pogodna za sazrevanje u drvenim sudovima, jer su sastojci dunjevače kompatibilni sa sastojcima koji se ekstrahuju iz hrastovih duga.Kako smo ranije pisali, nakon dužeg odležavanja u kvalitetnim drvenim buradima ili u novije vreme sve češće u staklenim, snižavanja jačine rakije na 42-43 odsto alkohola i odležavanja od najmanje 90 dana, rakija je spremna za konzumiranje.

Najoptimalnija koncentarcija dunjevače je 45 odsto v/v, jer bi jača koncentracija maskirala aromatične sastojke, a slabija bi joj dala bljutav i tup ukus. Rakija dunjevača je puna, teška, impresivna na mirisu i ukusu sa specifičnim aromatičnim svojstvima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/kako-ispeci-dobru-rakiju-od-dunje/61989/

Pšenica u Srbiji je rodila i više nego što nama treba, pa će zrna biti i za izvoz. Ovogodišnji rod u Srbiji je oko 2,6 miliona tona. Od toga, za naše potrebe je dovljno 1,5 miliona tona. Uz prelazne zalihe, od oko 500.000 tona, biće sasvim dovoljno i za izvoz.

Agrarni stručnjaci očekuju da će rod kukuruza i soje biti rekordan, ali i da ovi vreli dani, ukoliko ne potraju, neće uticati na useve, pišu "Večernje novosti".Da će ovo biti jedna od uspešnijih, bar ratarskih, godina potvrdio nam je i Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije". Kako kaže, na svu sreću ova vrelina proći će bez većih posledica, naročito što se najavljuje da će kratko trajati. Noći su i dalje sa puno rose, što je dobro, da održava vlagu u zemljištu.

- Kukuruz i soja imaju izvanredan potencijal - ističe Saković. - Rod je u dobroj kondiciji, na nivou rekorda. Očekujemo da će biti više od osam tona po hektaru. Vojvođani su navikli čak i da doguraju do 12 tona po hektaru. Svakako, treba još sačekati sa nekim zvaničnim procenama. Neka predviđanja su da bismo mogli da imamo ukupan rod od oko osam miliona tona kukuruza. Zavisi sve od vremenskih uslova koji će biti do kraja berbe.Prema rečima Sakovića, biće svega za izvoz. Žitarice iz Srbije najviše kupuju Makedonci, Rumuni a izvozimo ih i u Albaniju. Kukuruza će biti sigurno nekih tri miliona tona, koje ćemo moći da ponudimo međunarodnom tržištu. Naše potrebe zadovoljava količina od oko 4,5 miliona tona. Prethodne dve godine su bile dobre. Rod je bio do osam milona tona, a sada se očekuje i iznad toga.

- Žetva suncokreta krenuće za nekih 10 do 15 dana - ističe Saković. - Tu se ne očekuje neki rekord, ali će prinos biti svakako iznad proseka. Za razliku od suncokreta, kod soje se takođe očekuje obaranje rekorda. Srbija uvek proizvodi više nego što može da potroši.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo u jesen 2019. godine posejali 583.000 hektara pšenice. Za razliku od prethodne dve godine, zrno pšenice sada je mnogo kvalitetnije. Bolja je primena agrotehničkih mera, ali veliku ulogu ima i posejano kvalitetno seme. Prinosi pšenice su neujednačeni, ali se vidi da je manje posejano "tavanske" pšenice, koja kasnije može da služi samo za ishranu stoke. Takva je bila, recimo, prošle godine, pa je Srbija morala da uvozi hlebno zrno iz Mađarske, jer nismo imali dovoljno kvalitetnog roda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ocekuje-nas-dobra-zetva-bice-zita-i-za-izvoz/6db1mf5

Berba šljiva - sorte čačanska lepotica, skoro da je završena, a uskoro će da se bere čačanska rodna i stenlej. Sada je poslednji trenutak za primenu insekticida sa kraćom karencom, odnosno, do 14 dana, protiv šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Berba će, u odnosu na prošlu godinu, kasniti 10 do 15 dana.

Obavezno voditi računa o karenci
Insekticidi sa kraćom karencom, na bazi deltametrina, diflubenzurona i lambda cihalotrina, primenjeni u jačim dozama od preporučenih mogu da izazovu teška trovanja.

Prisustvo smotavca najlakše ćete prepoznati po smoli koja se pojavljuje na površini šljive i prevremenom plavljenju ploda. Ako opazite ove simptome - to je siguran znak da je voće napadnuto i u tom slučaju nema mu spasa, jer se gusenica razvija u unutrašnjosti ploda jedući njegovo meso. Jedino se mogu spasiti voćke na kojima još nije došlo do piljenja larvi.

Ista sredstva deluju i na savijača jabuka i krušaka (Cydia pomonella) koji uzrokuje crvljivost s tim što se, na njihovim plodovima, pojavljuje izmet na površini. U narednom periodu krajnje je vreme za tretman protiv smotavca jer će ubrzo da usledi berba krušaka.Velika vlaga pogoduje razvoju monilije
Povećana vlažnost i kiša u proteklom periodu stvorile su idealne uslove za razvoj gljivice Monilia fructigena, truleži plodova koštičavog voća. Ugrožena je i šljiva, naročito u zasadima u kojima nije obavljena letnja rezidba pa, zbog gustine i slabe provetrenosti u unutrašnjosti krošnji, dolazi do pojave simptoma. Mogu da se koriste preparati sa kraćom karencom kao što su: Switch, Signum, Zato, Teldor, Indar i drugi. Zaražene voćke ostaju mumificirane nakon berbe i predstavljaju izvor zaraze u narednoj godini. Monilia fructigena inficira i voćne vrste oštećene smotavcem.

Kruška traži veću vlažnost zemljišta
I berba krušaka uslediće kasnije u odnosu na prošlu godinu, iako se već mogu pronaći nezreli plodovi na tržištu. S obzirom da bi sorte butira i santa marija kasnije trebalo da se beru, odnosno, biće u tehnološkoj zrelosti 10 do 15 dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, ako imate vremena možete još da obavite ručno proređivanje.Preostali plodovi dobiće još više u prečniku što je dobro, jer većina otkupljivača neće platiti višu otkupnu cenu, ukoliko je širina ploda manja od 65 ili 60 mm. Proređivanje je naročito poželjno za santa mariju koja formira mnogo plodova na granama. I kod viljamovke se može uraditi ista mera, a preporučuje se i navodnjavanje zasada, bez obzira što bi, u većini područja, trebalo da bude dosta vlage u zemljištu.

I jabuke je poželjno prorediti
Meru proređivanja nije kasno izvršiti ni u zasadima jabuka, jer dolazi do istiskivanja i opadanja plodova zbog većeg broja istih u krošnji. Ako se između dva veća ploda nalaze manji, za sve njih nema dovoljno mesta i dolazi do opadanja, često i većih plodova što nije dobro jer je, za one manje teže naći kupca i dobru otkupnu cenu na zahtevnom tržištu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/preporuke-strucnjaka-obavite-sto-pre-tretman-protiv-smotavca/61824/

Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom, a nebo se ne može pokriti, ali se veliki deo elementarnih nesreća može ublažiti, tvrdi agroekonomski analitičar Milan Prostran

Grad koji je u subotu tukao zapadni i jugozapadni deo Srbije, a za koji građani tvrde da je bio veličine oraha, pa i kokošjeg jajeta, načinio je ogromnu materijalnu štetu - uništio je crepove na kućama, bašte, voćnjake, saobraćajnu infrastrukturu... Međutim, prema navodima stručnjaka, najveću štetu pretrpeli su poljoprivrednici.

Nevreme koje se pre dva dana sručilo na Srbiju najviše je pogodilo Ivanjicu, Kraljevo, Čačak i Peštersku visoravan. Putevi, polja, travnjaci i pločnici zabeleli su se usred jula, pa je pogled s prozora stvarao zimsku atmosferu, jer je grad, koji je napadao u velikim količinama za samo desetak minuta, građane Srbije podsećao na sneg. O tome svedoče i brojne fotografije koje su preplavile društvene mreže.Milan Prostran, agroekonomski analitičar, kaže za Kurir da su u prethodnih nekoliko meseci elementarne nepogode najviše pogađale zapadni deo Srbije.

- Ivanjica, Arilje, pa čak i Čačak s okolnim mestima, u nekoliko navrata trpe šteta od grada u ovoj godini, ali i u prošloj, što je tragično. Ljudi koji žive u tom delu Srbije ozbiljno su ojađeni, ali najveću štetu trpe poljoprivrednici. Kolika je tačno materijalna šteta, utvrdiće inspekcija lokalnih samouprava koja će ovih dana izaći na teren - navodi Prostran za Kurir.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da se u zapadnom delu zemlje postavi drugačiji sistem protivgradne zaštite.- Ovo je lekcija koja se mora savladati. Treba postaviti pitanje šta raditi da bi se umanjila ili ublažila šteta kad je u pitanju poljoprivreda. Mora se ići na uređenje bujičnih vodotoka, moraju se čistiti kanali. Poljoprivrednici trpe najveće posledice, pa je bitno i da li će opštine ili republika pomoći tim ljudima, kao što su dosad činile. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom, a nebo se ne može pokriti. Međutim, veliki deo elementarnih nesreća se može ublažiti uz, naravno, ozbiljan pristup - tvrdi agroekonomski analitičar.Govoreći o poplavama koje su pogodile Srbiju pre mesec dana, on dodaje da je republika tada pomogla poljoprivrednicima.

- Poljoprivrednici su tada od republike dobili prvu pomoć u iznosu od 90.000 dinara. A što se tiče lokalnih samouprava, ne znam koliko su one novca tada izdvojile za proizvođače - dodaje Prostran.Direktor RHMZ U subotu ispaljeno 1.007 protivgradnih raketa

Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ, izjavio je juče da je u subotu ispaljeno 1.007 protivgradnih raketa iz radarskih centara u Valjevu, Nišu, Sjenici, Užicu, Kruševcu... On je istakao da je Srbija ove godine nabavila dovoljno protivgradnih raketa i dodao da je od početka sezone ispaljeno ukupno 7.715 raketa. Nikolić je naglasio da je grad elementarna nepogoda koja se ne može sprečiti nijednim uređajem i dodao da je smisao raketa da se umanji njegova šteta. Dodao je i da je najviše padavina bilo u zapadnoj, jugozapadnoj, istočnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3504101/grad-opustosio-zapadnu-srbiju-unistio-crepove-baste-vocnjake-a-najgore-prosli-poljoprivrednici-katastrofalna-steta

Pionir digitalne poljoprivrede Srbije, Institut BioSens u Novom Sadu, nalazi se na pola puta do završetka naučnog projekta Antares, za koji je novosadski Institut dobio 28 miliona evra: polovinu od Evropske unije, a ostatak iznosa obezbedila je Srbija iz kredita od Evropske investicione banke.Ideja projekta je da se podstakne ekonomski razvoj naše zemlje razvojem vrhunske nauke i njenom primenom, i to na dva načina: da se rezultati iz nauke direktno prenesu u sektor poljoprivrede i ona osnaži digitalnim alatima, kao i da se IT sektor koji je kod nas već razvijen, unapredi akceleratorskim programima i motivisanjem mladih ljudi da prave svoje proizvode namenjene poljoprivredi.

Rukovodilac projekta Antares, prof. dr Vesna Bengin s Instituta BioSens, kaže da je ostalo još tri i po godine da projekt dug sedam godina bude završen.

- Zadovoljni smo do sada postignutim rezultatima, ali taj uspeh delimo i s našim poljoprivrednicima, koji su pokazali spremnost da krenu u primenu IT-a u poljoprivredi, svesni da se ova grana privrede ne može više raditi kao nekada na tradicionalan način - kaže prof. dr Vesna Bengin. – Istraživanja pokazuju da se već 30 do 40 odsto domaćih poljoprivrednika u proizvodnji oslanja na neki vid digitalne tehnologije. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je među njima velik broj proizvođača srednje veličine koji razumeju da im nove tehnologije mogu omogućiti da s manje ulaganja dobiju veće prinose i da u svom radu imaju što manje rizika, sve češće prisutnog zbog klimatskih promena.

Taj srednji sloj je, kaže prof. dr Bengin, značajan i zdrav segment u domaćoj poljoprivredi jer su to ljudi životno opredeljeni da se bave poljoprivredom, često generacijski, koji neće lako napustiti svoju orijentaciju, i to je ono što uliva nadu, da su Institut Biosens i projekat Antares na dobrom putu da unaprede poljoprivredu kao važnu okosnicu u ekonomskom razvoju zemlje.

- Oni su naša pokretačka snaga, vide potrebe za ulaganjem i ulažu koliko mogu, ali je bitno i da država pomogne programom subvencija. Svaki segment proizvodnje od pripreme zemljišta, nege useva, đubrenja, navodnjavanja, žetve, transporta može se digitalizovati, ali nije neophodno digitalizvati sve. Značajno je podvući da se digitalne tehnologije ne primenjuju samo na ratarske useve, već da imaju široku primenu, praktično, u celom sektoru poljoprivrede. Razvili smo brojne prototipove senzora koji imaju primenu u voćarstvu, povrtarstvu , stočarstvu, vinogradima, staklenicima. Na primer, možemo pomoću senzora kontrolisati kvalitet mleka. Razvili smo senzor za merenje broja somatskih ćelija u mleku, te ćelije su prvi znaci bolesti kod krava, ali se njihovo prisustvo ne primećuje odmah, već često tek kada bolest uznapreduje. Napravili smo uređaj koji je jednostavan i koji se može koristiti bez ikakvog tehničkog predznanja, što stočarima olakšava posao. Napravili smo i Plant-O-Metar, uređaj koji se koristi ručno ili montira na traktor i određuje zdravstveni status biljke, a samim tim i njene potrebe za prehranom. Prvi prototip smo već razvili. Uređaj će biti jednostavan za upotrebu i pristupačan - a cena će biti znatno niža od konkurencije kako bi domaći poljoprivrednici, koji žele da primenjuju koncept precizne poljoprivrede mogli što lakše da se uključe u proces digitalizacije - navodi naša sagovrnica.

Institut BioSens je, naglašava prof. dr Bengin, u okviru projekta razvio i digitalnu platformu AgroSens koja pomaže poljoprivrednicima da uz pomoć računara ili telefona prate stanje useva, na osnovu podataka prikupljenih sa satelita, dronova, različitih senzora i meteoroloških stanica. Institut je i deo mreže Evropske svemirske agencije ESA, odnosno regionalni centar za distribuciju satelitskih snimaka Kopernikus programa značajnih za poljoprivredu. Ti snimci se nalaze upravo na digitalnoj platformi AgroSens. Uz pomoć njih, poljoprivrednici mogu odmah da dobiju mape različitih optičkih indeksa svojih useva, da prate kako usevi napreduju, da li ima promena na biljkama, i provere na terenu da li je potrebno đubrenje ili navodnjavanje.

Osluškujući poljoprivrednike i edukujući ih, misija Instituta jeste da postane evropski lider u digitalnoj poljoprivredi, kao i da pokrene revolucionarni napredak, i to ne samo u smislu povećanja efikasnosti poljoprivrede, smanjenja zagađenja životne sredine i novčanih ušteda, već i u načinu na koji se poljoprivredna delatnost doživljava i realizuje. ANTARES je najveći naučni projekat ikada koji je finansirala EU u Srbiji s namerom da se BioSens pretvori u Naučni centar evropske izvrsnosti, čija će istraživanja u oblasti digitalne poljoprivrede pružiti konkretne napretke našem društvu. Do prestižnog projekta, podsećamo, Institut BioSens je stigao u konkurenciji od skoro 200 projekata iz cele Evrope, u kojima su učestvovale najjače evropske naučnoistraživačke institucije, poput univerziteta iz Oksforda, Kembriya i Instituta Maks Plank, uključujući i 22 institucije iz Srbije. Tako je Institut BioSens iz Novog Sada osvojio prvo mesto u Evropi u okviru najprestižnijeg poziva Evropske komisije Horizont 2020 - Timing. U okviru projekta, Institut BioSens dobiće i novu zgradu u kampusu, otpornu na vibracije sa najsavremenijom opremom, a cilj je i zapošljavanje visoko kvalifikovanog kadra.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/digitalizacija-vec-uslau-svako-trece-gazdinstvo-13-07-2020

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od preko 2,5 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.Republički zavod za statistiku objavio je podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazanim prema stanju na dan 23. maja ove godine.

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 2.668.000 tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2020. godine zasejano je više kukuruza (za 3,6 odsto), suncokreta (za 2,6 odsto) i soje (za 4,7 odsto), a manje šećerne repe (za 12,0 odsto).U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 5,7 odsto, dok je kod zasejanih površina više kukuruza (za 0,1 odsto), soje (za 32,9 odsto) i suncokreta (za 16,2 odsto), a manje šećerne repe (za 33,9 odsto) .Objavljeni podaci dobijeni su na osnovu "Ankete o površinama i zasadima na kraju prolećne setve", procene poljoprivrednih stručnih savetodavnih stanica i drugih administrativnih izvora o očekivanoj proizvodnji pšenice, maline i višnje i zasejanim površinama najvažnijih kultura na kraju prolećne setve.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/kakve-su-procene-ovogodisnje-proizvodnje-ratarskih-kultura-visnje-i-maline/61145/

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja povratnika koji žele da ulažu u gajenje gljiva, posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom za tu oblast magistrom Ivankom Milenković, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da ulaganje u proizvodnju gljiva može da bude isplativ posao.
Gljive su velika grupa raznovrsnih organizama koje čine posebno carstvo živog sveta Mycota, različito od biljaka, ali i od životinja. Određene vrste gljiva ljudi upotrebljavaju kao hranu koristeći njihova plodonosna tela koja sakupljaju u prirodi ili ih uzgajaju. Carstvo gljiva broji milione vrsta i bez njih život bi bio nezamisliv, jer se gajenjem gljiva rešava problem prirodnog otpada: ono što je otpad u jednom procesu proizvodnje, u drugom je sirovina. U svetu se uzgaja svega oko 100 vrsta jestivih gljiva, najviše na Dalekom istoku. Kod nas je ozbiljniji uzgoj samo šampinjona i bukovače i vrlo retko ši takija. Šampinjoni su najpopularnije gajene gljive koje jedino potiču iz Evrope, sve ostale su sa tla Dalekog istoka, pre svega iz Kine.
Prema informaciji Privredne komore Srbije, Republički zavod za statistiku Republike Srbije ne prati proizvodnju pečuraka u zaštićenom prostoru. Na osnovu grube lične procene mr Ivanke Milenković, bazirane na proceni proizvodnje komposta za proizvodnju šampinjona, godišnja proizvodnja u Srbiji, iznosi 3.500-4.000 tona šampinjona. Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u 2017. godini je, zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima, sakupljeno 9.441 tona pečuraka iz prirode, a 2018. godine 9.203 tone, što je tri puta više u odnosu na 2015. godinu, kada je sakupljeno svega 2.896 tona.
U periodu 2015-2019. godina, Republika Srbija je prosečno godišnje izvozila pečuraka u vrednosti od oko 5,2 miliona evra i to na tržišta: Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije. Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode i to: lisičarke sveže i rashlađene, vrganji sveži, rashlađeni i sušeni. Tokom 2017. godine Srbija je samo u Rusku federaciju izvezla 3.647 tona i inkasirala 4,3 miliona evra, najviše izvozom pečurke roda Agaricus. Uvoz pečuraka je neoporedivo manji: Srbija na godišnjem nivou uveze oko 20 t pečuraka. U 2019. godini za uvoz pečuraka je plaćeno više od 70.000 evra. Pečurke roda Agaricus se najviše uvoze iz Hrvatske, dok se lisičarke uvoze iz Bugarske.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da svoju šansu za zasnivanje isplative proizvodnje gljiva, budući i sadašnji proizvođači mogu da uvećaju ako se udruže u zadruge:
„Podaci da je izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza deluje optimistički. Ali, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu u zavisnosti od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima. Na putu do konačnog uspeha i dobre zarade naši domaćini bi trebalo da se udruže u specijalizovane pečurkarske zadruge, u kojima će imati istinsku šansu da gljive prerađuju i malim dopadljivim pakovanjima osvajaju evropsko i svetsko tržište. Samo udruženi će moći lakše i brže da kupe dehidrator, koji će im pomoći da produže rok trajanja šampinjona, biraju kupca i ne zavise od nakupaca i prekupaca.“

Dr Boris Ivančević, savetnik u Prirodnjačkom muzeju Srbije podseća na osamdesete godine 20. veka, kada je tadašnja Jugoslavija bila izvoznik br. 1 sušenih vrganja na svetu, a najveći deo je dolazio upravo iz Srbije - najviše iz južnih, ali i iz drugih oblasti, Šumadije i zapadne Srbije. Najvažnije vrste koje se prikupljaju su: vrganj, lisičarka, nekoliko vrsta mlečica, crna truba i začinska vrsta vilinski klinčić. Postoje i podzemne gljive koje se u Srbiji sve više sakupljaju uz pomoć posebno dresiranih pasa. To su nadaleko čuveni tartufi, koji se mogu proizvoditi na poluveštački način na plantažama sa posebnim sadnicama drveta, čiji se rod može očekivati nakon 8-10 godina. Ipak, naglašava dr Ivančević, prikupljanje gljiva iz prirode u komercijalne svrhe ne može obezbediti egzistenciju poljoprivrednog gazdinstva, prvenstveno zbog variranja u količinama koje se mogu sakupiti različitih godina, kao i variranja njihovih cena.
Da proizvodnja jestivih gljiva u kontrolisanim uslovima, koja nije radno zahtevna delatnost, može da bude isplativa za poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, ilustrije nam mr Ivanka Milenković, visokospecijalizovani stručnjak za gljive, koja je znanje sticala na univerzitetu Vagenigen u Holandiji. Sada je na čelu edukativno-proizvodnog centra „Eko fungi“ u Padinskoj skeli, koji svake godine poseti 30-ak studenata iz celog sveta, najviše iz: Japana, Tajvana, Kanade, Afrike, zemalja EU – Holandije, Belgije, Grčke, Hrvatske... Studenti dolaze da vide skladan spoj niskobudžetnih tehničkih i tehnoloških rešenja uz visoku primenu znanja, koji u zaokruženom procesu proizvodnje, počev od komposta do dehridriranih šampinjona, daje kvalitet i donosi zaradu. O tome svedoči organska proizvodnja oko 100 tona sirovih šampinjona godišnje (na oko 1.700 m2 sa ukupno 12 zaposlenih) i 30 tona bukovače, od čega se proizvede 8-10 t dehidriranih šampinjona i oko 2 t bukovače. I sve se to izveze u Dansku i Belgiju, a očekuje se izvoz u Kuvajt i Veliku Britaniju.
Prema rečima mr Milenković, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji u postojećem prostoru može da ima održivu proizvodnju šampinjona na površini od najmanje 400 kvadrata (radi obezbeđenja 4 gajne jedinice od po 100 m2) za šta je neophodno uložiti oko 67.000 evra. Od toga oko 16.000 evra je potrebno investirati u sisteme za ventilaciju i klimatizaciju, koji moraju da budu instalirani na jednom mestu, zatim oko 10.000 evra u stalaže (čija visina zavisi od visine objekta, a obično se kreće 3-4 nivoa) i oko 4.000 evra za izolaciju, osvetljenje i sitne građevinske radove – čime ukupna investicija za opremanje objekta iznosi oko 30.000 evra. Na to treba dodati i varijabilne troškove: za obezbeđivanje neophodnih 200 tona komposta godišnje potrebno je uložiti još oko 20.000 evra, čime ulaganja prve godine dostižu oko 50.000 evra. Još 17.000 evra neophodno je za kupovinu 80 m3 pokrivke, električnu energiju, vodu i rad četiri radnika. Na primeru poljoprivrednog gazdinstva članovi gazdinstva umesto za mesečnu plate rade za zajedničku dobit na kraju poslovne godine. Za kupovinu dehidratora neophodno je uložiti još 30.000 evra.
Od 400 m2, u pet turnusa godišnje koji se obnavljaju na 2-2,5 meseca, može se očekivati godišnja proizvodnja oko 40 tona šampinjona. Domaćinstvo svoj optimalni model poslovanja može naći ako šampinjon prodaje samostalno na zelenim pijacama ili maloprodajama, čime može da ostvari cenu od oko 1,8 evra za kilogram (veću cenu za oko 0,5 evra/kg u odnosu na veleprodajne). Prema rečima mr Ivanke Milenković realno je očekivati vraćanje uloženog za oko tri godine.
Prema kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP) koju nam je dostavio direktor te ustanove prof. dr Jonel Subić, varijabilni troškovi u proizvodnji šampinjona iznose 19,79 evra/m2, dok su ukupni prihodi 41,38 evra/m2. Bruto zarada je 21,59 evra/m2, što na površini od 400 m2 iznosi 8.636 evra. Za podrumsko gajenje šampinjona na 250 m2 gde je angažovan rad dva člana gazdinstva, potrebno je uložiti 19.780 evra, godišnja bruto dobit iznosi 21.827 evra (bruto dobit po 1 evru uloženog kapitala je 1,10 evra), a rok vraćanja kapitala: 1 godina i dva meseca. Prema kalkulaciji IEP, investiciono ulaganje u program uzgajanja bukovače u plasteniku na 100 m2 neophodno je uložiti 2.538 evra, godišnja bruto dobit je 1.269 evra (bruto dobit po 1 evru uloženog kapitala: 0,50 e), a uloženi kapital se vraća za dve godine i jedan mesec.

Akademik Dragan Škorić izražava zadovoljstvo što je edukativno-proizvodni centar „Eko fungi“ uspostavio saradnju sa Fondom UN na univerzitetu u Tokiju i da je to dobar primer spoja nauke i prakse za sadašnje i buduće odgajivače gljiva. Posebno naglašava značaj organske proizvodnje i činjenicu da je isplativo prerađivati gljive, a ne prodavati ih sirove.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u proizvodnju gljiva, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovane zadruge za gajenje gljiva, koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim pečurkarskim proizvodnim centrima, uz savete o tome kako se udružiti u zadrugu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ove godine prolećni usevi u Srbiji zasejani su na oko dva miliona hektara, gotovo polovina je pripala kukuruzu. Dugotrajnoj suši usevi za sada odolevaju, kao i gradu koji je tokom vikenda padao u Srednjem Banatu. Imaju li ratari razloga da strahuju za ovogodišnji rod i šta na sve to kaže struka?Marko Renovica, mladi poljoprivredni proizvođač i agronom, u društvu stručnjaka Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin obišao je svoje njive. Ovoga proleća zasejao je oko 250 hektara, najviše kukuruza i šećerne repe."Usevi u ovom momentu izgledaju dobro i reklo bi se i više nego dobro, ali zabrinuti smo zbog sušne zime i sušnog proleća koje je za nama i nadamo se da će u nastavku godine biti nadoknade padavina inače imaćemo popriličan podbačaj prinosa", kaže Renovica.

Jedan je od retkih Banaćana koji još uvek tradicionalno gaji šećernu repu.

"Šećerna repa po svojoj biologiji je otpornija od nekih drugih useva na nedostatak vlage i ona je jedna od izdržljivijih biljaka i za sada usevi izgledaju fantastično", dodao je Renovica.

U kojoj meri česte promene vremena praćene kratkokrajnim pljuskovima i dosta niskim temperaturama za ovo doba godine utiču na useve i u kojoj meri je grad pričinio štetu?

"Što se tiče poljoprivrednika zaštita se već privodi kraju. Ono što ostaje sada je nega useva, međuredno kultiviranje i svakako da se nadamo ako možemo da poželimo one lepe lagane kiše bez vremenskih nepogoda", navodi Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

"Grad koji pao pre nekoliko dana veličine lešnika u trajanju nekih dvadesetak minuta naneo je male, minimalne štete, samo su iskrzani listovi s obzirom da su usevi sada najotporniji i najbolje će se regenerisati, štete nisu nekog većeg obima", objašnjava Rajačićeva.

Prema mišljenju poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka, u ovom trenutku još uvek nedostaje minimalno pedeset litara kiše po kvadratnom metru.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3973346/usevi-ratari-kisa-grad.html

Dok komisije procenjuju konačnu štetu od poslednjeg nevremena koje je zadesilo pojedine krajeve Srbije, već sada je jasno da je za jedan deo poljoprivrednika ovogodišnja berba već sada završena.

Kako prenose lokalni mediji, grad veličine oraha uništio je povrće, maline, kupine, šljive... Najviše su stradali područja Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovac, Trstenika, okolina Kraljeva i Kosovsko Pomoravlje.

Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata.

Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je, prema poslednjim podacima, osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Ova informacija potvrđena nam je i u Udruženju osiguravača Srbije.

„To je malo, trebalo bi da bude više od 50 procenata jer bi u tom slučaju, uz veću obuhvaćenost, i premije mogle da budu niže”, smatra on. Država je prošle godine podigla podsticaje, to jest učešće u osiguranju u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 procenata. Ova mera dala je neke, ali još ne i značajnije rezultate. Većina opština iz lokalnih budžeta takođe dodatno podstiče poljoprivrednike da se osiguraju. Otpor proizvođača i dalje postoji iako je trošak osiguranja, prema analizi stručnjaka, minimalan – od 1,5 do tri odsto od ukupnih troškova koje proizvođači imaju.

„Taj trošak je zaista beznačajan u odnosu na ono šta se gubi ako dođe do grada ili oluje. Trošak je srazmerno mali”, ističe Žarković.

Niz je opravdanja koje poljoprivrednici navode kada govore zbog čega ne žele da plaćaju osiguranje. Neki su imali loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ali je činjenica da u našem agraru preovlađuju mala gazdinstva sa posedima do dva hektara. Kao takva, navode stručnjaci, ona su teško održiva i ne mogu da budu konkurentna sa cenama, što utiče i na njihove prihode. To ima i direktan uticaj na manju tražnju za ovim vidom osiguranja. Šta su osnovni razlozi?

„Najpre je to neznanje, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Neki od početka imaju odbojan stav prema osiguranju. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se rešavaju štete. Ali tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a ne znaju pod kojim uslovima”, smatra Žarković i dodaje da je treći važan razlog to što se državni podsticaji za osiguranje daju samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Mnogi ljudi, uz svoj posao, proizvode i hranu, a da nisu prijavljeni. Zašto se i njima ne da pomoć. To bi sigurno povećalo nivo zaštite”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, godinama se u Srbiji iznose predlozi za uvođenje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, ali ne za male proizvođače, već one koji imaju prijavljena gazdinstva i koji rade na veliko i dobijaju pomoć od države. Ako ti država pomaže, ističe, onda se moraš osigurati. Ovo pitanje je šaroliko rešeno u EU, ali u našem okruženju ima zemalja gde osiguranje jeste uslov za dobijanje subvencija. Različita su rešenja, a u Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude uvedeno neko poluobavezno osiguranje.

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatraju – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se odlučuje minimalan broj poljoprivrednika jer uvećavaju krajnji iznos premija. Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda. Poljoprivrednici ipak često ističu da osiguravači ne daju dovoljno paketa osiguranja.

Profesor Nebojša Žarković, međutim, kaže da su osiguravajuće kuće poslednjih godina dale neke novine. Recimo, ponuđeno je i osiguranje od suše. Prema njegovoj oceni, ponuda je u Srbiji dosta dobra.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/454662/Poljoprivrednici-i-dalje-izbegavaju-da-placaju-osiguranje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31