Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su niske temperature krajem januara oštetile neke sorte kajsija u Srbiji koje su rano procvetale, ali da ako više ne bude mrazeva, to neće značajnije uticati na ukupan rod tog voća.

- Najviše je oštećena kajsija novosadska rodna, čak do 68%, ne samo u ravnici već i na nadmorskoj visini do 290 metara - rekao je Keserović za Betu.

Dodao je da je pre dvadesetak godina kajsija, kao i ove godine, rano cvetala, krajem februara, a da će se konačna šteta videti za mesec-dva u zavisnosti od toga da li će se u martu ponoviti niske temperatura, kako je najavljeno.

On je rekao da je mraz oštetio i sortu kajsije novosadska 4 , ali u manjoj meri, do 14%.

Najveće štete od mraza nastaju, prema njegovim rečima, u fazi kada voće cveta ili precvetava, a ako se ponove niske temperature u fazi kada odmakne formiranje plodova voće je otpornije.

Prosečan rod kajsija nekoliko poslednjih godina je, prema njegovim rečima, od 25.000 do 30.000 tona, a ako ne bude mrazeva po prognozama rod bi ove godine mogao biti od 35.000 do 40.000 tona.

Keserović je podsetio da su prošle godine od mraza u trećoj dekadi marta izmrzle kajsije, breskve i trešnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3185465/mraz-ostetio-kajsije-rod-bi-ove-godine-mogao-biti-od-35000-do

Dovoljne količine vlage u vreme setve, dovoljno zimske vlage i blaga zima razlog su što poljoprivrednici mogu biti zadovoljni stanjem ozimih useva i posle perioda u kome su najniže temperature bile oko -12 stepeni.
“Mraz koji je bio pre nekoliko dana možemo kazati bio je dobar za pšenicu. Čak je moglo mraza biti i nekoliko dana duže da ne bi krenula vegetacija”, kaže Robert Bujak, poljoprivrednik iz Kupusine.“Pšenica je u zimu ušla u dobroj kondiciji. Najniže temperatrure sada su bile -11, -12 stepeni, ali to nisu problematične temperature, a i snega je bilo 3, 4 centimetra”, kaže Zoran Boca, savetodavac PSS Sombor.

Ono što poljoprivrednike sada čeka je prihrana pšenice, a taj posao trebalo bi početi u fenruaru.

“Neki su počeli već bacanje veštaka, a mi ćemo čekati sredinu februara. Deo veštaka smo pripremili, a deo kaparisali”, kaže Bujak.

Usevi posejani u prvim rokovima steve su prilično izrasli i mislim da su već potrošili najveći deo azota. Zato se već početkom februara može razmišljati o prihrani. Kasnije sejani usevi nisu potrošli rezerve i kod njih je prihranu dovoljno početi polovinom februara«, kaže Boca.

Preporuka je da se pre izlaska na njivu uradi analiza zemljušta. Poljoprivrena stručna služba analizu na svoijim oglednim poljima je uradila, a rezultati pokazuju da se azot spustio u drugi sloj.

Pojava bolesti na usevima je sporadična i ratari već znaju zaštita se može uraditi tek na proleće.

“Uočili smo prisustvo septorije na oko 30 posto biljaka i rđu na pojedinačnim biljka. Kod ozimog ječma imamo mrežastu pegavost na 30 posto biljaka, sočivastu pegavost na pet posto i rđe na pojedinačnim biljkama. Biljke su u fazi mirovanja i kada krene vegetacija radiće se zaštita. Poljoprivrednicima preporučujem da pregledaju useve zbog pojave glodara”, kaže Mirjana Zorić, savetodavac PSS Sombor

Na području Poljoprivredne stručne službe Sombor pšenicim je zasejano nešto više od 26.000 hektara, ozimim ječnim 4.500 hektara i uljanom repicom manje od 2.000 hektara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-stanjem-ozimih-useva-u-somborskom-ataru_1200394.html

Pšenica i ječam koji su u Pčinjskom okrugu jesenas zasejani na oko 11.000 hektara spremno su ušli u period zimskog mirovanja i nalaze se u dobrom stanju. Na pojedinim zasejanim njivama se, međutim, osim razlike u porastu žitarica vidi i pojava žutila do koje je došlo usled neadekvatne mineralne ishrane što će iznuriti biljke i potrošiti im korisne rezerve hrane neophodne za zimu, a što što će se u žetvi odraziti i na smanjenje prinosa.

Otuda poljoprivredni stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe preporučuju ratarima da primene kvalitetniju prihranu ( folijarna prihrana fosforom i kalijumom i nekim mikroelemetima) i eventualno po potrebi urade drljanje na proleće koje ima za cilj adekvatno unošenje azota u zemljište i popravku – vodno vazdušnog režima zemljišta.

“Startno đubrenje fosforom i kalijumom i u manjoj meri azotom, ne može zameniti ni dupla doza azota na proleće, što mnogi proizvođači zagovaraju u prolećnoj prihrani. Nesrazmerana i neizbalansirana mineralna ishrana, drugim rečima, veća primena azota u proleće na ime izostanka jesenjeg đubrenja prouzrokuje probleme u toku vegetacije kao što je osetljivost na bolest poleganja i druge stresne situacije“, ističe Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi.Ona naglašava da ratari moraju da znaju da usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenjavanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna. Na našim tipovima zemljišta deo N unosi se u jesen pre osnovne obrade zemljišta. Ovako unet N se delimično koristi u toku jesenjeg dela vegetacije žita. Drugi deo N unosi se krajem zime, tokom februara i marta u vidu prihranjivanja, pri čemu unošenje N treba okončati do faze vlatanja. Pre svega bi trebalo uraditi analizu N – Min metodom na osnovu koje se mogu utvrditi potrebne količine azota za pravilan rast i razvoj, odnosno zadovoljavajuće prinose.

Lazović Đoković poručuje ratarima da prihranjivanje pšenice obavezno urade u dva navrata. Prvo posle zimskog mirovanja, a drugo na početku izduživanja stabala (vlatanja).

“Prilikom prihranjivanja ratari treba da koriste KAN, a ne UREU jer je oko 60 % procenata našeg zemljišta fiziološki kiselo. Na neutralim zemljištima može da se koristi UREA, ali samo u prvoj prihrani ukoliko se koristi više od 60 kg/ha čistog azota, a drugoj da koriste KAN ili neko drugo amonijum nitratno đubrivo.Orijentacione Količine azotnih đubriva na nekom srednje plodnom zemljištu bi bile oko 250 do 300 kilograma KAN-a po hektaru. Pravi efekat prihranjivanja postiže se kada u roku od sedam dana od prihranjivanja padne oko 10 litara kiše“, podvlači na kraju Lazović Đoković.

Izvor:https://jugmedia.rs/dupla-doza-azota-ne-moze-zameniti-startno-djubrenje-psenice/

Jesenja setva pšenice u Srbiji okončana je pre nekoliko dana na nešto više od 600.000 hektara, a usevi su u dobrom stanju, rečeno je Tanjugu u Udruženja "Žita Srbije".
"U jednom delu centralne Srbije bilo je više kašnjenja sa setvom zbog kiše i zakasnelog skidanja kukuruza, ali ne može se reći da smo posebno odocnili ako se ima u vidu da se kod nas seje tokom celog novembra", kaže Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije".
Napominje da su generalno usevi u dobrom stanju i da bi poljoprivrednici trebalo da budu zadovoljni, "jer smo imali stevu koja je bila jeftinija nego prethodnih godina, a opet pšenica na njivama izgleda lepo".
Saković je dodao kako izvoz pšenice i brašna i dalje ide usporeno, jer je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom.
Precizirao je da se kilogram pšenice u Srbiji plaća 21 dinar do 21,50 dinara, dok je izvozna cena od 20,50 do 21 dinar.
"Procenili smo da od ovogodišnje žetve možemo da izvezemo oko 1,3 miliona tona, ali je i ovako milimalna razlika dovoljna da izvoz ide usporeno. Mesečno se izveze svega do 35.000 tona pšenice i do 10.000 tona brašna", naveo je Saković.
Takođe, razlozi su to što je žetva bila dobra, država je zbog epidemije odložila neke finasijske obaveze poljoprivrednika, a samim proizvođačima trenutno nije neophodan novac, pa čekaju bolju cenu.
To uvek nosi rizik, jer niko ne može da garantuje cenu koja može i da padne, upozorio je Saković.

Izvor: Tanjug

Urednik "Agrobiznis magazina" i stručnjak za poljoprivredu Goran Đaković kaže za RTS da su se poljoprivrednici veoma brzo prilagodili poslovanju u vreme epidemije, a da će naredna godina biti najbolja za njih, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije.Goran Đaković podseća da je na popčetku epidemije, već u aprilu, formirana elektronska platforma na kojoj su registrovana poljoprivredna gazdinstva mogla da daju svoju ponudu."Pošto sam proizvođač jagoda, imam iskustvo da sve što smo imali proletos, prodali smo bukvalno sa kućnog praga. Da smo imali, prodali bismo i pet puta više. Kako se situacija razvijala, tržište se relaksiralo i rešavao se problem plasmana proizvoda", ističe Đaković.

Smatra da poljoprivredni proizvođači danas sasvim solidno i lepo plasiraju svoje proizvode.

"Bilo je problema oko organizacije proizvodnje. Morali su da dobiju dozvolu da bi se kretali. Kada je u pitanju povrtarstvo, problem su bile zatvorene pijace, ali posle je sve to živnulo", kaže Đaković.

Ističe da je veoma dobro što se u ovom periodu izgradio odnos između potrošača i proizvođača. Savetuje da se potrošači raspitaju za dobre poljoprivredne proizvođače i uspostave direktan kontakt.U toku je berba jabuka, a Goran Đaković kaže da Srbija 80 odsto svojih jabuka izvozi u Rusiju.

"To jeste dobro, ali nije dobro imati samo jednog kupca. Treba nam više tržišta. Sada otvaramo tržište Indije. Prva količina jabuka je otišla u Indiju", priča Đaković.

Naglašava da je Indija veliki svetski proizvođač jabuka, ali da je uvozi, kao što radi i Srbija.

"Jabuka ne može da bude sveža cele godine. Možemo da je čuvamo od septembra i oktobra, kada je beremo, sve do aprila, ali imamo period od aprila do juna kada nemamo svoje jabuke. Ne možemo ih večno čuvati", objašnjava Đaković.

Kaže da se još čekaju rezultati izvoza u Indiju, jer su jabuka tek negde na pola puta do odredišta.

"Prošle godine smo imali nešto nižu cenu i probleme sa izvozom u Rusiju jer je bila smanjena potražnja. Ove godine je mnogo bolja situacija i mnogo je bolja cena. Nadamo se da će tako i ostati", navodi Đaković.Mladima koji žele da se bave poljoprivredom, Goran Đaković preporučuje da prvo iznajme kuću na selu, ako nemaju svoju.

"Živite tamo tri, četiri meseca, što kažu pojedite kilogram soli sa svojom porodicom i vidite da li ste za takav život. Od poslovnih ideja, voćarstvo je interesantno - jabuka, ali ako imate više novca i borovnica. Ako imate malo vremena da radite, a višak novca - to je lešnik, ako nemate uopšte vremena, onda orah", savetuje Đaković.

Ističe da je ratarstvo namenjeno za one koji imaju veće površine za proizvodnju, a da se u povrtarstvu pokazalo da se u poslednjih pet godina najviše isplati proizvodnja paprike i paradajza, a najmanje lubenice i kupusa.

Đaković očekuje da će naredna godina biti najbolja za poljoprivrednike, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije u poljoprivredi.

"Dolazi nam 50 miliona dolara od Svetske banke. Negde na proleće treba da počne taj projekat, gde će i mali i veliki poljoprivrednici avansno dobijati novac. Bespovratno i avansno će dobiti 50 odsto investicije, 40 odsto će finansirati banka, a 10 je njihovo učešće. Mislim da nikad nije bilo moguće dobiti povoljnije uslove", kaže Goran Đaković.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4117123/goran-djakovic-poljoprivreda-investicije-najbolja-godina.html

Sadnja voćaka u određenim zasadima, ili pojedinačnim mestima obavlja se radi njihovog višegodišnjeg razvoja i rodnosti. Međutim, postoje slučajevi zbog kojih je potrebno uklanjanje ili premeštanje postavljenih voćki na drugo mesto. Često se takva stabla ili biljke poseku, u ne znanju njihovog vlasnika da je moguće i starije stablo presaditi tako da ono nastavi da donosi rod. Ipak, mora se imati u vidu da mlađa stabla bolje podnose presađivanje, prijem na novom mestu, brže se obnavljaju i lakše obnavljaju svoju rodnost.
Jabučaste vrste mnogo bolje podnose presađivanje, tako da, na primer jabuke, kruške, dunje, kao i orah i leska sa dobrom perspektivom mogu se presaditi do 15 godina starosti, dok kod koštičavih vrsta rizik od obnavljanja je veći, a praksa je pokazala da se sa uspehom mogu presaditi do 10 godina starosti. Generalno, ukoliko je nužno, najbolje je stablo presaditi do 7-8 godine starosti. Vreme za ovaj posao je tokom mirovanja vegetacije, a najbolje je, kalendarski,
od kraja novembra do aprila, uz uslov da nema mrazeva u tom lokalitetu. Obično se praktikuje u periodu zimskog mirovanja voćaka, ali u koliko se planira u proleće, važno ga je obaviti što ranije.
Preporučuje se da jamu za presađivanje stare voćke trebalo bi iskopati ranije i to, u koliko presađivanje vršimo u proleće jamu kopati u kasnu jesen ili početak zime, dok za jesenje i zimsko presađivanje ove radove obaviti u leto. Važno je da jama bude dovoljno duboka i široka ( bar za dva-desetak cm veća od korena stabla koji se presađuje). Ponekad je ona i oko 2 metra široka, a duboka 60 do 70 cm. Prilikom kopanja rupe odvaja se gornji sloj zemlje, obično prvi ašov na jednu stranu, a ostala zemlja na drugu. Pri sadnji zemlja se vraća obrnutim postupkom – prvo površinski sloj, a zatim ostala zemlja.
Kod vađenja stabla, mora se posebno paziti. U krugu ili kvadratu oko voćke kopa se rov ( jarak) čija širina trebalo bi da bude 20 do 30 cm, a dubina po potrebi, zavisno od veličine stable, odnosno korena. Sve žile, na koje se naiđe pri tome pažljivo i ravno se preseku. Sa porastom dubine jarka sve se više podkopava voćka, pri čemu se vodi računa da se na žilama zadrži zemlja.
Sa ovako potkopanom voćkom, koren sa zemljom trebalo bi obložiti čvršćim materijalom, ili daskama, da bi se grumen zemlje zadržao na žilama.Tako pripremljeno stablo može se prenositi na kraćim rastojanjima, ali i na udaljenost od više kilometara, uz izbegavanje previše toplog i sunčanog vremena, da ne bi došlo do isušivanja korena. Nešto starije i razvijenije voćke trebalo bi da imaju veći grumen zemlje. Neposredno pre stavljanja stabla na novo mesto osvežiti preseke na žilama korena debljim od 2cm, zagladiti ih oštrim nožem i dezinfikovati rastvorom plavog kamena. Postaviti voćku u nov jamić na istoj dubini na kojoj je rasla, uz rasturanje 2 do 3 kg NPK đubriva, sa smanjenim procentom azota.
Koren odgovarajuće zatrpati zemljom, a šupljine do žila ispuniti sitnom, plodnom zemljom, uz mešanje sa dobro zgorelim stajnjakom, a sve što bolje sabiti do korena, da bi se obezbedila stabilnost i lakši prijem stabla ( zato je korisno i pričvrstiti stablo za postavljen kolac). Nakon obavljene sadnje obilno voćku zaliti vodom. Pre kretanja vegetacije, rano u prolećeobaviti oštru rezidbu na presađenom stablu, uz premazivanje preseka kalemarskim voskom. Primenjuje se radikalnije skraćivanje svih grana krošnje, ali uz nastojanje da kruna zadrži prvobitni oblik.
Za voćku na novom mestu, koja je preživela stres i promenu sredine, moramo obezbediti dobru negu- uredno okopavanje, prihranu početkom i krajem
proleća, navodnjavanje pre nego što se osete tragovi suše, kao i adekvatnu zaštitu od bolesti i štetočina. Takođe, moramo obaviti i zelenu rezidbu, da preterano izbile vodopije i zelene grane ne bi suviše opterećivale krunu i značajno redukovan, skraćen koren, koji ne bi mogao da ishrani dominantniji nadzemni deo stabla.
Osim ovakvih, u većini slučajeva ručnih metoda presađivanja, postoje i specijalne mašine sa radnim telima koje se koriste za sigurnije i lakše vađenje stabala i njihov transport na novo odredište. Odabirom načina koji je moguće primeniti, i primenom stručno i pravovremeno obavljenih svih radnji u ovim pomotehničkim zahvatima ni uspeh u životu presađenih voćaka na novo mesto neće izostati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je za RTS da je bespovratna pomoć poljoprivrednicima značajna, ali da su poljoprivrednicima na raspolaganju i druge mere. Ona sama po sebi nije dovoljna, ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna, istakao je Kovačević.Ministarstvo poljoprivrede predložilo je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na poljoprivrednike početnike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju. Planirane su bespovratne pozajmice od 15.000 evra.Uz to, početnici mogu da računaju i na subvencije, ako započnu posao u poljoprivredi ili prehrambenoj industriji. Kome ovo može da promeniti život, obezbedi posao, donese profit?

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikih promena u poljoprivredi - svedoci smo ulaska informacionih tehnologija, digitalizacije, robotike u poljoprivredi i novih agrotehničkih metoda.

"Svakako da je prvi uslov dobro znanje, drugo što je neophodno - poljiprivreda zahteva visok nivo investicija i druga karakteristika je dug period povrata investicija u poljoprivredi", ukazao je Kovačević.Ako se uzme primer voćarske proizvodnje, nakon zasnivanja zasada - poljoprivredniku će trebati 3-4 godine da sačeka prvi prihod, to je nešto što mora imati u vidu, ne može se brzo povratiti novac, objasnio je Kovačević.Prema njegovim rečima, Srbija prati evropske trendove, i u poslednjoj deceniji došlo je do velikog porasta cene poljoprivrednog zemišta, koja je i preko 10.000 evra po hektaru u Vojvodini.

Govoreći o bespovratnoj pomoći, Kovačević kaže da je ona značajna, i pored te pomoći poljoprivrednicima su na raspolaganju i druge mere - sama po sebi nije dovoljna ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna.Kaže da se radi o tri mere koje su predložene od strane Ministarstva poljoprivrede. Korisnici su mladi poljoprivrednici, obrazovani, žene preduzetnici - to su bespovratne pomoći, ali postoji treća mera pomoći u obezbeđivanju kredita, gde bi Republika Srbija učestovala sa 60 odsto, a poljoprivrednici sa 40 odsto - što bi značajno ubrzalo i olakšalo pristup kreditima.

Široka je namena - za kupovinu mašina, poljoprivrednog zemljišta. Ministarstvo poljoprivrede dugi niz godina pomaže poljoprivrednicima kroz subvencionisane kredite.

"U praksi se pojavljuje situacija da poljoprivrednici često nemaju obezbeđenje, nemaju dovoljno kolaterala i sada sa ovom merom većina tih poljoprivrednika će moći da dođu do krdita", istakao je Kovačević.Grantovi će se odnosti na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

"One mogu biti profitabilne. Ako bi sumirali šta je neophodno da bi te grane donele profit, to su nove tehnologije i znanja, visok nivo investicija, moderna oprema i treći uslov je da budu udruženi pogotovo se to odnosi za male i poljoprivrednike srednje veličine. Tu ne moramo daleko ići po neka pozitivna iskustva, u EU se većina proizvodnje, prerade, prometa se obavlja preko kooperativa", kaže on.Namena nove zakonske regulative, pravilnik koji reguliše preradu malih količina poljoprivrednih proizvoda - je da se olakša registracija prerađivačkih kapaciteta za male proizvođače.

Registrovanje preradnih kapaciteta je često prekomplikovano - potrebna je oprema, objekti, tehnlolozi, što je često neisplativo za male proizvođače.Prema njegovim rečima, ovom regulativom ti uslovi se pojednostavljuju, preneta je pozitivna praksa iz zemalja EU gde su za male proizvođače, za njihov početak odobreni ovakvi pravilnici, kao u Srbiji.

Kaže da je Srbija na putu ka članstvu EU, i na putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što znači da ne možemo očekivati značajne tržišne intervencije od strane države.

"Sami poljoprivrednici imaju mogućnosti da sami utiču na promet. Neophodno je da objedine promet, da se udruže, da zajednički uvedu grupne standarde kvaliteta proizvoda - pokazalo se kao dobro i uticalo na smanjenje tržišnog rizika. Ističemo mogućnost da se proizvodi plasiraju u skopu aktivnosti ruralnog turizma", zaključio je Kovačević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pocetnici-u-poljoprivredi-koliki-je-put-od-subvencija-do-profita/5v5g3tl

U toku je optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice , kojom bi ,kako se očekuje trebalo da bude posejano između 550 i 600 hiljada hektara .U Vojvodini ta ozima strnina gaji se na površini nešto većoj od 300 hiljada hektara. U ataru Turije površine 5.500 hektara ,očekuje se da pšenice bude zasejana na oko 30 odsto obradivih površina .Kakvo je interesovanje za setvu hlebnog zrna i da li poljoprivrednici upotrebljavaju deklarisano seme u proizvodnji? Poljoprivrednici u Turiji počeli su setvu pšenice i kako navode tu biljnu vrstu gaje najviše zbog plodoreda , vodeći pri tome računa da u tehnolgiji proizvodnje primenjuju sve neophodne agrotehničke mere, uz obavezno poštovanje optimačnih agrorokova za setvu hlebnog zrna."Ja se struke pridržavam tako da sam krenuo na vreme , spremio sam na suncokretištu, na kukuruzu na džombi ,tako da tanjirao sam i išao sam tom redukcijom .Posejaću trideset neko jutro pšenice .Koristim deklarisano seme uglavnom strano ali i malo domaće",rekao je Slavko Jojkić,Turija

Miroslav Medurić , ratar iz Turije ove jeseni odlučio je da poseje pšenicu na 6 jutara .

"Nisam prošle godine sejao pšenicu imao sam ječam ,a sada će biti pšenica posejana i koristim deklarisano seme u proizvodnji" kaže Medurić.

Poljoprivrednici iz Turije kažu da država treba da subvencioniše upotrebu deklarisanog semena .

A uz upotrebu deklarisanog semena jedan od osnovnih činilaca uspešne proizvodnje pšenice u vezi je i sa poštovanjem optimalnih setvenih agrorokova, kaže agronom Goran Drobnjak.

" Pšenicu bi trebalo posejati do kraja oktobra to je optimalan agrotehnički rok , a poslednjih godina se pokazalo da najbolje rezultate daje ta neka setva u drugoj dekadi oktobra" potvrdio je Drobnjak.

Inače prošle agronomske godine pšenicom je bilo posejano kako se procenjuje preko 589.000 ha, ostvaren je prinos od oko 5 tona po hektaru i ukupna proizvodnja, od oko 2,97 miliona tona hlebnog zrna.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/optimalno-vreme-za-setvu-psenice_1169129.html

U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

– Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita – piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26 odsto manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

– Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 – navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

– Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... – ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

– Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu – rekao je za naš list profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50 odsto nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460324/Kvalitet-domaceg-zita-je-neophodno-sto-pre-poboljsati

Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31