Mašinska muža je danas sve više zastupljena na poljoprivrednim gazdinstvima, s obzirom da predstavlja jedan od glavnih vidova modernog mlekarstva. Pogrešno obavljena muža, loše se odražava na kvalitet mleka, zdravlje krava, ispravnost aparata za mužu, kao i ekonomičnost proizvodnje. Stručna primena muznih aparata jedan je od osnovih preduslova za njihovo dobro funkcionisanje. Svi delovi aparata zahtevaju održavanje i kontrolu, kako bi bili postavljeni na pravo mesto. Pogrešna primena aparata za mužu, može izazvati oštećenje vimena, koje u velikoj meri utiče na smanjenje količine i kvaliteta mleka.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.

 

Kako se ponašati na pašnjacima gde ima krava?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2868-kako-se-ponasati-na-pasnjacima-gde-ima-krava

 

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će, kao dodatna podrška proizvođačima mleka, u najkraćem roku biti isplaćene premije za mleko. On je najavio i da će od novembra nemačka kompanija Tenis početi da gradi farmu svinja i klanicu u Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju tog ministarstva, isplata premija po hitnom postupku izvršiće se kako bi proizvođači bili zaštićeni zbog oscilacija na tržištu.

Nedimović se sastao sa proizvođačima mleka i predstavnicima najvećih mlekara na teritoriji Srbije sa kojima je razgovarao o aktuelnim problemima u pogledu cene mleka na tržištu, kao i programima podrške kako stočarskom, tako i mlekarskom sektoru.

Izvor: www.blic.rs

Nemački kralj mesa Klemens Tenis dobio je zeleno svetlo od lokalne samouprave grada Zrenjanina za zakup 2.420 hektara državnog obradivog zemljišta koje će koristiti u narednih 30 godina, saznaje “Blic”.

Ovakvu odluku donela je nadležna komisija, a uskoro bi trebalo i Skupština grada da je verifikuje. Doduše, to je samo jedan od pet zahteva poznatog nemačkog investitora, koliko ih je podneo, kako bi došao do 10.000 hektara srpskog obradivog zemljišta koje mu je potrebno da bi uzgajao svinje i klaničnu industriju, za šta je planirao da uloži 300 miliona evra. Zakup prvih hektara su znak su da su ova ulaganja izvesna, odnosno da nije odustao od investicije u Srbiji, a ukoliko mu se bude odobrilo sve što je tražio, izvesno je da će ući u top pet srpskih zemljoposednika. Ono što je takođe izvesno to je da će Tenis u ataru grada Zrenjanina, na dodeljenih 2.420 hektara, udariti i kamen temeljac za svoju prvu farmu svinja u Srbiji.

Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da se ovom odlukom otvaraju vrata za veliku investiciju u Srbiji, koja bi narednih godina postala značajan uzgajivač i prerađivač svinjskog mesa u Evropi.

- Zrenjanin je prva lokacija koja je odobrena Tenisu. To je vrlo značajno jer je Tenis planirao da upravo tamo i postavi kamen temeljac za izgradnju prve dve farme u Srbiji. On je zbog dobre infrastrukture, kvaliteta zemljišta, ali i kadra koji bi mogao da odgovori njegovim standardima, targetirao Zrenjanin i okolinu kao mesto za početak svog biznisa. Za tu lokaciju je definisao i okvire biznis plana na osnovu kojih mu je Komisija za zakup zemljišta dala u najam državno zemljište - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je izvesno da će narednih dana i preostale četiri lokalne samouprave, gde je aplicirao, doneti odluku o zakupu državnog zemljišta.

- Mislim da je gotovo izvesno da će sledeće nedelje to uraditi i Kikinda jer je i tamo sve u završnoj fazi da se Tenisu odobri zakup u narednih 30 godina oko 3.000 hektara obradivog zemljišta. Sve u svemu, izvesno je da će Tenisu biti na lokalu rešeni uskoro svi zahtevi, pa je logično da se do kraja godine konkretizuju uslovi i dinamika prve faze ulaganja u Srbiju koja podrazumeva tov i preradu oko 700.000 svinja. Narednih godina trebalo bi da se dođe i do sume od četiri miliona. Ipak, odluke lokalaca treba da prođu i kroz ruke Republičke komisije za zakup, na čijem je čelu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović - kaže naš izvor.

Izvor: www.blic.rs

U većini zemalja sa razvijenom poljoprivredom, a naročito sa razvijenim stočarstvom, farmeri koriste pregonske pašnjake za napasanje svoga stada tokom vegetacionog perioda biljke (april- novembar). Za ovakve pašnjake koriste se najčešće sejani travnjaci koji su otporni na čupanje i gaženje prilikom paše. Poznato je da prilikom napasanja, životinje kidaju travu do zemlje i tom prilikom mogu iščupati korenov sistem biljke. Zbog toga se koriste one biljne vrste koje su otporne na čupanje i gaženje, kako bi se travnjaci više godina koristili.

Kada smo zasnovali dovoljno zemljišne površine kvalitetnom travom, neophodno je taj prostor ograditi. Ograde koje se koriste za ove prilike mogu biti: stabilne - one koje se ne premeštaju sa jednog mesta na drugo i pokretne, koje se premeštaju sa jednog mesta na drugo u zavisnosti od visine narasle trave. Kroz ovu, po pravilu žičanu, ogradu propušta se struja niskog napona, tako da životinja koja dođe u kontakt sa žicom pod naponom, oseti strujni udar koji ne ostavlja nikakve posledice po životinju. Ograde mogu biti u vidu žičane mreže od dva ili jednog reda žice, postavljene na različitu visinu, u zavisnosti od toga koja vrsta životinja se napasa na tom pašnjaku. Kao izvor struje za ovu električnu ogradu najčešće se koriste akumulatori.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

Imajući u vidu efekat i značaj subvencija u oblasti poljoprivrede za registrovane poljoprivredne proizvođače, Sekretarijat za privredu je i u ovoj godini nastavio sa merama dodele podsticajnih sredstava u oblasti stočarstva.

Vršilac dužnosti sekretara za privredu Milinko  Veličković podsetio je da je ove godine sekretarijat obezbedio 120 miliona dinara za pomoć poljoprivrednim proizvođačima u vidu subvencija.

Sproveli smo postupak dodele podsticajnih sredstava u oblasti stočarstva za nabavku steone junice simentalske rase. Ovaj projekat se uspešno sprovodi i naišao je na veliko interesovanje i odobravanje poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Beograda, jer je Grad Beograd  dodelio bespovratna sredstva u iznosu od 80 odsto cene nabavke steone junice simentalske rase. Maksimalan iznos podsticajnih sredstava po korisniku je 300.000,00 dinara – naglasio je Veličković.

Sekretarijat za privredu danas je zaključio ugovore o isplati podsticajnih sredstava u oblasti stočarstva na teritoriji grada Beograda sa 84 korisnika podsticajnih sredstava.

Izvor:www.naslovi.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je za N1 da, posle nedavnog vraćanja skoro 14 tona junetine iz Rusije, izvoz mesa u tu zemlju je 24. maja dozvoljen i „potpuno otvoren“.

Tone mesa koje su vraćene u Srbiju su posledica, kako je objasnio, greške koju je napravio izvoznik.

Kako je naveo, pojedinačnih problema sa Rusijom je bilo prethodnih godina, ali Srbija radi na popravljanju kvaliteta.

„Svaka kompanija odgovara od trenutka otpreme iz Srbije, do mesta isporuke, i roba izađe bezbedno“, kazao je on i dodao da je zbog dugog puta moguće „svašta da se desi“.

„Sve je usaglašeno sa Rusijom, i za prvih pet meseci 2017. izvoz je povećan“, dodao je Nedimović.

Nedimović je rekao, povodom dolaska kompanije Tenis u Srbiju, da će se za desetak dana znati da li će tom proizvođaču mesa biti odobren zakup zemljišta na pet lokacija u zemlji.

Govoreći o dolasku kompanije za preradu mesa „Tenis“, Nedimović je rekao da je taj nemački proizvođač aplicirao na javni poziv za zakup zemljišta na 30 godina, čija je analiza u toku, a da će za deset dana biti poznati njeni rezultati.

Tenis je, dodao je, podneo pet zahteva, za preko deset hiljada hektara u pet različitih lokalnih samouprava. Lokacije koje su im posebno interesante su Kikinda i Zrenjanin, rekao je ministar.

„Tenis je kompanja koja ima na raspolaganju tržište od šest hiljada kilometara, a dolazi u Srbiju i donosi tehnnologiju i genetiku. Mi nemamo dovoljnu količinu prasadi na Srbiji, sa njihovom tehnologijom imaćemo dovoljno materijala, i razvijati klaničnu industiju“, kazao je Nedimović gostujući u Pressingu.

Nedimović je rekao da je prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu neće biti dozvoljena potpuna liberalizacija prodaje zemljišta i da će za strance biti zaustavljena.

On je najavio da će se zakon o poljoprivrednom zemljištu menjati jer Srbija nije imala isti status kako i druge zemlje koje su pregovarale.

„Jedini smo pristali na liberalizaciju, ali nismo bile spremni, restitucija nije gotova, i kako onda da liberalizujemo.. napraviće prelazni period dok ne budemo sigurni i na drugačiji način rešavamo to. Izmenićemo zakon i nećemo pustiti potupnu liberalizaciju zemljišta“, rekao je ministar.

Izvor: www.naslovi.net

Ministarstva poljoprivrede u Albaniji i Hrvatskoj su pre tri dana naložila povlačenje pilećeg smrznutog filea iz Brazila, jer su rezultati njihovih kontrola pokazali da to meso ima salmonelu koja je opasna po zdravlje.

Poslednja pošiljka piletine iz Brazila u Crnu Goru ušla je pre 20 dana i to se meso koristi u restoranima brze hrane, proizvodnji prerađevina od mesa, a u manjem obimu i u maloprodaji, kazala je veterinarska inspektorka Mirjana Drašković.

Drašković je naglasila kako ona od novembra prošle godine upozorava na opasnost uvoza tog mesa iz Brazila.

Kako je rekla, bez obzira na to, pre dvadesetak dana u Luku Bar stiglo je čak devet kontejnera sa, tvrdi ona, opasnim mesom iz te zemlje.

„Toliko sam se borila da se to meso ne uvozi, ali sve je bilo uzalud. To meso se nalazi na našem tržištu, a u sezoni će ga biti još, jer Uprava za bezbednost hrane daje dozvolu da to meso uđe u zemlju i ja ne mogu uraditi ništa da to promenim“, pojasnila je Drašković za Pobjedu.

Kako je kazala, države u regionu pooštrile su kontrolu, ali ne i Crna Gora.

Drašković je, kako je navela, očekivala da će nakon „brazilske afere“ crnogorska Uprava za bezbednost hrane zabraniti uvoz mesa iz te zemlje.

„U Albaniji i drugim zemljama verovatno se ulaže u jačanje laboratorija, a propisi se usaglašavaju sa evropskim standardima“, rekla je ona.

Kako je navela, salmonela je opasna, jer može da izazove trovanje kod čoveka.

Izvor: www.naslovi.net

To ipak nećemo saznati brzo jer je za oporavak te grane poljoprivrede neophodan dug period. Mnogo više zalaganja i nadasve značajniji budžet, tvrde agrarni analitičari. Ono što zabrinjava jeste činjenica da nam je stočni fond na nivou od pre sedam decenija.

Činjenicu da Kina otvaranjem svog tržišta stvara preduslove za veće investiranje u srpsko stočarstvo, poljoprivrednici pozdravljaju.

"Potražnja za jagnjećim mesom je sve veća. Osećam to na svojoj koži po pozivima klaničara i mesnih industrija koje nas zovu iz dana u dan", pojašnjava Dušan Radanović, poljoprivrednik iz Čuruga.

Prva klanica je dobila dozvolu za izvoz, a do kraja juna dobiće ih još osam .

Iako je urađen veliki napor države i ministarstva, agroanalitičari smatraju da je to i dalje mali korak jer je stočarstvu u Srbiji potrebna ozbiljna finansijska podrška i organizovani pristup čitavom poslu .

"Ja ne mogu da poverujem u neke velike isporuke mesa . 10-ak godina je potrebno uz ozbiljna investiciona angažovanja i države i ministarstva, kredita i naravno finansijskih injekcija i iz Kine i drugih zemalja da se naše stočarstvo oporavi", realan je Milan Prostran, agroanalitičar.

I ono što sledi, a tako je bar dogovoreno prilikom posete naše delegacije Pekingu, je dozvola za izvoz goveđeg mesa ,a do kraja godine i mleka i svinjskog mesa na kinesko tržište.

Izvor: www.b92.net

 

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o  izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona,  veličinu i broju  prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu  sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti  uz adekvatne infrastrukturne i putne  uslove, voda,  struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju  da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje  ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite  zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje,  porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard.

Stale za smeštaj mlečnih krava  moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i  temperaturu  konstantnu  na  kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna   tako da se veličina prozora    izračunava  po kubnom prostoru  i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame  koja  bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona  zbog održavanja ali  danas u savremenom stočarstvu se koriste  gumene  podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav.  Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti   sanitarno opera i dezinfikuje  kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu   se  pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba  na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci  uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno   koja ima svoj Matični list  u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama.

Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima  potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika  koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu  na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i  sistematsko uništavanje insekata  insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje  larvi i  muva  važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

 

Dragana Crnomarković

www.agrobiznnis.rs 

Predsednik Asocijacije proizvođača mleka u Vojvodini Sanja Bugarski o trenutnom stanju u mlekarstvu. Od Ministarstva poljoprivrede traže da gotov proizvod poskupi, kako bi se zaštitili stočari.

Proizvodnja mleka u Srbiji već godinama je na "klimavim nogama", a stočari kažu da je njihov opstanak više nego ugrožen. Niska otkupna cena glavni je razlog što domaći proizvođači mleka preživljavaju, a zahvaljujući "kreditima" uspevaju da održavaju svoje farme.

Ne očekujemo povećanje mleka do kraja godine, a sa prosečnom cenom od 31 do 32 dinara po litru, ne možemo više da izdržimo - govori Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije mlekara Vojvodine. - Naša proizvodnja definitivno je doživela tešku ugroženost, pre svega zbog niske otkupne cene i nestabilnosti u EU prethodne dve godine. Od viškova evropskog mleka, štitili su nas prelevmani, koje je država uvela kada nam je to bilo najpotrebnije. Sada imamo čvrsta obećanja da će ukoliko dođe opet do poremećaja, država uvesti nove prelevmane, koje je ukinula početkom ove godine.

Kada je reč o ljudima koji žive od ovog posla, kako priča Bugarski, u proteklom periodu svi su u prevelikim dugovima. Neko se zadužio kod banaka, neko kod mlekara, a pojedinci i kod dobavljača.

U stalnom smo kašnjenju, sve većem i većem i ne možemo da izmirimo ni osnovne obaveze, kako bismo plaćali blagovremeno dobavljače - ističe Bugarski. Nedavno smo imali sastanak sa mlekarama na tu temu, ali oni kažu da nemaju prostora da bi otkupne cene mleka porasle, jer je i u Evropi ta cena. Došli smo onda na zajedničku ideju, da ugovorimo sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i trgovine, da se podigne cena gotovog proizvoda i da to ide direktno stočarima. To su radile mnoge evropske zemlje, pa bismo mogli i mi. Da se, recimo, cena mleka, pavlake i drugih mlečnih proizvoda podigne za dva dinara, i da te pare idu direktno farmerima. To bi bila akcija za spas stočara u Srbiji, a kupac bi znao gde idu te pare. Ovako, zarađuju samo prerađivači i trgovci. To nam je trenutno jedini spas.

Kako objašnjava Bugarski, ova akcija državu ne bi ništa koštala, ali su problem trgovci, jer ne žele da izađu u susret. To su sve strani trgovinski lanci i ne vode mnogo računa o srpskim proizvođačima mleka.

Kada bismo dobili povećanje od dva dinara, to bi bilo dovoljno da budemo na nuli i da plaćamo troškove - tvrdi Bugarski.  Zasada jedina dobra stvar je pravilnik koji je donela država, da se stočarima daje zemlja u zakup na minimum 10 godina, pa bar tu imamo neku sigurnost, a ne da lokalne samouprave izdaju zemlju kako hoće.

MAKSIMALNA otkupna cena mleka, koje daju velike mlekare, jeste 36 dinara po litru, objašnjava Bugarski.

Te pare gotovo i da ne vidimo - kaže Bugarski. - Stočari prosečno dobijaju između 31 i 32 dinara, dok oni manji, koji nose mleko na otkup, u zavisnosti od kvaliteta, ne dobiju više od 28 dinara. To je sve premalo novca.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30