Kao i svaka druga organska proizvodnja, odgajanje svinja pa principima organske proizvodnje je nešto ekstenzivniji sistem gajenja, a i rezultati su lošiji kada se uporede sa klasičnim sistemom proizvodnje.

Korišćenje paše ima za posledicu i znatno manje troškovi ishrane zbog smanjene potreba za drugim hranivima kao što su žitarice, proteinska hraniva, vitaminsko mineralni dodaci. Jedan hektar pašnjaka dobrog kvaliteta može u sezoni obezbediti ispašu za 20 krmača.

Pašnjaci sa stalnom ispašom treba da su naseljeni ili zasejani travama poput livadarke, bele dateline, ježevice i lucerke. Pašnjake sa pregonskom ispašom mogu činiti lucerka, crvena detelina, bela detelina, švedska detelina, ježevica, bezosni vlasen i mačji rep.

Krmače u laktaciji imaju veće potrebe u hranljivim materijama, koje mogu podmiriti manjim delom iz paše. Istraživanja sa korišćenjem silaže u laktaciji upućuju na zaključak da se maksimalno 10-15% od potreba u energiji može podmiriti iz kabaste hrane, a da to ne utiče negativno na prirast legla. Ako zelena kabasta hrana ulazi sa više od 25% u sastav obroka, sadržaj sirovih proteina u obroku mora biti povećan, zbog niže svarljivosti proteina iz kabaste hrane.

Kompletne smeše koncentrata se sastavljaju da obezbede celokupne potrebe u hranljivim materijama i energiji, kao i kod normativa klasične (kovencionalne) proizvodnje, bez učešća paše, odnosno kabaste hrane u obroku. Hraniva koja najčešće ulaze u sastav smeša su ona koja se mogu proizvesti na gazdinstvu, međutim problem koji se javlja kod organizacije organske proizvodnje svinja jeste nabavka na tržištu hraniva sa sertifikatom organske proizvodnje.

Od žitarica najčešće se koriste: kukuruz, ječam, ovas, pšenica, raž i tritikale. Od proteinskih termički obrađeno zrno soje, pasulj, grašak, bob, lupina, sočivo, sojina pogača, suncokretova pogača i dehidrirana lucerka. Dozvoljeni su i vitaminski dodaci i probiotici: kvasac, enzimi, limunska kiselina.

U obrocima svinja u tovu u uslovima organske proizvodnje kao glavni izvor proteina se najčešće koristi termički obrađeno punomasno zrno soje, iz tog razloga čak i u uslovima restriktivne ishrane koncentratima dolazi do povećanja sadržaja polinezasićenih masnih kiselina u deponovanom masnom tkivu.

Ubuduće će se u ishrani svinja (kao i kod svih drugih životinja) u uslovima organske proizvodnje sve više koristiti alternativni izvori proteina. Zbog nedozvoljene upotrebe genetski modfikovanih hraniva, kao i ograničene upotrebe hraniva dobijenih hemijskom ekstrakcijom masti, biće korišćena hraniva koja su bogatija i u sadržaju masti. Zbog toga će biti važno razmatrati i njihov uticaj na kvalitet deponovane masti u organizmu životinja.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Predrag Kostić, iz Ravnog gaja kod Barajeva, ima svega 44 godine, a još od ranog detinjstva zavoleo je život sa životinjama i život na farmi. Njegova farma danas ima preko 35 krava muzara, a sa teladima i junadima, broj grla na farmi je preko 100. Sva grla su simentalske rase, a u šali Predrag voli da kaže, „Protiv uroka imam i jednu crno belu kravu, holštajn frizijske rase”. Njega je pred kraj januara ispred FARMNET–a posetio dr vet. med. spec. Branko Jovetić i redakcija Agrobiznis magazina. Jovetić je za Farmnet magazin istakao da je zadovoljan uslovima držanja goveda na farmi, kao i da je higijena krava na zavidnom nivou, uz konstataciju da su grla u dobroj kondiciji, sa zdravim zglobovima i papcima. Naš domaćin Predrag požalio se veterinaru da sa pojedinim grlima ima problem zbog tihog teranja, odnosno pojave da kod krava nema jasnih znakova polnog žara, pa je nemoguće utvrditi kada treba izvršiti veštačko osemenjavanje. Urađen je ultrazvučni pregled
reproduktivnog trakta kod nekoliko grla. Prilikom pregleda dr Jovetić je istakao da su kod jednog grla pronađeni cistični jajnici, za šta je prepisao odgovarajuću terapiju (OVARELIN). Prosečna mlečnost na ovoj farmi je 20 litara, sa dnevnom proizvodnjom mleka do 500 litara. Otkup mleka ide preko mlekare Granice iz Mladenovca, a Predrag ima cenu 39,65 dinara po litru, plus sedam dinara subvencija od države. On za magazin kaže da nema nikakvih problema bilo da je reč o mlekari ili državi.

 

Što se tiče ishrane krava, Predrag primenjuje recepturu, koju je dobio od stručnjaka FARMNET-a, a mleko proizvedeno na njegovoj farmi je u kategoriji ekstra klase. Što se tiče bolesti i problema na farmi, naš sagovornik ističe da od pre tri godine, kada je investirao u mlekovod, nema nikakvih problema sa mastitisom. Ponekad dolazi do pojave retencije, odnosno zaostajanja
posteljice kod krava nakon teljenja. Kada je reč o tovu, povremeno ima problema sa prolivom kod teladi, naročito u vreme velikih vrućina, tokom leta. Junad prodaje klanicama, a trenutna cena je 1,9 evra po kilogramu žive stoke.

Doktor vet. med. spec. Branko Jovetić, konstatuje da ova farma ima potencijal za povećanje mlečnosti i poboljšanje plodnosti, tj. unapređenje reproduktivnih parametara, odnosno smanjenje servis perioda. Ukratko, to podrazumeva stručan i kontinuiran rad na reprodukciji. Sa tretmanom životinja treba početi, već dve do tri nedelje nakon teljenja. Neophodno je pratiti kako se odvija involucija materice. Treba na vreme izvršiti pregled i lečenje grla kod kojih postoje patološke promene na polnim organima. Rektalni pregled se dopunjuje ultrazvučnim pregledom i na osnovu nalaza na jajnicima i materici primenjuje se odgovarajuća terapija. Neophodno je redovno raditi preglede i pratiti šta se dešava nakon sprovedene terapije. Pored uobičajenih protokola u kojima se primenjuju prostaglandini za izazivanje estrusa kod krava, primenjuju se brojni drugi reproduktivni protokoli kojima se povećava stopa koncepcije tj. steonosti krava. Kod junica koje se uvode u osemenjavanje treba koristiti seksirano seme, čime se dobija veći broj ženske teladi. Ovo su samo neki od saveta našeg veterinara kojima se može unaprediti proizvodnja i plodnost mlečnih krava. Predraga Kostića, nedavno su posetili i predstavnici Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu mleka, i tom prilikom uzeli uzorke na analizu, tako da se konačno ostvarila njegova želja, a i želja brojnih stočara, da postoji nezavisna kontrolna institucija, koja će nezavisno kontrolisati svo mleko na tržištu. Predrag, takođe smatra da je dobro da se plaćanje mleka vrši na osnovu kvaliteta, i da je to najpoštenije za sve proizvođače.

Posetili smo i Branka Marinkovića iz sela Kožuar kod Uba, gde ga je naš doktor informisao o prednosti upotrebe seksiranog semena bikova. Upotrebom seksiranog semena pri osemenjavanju procenat
rođenja ženske teladi, može biti oko 80 procenata. Kod ovog domaćina, u dva slučaja, kod prvotelki, primećeno je da je došlo do oštećenja reproduktivnih organa prilikom teljenja, tj. cepanja međice
i grlića materice. To se, prema rečima veterinara, dešava kada je porođajni kanal uzak, a plod veliki. Zbog toga treba voditi računa pri izboru semena za osemenjavanje junica. Neophodno je voditi računa o kondiciji junica, koje ulaze u osemenjavanje, kao i o tome da se osemenjavaju tek kada dostignu polnu i telesnu zrelost (15 meseci i 350 kg). Kod jedne od ovih krava veterinar je utvrdio postojanje endometritisa i cervisitisa i preporučio ispiranje materice toplim fiziološkim rastvorom sa dodatkom povidon joda. Imajući u vidu da se radi o prvotelkama, treba raditi na njihoj kondiciji. Domaćin je sugerisao da je imao problema sa pneumonijom kod nekoliko krava, za šta je dobio savet da koristi antibiotike bez karence za mleko, kao i nesteroidnu antiinflamatornu terapiju kod steonih krava, koja će dati željene rezultate, bez uticaja na kvalitet mleka, što znači da se takvo mleko može koristiti za ljudsku ishranu. Neophodno je izvršiti vitaminiziranje krava, a objekat za smeštaj krava redovno čistiti, prati i vršiti dezinfekciju.

Branko ima oko 60 grla goveda, pretežno holštajn frizijske rase, od čega 26 krava na muži. Oba farmera rade nabavku preko FARMNET mreže i ističu da cene, koje dobiju preko mreže, nisu uspeli da sami pronađu. Pored toga što mogu dobiti besplatan savet i informacije, umrežavanje za njih predstavlja dobru polaznu osnovu za podizanje nivoa proizvodnje. Svako ima svoje viđenje proizvodnje kroz Farmnet mrežu, a iskustva se razmenjuju između samih farmera.

Cilj Farmnet mreže je da farmerima treba približiti servis, da pored nabavke repromaterijala za farme, dobijaju kompletnu stručnu podršku od strane nutricionista, kao i veterinara raznih specijalnosti, koji prate komletno zdravstveno stanje grla na farmi. Cilj je da se podigne nivo proizvodnje, bez dodatnih ulaganja. Edukacija i razmena informacija za članove FARMNET mreže je besplatna.

Farmnet je SERVIS POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA koji ima za cilj povećanje obima proizvodnje i konkurentnosti kroz jedinstven informacioni sistem. Podižu transparentnost u nabavci, proizvodnji i a poljoprivrenih proizvođača.
• Farmnet je besplatna informaciona platforma, koja je dostupna svim prozvođačima podjednako
• Farmnet je distributivni kanal koji nastupa na tržištu, za i u ime naših poljoprivrednih proizvođača
• Farmnet kroz mrežu kontakata u Evropi i Srbiji ima za cilj da se izbegnu svi posrednici u lancu koji povećavaju cenu.
• Farmnet ima pristup razvijanja nezavisnih, nepristrasnih i objektivnih izvora informacija za svakog poljoprivrednika. Bez marketinga velikih kompanija, samo činjenice sa terena.

Farmeri preko Farmnet servisa imaju mogućnosti da razmene svoje agronomske podatke i iskustva jedni s drugima, sve kako bi mogli doneti bolje odluke o semenima i agronomiji, mehanizaciji

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Praktični priručnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija u vezi sa stočnom bolešću kvrgave kože od sada je dostupan i na srpskom jeziku.

To će veterinarima olakšati način postupanja u situacijama kada se susreću s ovom bolešću.

Besplatan priručnik je veterinarima dostupan i na engleskom, ruskom, makedonskom, turskom i albanskom jeziku, a uskoro će biti prevedeni na ukrajinski i rumunski jezik, navodi se u saopštenju FAO dostavljenom Tanjugu. 

"Bolest kvrgave kože može naneti ozbiljne ekonomske gubitke poljoprivrednicima, posebno malim farmerima koji se u velikoj meri oslanjaju na pojedinačne životinje. Osim toga, bolest može imati ozbiljne posledice po trgovinu zemalja izvoznica", izjavio je Danijel Beltran-Alkrudo iz FAO. 

Bolest kvrgave kože poznata je već duže vreme, ali je bila ograničena isključivo za područje supsaharske Afrike. 

Međutim, od 2015. godine prisutna je na Balkanu, a u 2016. godini njeno širenje zaustavljeno je u Crnoj Gori i Srbiji. 

U priručniku se mogu naći informacije o samoj bolesti, kliničkim znakovima, geografskoj distribuciji, epidemiologiji i načinima prenosa. 

Navedeni su detalji bitni za diferencijalnu dijagnostiku, postmortalne nalaze, laboratorijsku potvrdu, kao i terensku dijagnostiku, kao i preporuke za prikupljanje i transport uzoraka s terena do laboratorija. 

Opisani su postupci u slučajevima postavljanja sumnje i/ili potvrđivanja slučajeva bolesti, kao i načini podizanja svesti o ovoj bolesti i nadzora nakon pojave bolesti.

 

izvor : https://www.b92.net 

Mladić Milan Kovačević odlučan je da ostane na svom ognjištu u selu Banje kod Srbice na Kosovu i Metohiji. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Milanova porodica dobila je dve krave i pet ovaca, donaciju Kancelarije za KiM, građana i kompanija koji su se odazvali na poziv predsednika Aleksandra Vučića za pomoć srpskom stanovništvu u Pokrajini.

Ima 23 godine. Njegovi vršnjaci su otišli na studije, a Milan Kovačević, zbog besparice nije mogao na fakultet. Ostao je na svom imanju i obrađuje nekoliko hektara zemlje.

"Dogodine ćemo možda još više. Pošto imam livade, kosim oko tri hektara. Plaćam ljude da mi pokose, treba da idem njima da pomognem pet, šest dana, da bi oni meni tri, četiri dana pomogli. Zahvalio bih se svima na lepim željama što mi pomažu da bih opstao na svojim ognjištima ovde u selu Banje", kaže Milan.

Od danas Milan ima više grla krupne i sitne stoke. Posle poziva predsednika države, pomoć očekuje i ostale žitelje sela Banje i Suvo Grlo, kao i druge Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Nekoliko desetina grla čeka transport i treba da nađe svoje odredište u štalama domaćina u narednih nekoliko dana širom KiM, ali i traktori i razna druga mehanizacija. Dakle, sve ono što treba da pomogne ljudima da uspešno privređuju", napominje zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev.

U selu Banje već se renovira Dom zdravlja i nekoliko stambenih objekata. Preostali Srbi u selima Banje i Suvo Grlo imaju i lekara.

"Tri puta nedeljno, sada od 22. januara, dolazi lekar, ponedeljkom, četvrtkom i petkom. I radi od osam do tri, bude u ambulanti. S tim što su seste svaki dan tu. One su meštanima na raspolaganju i dan i noć i vikendom, uvek bilo šta da se desi. Kao i sanitetsko vozilo i naš vozač", kaže lekar Tatjana Vlašković,

Uvedena je i nova autobuska linija Osojane-Kosovska Mitrovica koja povezuje sedam povratničkih sela u opštini Istok.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3026349/kovacevici-kod-srbice-dobili-dve-krave-i-pet-ovaca.html 

Za stočare Resave i Svilajnca u petak, 26.januara 2018. godine, je u Svilajncu, svečano puštena u rad savremena klanica, koja će služiti i za dualno obrazovanje učenika ovdašnje Poljoprivredno-veterinarske škole, mesarskog smera.

Klanica je uređena, opremljena i puštena u rad u saradnji Skupštine opštine i preduzetnika Slaviše Nikolića a nije bila u funkciji od 2003. godine.

Površine je 1.000 kvadratnih metara, savremeno opremljena, kapaciteta 20 junadi, 50 ovaca i koza i 100 tovljenika nedeljno.

Otvaranjem klanice stočari Svilajnca imaće siguran plasman stoke, i po povoljnijim cenama, rečeno je na otvaranju

- Ova zgrada je dugo stajala, izgubila dozvolu za rad i opremu i Skupština opštine je donela odluku da se stavi u funkciju. Objekat je renoviran potpuno, kupljena nova oprema, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu dali dozvolu za rad - rekao je predsednik opštine Predrag Milanović.

Otvaranje klanice je i jedna od mnogih mera opštine kojima se pomaže stočarstvo u Svilajncu i Resavi. 

- Imali smo problema, kome ljudi da prodaju tele, dali prekupcima ili nakupcima od kojih su često ucenjeni i koji im ostaju dužni. Više toga u Svilajncu neće biti - rekao je Milanović i dodao da će "ova firma sve što preuzme i platiti".

Grupa poljoprivrednika iz nekoliko požeških sela dobila je besplatan semenski ali i drugi materijal, sa ciljem povećanja prinosa u oblasti stočarstva.

To je rezultat projekta koji su uz podršku ministarstva poljoprivrede, realizovali opština Požega i Institut za krmno bilje iz Kruševca.

“Ispitivanje plodnosti i utrvđivanje prisustva opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu na teritoriji opštine Požega” naziv je projekta koji je realizovan na nekoliko poljoprivrednih gazdinstava sa područja ove opštine. Na osnovu urađenih analiza, stručne službe Instituta za krmno bilje iz Kruševca su obezbedile i uručile poljoprvrednicima određeni materijal za popravljanje kvaliteta zemljišta kao i semenski materijal, kako bi se po njihovom mišljenju povećao prinos na konkretnim gazdinstvima.

,,Projekat je osmišljen tako da pored toga što se utvrđuje plodnost zemljišta na po tri, eventualno četiri parcele, utvrđuje se i kvalitet stočne hrane koja je dobijena sa tog zemljišta. Posle toga je predviđeno popravljanje plodnosti ako je to potrebno ili setva određenih smeša lucerke tamo gde je to moguće da se uradi”, kazao je dr Goran Jevtić iz kruševačkog Instituta za krmno bilje.

On je istakao da se popravljanje plodnosti radilo unošenjem mineralnih đubriva kao što je đubrivo sa povećanom količinom fosfora, eventualno NPK sa različitim formulacijama i korišćenjem kreča za smanjenje kiselosti.

“Primećena su dva problema na našim zemljištima, velika kiselost pre svega što je problem za setvu liguminoza ali ne samo njih već i mnogih drugih biljaka, dok je drugi problem veliki nedostatak fosfora u zemljištu”, tvrdi dr Jevtić

Pored saveta stručnjaka požeški poljoprivrednici su dobili krečni odnosno preporučeni materijal za popravljanje kvaliteta zemljišta prema urađenim analizama. Na osnovu tih rezultata stručnjaci iz Kruševca su odredili i posebne travne smeše koje su podeljene farmerima kako bi povećali prinos u prvm redu kabaste hrane. Sami farmeri kažu da im je ovo dragocena pomoć pa ne čudi što nekima ovo nije prvi put da učestvuju u sličnim projektima.

“Dobio sam detelinsko – travne smeše za kiselo zemljište u količini od 20 kilograma za površinu od 50 ari, namenjeno za ishranu stoke”, kaže Nenad Čolović iz sela Ljutice i dodaje da je za njega ovo veoma bitno s obzirom da se aktivno bavi uzgojem stoke.

“Već treći put učestvujem u ovom projektu i zadovoljan sam, pokazalo se kao dobro za stoku a znači nam mnogo i savet”, ističe Tomislav Vasiljević iz sela Papratnica.

Uz sredstva koje je obezbedilo resorno ministarstvo, opština Požega je učestvovala sa 100 hiljada dinara.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Možda ste ovo i lično doživeli, možda znali akli sada ima i naučnu potvrdu koju prenosi portal N1. Naime, ovce mogu da prepoznaju ljudska lica koja su već viđale na fotografijama i pre će odabrati sliku neke poznate nego nepoznate osobe, pokazalo je istraživanje naučnika s britanskog Kembridža. Prethodne studije su pokazale da ovce mogu prepoznati druge pripadnike vlastite vrste i ljude koje poznaju, poput svojih pastira bez bilo kakvog prethodnog uvežbavanja.  

Britanski naučnici uspeli su da ih uvežbaju pokazujući im fotografije lica na kompjuterskim monitorima u posebno opremljenom toru. Na jednoj strani bila je nepoznata osoba, a na drugoj jedna od četiri poznate osobe. Ovca je nagrađena hranom kada bi odabrala fotografiju slavne osobe njuškom prekinuvši infracrveni zrak ispred pojedinog ekrana, koja bi oslobodila nagradu. Naučnici su ih uvežbavali pokazujući im fotografije lica bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, glumca Džejka Džilenhala, glumice Eme Votson i BBC-jeve novinarke Fijone Brus. Nakon vežbi, ovce su češće birale fotografije poznatih lica nego onih nepoznatih. To je dokaz da ovce imaju slične sposobnosti prepoznavanja lica poput primata.  

Ustanovivši da ovce uspešno prepoznaju osobe s fotografija, naučnici su im postavili nov zadatak. Želeli su da saznaju mogu li identificikovati iste osobe kad su im se fotografije prikazivane iz različitih uglova. Odgovor je bio pozitivan. Glavna autorka studije, prof. Dženi Morton objasnila je da su "ona i kolege pokušali da ustanove da li je životinja sposobna da obradi dvodimenzionalni objekat kao osobu."  

Naučnici ističu da bi ovakvo proučavanje sposobnosti ovaca da prepoznaju lica moglo biti značajno u istraživanju Hantingtonove bolesti i drugih poremećaja ljudskog mozga.

Izvor: http://rs.n1info.com 

 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kakva je situacija na tržištu mleka?

- U odnosu na raniji period, kada je cena mleka išla dole i kada su proizvođači bili dovedeni u situaciju da proizvode sa gubitkom, situacija se popravlja. Cena mleka u EU je porasla, tako da se nadamo da će u narednom periodu mlekare podići cenu sirovog mleka. Što se tiče nas, mi smo i dalje, već četvrtu godinu za redom po osnovu premije za mleko od države uskraćeni za 340 miliona dinara. Naime, dok svi drugi proizvođači dobijaju na ime premije sedam dinara po litri mleka, mi dobijamo 1,55 dinara.

Zbog gubitka para po osnovu premije, poslednjih godina nam se ne isplati da ulažemo u povećanje proizvodnje mleka. Osim redovnog održavanja, punu pažnju posvetili smo osetljivim kategorijama krava u avansu i u porodilištu. U ishrani stada smanjili smo upotrebu suplemenata i dodataka, tako da smo pad proizvodnje opravdali smanjenjem troškova.

Da li je i koliko toplo leto dovelo do smanjenja količina mleka?

- Za devet meseci ukupno smo proizveli 41.730.089 litara mleka, a od toga smo mlekarama predali 39.296.555 litara. Prosečno dnevno mlekarama isporučujemo 152.857 hiljada litara mleka ekstra klase. Muzni prosek krava je 22,7 litara, ili po kravi 8.056 litara na godišnjem nivou. Brojno stanje je 7.869 krava za devet meseci. Nadamo se da će u mesecima pred nama proizvodni rezultati biti bolji u odnosu na dosadašnje.

Godinama unazad u letnjim mesecima sa ekstremno visokim temperaturama dolazi do pada proizvodnje mleka i do 50 odsto. Veliki broj naših muznih krava je u vezanom sistemu držanja. Objekti su  stari i  mogućnosti za poboljšanje ambijentalnih uslova  skoro da nema. Prevođenje u slobodan sistem držanja iziskuje velika ulaganja.

U slobodnom načinu držanja koncepcija je znatno bolja u odnosu na vezani ali ne možemo reći da je količina mleka u korelaciji sa koncepcijom.

Kakvi su planovi vezani za stočarsku proizvodnju?

- Naši planovi za unapređenje stočarske proizvodnje umnogome će zavisiti i od politike države. Mi ćemo i dalje preduzimati sve što je u našoj moći  da zadržimoi brojno stanje stočnog fonda na oko 8.000 muznih grla. Životni vek naših krava je 3,2 laktacije. Obrt stada na godišnjem nivou je 33 do 35 odsto.

Tov junadi imamo na tri farme: ”Pioniru”, “Partizanskom prelazu” i “Kovilovu”. Broj tovljenika godišnje je između tri i tri i po hiljade grla. Na tržištu smo prepoznatljivi i stočari su spremni da izdvoje 2.000 evra za našu junicu. Centar za stočarstvo koji posluje u sklopu PKB nas snabdeva kvalitetnim semenom, a deo doza prodajemo eksterno.

Već decenijama Centar kupuje na svetskoj pijaci seme najboljih bikova i koristi ga za osemenjavanje bikovskih majki. Muški potomci nakon testiranja dolaze u Centar, gde kreće njihova eksploatacija. Njihovim semenom se osemenjavaju grla i tako je na našim farmama izvršeno pretapanje istočnofrizijske rase u holštajn.

Zdravstveno stanje stada je dobro. Zaposleni na imanjima i u Veterinarskoj službi sprovode sve zakonom predviđene preventivne i druge mere. Velika pažnja posvećuje se nezi papaka. U poslednjih nekoliko godina, kupili smo boksove za obradu papaka, za svako gazdinstvo po jedan. Investirali smo u izgradnju individualnih boksova za smeštaj teladi. To rešenje se pokazalo dobrim, tako da ćemo nastaviti sa investicijama u tom pravcu. Na imanju “Dunavac” izgradili smo silo trenč. U cilju stabilnog snabdevanja vodom investirali smo u  bunare i infrastrukturu.

Ubuduće moramo održati nivo radne i tehnološke discipline, kako bismo smanjili izlučenja i poboljšali koncepciju, a time ublažili gubitke izazvane vremenskim nepogodama.

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

 

Jesenja setva na poljima PKB-a 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3132-jesenja-setva-na-poljima-pkb-a

 

Ovogodišnja suša nanela je štetu poljoprivredi u Srbiji u visini od preko milijardu evra. Usled nedostatka zelenih površina na pašnjacima, problem sa ishranom stoke imaju i stočari, koji nalaze alternativne načine za obezbeđivanje potrebne hrane.

Posledice suše uticale su na više od polovine  poljoprivrednih  kultura u Srbiji. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu stočari imaju problem sa ishranom stoke, jer  nema dovoljno pašnjaka i rečica, koje su presušile zbog nedovoljno kiše. Zaposleni u poljoprivrendoj savetodavnoj stručnoj službi poslednjih dana obišli su poljoprivrednike na ovom području.

“Apelujem na poljoprivredne proizvođače da usled nedovoljnih količina kvalitetne hrane na pašnjacima da počnu sa prehranom stokom u štalama . Bilo bi dobro da ne koriste seno, koje je takođe hranljivo, ali se preporučuje u simskom periodu”, rekao je ispred Poljoprivredne savetodavne stručne službe Safet Vesnić.

Zbog suše, ove godine smanjen je prinos ratarskih kultura.

“Kada su u pitanju ratarske kulture štete su oko 20%. Stočarska proizvodnja mleka i mesa povezana je sa ratarskom proizvodnjom. Na sreću suša se nije u većoj meri odrazila na ratarske kulture kukuruza, ječma, pšenice, ovsa pšenice i raži, to je ono što koriste naši poljoprivredni proizvođači na svojim gazdinstvima”, dodao je Vesnić.

Vesnić se nada da će poljoprivrednici uspešno prebroditi ovaj težak period i da će sačuvati stočni fond na ovom području.

Izvor>  (Rtvnp)
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31