Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o  izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona,  veličinu i broju  prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu  sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti  uz adekvatne infrastrukturne i putne  uslove, voda,  struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju  da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje  ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite  zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje,  porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard.

Stale za smeštaj mlečnih krava  moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i  temperaturu  konstantnu  na  kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna   tako da se veličina prozora    izračunava  po kubnom prostoru  i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame  koja  bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona  zbog održavanja ali  danas u savremenom stočarstvu se koriste  gumene  podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav.  Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti   sanitarno opera i dezinfikuje  kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu   se  pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba  na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci  uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno   koja ima svoj Matični list  u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama.

Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima  potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika  koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu  na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i  sistematsko uništavanje insekata  insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje  larvi i  muva  važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

 

Dragana Crnomarković

www.agrobiznnis.rs 

Predsednik Asocijacije proizvođača mleka u Vojvodini Sanja Bugarski o trenutnom stanju u mlekarstvu. Od Ministarstva poljoprivrede traže da gotov proizvod poskupi, kako bi se zaštitili stočari.

Proizvodnja mleka u Srbiji već godinama je na "klimavim nogama", a stočari kažu da je njihov opstanak više nego ugrožen. Niska otkupna cena glavni je razlog što domaći proizvođači mleka preživljavaju, a zahvaljujući "kreditima" uspevaju da održavaju svoje farme.

Ne očekujemo povećanje mleka do kraja godine, a sa prosečnom cenom od 31 do 32 dinara po litru, ne možemo više da izdržimo - govori Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije mlekara Vojvodine. - Naša proizvodnja definitivno je doživela tešku ugroženost, pre svega zbog niske otkupne cene i nestabilnosti u EU prethodne dve godine. Od viškova evropskog mleka, štitili su nas prelevmani, koje je država uvela kada nam je to bilo najpotrebnije. Sada imamo čvrsta obećanja da će ukoliko dođe opet do poremećaja, država uvesti nove prelevmane, koje je ukinula početkom ove godine.

Kada je reč o ljudima koji žive od ovog posla, kako priča Bugarski, u proteklom periodu svi su u prevelikim dugovima. Neko se zadužio kod banaka, neko kod mlekara, a pojedinci i kod dobavljača.

U stalnom smo kašnjenju, sve većem i većem i ne možemo da izmirimo ni osnovne obaveze, kako bismo plaćali blagovremeno dobavljače - ističe Bugarski. Nedavno smo imali sastanak sa mlekarama na tu temu, ali oni kažu da nemaju prostora da bi otkupne cene mleka porasle, jer je i u Evropi ta cena. Došli smo onda na zajedničku ideju, da ugovorimo sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i trgovine, da se podigne cena gotovog proizvoda i da to ide direktno stočarima. To su radile mnoge evropske zemlje, pa bismo mogli i mi. Da se, recimo, cena mleka, pavlake i drugih mlečnih proizvoda podigne za dva dinara, i da te pare idu direktno farmerima. To bi bila akcija za spas stočara u Srbiji, a kupac bi znao gde idu te pare. Ovako, zarađuju samo prerađivači i trgovci. To nam je trenutno jedini spas.

Kako objašnjava Bugarski, ova akcija državu ne bi ništa koštala, ali su problem trgovci, jer ne žele da izađu u susret. To su sve strani trgovinski lanci i ne vode mnogo računa o srpskim proizvođačima mleka.

Kada bismo dobili povećanje od dva dinara, to bi bilo dovoljno da budemo na nuli i da plaćamo troškove - tvrdi Bugarski.  Zasada jedina dobra stvar je pravilnik koji je donela država, da se stočarima daje zemlja u zakup na minimum 10 godina, pa bar tu imamo neku sigurnost, a ne da lokalne samouprave izdaju zemlju kako hoće.

MAKSIMALNA otkupna cena mleka, koje daju velike mlekare, jeste 36 dinara po litru, objašnjava Bugarski.

Te pare gotovo i da ne vidimo - kaže Bugarski. - Stočari prosečno dobijaju između 31 i 32 dinara, dok oni manji, koji nose mleko na otkup, u zavisnosti od kvaliteta, ne dobiju više od 28 dinara. To je sve premalo novca.

Izvor: www.naslovi.net

Narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke juče je sazvao konferenciju za novinare kako bi pokrenuo akciju koja ima za cilj da izjednači uslove, odnosno proces umatičenja grla stoke u Vojvodini i na prostoru jugoistočne Srbije.

Konkretno misli se na umatičenje domaćih životinja, krava, ovaca i koza.

Naime, stočari u ovom delu Srbije, na jugoistoku, imaju pravo da kod Minstarstva poljoprivrede konkurišu za sredstva u visini od 25.000 dinara po umatičenom grlu tek onda kada tele dobije HB broj, nakon procesa koji traje čak 5 godina, dok je taj proces u Vojvodini drugačiji, i tamošnji stočari dobijaju pravo na ostvarivanje subvencija odmah nakon dobijanja RB broja, odnosno nakon nešto više od godinu i po dana.

Našem stočaru potrebno je minimum pet godina da bi umatičio jedno grlo, konkretno kada su u pitanju krupna grla, odnosno goveda, dok je za manja grla poput ovce i koze potrebno tri godine da bi se izvršio proces umatičenja.

Za razliku od takvog sistema u Srbiji gde je nadležan Institut za stočarstvo Zemun, u Vojvodini gde je nadležan Departman za stočarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu to se drugačije i znatno bolje radi, a sve u korist i prilog tamošnjim stočarima.

U Vojvodini postoji odluka, koju prihvata i Departman za stočarstvo pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu da grlo koje treba da se umatiči ulazi u proceduru mnogo ranije, konkretno dva ciklusa ranije, naglašava Miletić.

To znači sledeće, kada su u pitanju ovce i goveda u Vojvodini: 

Da bi se umatičilo jedno grlo stoke potrebno je da krava bude osemenjena, da se znaju najmanje tri prethodne generacije bika, odnosno oca, potom se to žensko tele oteli i da dobije žensko tele. To oteljeno tele mora da stasa i bude polno zrelo, a onda kada se osemeni i oteli ta junica, to grlo dobija RB broj i to grlo u Vojvodini već ulazi u postupak za konkurisanje, kojem se obezbeđuju sredstva od Ministarstva poljoprivrede u iznosu od 25.000 dinara.

U jugoistočnoj Srbiji je taj proces drugačiji.

Žensko tele mora biti dobijeno od majke i oca kojima se znaju tri generacije unazad, potom to oteljeno tele mora biti polno zrelo, nakon osemenjavanja mora i to tele dobiti žensko tele, a potom to oteljeno tele čeka se da stasa, da prođe određeni ciklus kako bi bilo polno zrelo i tek kada se to žensko grlo oteli i dobije žensko tele, to grlo dobija HB broj i to grlo ulazi u postupak da može konkurisati za kvalitetna priplodna grla, odnosno za umatičena grla  gde se dobija 25.000 dinara.


Konkretno, da bi se grlo umatičilo u Srbiji je potrebno da prođe određeni period, minimum 5 godina, dok u Vojvodini stočari za svoja grla dobijaju naknadu već za godinu i po dana.

Mišljenja sam da Institut za stočarstvo u Zemunu mora da ispoštuje i ovaj deo Srbije i da prihvati da sa RB brojem može da se konkuriše, a po Pravilniku i Zakonu o stočarstvu to može, kaže Miletić.

Na ovaj način veliki broj stočara ima mogućnost da dobije više sredstava i da na taj način dobiju veći broj umatičenih grla. Po mojim saznanjima imamo gazdinstva koja imaju preko 20 ovaca, 2-3 grla krupne stoke i imaju RB broj, ne dobijaju subvencije, a da smo u Vojvodini ti stočari bi imali prava na subvenciju od 25.000 dinara, dok ovde moraju da čekaju 5 godine za ta sredstva, dodaje Miletić.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, u prvoj polovini ove godine trebalo bi da počne sa radom prva nezavisna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Cilj je da se mleko plaća po kvalitetnim grupama, a na osnovu urađenih analiza u državnim laboratorijama. Jedna od najavljenih mera je i mogućnost da se državno poljoprivredno zemljište, po pravu prečeg zakupa, stočarima izdaje na vremenski period od najmanje 10 godina. Proveravali smo kako nove mere komentarišu domaći farmeri. Već deceniju farmerskog rada ima iza sebe Olivera Latinović iz Nakova. Od skromnog početka u govedarstvu, zahvaljujući velikom radu, upornosti, borbi, Olivera je uspela da za deset godina preraste u ozbiljnog proizvođača mleka na severu Banata. Od trenutno 130 grla, oko 60 krava odlične genetike crnog holštajna je na muži, a na farmi u Nakovu dnevno se proizvede do 1.100 litara mleka. Planiranje proizvodnje, proširenja i eventualna ulaganja u govedarstvu, kako naglašava naša sagovornica, podrazumevaju duži vremenski period, pa je najavljenom merom dugogodišnjeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljište, po osnovu prava prečeg, Ministarstvo ipak čulo zahteve stočara: "U govedarstvu je obrt jako spor, dok od junice dođete do krave treba da prođe tri godine. Da bismo se uopšte upuštali u eventualna ulaganja i proširenja, neophodno je da znamo koje površine zemljišta ćemo moći da obrađujemo. Ne smemo da se oslonimo na privatni zakup, jer mogu da se dese iznenadna otkazivanja. Drugačiji je kada vi to sami proizvedete, pre svega znate kakvog kvaliteta stočnu hrana proizvodite", objašnjava Olivera Latinović, vlasnica govedarske farme u Nakovu. Do juna, kako je najavljeno iz resornog Ministarstva, trebalo bi da počne sa radom prva nezavisna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Takođe, od 1. januara 2018. godine trebalo bi da usledi plaćanje mleka po kvalitetu. "U poslednji četiri-pet godina mleko sa naše farme kontrolisano je na fakultetu u Novom Sadu, ali je isplata po analizama mlekare. Kada zaživi Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka to će biti merodavnno. Svojevremeno je najavljeno da će na osnovu kvalieteta mleka biti isplaćivana premija, odnosno 10,7 i 4 dinara po kvalitetu", kaže. Kako će se, prema mišljenju naše sagovornice, najavljenim novinama prilagoditi domaći farmeri: "Postoje mlekare koja već sada drže standarde i ta novina ne bi trebala du bude problem. Međutim, postoje manje mlekare koje se nisu potrudile da edukuju i pripreme proizvođače za ono što nam sledi. Doduše, moram da dodam da manji proizvođači i nemaju sredstava da ulože u neophodnu opremu, ali na određeni segment priprema svakako mogu i sami da utiču. Ipak, moraćemo svi da se prilagođavamo , jer mlekare jednostavno neće moći da preuzmu mleko koji nije u zadatim standardima kavlieteta,", dodaje Olivera Latinović. Premija za mleko u ovoj godini ostaje sedam dinara po litru, a trenutna cena mleka od oko 36 dinara, sudeći bar prema kretanju cena na svetskom tržištu, trebalo bi u narednom periodu da bude viša.

Izvor:RTV

Kako prenosi BLIC a javlja TANJUG, vlasti Čilea su suspendovale uvoz mesa iz Brazila nakon tvrdnji da su tamošnji korumpirani izvoznici prodavali pokvarene proizvode.

Čileanski ministar poljoprivrede Karlos Furće je na Tviteru napisao da vlada uvodi privremenu zabranu na uvoz mesa iz Brazila, koja će ostati na snazi sve dok brazilske vlasti ne potvrde da su kompanije koje izvoze meso u Čile prošle bezbednosne provere, prenosi agencija Frans pres.

Skandal u Brazilu je izbio krajem prošle nedelje kada su rezultati policijske istrage pokazali da su vodeći proizvođači mesa podmićivali sanitarne inspektore kako bi dobili sertifikate za pokvarenu hranu, koju su potom puštali u prodaju.

Povodom ovog slučaja, najmanje 30 ljudi je uhapšeno, a policija sprovodi raciju u više od desetak postrojenja za preradu mesa.

Meso iz Brazila se izvozi u više od 150 zemalja, a najvažnija tržišta su Saudijska Arabija, Kina, Singapur, Japan, Rusija, Holandija i Italija.

Prema podacima brazilske Vlade, prošlogodišnji promet pernate živine je dostigao 5,9 milijardi dolara, a govedine 4,3 milijarde dolara,

Kako objavljuje dnevnik list ALO! Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije hranu iz uvoza redovno kontroliše na graničnim prelazima, kao i na celoj teritoriji Srbije. Oni tvrde da se  kontrole sprovode planski, kontinurano i redovno.

Planovi kontrola se, kako objašnjavaju u resornom Ministarstvu, prave u odnosu na period i sezonski karakter, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu plana monitoringa, rezultata dosadašnjih kontrola, prijava potrošača i ostalog. Prema podacima ministarstva u prva dva meseca ove godine u Srbiji je iz prometa povučeno 314 tona hrane biljnog i mešovitog porekla i 70.643 litara alkoholnog pića. Najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i ne postojanje dokaza o bezbednosti u trenutku kontrole. 

Reagujući na ovakve informacije i NR Kina je juče privremeno obustavila uvoz mesa iz Brazila. Za sada nema informacija da li će isto postupiti i naša zemlja. Ali ovo svako može izazvati potres na svim tržištima jer se radi o zemlji koja proizvodi i izvozi ogromne količine mesa širom sveta.

 

Za roštiljanje birajte najbolje komade i delove mesa. Preporučuje se  goveđi ili svinjski file, ali može i meso  sa buta ili plećke  i rebra, najbolje je govedina ili svinjetina. Meso za roštilj koje ima malo masnoćom ima bolji ukus na roštilju nego suvo meso.

Za grilovanje možete da koristiteelektrični roštilj, tiganj za grilovanje, roštilj na gas
roštilj na ćumur.  Pečenjem mesa na roštilju se stvara pokorica zbog čega se zadržavaju sokovi u mesu i ono postaje sočno. Važno je da se meso pregrilovanja drži na sobnoj temperaturi i da ga premažete uljem da se nebi sasušilo pri pečenju. Treba  početi  sa visokom temperaturom i potom smanjuje u skladu sa veličinom komada i vrstom mesa. Meso nikad ne stavljajte direktno iznad plamena jer onda masnoća kaplje i zapali se pri čemu nastaju kancerogeni benzipireni. Meso treba soliti posle pečenja.

Najbolje sorte breskve za naše uslove

Prema dosadašnjim iskustvima, na većim površinama treba da budu zastupljene sorte breskve po redosledusazrevanja, da se u tom pogledu međusobno razlikuju za 10-12 dana. Znači, ukupno 7-8 sorti bresaka. Takav sortiment omogućuje da u toku cele sezone berba plodova traje bez prekida, i da se najbolje iskoristi radna snaga za berbu.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva mnogih proizvođača, za naše podnedblje, predlažemo sledeći sortiment breskve: springtajm, springgold, kolins, rani red heven, red heven, glokheven, red skin,  fajet.

Primetite poremećaj ponašanja kod goveda

Svako nespecifično ponašanje kod goveda najčešće ukazuje na neki zdravstveni problem. Tako na primer igranje jezikom je poremećaj vezan za hranidbeno ponašanje. Dešava se i kod teladi i kod odraslih grla a najčešće pre i posle obroka. Uzrok je nasledni faktor, rano odbijanje teladi (prestanak sisanja) ili oponašanje druge životinje. Faktori koji pospešuju ispoljavanje ovog ponašanja su: nedovoljno kabaste hrane, vezano držanje, veštačko napajanje, jednolično okruženje. Zato je potrebno slobodno kretanje životinja na pašnjaku ili ispustu najmanje nekoliko sati dnevno, onemogućavanje vizuelnog kontakta sa grlima koja ispoljavaju ovo ponašanje, davanje dovoljno sirove kabaste hrane. Grla sa ovim poremećajem ponašanja ne bi trebalo koristiti u reprodukciji.

Matica van košnice

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, trebate uraditi sledeće:
1. Ako je to matica u punoj nosivosti ona će zbog težine u najvećem  broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde  matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.
2. Ako je matica mlada i od skora u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa  postupite na sledeći način:
- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90% slučajeva  sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.
- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela. 

Kada je najbolje vreme za rezidbu voća

 

Najbolje vreme za orezivanje je suv zimski dan kada se temperatura ne spušta ispod -5°C. Dok orezujete voćke, desi se da se prave greške,  ću vam ukratko reći na šta treba da obratite pažnju: 
 Prvo uklonite deblje grane koje rastu ka unutra, nadole ili nagore a potom uklonite mrtvo lišće. 
 Sve grane koje rastu nagore treba da isečete na mestu račvanja kako bi se podstakao njihov rast i formiranje pupoljaka. Tako ćete takođe ojačati horizontalne grane i one koje rastu ka spolja jer su to ujedno i grane koje daju najviše plodova. 
Izdanci na kojima su se već formirali pupoljci treba da se skrate za jednu trećinu. Tako grane neće biti predugačke i neće se lomiti pod težinom plodova. 
 Kako bi krošnja dobila lep oblik, treba da se odrežu sve tanke grane koje rastu pravo nadole ili nagore. 
 Za orezivanjeuvek koristite oštar alat,  makaze i makaze za drveće i žbunje omogućavaju precizno i jednako sečenje, čak i u krošnji drveta. 

•Naravno, treba obratiti pažnju na još neke stvari kada orezujete drveće, ali ne možemo posvetiti pažnju baš svim detaljima ovde. Više saveta možete pronaći u raznim literaturama o baštovanstvu. 

Ukidanje prelevmana i neizvesnost naterala je jednog od najvećih stočara zaječarskog kraja da da oglas i rasproda svoju farmu.

Diplomirani inženjer stočarstva Stefan Nekšanović za ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića imao bi mnoštvo pitanja.

Jedan od najsnažnijih utisaka za njega je ukidanje prelevmana na uvoz mlleka i mesa u Srbiju, pa tako srpski stočari imaju direktnu konkurenciju iz EU koju ne mogu da izdrže jer su slabiji od evropskih proizvođača.

Upravo to ga je navelo da objavi oglas: Prodajem 17 muznih krava, 6 steonih junica i 5 ženskih teladi umatičena grla simentalske rase nemačkog porekla.

Mnogi i dalje ne veruju da se farma Nekšanović, koja je jedna od većihi uspešnijih u Zaječarskom okrugu ,gasi.

Stefan je 2006. godine zajedno sa ocem podigao ovaj objekat i otpočeo govedarsku proizvodnju.

“Najveći problem mi je neizvesnost ove proizvodnje u budućnosti“, kaže Stefan.

Još jedan od bitnih faktora koji je uticao na njegovu odluku je i radna snaga. Kaže da imaju jednog zaposlenog radnika, a ostatak poslova obavljaju on i otac, koji ima 62 godine, tako da sve ostaje na njemu i radniku. Kako kaže Stefan, za ovu proizvodnju potrebno je bar četiri radnika tokom leta.

“Meni nije bilo lako da donesem ovu odluku, naročito što sam učestvovao od početka stvaranja ove farme“, kaže on i dodaje da su, međutim, uslovi su takvi da je sada neko najbolje vreme da se preorijentiše na neku drugu proizvodnju.

Više na:

http://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2017&mm=02&dd=02&nav_id=1226501

 

Nekoliko prasadi je uginulo u Republici Srpskoj od posledica niskih zimskih temperatura, a za sada nije prijavljena šteta prouzrokovana niskom temperaturom na ozimim usevima, voćnjacima i u plastenicima javlja SRNA, a prenosi BLIC.

 
Foto: ilustracija/RTRS / Promo

- Na našim njivama nemamo prijavljenih oštećenja od niske temperature niti smo ih primetili na terenu - rekao je rukovodilac prijedorske kancelarije resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Danijel Egić.

Prema njegovim rečima, problemi s niskom temperaturom kod žitarica dovode do redukcije lisne mase, a u ekstremnim slučajevima do uginuća biljke.

Uspešnost prezimljavanja, odnosno adaptacije biljke u zimskim uslovima zavisi od procesa koji se zove kaljenje, a to u suštini znači prikupljanje šećera u biljne ćelije.

Egić kaže da pšenica i strna žita pod snegom visine desetak centimetara mogu da izdrže temperaturu do minus 30 stepeni Celzijusa.

Kad su u pitanju voćne vrste, on je rekao da su i ove kulture imale postepen prelaz i dobro se pripremile za zimu.

- Voćke su osetljive na niske temperature u prelaznom periodu kad iz vegetacije prelaze u fazu mirovanja i u proleće kad iz faze mirovanja ulaze u vegetaciju - kaže on.

Jabuka, kao najzastupljenija voćna vrsta, može da izdrži temperaturu vazduha do minus 30 stepeni, kruška i višnja do minus 25 stepeni Celzijusa, a najosetljivije su breskva i kajsija.

Kad je u pitanju plastenička proizvodnja, Egić je rekao da ni u ovoj oblasti nema prijavljene štete.

- U uslovima ekstremno niskih temperatura potrebno je zagrijavati plastenike ili prekriti biljke adekvatnom folijom, što poskupljuje proizvodnju - rekao je on.

Egić kaže da su goveda, pre svega krave i ovce, osetljivije na visoke nego na nisku temperaturu.

- U razgovoru sa farmerima saznali smo da ima pada proizvodnje mleka do 10 odsto, ali to se ne događa zbog uticaja temperature na stoku već zbog činjenice da se često u objektima voda smrzne kao i silaža i problem nastaje zbog konzumacije ovakve hrane i vode - rekao je on.

Zabeleženo je nekoliko slučajeva uginuća prasadi u objektima koji nisu bili dovoljno zagrejani.

Egić je preporučio stočarima da zatvore objekte u kojima je smeštena stoka da ne bude propuha, te da pojačaju energetski deo obroka jer životinje u uslovima niske temperature troše više energije.

Da se ovako nešto dešava kod naših suseda gde se još nije slegla bura oko „problematične srbijanske čokoladice“ koju je hrvatska Predsednica Kolinda Graber Kitarović, između ostalih, darivala svojim građanima, verovatno bi javnost i institucije bili na nogamoa. Ali to kod nas nije tako, čak ni kada se radi o poštovanju Zakona i propisa. Sada se  pred Srbijom nalazi iskušenje da li je sposobna da poštuje sopstvene propise i institucije kada su u pitanju proizvođači iz Hrvatske isto onako kao i ostali proizvođači odakle god da su. Naime, kada je u pitanju bila čokoladica, jedino sporno je bilo to što je u pitanju proizvod iz Srbije. Tako nešto šizofreno, nije zabeleženo u novijoj istoriji EU. Međutim, koliko je to loše, u toliko je gore što srpski ministar poljoprivrede već četiri meseca odbija da se izjasni da li je hrvatski proizvođač mleka, kompanija DUKAT prekršila pravilnik o deklarisanju mleka. Naime mi smo ministra Nedimovića odmah obavestili o spornoj deklaraciji na proizvodu sveže mleko, uz ilustraciju fotografijama, ali se ministar Nedimović uz brojna obećanja ipak nije izjasnio. On je novinaru Agrobiznis magazina u niz navrata obećao da će se pozbaviti lično ovim sličajem, za šta je našoj redakciji obezbeđen i kontakt sa šefom kabineta ministra, ali nakon nekoliko nedelja odgovora nema. U petak smo zamoljeni da sačekamo ponedeljak i da ćemo dobiti kompletno mišljenje nadležnih ali se to nije desilo. 

Podsećanja radi, odgovor našoj redakciji ranije je dalo Ministarstvo trgovine koje je nedvosmisleno potvrdilo da se radi o prekršaju i da deklaracija nije u skladu sa pravilnikom, ali da mere zaštite po pravilniku sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na kojem se nalazi upravo ministar Nedimović koji je nasledio Snežanu Bogosavljević Bošković koja se po ovom pitanju takođe nije mešala u svoj posao, kao po drugim brojnim pitanjima....

Opšte je poznata činjenica da je ministar Nedimović sklon davanju obećanja, ali da se ona teško ispunjavaju. Samo jedno u nizu je bilo ono da će do kraja tekuće godine početi sa radom Nezavisna laboratorija za kontrolu mleka koja treba domaćim stočarima da omogući fer kontrolu i vrednovanje kvaliteta mleka. On je u razgovoru za Agrobiznis rekao da će uzimanje uzoraka biti moguće na više mesta i da će biti obezbeđena specijalna vozila za tu namenu. Ipak od toga za sada nema ništa, a to je i sam ministar Nedimović potvrdio na nedavnoj koferenciji za novinare u Vladi Srbije kada je najavio da će posao oko otvaranja laboratorije biti obavljen „narednih meseci“ . Izgleda da smo dobili zaista ministra poljoprivrede koji „obećava“. Šteta što nadležni ministar nije proaktivan kao hrvatska predsednica, ali nema ljutnje nju su izabrali građani, a ministra Nedimovića Skupština Srbije pa se nadamo da će tamo biti reči o ovom problemu.

Redakcija Agrobiznis magazina još jednom javno poziva resornog ministra i njegove saradnike da kažu građanima Srbije, da li kompanija DUKAT poštuje pravilnik o deklarisanju mleka? I zašto do sada nije bilo odgovora na ovo pitianje?

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

Redakcija Agrobiznis magazina je obavestila i dve nadležne institucije koje se bave ovakvim slučajevima - Agenciju za borbu protiv korupcuje i kancelariju Zaštitnika građana  koji su nam potvrdili prijem dokumentacije i da su u skladu sa svojim nadležnostima započeli postupke provere. Očekujemo da će ova priča dobiti svoj adekvatan epilog koji će biti opomena svima da prevra građana i zloupotreba ovlašćenja neće proći nekažnjeno.

ODGOVOR MINISTARSTVA TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA: Zakonom o bezbednosti proizvoda („Sl. glasnik RS", br. 41/09) regulisan je, između ostalog, način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane koja se stavlja u promet na teritoriji Republike Srbije. Shodno članu 8. ovog zakona, subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji potrošača neće dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda. Na osnovu navedenog zakona, donet je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS”, br. 85/2013 i 101/2013), kao i Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Sl. glasnik RS”, br. 33/2010, 69/2010, 43/2013 – dr. pravilnik i 34/2014). Ovim propisima bliže su regulisani uslovi koji se moraju ispuniti deklarisanjem, označavanjem i reklamiranjem hrane, a u pogledu podataka sadržanih na deklaraciji, prezentacije podataka iz deklaracije, čitljivosti, vidnog polja, određivanja naziva hrane, neto količine i ostalih informacija za koje je propisano da se moraju nalaziti na deklaraciji hrane u prometu. Članom 11. stav 1. Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane propisano je da se kod deklarisanja upakovane hrane, u istom vidnom polju moraju nalaziti sledeći podaci: 1) naziv hrane; 2) neto količina; 3) rok trajanja hrane ili naznaka mesta gde se on nalazi; 4) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.

O spornoj temi detaljnije na linkovima:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1407-laktalis-obmanuo-potrosace-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1409-laktalis-negira-svoju-gresku-i-saopstava-da-ulaze-u-proizvodnju-mleka 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1385-dukat-krije-procenat-mlecne-masti-u-mleku-i-krsi-zakon 

Reagujući na najavu EU o utvrđivanju šeme smanjenje proizvodnja mleka u EU, udruženje evropskih farmera Copa & COGECA zadovoljno je jer prvi deo novca skoro potpuno iskorišćen. Predsednik Radne grupe za mleko u oviru Copa & COGECA gospodin Mansel Rejmond izjavio je da  "52.101 proizvođača mleka od njih 750.000 pozitivno odgovorilo na poziv Evropske komisije da smanje proizvodnju mleka. Oni koji su se odlučili da smanje proizvodnju mleka trebalo bi da imaju lako dostupna sredstva namenjena onima koji su doneli takvu odluku. "Mi već vidimo da proizvodnja mleka u EU opada, ali smo veoma zabrinuti jer se vidi takođe da neke druge regije u svetu povećaju svoju proizvodnju. U protekloj deceniji (2007 - 2015), EU je povećala proizvodnju za 10%, dok je Novi Zeland povećao proizvodnju za 36% i SAD za 12%. Takođe je zabrinjavajuće stanje u sektoru govedine jer postoji slična teškoća kao u sektoru mlekarstva i pozivamo Evropsku komisiju da bude aktivnija i učini više na poboljšanju kritične situacije na tržištu govedine, "dodao je gospodin Rejmond.

Podsećamo, ponuda mleka na teritoriji EU značajno je povećana, kako zbog ruskog embarga, tako i zbog značajnog povećanja proizvodnje nekih proizvođača. To je imalo značajan uticaj i nasektor mleka u Srbiji jer je u prvoj polovini godine na uvoz mleka i mlečnih proizvoda potrošeno više od 15 miliona evra o čemu je ranije pisao Agrobiznis magazin.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31