Ako se klasična kuga svinja ne vrati, izvoz u EU za godinu BEOGRAD, 29. decembra (Tanjug) - Srbija je 15. decembra prekinula vakcinaciju svinja protiv klasične kuge, međutim, to je samo jedan od koraka ka izvozu srpskog svinjskog mesa na tržište EU i potrebno je da takav "slobodan status" zadrži i u narednih godinu dana. To je za Tanjug izjavila direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara koja je kazala da to jeste važan segment za izvoz svinjskog mesa na evropsko tržište, ali da će Srbija morati da realizuje i niz drugih mera. "Nama su bitne mere posle prestanka vakcinacije, a to su monitorinzi, mere nadzora kako kod domaćih, tako i kod divljih svinja, kontrolisanje gazdinstava, obeležavanje svinja, zatim, svako uginuće i pobačaj mora da se prijavi i ispita", navela je Milakara. Zbog toga je apelovala na sve proizvođače iz Srbije da ne beže od prijavljivanja uginuća, već da svaki slučaj prijave veterinarskoj službi. Prema njenim rečima, ako za godinu dana ne bude nove pojave bolesti klasične kuge svinja, Srbija će aplicirati za status slobodan od klasične kuge i onda ući u proceduru za izvoz. Smatra da se ta svinjska bolest neće vraćati, jer, kako navodi, monitorinzi koji su sprovođeni od 2009. godine pokazuju dobre rezultate, a na osnovu tih nalaza, podsetila je Milakara, doneta je i odluka o prestaku vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Međutim, ako se kojim slučajem nova žarišta te bolesti u Srbiji pojave, ona navodi da će Srbija o tome obavestiti Evropsku komisiju koja će poslati svoj tim da proceni situaciju. "Prva mera je mera eutanazije, ukoliko je to imanje ili gazdinstvo, ili će se raditi vakcinacija samo u jednom delu gde je to neophodno. Međutim, kada bi nam se pojavilo više žarišta, onda se vraćamo na prvobitno stanje", objasnila je Milakara. Ako do tog scenarija ne dođe, Srbija bi za godinu dana mogla početi sa izvozom svinja i svinjskog mesa na evropsko tržište, a fond svinja sa kojim trenutno raspolaže iznosi tri miliona u 76.000 gazdinstava. "Ako se otvore tržišta, i kod nas će se povećati fond svinja, kao što je bilo i s govedima, imali smo manji fond, a kada su se otvorila tržišta Turske i Kine, broj goveda se povećao. Na primer, za Kinu sada izvozimo svaki drugi dan goveđe meso", rekla je Milakara. Iako Srbija ne izvozi svinjsko meso na tržište EU, Milakara kaže da se pojedini proizvodi svinjskog porekla već godinama unazad izvoze na evropsko tržište.

Izvor: TANJUG 

 

„Bili su inspektori za mleko i mlečne prerađevine, svi koji su se prijavili su prošli“, potvrdio je za dnevnik list Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Nalaz je, kako kaže, pozitivan i u januaru očekuju da svi proizvođači dobiju dozvolu za izvoz. Nedimović za Danas kaže da se radi o kompanijama Fabrika dečje hrane, Mlekari Šabac, Imleku, Mlekari Ub, Megle Srbija i Somboledu.

Iako je početkom novembra za naš list najavio da će kineski inspektori doći prve nedelje decembra i u kontrolu kompanija koje su se prijavile za izvoz mesa u Kinu to se još nije desilo.

Ministar poljoprivrede napominje da za svinjsko i pileće meso čekaju „imenovanje inspekcijskih timova“.

Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate a da bi kompanije iz Srbije mogle da izvoze u ovu zemlju, kako nam je ranije objasnio Nedimović, njihovi inspektori moraju da pregledaju sve objekte i odobre ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je u junu ove godine sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine.

Potpisani su protokoli o karantinu i zdravstvenim zahtevima koji se odnose na svinjsko meso za izvoz iz Srbije u Kinu, ali i o inspekcijskim i karantinskim zahtevima za izvoz mlečnih proizvoda, kao i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.

Tada je Nedimović najavio početak izvoza za novembar, a potom i do kraja godine. Tokom avgusta ministar poljoprivrede je rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa.

Trgovinska razmena između Kine i Srbije prošle godine bila 950 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego godinu ranije. Kina je u 2018. najviše iz Srbije uvozila drvo i obojene metale, a Srbija je iz Kine najviše kupovala električne aparate, elektronske komunikacione uređaje i opremu.

Kada se radi o hrani, naša zemlja već ima dozvolu za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa, međutim, Srbija tu teško može da bude konkurentna Argentini i Novom Zelandu, koji su mnogo bliže Kini, a i mogu da im ponude veću količinu tog mesa.

Izvor: www.danas.rs

 

Kolubarci stabilizuju stočarstvo – EU, Rusija i Švajcarska su destinacije za prerađevine od mleka domaćina U prošlom izdanju vodili smo vas na izložbu ovaca u Pričević kod Valjeva, a ovog puta predstavljamo uspešne govedare iz ovog kraja koji su se predstavili na Lajkovačkoj stočarskoj izložbi.
Da i ove godine ima vruhunskog mleka iz valjevskog kraja, potvrđeno je na izložbi u Lajkovcu, gde se priplodna goveda simentalske rase izlažu već 38 godina. Među izlagačima bili su Milan Milaković, iz Mratišića i valjevska Poljoprivredna škola. Uzgoj visokomlečnih krava simentalske rase Milan Milaković iz Mratišića preuzeo je od dede i oca, rekao je ovom prilikom novinarima ovaj vredni domaćin. Nastavio je da se usavršava. Ističe da je i njegov petogodišnji sin Stefan svakodnevno na farmi. Trenutno u štali imaju 78 grla, što ih svrstava u najveće proizvođače mleka u Kolubarskom okrugu. Krava Lara, apsolutna je šampionka Nacionalne izložbe u Kruševcu i šampionka u kategoriji krava u Lajkovcu. Daje 10.500 litara mleka u periodu laktacije. „To je podstrek da još više
unapredimo proizvodnju i da u budućnosti podignemo nivo. Za sledeću godinu imam novih petnaest junica i nadam se da će bar za jednu lestvicu podići količinu i kvalitet mleka u odnosu na prvotelke koje imam sada“, kaže Milan Milaković. Dok je srpski prosek u proizvodnji mleka oko 4.000 litara po grlu, na farmi Milakovića, prosek je 8.500 litara - kao kod stočara u Austriji. Šampionska odličja u Lajkovcu i Kruševcu zaslužila je i krava Ida, Poljoprivredne škole u Valjevu, jer u periodu laktacije daje blizu 7.000 litara mleka. „Trudimo se da uzimamo najkvalitetnije bikove, koji su dobili najvišu ocenu u pogledu svih karakteristika. Radimo selekciju u pogledu količine mleka. Kada dobijete količinu mleka, onda idete na kvalitet, količinu mlečne masti, količinu proteina,
suve materije i sve ono što je potrebno da bi jedno grlo bilo šampionka“, ističe profesorka u Poljoprivrednoj školi Valjevo, Milena Jakovljević.
Pored znanja, prakse i obrazovanja, nema uspešnog stočarstva bez dobrog plasmana proizvoda. Ovih dana Ubska mlekara je objavila da se domogla ruskog tržišta.
Naime ova mlekara, jedna je od najsavremenijih u Srbiji, dnevno preradi oko 100 tona mleka za potrebe domaćeg tržišta, a od ove godine i rade za strana tržišta. Kako je preneo RTS u Rusiju izvoze sirne namaze, a sir i kajmak u Nemačku i Švajcarsku. Kako smatraju stručnjaci Ubska mlekara je nosilac privrednog razvoja Tamnave.
Milan Blizanjac, uložio je 8 miliona evra za veliku mlekaru. Doveo je i stručnjake za mlečne proizvode iz Šapca. U pitomoj Tamnavi, Kolubari i Posavini ali i Vojvodini, za proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda obezbeđuju 100 tonasirovog mleka dnevno. Tako se ova mlekara za kratko vreme dobro pozicionirala na domaćem tržištu.
Kako poseduju sve najviše standarde za bezbednost hrane stekli su pravo, kako na evropski tako i ruski izvozni broj. To je bilo i zeleno svetlo da ove godine otpočne izvoz sira, kajmaka i sirnih namaza. Komercijalni direktor Ubske mlekare, Milan Car koji kaže da se iz ove mlekara od januara 2019. godine radi izvoz za Rusku Federaciju. „Možemo reći da je to sad količina blizu 180 tona mesečnog izvoza sirnih namaza. Mlekara se sprema i za značajniji izvoz na tržište Evropske unije. Nešto smo već robe plasirali na tržište Nemačke i Švajcarske“.
Ubska mlekara na rafove domaćih trgovaca dolazi pod robnom markom „Dr Milk“, a u novom pogonu počinje i proizvodnju feta sira. Kako je saopšteno, siguran plasman za novi proizvod imaju na domaće i tržište Rusije, a sa ovim i domaći stočari Kolubarskog i Tamnavskog područja zagarantovan otkup mleka, što je za njih najvažnije.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da su se nakon otvaranja tržišta Turske i Kine javili veći zahtevi za proizvodnjom govedjeg mesa u Srbiji, pa će ministarstvo koje vodi dodatno ohrabriti i podržati proizvodjače koji se bave tovnim govedarstvom.

„Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kada su u pitanju mere podške u ovoj godini kao nikada do sada pružilo snažnu podršku sektoru stočarstva, pogotovo tovnog govedarstva. Za tovnu junad uvećali smo podsticaje sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Povećan je iznos za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu, kao i za krave za uzgoj teladi za tov sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu“, rekao je Nedimović u intervjuu za poljoprivredni portal Agrosmart.

On je kazao da će pored ovih uvećanja ministarstvo nastaviti sa podsticajima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu, kao i sa drugim merama podrške koje se odnose i na bespovratna sredstva u primarnu proizvodnju i preradu mesa i mleka u iznosu od 50 do 65 odsto ukupnog iznosa investicije.

„I u narednoj godini nastavitićemo sa snažnom podrškom sektoru stočarstva i na najbolji mogući način izvršiti preraspodelu sredstava agrarnog budžeta“, rekao je on.

Ministar je naveo da je na dosadašnjih pet javnih poziva za dodelu sredstava iz IPARD fondova EU odobren 241 projekat, dok je 170 korisnika realizovalo svoju investiciju – nabavilo traktor ili mehanizaciju i poslalo zahtev za isplatu.

„Novac je već dobilo 111 poljoprivrednika kojima je isplaćeno pet miliona evra. Ovo su u svakom slučaju ohrabrujuće brojke, veoma dobre za početak realizacije programa i očekujemo da uz dodatni napor i jačanje kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja posao privedemo kraju uspešno“, kazao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, u toku je i obuka zaposlenih za rad na softveru za elektronsku obradu IPARD zahteva kako bi sledeće godine Uprava za agrarna plaćanja prešla na ovaj način rada, i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja.

Dodao je da će u narednom periodu jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva biti uskladjivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i u oblasti ribarstva.

„Cilj je blagovremeno prilagodjavanje nacionalne politike i postepeno prihvatanje složenih pravila i zahteva politika EU u oblasti Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja) i Poglavlja 13 (Ribarstvo). Očekuje nas usvajanje velikog broja propisa i uspostavljanje potrebnih mehanizama za buduću implementaciju pravila i mera uskladjenih sa evropskim politikama, što zahteva angažovanje značajnih administrativnih kapaciteta na čijem jačanju ćemo raditi“, rekao je Nedimović za Agrosmart.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-nastavitcemo-sa-snaznim-podsticajima-za-stocarstvo/

Na teritoriji Vojvodine ima svega sedam pašnjaka koji su samoodrživi i na kojima stočari mogu napasati svoje stado od proleća do jeseni. To su najčešće površine pored reka. Suša je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oni koji održavaju pašnjake, ali i propisi, za koje u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zastareli.Pašnjak se najbolje održava ako na njemu pase stado, kaže Adam Bugar koji napasa oko sto grla rase hereford na pašnjaku u ritu Lukinog Sela kod Zrenjanina. Ostale agrotehničke mere danas stočari malo primenjuju, jer iziskuju dodatna ulaganja.

"Mere koje su još na snazi, a donešene su pre 40 godina, to je neko redovno đubrenje veštačkim đubrivima, kultivacija, košenje da se ne zakorovi, da se ne pošumi", kaže Adam Bugar, stočar iz Ečke.

U Ministarstvu poljoprivrede pripremaju zakon kojim bi se regulisalo ko je odgovoran za održavanje pašnjaka. Najavljuju popis svih pašnjaka u Srbiji.

"Od iduće agroekonomske godine od 1. novembra ja očekujem jednu potpuno drugačiju situaciju, gde ćemo pašnjake potpuno staviti pod kontrolu. Država će njima kontrolisati preko lokalnih samouprava", navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U zemljama u okruženju se sa mlečnog sve više prelazi na tovno govedarstvo na pašnjaku. Time se smanjuju troškovi, a sistemom krava-tele se omogućava da grlo brže stigne do kilaže koja mu je neophodna za početak tova. Pošto cena domaće junadi isključivo zavisi od izvoza, bitna su ulaganja u ovu oblast jer tržišta postoje.

"Nama će Turska uzeti pet hiljada tona sa mogućnošću da bude još dve hiljade tona. Naša šansa je Kina, kinesko tržište", smatra Čedomir Keco iz proizvodne grupe "Agroprofit".

U Vojvodini ima pašnjaka na oko 115 hiljada hektara. U postupcima vraćanja pašnjaka selima rešio se jedan problem, ali je nastalo niz novih. Pašnjački odbori u selima teško uspevaju da sačuvaju pašnjake od korovljenja ili od nelegalnog pretvaranja u oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3670782/kako-sacuvati-vojvodjanske-pasnjake.html

Markus Đurđević iz Kušiljeva kod Svilajnca treća je generacija stočara u porodici, čija su goveda najodlikovanija na Novosadskom i Resavskom sajmu. Porodica radi po principu zadruge, u kojoj svako ima svoj posao: majka Vukosava, supruga Jelena, ćerke Kristina i Marina i sin Stefan. Đurđevići se isključivo bave stočarstvom, a žive od prodaje mleka, koja je na godišnjem nivou od 65.000 do 80.000 litara. Obrađuju 45 hektara zemlje, ali se ratarstvom bave samo da bi proizveli hranu za svoja goveda. Imaju 30 grla, od kojih je trenutno 12 muznih krava. - Kontinuitet u stočarstvu je veoma važan. Neki koji sada počinju, odmah bi da budu bolji od nas. Posle dve-tri godine batale posao. Stočarstvom je 1949. godine počeo da se bavi deda Života, a nastavio moj otac Petar. Od 1963. godine izlažemo goveda na Međunarodnom sajmu u Novom Sadu, na kome su naša grla bila apsolutni šampioni. Grla su kvalitetna, jer pratimo genetiku, a da bismo pomešali krv, uvezli smo telad iz Austrije, Švajcarske i Nemačke. Ali sve to košta - kaže Đurđević. Dodaje da se starije generacije vraćaju poljoprivredi, jer Opština pomaže proizvođače. Obezbeđuje kratkoročne beskamatne kredite, besplatna studijska putovanja, a vođenje Matične službe naplaćuje 1.000 dinara, dok se u ostalim opštinama plaća od 4.000 do 5.000 po matičnom grlu. - Kušiljevo ima 2.200 hektara obradivog zemljišta. Godine 1945. bilo je 5.000 stanovnika, samo 500 manje od Svilajnca. Sada imamo 2.350 žitelja. Zahvaljujući podršci Opštine, ali i kompaniji Panasonic, u kojoj radi mnogo ljudi, a mladi u toj firmi realizuju dualno obrazovanje, život se vraća u naše selo, a deca se ponovo rađaju - kaže Đurđević.

www.ekapija.com 

Krajem juna 2019. godine objavljen je Pravilnik kojim se bliže propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje, kao i uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje.Vodite računa o tome da Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnet od strane lica koje ne ostvaruje pravo na podsticaje, preuranjen i neblagovremen zahtev, zahtev poslat faksom, zahtev sa dokumentacijom koja ne glasi na podnosioca zahteva, odnosno koja je izdata posle podnošenja zahteva, kao i svaki naredni zahtev istog podnosioca u tekućoj godine biće odbijeni.
Ko donosi odluku?
Direktor Uprave za agrarna plaćanja, rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na vaš namenski račun
koji je upisan u Registar. Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na
ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procentualni iznos podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi utvrđuje se prema mestu prebivališta, odnosno sedišta podnosioca zahteva u skladu sa posebnim propisom koji određu - je područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ako je korisnik podsticaja sam izvršio uvoz predmeta investicije, vrednost realizovane prihvatljive investicije predstavlja statistička vrednost robe u dinarima utvrđena u jedinstvenoj carinskoj ispravi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.000.000 dinara. Kao korisnik podsticaja morate da koristite opremu namenski, ne smete otuđiti, i ne omogućavati drugom licu korišćenje predmeta podsticaja (prodati ili pozajmljivati), u roku od pet godina od dana nabavke. Otuđenjem predmeta podsticaja se ne smatra gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Dakle, vaše gazdinstvo može postati firma, bez ikakvih problema što se tiče subvencija.
Koji su uslovi?
- Da ste u potpunosti realizovali investiciju za koju podnosite zahtev (važe računi od
15. oktobra 2018. godine do dana podnošenja zahteva)
- Da nemate nerealizovanih investicija za koje su vam već odobrena podsticajna sredstva, na osnovu Zakona kojim se uređuje poljoprivreda i podsticaji u poljoprivredi i
ruralnom razvoju;
- Da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija
i kredita;
- Za investiciju za koju podnosite zahtev ne smete koristi druge podsticaje, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (možete finansirati projekat iz subvencionisanog kredita;
- Da niste primilo bespovratna sredstva iz javnih sredstava za nabavku mlekomata,
odnosno robota za mužu u prethodnoj ili tekućoj godini;
- Da ste izmirili dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno platili porez;
- Onaj od koga ste kupili opremu ne smeju biti povezana lica (rodbina i slično);
- Da u Registru imate prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i
broju gazdinstva (HID), na kojem se drže ili uzgajaju životinje);
- Da na gazdinstvu imate od 20 do 200 mlečnih krava;
- Isplata ide po redosledu podnošenja zahteva, dok ima novca za ove namene;
- Dokumentacija se dostavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni
postupak. Uverenja i potvrde koja se dostavljaju uz zahtev za ostvarivanje prava na
podsticaje, ne mogu biti starija od 30 dana, od dana podnošenja zahteva. Sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji, ako ovim pravilnikom nije propisano drugačije.

Izvor: Agrobiznis magazin

U opštini Novi Kneževac uskoro bi trebalo da bude započeta realizacija projekta vodosnabdevanja vrednog dva miliona evra. Pored toga, u Nakovu kod Kikinde, do kraja godine biće sproveden prvi slučaj digitalizacije u stočarstvu, poručio je ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, prilikom posete Severnobanatskom okrugu. Nedimović je istakao da je agrarni budžet višestruko veći nego prethodnih godina što omogućava dodatna ulaganja u proizvodnju.
Poljoprivrednike u Novom Kneževcu, u kom je isključivo zastupljena ratarska proizvodnja, najviše brine otkupna cena žita. Žetva je u toku, prosečan rod za sada je oko četiri tone po hektaru, a država je započela otkup po ceni od 20 dinara za kilogram. U razgovoru sa resornim ministrom, paori su ponovo istakli važnost države u kreiranju tržišta. Najavljen je i projekat Abu Dabi fonda vredan dva miliona evra za navodnjavanje i odvodnjavanje.''Uređenje atarskih puteva može bez problema da se reši. Obećana nam je nabavka mašina za uređenje atarskih puteva, na Tisi će raditi dve nove pumpe, koje bi trebalo da puno pomognu'', kaže Slavko Janjatov, poljoprivrednik iz Novog Kneževca

U Nakovu kod Kikinde ministar je najavio i početak digitalizacije u stočarstvu što podrazumeva kupovinu robota za mužu krava. Do kraja godine to bi trebalo da bude realizovano na farmi Olivere Latinović.

''To je u Evropi u zadnjih 10 godina veoma aktuelno, investicija iznosi oko 150.000 evra, u zavisnosti od opreme, a 60 odsto je jako velika pomoć koja nam se vraća od države jer ne možemo sve sami da priuštimo'', smatra Olivera Latinović, poljoprivrednica iz Nakova.

Projekat vodosnabdevanja u Novom Kneževcu, digitalizacija stočarstva, kao i novi uslovi za izdavanje državne zemlje u zakup, koji podrazumevaju izdavanje stočarima na 10 godina, rezultat su višestruko većeg agrarnog budžeta.

''Mislim da je jako važno što sada imamo dosta novca i što više sredstava imamo, mi ćemo više da ulažemo u poljoprivredu. Naš budžet je veći 30 odsto u poslednjih nekoliko godina, ne može da se preko noći sve sredi, a da pre toga nije ulagano 30 godina", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U razgovoru sa novokneževačkim i nakovačkim paorima, resorni ministar preneo je im je da će cena žita, prema sadašnjim procenama, biti oko 22 dinara. Nedimović je dodao i da svi poljoprivrednici posebnu pažnju treba da usmere na osiguranje useva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/podrska-poljoprivrednicima-na-severu-banata_1032574.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je stočarstvo motor razvoja poljoprivrede i da raste tražnja za goveđim i junećim mesom na svetskom tržištu.Nedimović je za Radio-televiziju Srbije rekao povodom spremanja Srbije za izvoz junećeg mesa u Ujedinjene Arpaske Emirate da je to "jedno od platežno najsposobnijih tržišta i da je to dobro tržište koje Srbija otvorila posle tržišta Turske i Kine".

"Imamo dovoljno novca, obradjujemo zahteve i tamo iza Uskrsa biće doneta rešenja", rekao je Nedimović o subvencijama za tov junadi i dodao da su imali više zahteva za isplatu subvencija nego ranije.On je, govoreći o porastu cena svinja za 50 dinara, kazao da su očekivanja da će se taj trend nastaviti narednih nekoliko meseci jer je "došlo do budjenja tržišta".

Upitan da li će se veći izvoz odraziti i na porast cene na domaćem tržištu, Nedimović je naveo da je to kao "priča o kozi i kupusu" i da je njegov posao da brine o stočarima i poljoprivrednicima.

"Moramo da vodimo računa o potrošačima, ali moramo i ove ljudi koji se svaki dan muče na svojim poljoprivrednim posedima, moraju nekad i oni da zarade novac", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=17&nav_id=1531329

Stotinak goveda i sve što je neophodno za njihovo opsluživanje ima farma Jožefa Urbana (68) u Horgošu.Urban je pre nego što se upustio u proizvodnju mleka i govedarstvo radio u ovdašnjem Poljoprivrednom preduzeću „Bačka“ kao traktorista, a kada je nastupila propast pre skoro dve i po decenije je kupio jednu kravu.

- U „Bačkoj“ je tada bilo nas puno zaposlenih, a para nije bilo. Krenuo sam sa jednom kravom, tako što sam Mišikom Totom išao u Mol da kupi kravu, pa sam ga odvezao, a pošto sam mu pomagao kod baliranja i prevoza sena, nagovorio me je da kupim jednu krava. Gazde kod kojih smo bili nudili su steonu kravu za 1.250 nemačkih maraka, koja samo što se nije otelila. Nisam hteo da pazarim, nit sam imao gde da je držim, pa sam se šalio, da je jedino mogu smestiti u frizerski salon koji je tada držala supruga Irena - priseća se Jožef Urban.Komšija Miši bači ga je nagovarao, pa je Jožef više iz šale ponudio za kravu 1.100 maraka, pod izgovorom da sigurno neće odmah da se teli. Uveče zazvoni telefon, a gazda iz Mola se raspituje da li je ozbiljno mislio sa ponudom, pa pošto smo se dogovorili, dopremio je obe krave, Miši bačiju i meni.

- Puno sam radio u „Bačkoj“, nosio rol bale traktorom i obavljao druge poslove oko stoke, tako da sam odmah uočio da je krava stvarno pred teljenjem, a Miši bači je bio ubeđen da je tako izgledala zbog transporta. Na sreću, već uveče krava je otelila bičića, a već nakon nedelju dana davala je 28 litara mleka. Šest litara je popilo tele, dve litre smo mi trošili, a 20 smo ispo­ručivali za mlekaru. Isplata mleka je bila krajem svake nedelje, za litar mleka plaćalo se 75 feninga, tako da smo od mleka svakodnevno imali prihod 15 maraka. U to vreme za 336 radnih sati na kombajniranju u vreme žetve u firmi, dobio sam mesečnu platu svega 103 dinara, pa sam ostavio posao i odlučio da razvijam farmu - priča Urban.

Domaćin iz Horgoša napominje da je dok je bio zaposlen imao tri hektara zemlje i proizvodio povrće za hor­gošku Hladnjaču „Higlo“, a da je supruga Irena 33 godine držala frizerski salon, pa su ušteđevinu uložili u razvoj govedarske farme.

Stigla je ova porodična farma do toga da bude i među najuspešnijima u isporuci mleka, ali sada je u fazi prestrojavanja pa je smanjen broj muznih krava, jer je opredlejenje da se posveti tovu junadi. Sada svaki drugi dan ispo­ručuje 700 do 800 litara mleka, a kada je mlekarstvo na farmi porodice Urban bilo na vrhuncu isporučivalo se svaki drugi dan i do 2.800 litara.Farma porodice Urban je na obodu Horgoša pored buduće industrijske zone koja se uređuje, pa se deo stoke tu ispušta na ispašu uz nadzor pastira na struju, a Jožef objašnjava da je inače uzimao u zakup ranije i 194 hektara državne zemlje najviše radi ispaše, ali je smanjio zakup na svega 34 hektara pošto više goveda ne isteruje na ispašu, nego na sopstvenim povr­šinama obezbeđuje stočnu hranu. Urban obrađuje 120 hektara zemlje gde je setvena struktura usklađena za obez­beđenje hrane za farmu, pa je tako na 50 jutara detelina, za prodati suncokret uzima se sačma, a seno obezbeđuje košenjem oko 60 hektara livade. Na farmi pomažu sin, ćerka i zet, jer posla ima dosta.

- Računica u proizvodnji mleka je sve nepovoljnija, posebno od kada je mlekaru preuzeo „Imlek“. Pre četiri godine dobijali smo za litar mleka ekstra klase 53 dinara, a sada za isto tako kvalitetno mleko ekstra klase svega 41 dinar. To nikako ne ide, jer su troškovi sve veći. Svakog seljaka, pojede skupa nafta. Ne može se sa cenom litra nafte od 170 dinara rentabilno zemlja raditi. Drugo je voziti automobil, plaćati skupu registraciju i naftu, jer to je luksuz, a baviti se poljoprivredom nije luksuz, nego mukotrpan i neizvestan posao...

- Kada sam odlučio da se više ne bavim proizvodnjom mleka, u saradnji sa stručnim institucijama počeli smo da na našu farmu uvodimo rasu goveda limuzin i šarole, pristigla su i prva telad tako da orijentišemo na tov goveda koja su pogodnija i daju najbolje rezultate u proizvodnji mesa - kaže Jožef Urban.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bavlene-poloprivredom-nije-luksuz-07-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31