Grupa poljoprivrednika iz nekoliko požeških sela dobila je besplatan semenski ali i drugi materijal, sa ciljem povećanja prinosa u oblasti stočarstva.

To je rezultat projekta koji su uz podršku ministarstva poljoprivrede, realizovali opština Požega i Institut za krmno bilje iz Kruševca.

“Ispitivanje plodnosti i utrvđivanje prisustva opasnih i štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu na teritoriji opštine Požega” naziv je projekta koji je realizovan na nekoliko poljoprivrednih gazdinstava sa područja ove opštine. Na osnovu urađenih analiza, stručne službe Instituta za krmno bilje iz Kruševca su obezbedile i uručile poljoprvrednicima određeni materijal za popravljanje kvaliteta zemljišta kao i semenski materijal, kako bi se po njihovom mišljenju povećao prinos na konkretnim gazdinstvima.

,,Projekat je osmišljen tako da pored toga što se utvrđuje plodnost zemljišta na po tri, eventualno četiri parcele, utvrđuje se i kvalitet stočne hrane koja je dobijena sa tog zemljišta. Posle toga je predviđeno popravljanje plodnosti ako je to potrebno ili setva određenih smeša lucerke tamo gde je to moguće da se uradi”, kazao je dr Goran Jevtić iz kruševačkog Instituta za krmno bilje.

On je istakao da se popravljanje plodnosti radilo unošenjem mineralnih đubriva kao što je đubrivo sa povećanom količinom fosfora, eventualno NPK sa različitim formulacijama i korišćenjem kreča za smanjenje kiselosti.

“Primećena su dva problema na našim zemljištima, velika kiselost pre svega što je problem za setvu liguminoza ali ne samo njih već i mnogih drugih biljaka, dok je drugi problem veliki nedostatak fosfora u zemljištu”, tvrdi dr Jevtić

Pored saveta stručnjaka požeški poljoprivrednici su dobili krečni odnosno preporučeni materijal za popravljanje kvaliteta zemljišta prema urađenim analizama. Na osnovu tih rezultata stručnjaci iz Kruševca su odredili i posebne travne smeše koje su podeljene farmerima kako bi povećali prinos u prvm redu kabaste hrane. Sami farmeri kažu da im je ovo dragocena pomoć pa ne čudi što nekima ovo nije prvi put da učestvuju u sličnim projektima.

“Dobio sam detelinsko – travne smeše za kiselo zemljište u količini od 20 kilograma za površinu od 50 ari, namenjeno za ishranu stoke”, kaže Nenad Čolović iz sela Ljutice i dodaje da je za njega ovo veoma bitno s obzirom da se aktivno bavi uzgojem stoke.

“Već treći put učestvujem u ovom projektu i zadovoljan sam, pokazalo se kao dobro za stoku a znači nam mnogo i savet”, ističe Tomislav Vasiljević iz sela Papratnica.

Uz sredstva koje je obezbedilo resorno ministarstvo, opština Požega je učestvovala sa 100 hiljada dinara.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Možda ste ovo i lično doživeli, možda znali akli sada ima i naučnu potvrdu koju prenosi portal N1. Naime, ovce mogu da prepoznaju ljudska lica koja su već viđale na fotografijama i pre će odabrati sliku neke poznate nego nepoznate osobe, pokazalo je istraživanje naučnika s britanskog Kembridža. Prethodne studije su pokazale da ovce mogu prepoznati druge pripadnike vlastite vrste i ljude koje poznaju, poput svojih pastira bez bilo kakvog prethodnog uvežbavanja.  

Britanski naučnici uspeli su da ih uvežbaju pokazujući im fotografije lica na kompjuterskim monitorima u posebno opremljenom toru. Na jednoj strani bila je nepoznata osoba, a na drugoj jedna od četiri poznate osobe. Ovca je nagrađena hranom kada bi odabrala fotografiju slavne osobe njuškom prekinuvši infracrveni zrak ispred pojedinog ekrana, koja bi oslobodila nagradu. Naučnici su ih uvežbavali pokazujući im fotografije lica bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, glumca Džejka Džilenhala, glumice Eme Votson i BBC-jeve novinarke Fijone Brus. Nakon vežbi, ovce su češće birale fotografije poznatih lica nego onih nepoznatih. To je dokaz da ovce imaju slične sposobnosti prepoznavanja lica poput primata.  

Ustanovivši da ovce uspešno prepoznaju osobe s fotografija, naučnici su im postavili nov zadatak. Želeli su da saznaju mogu li identificikovati iste osobe kad su im se fotografije prikazivane iz različitih uglova. Odgovor je bio pozitivan. Glavna autorka studije, prof. Dženi Morton objasnila je da su "ona i kolege pokušali da ustanove da li je životinja sposobna da obradi dvodimenzionalni objekat kao osobu."  

Naučnici ističu da bi ovakvo proučavanje sposobnosti ovaca da prepoznaju lica moglo biti značajno u istraživanju Hantingtonove bolesti i drugih poremećaja ljudskog mozga.

Izvor: http://rs.n1info.com 

 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kakva je situacija na tržištu mleka?

- U odnosu na raniji period, kada je cena mleka išla dole i kada su proizvođači bili dovedeni u situaciju da proizvode sa gubitkom, situacija se popravlja. Cena mleka u EU je porasla, tako da se nadamo da će u narednom periodu mlekare podići cenu sirovog mleka. Što se tiče nas, mi smo i dalje, već četvrtu godinu za redom po osnovu premije za mleko od države uskraćeni za 340 miliona dinara. Naime, dok svi drugi proizvođači dobijaju na ime premije sedam dinara po litri mleka, mi dobijamo 1,55 dinara.

Zbog gubitka para po osnovu premije, poslednjih godina nam se ne isplati da ulažemo u povećanje proizvodnje mleka. Osim redovnog održavanja, punu pažnju posvetili smo osetljivim kategorijama krava u avansu i u porodilištu. U ishrani stada smanjili smo upotrebu suplemenata i dodataka, tako da smo pad proizvodnje opravdali smanjenjem troškova.

Da li je i koliko toplo leto dovelo do smanjenja količina mleka?

- Za devet meseci ukupno smo proizveli 41.730.089 litara mleka, a od toga smo mlekarama predali 39.296.555 litara. Prosečno dnevno mlekarama isporučujemo 152.857 hiljada litara mleka ekstra klase. Muzni prosek krava je 22,7 litara, ili po kravi 8.056 litara na godišnjem nivou. Brojno stanje je 7.869 krava za devet meseci. Nadamo se da će u mesecima pred nama proizvodni rezultati biti bolji u odnosu na dosadašnje.

Godinama unazad u letnjim mesecima sa ekstremno visokim temperaturama dolazi do pada proizvodnje mleka i do 50 odsto. Veliki broj naših muznih krava je u vezanom sistemu držanja. Objekti su  stari i  mogućnosti za poboljšanje ambijentalnih uslova  skoro da nema. Prevođenje u slobodan sistem držanja iziskuje velika ulaganja.

U slobodnom načinu držanja koncepcija je znatno bolja u odnosu na vezani ali ne možemo reći da je količina mleka u korelaciji sa koncepcijom.

Kakvi su planovi vezani za stočarsku proizvodnju?

- Naši planovi za unapređenje stočarske proizvodnje umnogome će zavisiti i od politike države. Mi ćemo i dalje preduzimati sve što je u našoj moći  da zadržimoi brojno stanje stočnog fonda na oko 8.000 muznih grla. Životni vek naših krava je 3,2 laktacije. Obrt stada na godišnjem nivou je 33 do 35 odsto.

Tov junadi imamo na tri farme: ”Pioniru”, “Partizanskom prelazu” i “Kovilovu”. Broj tovljenika godišnje je između tri i tri i po hiljade grla. Na tržištu smo prepoznatljivi i stočari su spremni da izdvoje 2.000 evra za našu junicu. Centar za stočarstvo koji posluje u sklopu PKB nas snabdeva kvalitetnim semenom, a deo doza prodajemo eksterno.

Već decenijama Centar kupuje na svetskoj pijaci seme najboljih bikova i koristi ga za osemenjavanje bikovskih majki. Muški potomci nakon testiranja dolaze u Centar, gde kreće njihova eksploatacija. Njihovim semenom se osemenjavaju grla i tako je na našim farmama izvršeno pretapanje istočnofrizijske rase u holštajn.

Zdravstveno stanje stada je dobro. Zaposleni na imanjima i u Veterinarskoj službi sprovode sve zakonom predviđene preventivne i druge mere. Velika pažnja posvećuje se nezi papaka. U poslednjih nekoliko godina, kupili smo boksove za obradu papaka, za svako gazdinstvo po jedan. Investirali smo u izgradnju individualnih boksova za smeštaj teladi. To rešenje se pokazalo dobrim, tako da ćemo nastaviti sa investicijama u tom pravcu. Na imanju “Dunavac” izgradili smo silo trenč. U cilju stabilnog snabdevanja vodom investirali smo u  bunare i infrastrukturu.

Ubuduće moramo održati nivo radne i tehnološke discipline, kako bismo smanjili izlučenja i poboljšali koncepciju, a time ublažili gubitke izazvane vremenskim nepogodama.

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

 

Jesenja setva na poljima PKB-a 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3132-jesenja-setva-na-poljima-pkb-a

 

Ovogodišnja suša nanela je štetu poljoprivredi u Srbiji u visini od preko milijardu evra. Usled nedostatka zelenih površina na pašnjacima, problem sa ishranom stoke imaju i stočari, koji nalaze alternativne načine za obezbeđivanje potrebne hrane.

Posledice suše uticale su na više od polovine  poljoprivrednih  kultura u Srbiji. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu stočari imaju problem sa ishranom stoke, jer  nema dovoljno pašnjaka i rečica, koje su presušile zbog nedovoljno kiše. Zaposleni u poljoprivrendoj savetodavnoj stručnoj službi poslednjih dana obišli su poljoprivrednike na ovom području.

“Apelujem na poljoprivredne proizvođače da usled nedovoljnih količina kvalitetne hrane na pašnjacima da počnu sa prehranom stokom u štalama . Bilo bi dobro da ne koriste seno, koje je takođe hranljivo, ali se preporučuje u simskom periodu”, rekao je ispred Poljoprivredne savetodavne stručne službe Safet Vesnić.

Zbog suše, ove godine smanjen je prinos ratarskih kultura.

“Kada su u pitanju ratarske kulture štete su oko 20%. Stočarska proizvodnja mleka i mesa povezana je sa ratarskom proizvodnjom. Na sreću suša se nije u većoj meri odrazila na ratarske kulture kukuruza, ječma, pšenice, ovsa pšenice i raži, to je ono što koriste naši poljoprivredni proizvođači na svojim gazdinstvima”, dodao je Vesnić.

Vesnić se nada da će poljoprivrednici uspešno prebroditi ovaj težak period i da će sačuvati stočni fond na ovom području.

Izvor>  (Rtvnp)

Stočarstvo ima perspektivu ističu neki stočari u Sremu. Upravo zbog toga razmišljaju o proširenju smeštajnih kapaciteta, ali i stočnog fonda. Smatrajući da ministarstvo poljoprivrede i pokrajinski sekretarijat povlače dobre poteze usuđuju se na ovaj korak jer vide mogućnost dobiti na kraju procesa unapređenja sistema. U novom objektu na selu u Vašici poljoprivrednik iz Šida svakog dana tovi domaće svinje sa željom da na kraju ostvari vrhunski kvalitet.Iz gradske sredine preselio je proizvodnju na selo jer potražnja za svinjskim proizvodima koje proizvodi je porasla u proteklom periodu kaže vredni paor. Krmače su olpođene vrhunskim genetskim materijalom a nov objekat koji je prilagođen za proizvodnju prasadi omogućiće dobre rezultate smatra vlasnik. Stočarstvo ima potencijal kaže naš sagovornik samo ako se kombinuje sa dodatnim delatnostima. S tim u vezi njegovo gazdinstvo konkurisalo je na poziv pokrajinskog sekretarijata za sisteme koji se tiču prerade mesa. Inspekcija je već obišla objekte i očekuje se pozitivan odgovor. Međutim ovaj poljoprivrednik ni tu ne staje već razmišlja o proizvodnji hrane za stoku. U planu je izgradnja sistema za navodnjavanje kako bi se osigurao bolji prinos ratarskih kultura koje se koriste u tovu ukoliko se ponovi godina kao ova. Prednosti velikog ekonomskog dvorišta su već iskorišćene za ugoj svinja na prirodan način u blatnjavim oborima ali uz kombinaciju modernih tehnologija kao što je sistem pojila. Stručnjaci ističu da je meso svinja proizvedeno na ovaj način jedno od najslađih i najzdravijih. Izvor: RTV

Subvencije u poljoprivredi u opštini Gadžin Han ove godine najveće su do sada - ukupno 20 miliona dinara zajedno sa sredstvima države izdvojenim za mere populacione politike. Subvencionišu se različiti programi, a najveće interesovanje vlada za nabavku umatičenih grla, za šta opština daje 50 odsto subvencija, dok država isplaćuje premije za svako umatičeno grlo. Pred zaplanjskim stočarima ove godine je povoljna računica - ako se odluče za nabavku umatičenih grla, uz subvencije opštine i premije države njih posle godinu dana stado od dvadeset ovaca ili koza na primer praktično ne košta ništa. Uz to, premije sleduju i narednih deset godina. To su među prvima prepoznali Grozdanovići iz Sopotnice. Ali nije sve išlo bez problema.Što se tiče nabavke umatičenih grla, veoma teško. Ja sam nabavio u opštini Svrljig, ali nisam mogao od jednog proizvođača, nego od troje - četvoro sam nabavio", kaže Srđan Grozdanović, selo Sopotnica. I Milan Todorović koji je gradski život zamenio poljoprivredom na dedinom imanju zainteresovan je za subvencionisanu nabavku umatičenih grla, ali to još ne uspeva da realizuje. "Hteo bih ozbiljno da se bavim poljoprivredom. Trenutno imam pet grla. Uz pomoć subvencija za umatičena grla hteo bih da povećam na 10, ali teško se dolazi do umatičenih grla. Veoma teško", kaže Milan Todorović, Sopotnica. Nabavka umatičenog stada mladog Todorovića zadržala bi na selu. Upravo oživljavanje sela cilj je subvencija u poljoprivredi koje su ove godine u opštini Gadžin Han najveće do sada, ali sve usporava vrlo mali broj umatičenih grla, i pored toga što na tržištu vrede tri puta više od neumatičenih. "Mislim da je najveći problem bio u edukaciji. Nisu ljudi znali na vreme, zato se kasni sa umatičenjem, ali nadam se da se sve ubrza sa ovim programom. Do pre nekoliko godina smo imali samo dva gazdinstva sa umatičenim grlima, sada se to proširuje", kaže Slaviša Ivković, opštinski većnik. Opština Gadžin Han subvencioniše i nabavku poljoprivredne mehanizacije, programe u ratarstvu, voćarstvu, pčelarstvu, zatim veštačko osemenjavanje, a sa 100 odsto subvencioniše i kamate na poljprivredne kredite. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Do kraja godine u Svilajncu počeće da radi klanica čija je izradnja pri kraju, najavio je predsednik Opštine Svilajnac Predrag Milanović. U planu je i otvaranje mlekare, koja bi otkupljivala mleko domaćih stočara. Milanović je na 54. Međunarodnom resavskom poljoprivrednom sajmu u Svilajncu rekao da lokalna samouprava godinama sprovodi dugoročne mere u poljoprivredi, a ovaj sajam i kvalitetna grla stoke pokazuju to. - Svake godine poljoprivrednicima dajemo beskamatne kredite i besplatno osemenjavanje krava. Sasvim je sigurno da genetika krava, koje smo uvezli pre pet godina, a u pitanju je 300 junica, daje rezultate - rekao je Milanović. Opština je pomogla poljoprivrednicima i da lakše podnesu posledice suše. - Ova sušna godina je pokazala da sa prirodom ne možete da se borite, zbog čega mi ove godine spovodimo dve mere koje koštaju blizu 10 mil EUR. To je regulacija reke Resave, kako plodna zemlja više ne bi bila plavljena, kao i izrada projektne dokumentacije za sisteme za navodnjavanje - najavio je Milanović.

Mašinska muža je danas sve više zastupljena na poljoprivrednim gazdinstvima, s obzirom da predstavlja jedan od glavnih vidova modernog mlekarstva. Pogrešno obavljena muža, loše se odražava na kvalitet mleka, zdravlje krava, ispravnost aparata za mužu, kao i ekonomičnost proizvodnje. Stručna primena muznih aparata jedan je od osnovih preduslova za njihovo dobro funkcionisanje. Svi delovi aparata zahtevaju održavanje i kontrolu, kako bi bili postavljeni na pravo mesto. Pogrešna primena aparata za mužu, može izazvati oštećenje vimena, koje u velikoj meri utiče na smanjenje količine i kvaliteta mleka.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.

 

Kako se ponašati na pašnjacima gde ima krava?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2868-kako-se-ponasati-na-pasnjacima-gde-ima-krava

 

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će, kao dodatna podrška proizvođačima mleka, u najkraćem roku biti isplaćene premije za mleko. On je najavio i da će od novembra nemačka kompanija Tenis početi da gradi farmu svinja i klanicu u Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju tog ministarstva, isplata premija po hitnom postupku izvršiće se kako bi proizvođači bili zaštićeni zbog oscilacija na tržištu.

Nedimović se sastao sa proizvođačima mleka i predstavnicima najvećih mlekara na teritoriji Srbije sa kojima je razgovarao o aktuelnim problemima u pogledu cene mleka na tržištu, kao i programima podrške kako stočarskom, tako i mlekarskom sektoru.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31