Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

Srbija sa razvojem stočarske proizvodnje, naročito proizvodnjom junećeg mesa, može dobro da zaradi ali i da uposli postojeće farme i podstakne osnivanje novih. Uz tržište Evropske unije, Rusije, Kine i Turske, najavljuje se i izvoz u Egipat. Da bismo ispunili tražene količine, neophodno je u tovu imati nekoliko desetina hiljada grla. Država je zato i povećala subvencije za tovna grla. Milan Simić se već pet godina, na nagovor sina i snahe, bavi tovom junadi. Trenutno ima 30, a za sledeću godinu planira povećanje na 50 grla. Žali se na skupu telad koju u proseku plaća oko 600 evra.  "Iskren da budem, može da se zaradi. Hvala državi što je podigla subvencije na 15.000 dinara po biku. Mi na ovih 30 imamo oko 4.000 evra. To je nečija godišnja plata. I na razlici u tovu dobiću još jednu platu. Ako bude više biće još bolje", navodi Milan Simić, stočar iz Krivaje.

I njegov komšija Milovan Marković tovi 30 junadi od šest do 12 meseci.  "Što se tiče subvencija one su uvek dobrodošle. E, sad, kad kasne, to nam je malo veći problem, nisu na vreme, kad nama treba, kada seljaku treba. Ali kada dođu, dobrodošle su", navodi Marković. Čak 70 posto meštana Krivaje bavi se stočarstvom. "Subvencije su bitno povećale broj ljudi koji se opredeljuju za ovu proizvodnju i što je isto tako važno ljudi povećavaju obim svoje proizvodnje", navodi Zoran Kozlina iz PSSS – Šabac.

Pročitajte šta radi mladi inženjer elektrotehnike u stočarstvu: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/4325-inzenjer-elektrotehnike-dobitnik-priznanja-za-poljoprivredu 

Srpska junetina tražena širom sveta

Farmerima nedostaje telad tovnih rasa. U Požarevcu ističu da se problem može rešiti povoljnim uvozom iz susednih zemalja. "Tog momenta čim se pojavila potreba za junadima, onda su i proizvođači teladi s obzirom da mi imamo malu proizvodnju, nemamo dovoljno teladi, podigli svoju cenu. Tako da tovljači tu nemaju neku veću zaradu, osim ovih podsticajnih mera što država daje to bi im mnogo pomoglo", ocenjuje Zvonko Milenković direktor privrednog društva "Union" iz Požarevca. Junetina je sve traženija na svetskom tržištu. Izvoz u Tursku je dobro došao našim farmerima a potražnja stiže i iz drugih zemalja.

"Već smo to završili ali idemo dalje. To nije dovoljno. Ne samo Turska idemo i druga tržišta, tržište Egipta. Najviše tovno govedarstvo. Tu nam je ideja da napravimo ozbiljan iskorak, jer imamo veliku tražnju. Tržište opredeljuje šta ćemo da radimo. Posle ćemo da se preorijentišemo krajem sledeće godine na mleko, sa laboratorijom, da plaćamo mleko po kvalitetu", objašnjava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Uz povećane državne subvencije, stočari su trenutno zadovoljni i tražnjom i cenom. Samo da to potraje, pa da i farme budu punije.

Izvor: RTS

Video prilog je na linku: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3360790/drzava-povecala-subvencije-za-tovna-grla.html 

Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca koji se mogu svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci, u drugoj smeštajni i ambijentalni, a u trećoj činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, staralaca, veterinara.. Ovi činioci su povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njegovi korisnici, vlasnici i odgajivači. Verovatnoća da će se ugroziti dobrobit životinja je veća ako se o njima razmišlja kao o upotrebnom predmetu. Ovo je i jedan od razloga što se javnost u razvijenim zemljama zainteresovala za dobrobit životinja.

Stručno usavršavanje stočara uglavnom se zasniva na prenosu informacija o brzini rasta, reproduktivnim osobinama, odnosno o karakteristikama potomstva i količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u određenoj grani stočarstva. Odnos stočara prema životinjama uglavnom zavisi od njegove rane edukacije, stručnosti, stočarske tradicije, ličnih iskustava, ubeđenja, ali i stručnih kvaliteta onih koji su zaduženi za njihovu edukaciju.

Kakvi su zakonski propisi i kako poboljšati odnos stočara prema životinjama? Odgovore na ova i druga stručna pitanja daje Msc Dragomir Vujičić u novom broju Agrobiznis magazina. 

 

IZVOR:Agrobiznis magazin

NASTAVLjAJUĆI podsticajne programe namenjene povećanju produktivnosti u stočarstvu, Pokrajinska vlada je izdvojila 59 miliona dinara, i taj iznos raspodelila kroz dva konkursa, na osnovu kojih su u ponedeljak u Novom Sadu korisnicima uručeni ugovori. Pročitajte još: Bespovratna sredstva iz vojvođanske kase biće upotrebljena za odgajivačke programe u stočarstvu, kao i za poboljšanje proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i uvođenje EU standarda u objekte za proizvodnju i preradu mleka. - Podsticaji po ova dva značajna konkursa doprineće povećanju kvaliteta i standarda u stočarskoj proizvodnji - istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, uručujući ugovore predstavnicima poljoprivrednih stručnih službi, zemljoradničkih zadruga i drugih poljoprivrednih organizacija koje su ostvarile pravo na taj novac. Pročitajte još: Mirović je podsetio da je Pokrajinska vlada u protekle dve godine znatno povećala izdvajanja za poljoprivredu i najavio da će i u budžetu za 2019. biti održan visok nivo ulaganja u agrar. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je napomenuo da se tom novom podrškom domaćem stočarstvu stvaraju uslovi za poboljšanje kvaliteta mleka, povećanje stočnog fonda, uspešniji uzgoj domaćih životinja i širenje genetskog potencijala stoke, a time i povećanje produktivnosti po grlu, što će, kako je dodao, znatno unaprediti stočarsku proizvodnju u Vojvodini. Mirović i Radojević uručuju ugovore Među 102 organizacije kojima su odobrena sredstva je i Poljoprivredna zadruga "Bojtar" iz Kuzmina, koja uzgaja goveda. - Ova sredstva ćemo iskoristiti za genotipizaciju goveda, odnosno da, koristeći savremenu tehnologiju, na odabranom teletu utvrdimo kakvo će grlo biti u budućnosti, kad odraste - objašnjava, za "Novosti", direktor te zadruge Nebojša Ljeskovac.

 A među pet korisnika podsticaja za uvođenje EU standarda našla se i mlekara "Karpe diem" iz Krušedola, koja je ove godine izgradila novi pogon za izradu tvrdih kozijih sireva. - Dobili smo 2,2 miliona dinara, što nam mnogo znači. Sad ćemo moći uspešno da obavimo zrenje tvrdih sireva, koje traje od 60 do 90 dana - ističe sa zadovoljstvom Jelena Marić, vlasnica i direktorka te mlekare. Ona objašnjava da Srbija zasad uglavnom izvozi bele sireve po nižim cenama, a uvozi tvrde, koji su skuplji, jer naši proizvođači nemaju dovoljno sredstava za investicije u toj proizvodnji. Nebojša Ljeskovac DESET PRIJAVA, POLOVINA PROŠLA NA drugom konkursu, na kojem je raspodeljeno oko 12 miliona dinara, a čiji je osnovni cilj povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta mleka, bilo je ukupno deset prijava. - Pet organizacija je dobilo podsticaje, tri nisu ispunile uslove konkursa, a dve su odustale - naveo je Radojević.

 

Izvor: Novosti

Subvencije za tovno govedarstvo biće povećane sa sadašnjih 10.000 dinara po grlu na minimum 15.000 dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, objašnjavajući da takva odluka "ima smisla" zbog skoka cena kilograma goveđeg mesa. "Imamo tržišta Turske, otvorili smo tržište Kine, otvaramo sad tržište nekih zemalja na Bliskom istoku, i da bismo pospešili proizvodnju goveda, koja su važna i zbog stajnjaka i očuvanja poljozemljišta, mi ćemo povećati za najmanje 50 odsto subvenvcije", kaže Nedimović za RTS. Kaže da ne očekuje negodovanja budući da se neće povećavati davanja po hektaru koja iznose 4.000 dinara. "Koliko je jorgan dugačak, toliko će i biti novca. Četiri hiljade dinara ostaje. Sve druge mere povećavamo. Primera radi, za nabavku opreme, mehanizacije, protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje pre dve godine bilo je 500 miliona dinara ukupno, sad će budžet za to biti oko devet milijardi", ističe Nedimović. Davanje po hektaru uglavnom se, kaže, pretvori u potrošnju i nema koristi za poljo-proizvodnju. "Sad ćemo imati dosta novca koji će biti namenjen za izgradnju skladišnih kapaciteta, za hladnjače, sve ono što je potrebno da sačuvaju svoju robu i da je prodaju onda kada ona ima dobru cenu", objašnjava ministar poljoprivrede. Dodaje da će biti dosta investicija u sisteme za odbranu od poplava, sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, a biće nabavljen i ledolomac, kaže Nedimović.

Izvor: Tanjug

U Predlogu budžeta za narednu godinu za poljoprivredu su predviđene 51,7 milijardi dinara, sedam milijardi više nego ove. Ratarima i naredne godine subvencija ostaje 4.000 dinara po hektaru. Za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu u budžetu je devet milijardi dinara, a pre dve godine bilo je jedva pola milijarde. Država će 50 odsto uloženog vratiti i onima koji budu ulagali u skladišta i preradu. Uz direktna davanja na to će otići gotovo 33 milijarde dinara. - Na opasku da je budžet razvojno orijentisan, ali uglavnom za one koji već raspolažu kapitalom, ministar odgovara: - Od poljoprivrede ja nisam video nijednu zemlju koja je samo na tome napravila ogroman proboj, ali ona koja je koristila poljoprivredu kao sirovinu za prehrambenu - te zemlje su jako dobro napredovale. Mi smo to prepoznali, mislim da u strukturi BDP-a imamo dosta prostora da napredujemo - naglašava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Mi imamo dovoljno repromaterijala, ali to moramo da preradimo u našim fabrikama, a ne da izvozimo živa grla - dodaje Nedimović. 

 

Tokom uzgoja tovne jagnjadi, ovčari se sreću sa brojnim problemima. Agrobiznis magazin, vam predstavlja neke od najčešćih bolesti abdomena i kako prepoznati simptome pojedini  bolesti?

Koje su najčešće bolesti?

Nadun,  je jedna od najčešćih bolesti tovne jagnjadi, a nastaje kao posledica zadržavanja i nagomilavanja gasova u buragu.

Nadutost odnosno nadun buraga – predželuca, oboljenje je brzog toka, pa stoga zahteva brzu i spretnu stručnu intervenciju, a oklevanje, ili pak zakašnjenje u terapiji može da ima za posledicu i smrtni ishod.

Do pojave naduna,  dolazi usled složene interakcije biljaka, životinje i mikroorganizama prisutnih u buragu. Ukoliko se bolest ne leči na vreme,  i adekvatnim lekovima može doći do uginuća životinje,  što dovodi do velike ekonomske štete i gubitka u ovčarskoj proizvodnji.

Poznato je nekoliko vrsta naduna: Penušavi nadun, koji izaziva, zelena lucerka i crvena detelina. Simptomi se obično pojavljuju nekoliko sati nakon uzimanja hrane,  koja dovodi do nadimanja životinje. Intraruminalni pritisak dovodi do nadimanja čitavog abdomena,  i ovu bolest je lako lečiti u ranoj fazi.

Nadun,  izazvan senom leguminozom nastaje kada se životinja hrani celom, seckanom ili mlevenom lucerkom ili senom crvene dateline. Problem nastaje kada je u pitanju visok procenat lisne mase,  nedovljno osušene koja čini deset odsto u obroku.

Nadun,  može da izazove i smeša žitarica koje utiču na preterano širenje buraga, i nastaje pri ishrani životinje sa zrnom ječma, kukuruza i sojine sačme. Gas nastaje kao posledica rastorenih bikarbonata i mikrobiološke fermentacije. Ako se formira veća količina gasa, stvara se i više pene koja zatvara kardiju želuca, te onemogućava podrigivanje. Prošireni burag utiče na dijafragmu,  što dovodi do delimičnog kolapsa pluća, naglog slabljenja životinje i uginuća. Nadun pogađa sve vrste ovaca,  bez obzira na starost, rasu i pol. Broj obolelih životinja u stadu dostiže 25 odsto, a broj uginuća je i do 50 procenata.

Tretiranje bolesti zavisi od tipa obolele životinje. Jedan od načina je uvođenje želudačne sonde u dorzalni deo buraga, u cilju smanjenja i odstranjivanja gasova ili unošenje mineralnih ili biljnih ulja i antifermenata.

Acidoza mlečne kiseline i kako nastaje

Acidoza mlečne kiseline,  je akutno metaboličko oboljenje ovaca koje karakteriše gubitak apetita, depresija, šepavost i na kraju koma. Uzrok može biti naglo uzimanje suvišnih količina žitarica (pšenice, ječma, kukuruza, raži).  i drugih lako fermentirajućih hraniva,  od strane životinje koja nije navikla na to. Ovo oboljenje najčešće se javlja u farmskim uslovima držanja životnja i češče se javlja kod jagnjadi,  starosti od tri do devet meseci. Bolest dovodi do brojnih promena u rumenu i krvi ovaca. Simptomi se javljaju u roku od jednog do tri dana,  nakon naglog uzimanja ugljenohidrantnih hraniva, disanje i puls kod obolele životinje je ubrzano, rumen prestaje sa funkcijom a koža je dehidrirana.

Napredovanjem bolesti dolazi do pojave dijareje,  a bolovi u stomaku se pojačavaju. Već sa prvim znacima ovog oboljenja,  životinji treba davati obroke od kabastih hraniva i obavezno obolelu životinju izdvojiti od ostatka stada.

Rumenitis

Rumenitis, je akutna ili hronična upala buraga izazvana nadražajima, patogenim mikroorganizmima. Od ove bolesti oboljevaju sve rase ovaca, a najčešće pogađa jagnjad,  od četiri do devet meseci starosti, a obično se pojavljuje u toku rane faze tova. Najveći broj slučajeva se javlja krajem leta ili početkom jeseni,  kada jagnjad odlaze u tov.

Rumenitis izaziva mlečna kiselina ili virusi, a nekad dođe do trovanja ovaca teškim metalima. Za razliku od goveda,  ovce tokom konzumiranja hrane izbegavaju uzimanje hrane,  u kojoj se slučajno nalaze metalni otpaci kao što je žica ili ekseri. Ukoliko je rumenitis malog do srednjeg inteziteta, simptomi bolesti mogu izostati, ali prisustvo većih lezija dovodi do pojave anoreksije, depresije, odsustva motorike rumena i gubitka telesne mase.

Najbolja preventive od ove bolesti je kontrola hrane jagnjadi koja su stavljena u tov. Tokom prvih deset dana,  treba postepeno prelaziti sa kabastih hraniva na obrok sa 90 odsto koncentrata. Preporučuje se i uključivanje oksitetraciklina u obrok i to 50 mg po grlu na dan,  radi preventive od rumenitisa i apscesa jetre kod ovaca.

Uslove za korišćenje subvencija u oblastima pčelarstva i stočarstva ispunilo je 57 korisnika, i to 39 u pčelarstvu i 18 u stočarstvu, pokazuju podaci Službe za poljoprivredu Gradske uprave i nadležne komisije u Vranju. Novac od subvencija oni će dobiti na osnovu javnog poziva Grada Vranja,.

Prema rečima načelnika Gradske uprave Dušana Aritonovića, u narednom periodu sledi donošenje rešenja i potpisivanje ugovora sa korisnicima odobrenih subvencija.

“Očekuje se i podrška Grada za subvencije u oblasti sistema za navodnjavanje i iskopa bunara, a osnovni uslov za dobijanje podsticajnih sredstava je da je poljoprivedno gazdinstvo registrovano na teritoriji Grada Vranja, sa uredno izmirenim poreskim obavezama”, rekao je Aritonović za zvaničan gradski sajt.

Gradsko veće Vranja u junu je dalo saglasnost za raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi iz budžeta grada u tekućoj godini u iznosu od 16,4 miliona dinara, a sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška u unapređenju i proširenju poljoprivredne proizvodnje za investiranje, za nabavku priplodnih grla, nabavku opreme za pčelarstvo.

Izvor: http://jugmedia.rs/subvencije-za-stocarstvo-i-pcelarstvo-za-57-domacinstava/

Ako spadate među one ljude za koje se kaže da su pristalice pesimizma i da život posmatraju kroz crno – beli okvir, sigurno ćete reći da su srpska sela pusta i prazna i da svaki mladi čovek iz ruralnog kraja jedva čeka da se dokopa velegradskog načina života. Međutim, ako se, poput nas, ubrajte u one koji život gledaju sa njegove svetlije strane i vole da ga oboje u šarene, vesele boje, vaša slika mladih na selu će verovatno biti drugačija. Setićete se barem nekoliko mladih i vrednih ljudi koji svoju budućnost i sreću nalaze na starim porodičnim imanjima. Oni zaista postoje i ima ih širom naše lepe Srbije, a bave se najrazličitijim granama poljoprivrede. Mi smo u ovom broju časopisa odlučili da vam predstavimo nekoliko njih.

 

Prvi mladi poljoprivrednik koji je na nas ostavio veliki utisak jeste dvadesetogodišnji Milan Stamenković, iz sela Dešilovo, u opštini Merošina. On je prošle godine, sa svega 19 godina bio najmlađi među svima koji su konkurisali za podsticaje za mlade preko Ministarstva poljoprivrede, pa je zato privukao pažnju mnogih ljudi iz agrara, savetnika, ministara, agronoma i raznih stručnjaka. Milan se bavi stočarstvom. Završio je Srednju veterinarsku školu u Prokuplju i upisao Visoku poljoprivrednu na smeru stočarstvo. Kaže da je zahvaljujući znanju koju stiče od svojih profesora uspeo mnogo da unapredi proizvodnju na svom imanju.

Opširnije u novom broju magazina Agrobiznis

Malo ko može da se pohvali brojnošću stoke, kao što su to opštine na Pešteru, poput Novog Pazara, Sjenice i Tutina. Ovde je stočarstvo najrazvijeniji sektor poljoprivrede, a značajne količine hrane se upravo prerade ovde u prelepim krajevima Srbije, gde ovce i krave možete videti na svakom koraku. Posetili smo nekoliko farmi i videli sa koliko ljubavi i pažnje ovde gaje životinje.

Naši domaćini su bili Rajko iz Štavlja koji proizvodi sjenički sir i član je Udruženja koje je izvršilo zašitu geografskog porekla ovog specijaliteta, zatim gospodin Turković, koji je svima dobro poznat kao vlasnik klanice, gde se proizvode specijaliteti od mesa, poput sjeničkog pršuta, sudžuka, i naravno mlečnim proizvodima.

Posetili smo i mlekaru, koja će prva staviti markice zaštite geografskog kvaliteta na sjenički sir. Dočekao nas je Nikola, vlasnik mlekare Beni Komerc u Sjenici, a bili smo i kod Sulejmana, koji pravi ograničene količine mesnih specijaliteta ovog kraja, namenjenih onima koji vole dobar zalogaj. Sve ovo ne bi bilo moguće bez prirode kakva je na Pešteru, vazduh čist, voda čista, ljudi vredni, a pomogla je i država, ističe većina naših sagovornika.

 

Jedni ističu da pored Ministarstva poljoprivrede, koje daje subvencije, kako za ovce tako i za krave, značajnu ulogu ima i Ministarstvo trgovine, kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić, turizam na Pešteru dobija na zamahu. Sve to potvrđuje i činjenica, da zaista ovo mesto postaje značajna turistička destinacija. Možda ćete i pogoditi da ovde Vojvođani najviše dolaze, ali

nećete siguran sam, znati da su po brojnosti, Poljaci na drugom mestu. O svemu ovome u narednim redovima, ali počnimo od početka, odnosno farme.

Mesari iz ovog kraja ističu, da kupuju stoku legalno od seljaka, kolju i nose u hladnjaču. Meso i prerađevine su sa svim deklaracijama, jer ih svuda i traže. A što se tiče kapaciteta, on može svaki dan u Novom Pazaru da proizvodi, međutim zbog problema sa švercerima on proizvede samo 5 do 6 bikova mesečno. Za sada razmišlja da se proširi na još prostorija, kako bi unapredio svoj biznis, na ćevape. Ovim poslom se bavi već 15 godina. Sa približavanjem EU i novim propisima moramo da ispunjavamo mnogo više uslova iz godine u godinu, ističe naš sagovornik. Požalio nam se da ne može da počne da proizvodi ćevape za kojima ima potražnje, jer prema propisima se traži, da za taj vid proizvodnje ima 19 prostorija, što on ima, ali traže novu prostoriju jer se navodno ne mogu u istoj prostoriji proizvoditi i ćevapi i sudžuk.

Takođe ih koči švercovana nekvalitetna roba, i smatraju da treba unaprediti Zakon o stočarstvu, jer nema nijedan član koji se odnosi na trgovanje stokom. Dozvoljen je promet stoke seljacima preko stočne pijace, ali ne i švercerima. Stočna pijaca je trenutno zatvorena, jer nema ko da dođe sa legalnom robom, da bi mogao da je proda. U Novom Pazaru imaju kapacitete mesečno 2 t i 800kg, ali to se ne može prodati. Pijaca je puna robe bez deklaracije, trgovci bez tezge, koji su konkurencija i koju niko ne kontroliše. Trenutno ima tri prijavljena radnika i porodicu koja mu pomaže, sam je finansirao uvođenje HACCAP standarda.

 

Trenutna cena sudžuka je 580 dinara. Inače, postupak proizvodnje je takav da se od 100 kg mesa sušenjem 40% mase izgubi, dakle od ove količine dobije 60 kilograma vrhunskih specijaliteta koji ovde prave, a to su goveđa pršuta i sudžuk kaže za naš list, Nizir Fijuljanin vlasnik sjeničke proizvodnje mesa SZR Mesoprodukt. Za pršutu pored mesa, dodaje se još samo začin, potrebno je da odleži u salamuri do 25 dana, a potom se suši 7-10 dana, što znači da je ceo proces proizvodnje 30- 35 dana. Međutim, oni nemaju svaki dan proizvodnju, što i, otežava poslovanje.

Opširnije u...

Agrobiznis magazinu, maj 2018.

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31