U sezoni smo svinjokolja i proslava, pa je to i period kada su tovljenici i prasad traženi i na ceni, ali ova godina je drugačija. Proizvođači kažu mala je potražnja pre svega prasadi, ali i tovljenika, što je uticalo i na pad cene.
Na poljoprivrednom gazdinstvu Predraga Garajskog iz Gakova tovljenici su spremni za tržište, ali su kupci retki."Imao sam 30 komada tovljenika, pola je prodato, pola je još u oborima. Zbog korone prodaja je slaba. Ne traže se ni prasad ni tovljenici. Cena po kojoj prodajem tovljenike je 170, a državna je 150. Nije isplativa ni ova od 170, jer sve ispod 200, 220 dinara po kilogramu je gubitak", kaže Garajski.

"Kukuruz smo kupovali po ceni od 20 dinara i kako se onda sa ovom otkupnom cenom može isplatiti tov? Nikako", kaže Predragov sin Dejan.

U sličnoj situaciji su i proizvođači prasadi. Jovica Čule iz Prigrevice kaže da je cena prasadi 190 dinara, ili nešto iznad toga ukoliko se prodaju na komad.

"Otkupna cena prasadi, ovih naših seljačkih da kažem, je 190 dinara, drugu cenu imaju veliki proizvođači, ali ja govorim o nama malim proizvođačima. Za prodaju na komad - dva cena je 220 - 230 dinara. Potražnje nema jer nema slavlja, okupljanja. Na ceni prasadi od 190 dinara mi smo bukvalno na nuli. Soja je 50, kukuruz 20 dinara. Nije gubitak, ali zarade nemamo", kaže Čule i dodaje da će u februaru i martu potražnja biti još i manja, što će još dodatno oboriti cene.

Jovica Čule podseća na stare paritete koji su uvek važili u svinjarstvu. "Kilogram žive mere tovljenika vredi kao i 10 kilograma kukuruza. Ako je tako onda je zarada po tovljeniku od 10 do 15 evra. Danas je cena tovljenika 150 dinara, a 10 kilogram kukuruza 200 dinara. I sve sam rekao", kaže Čule.

Ovaj poljoprivrednik iz Prigrevice kaže da je u ovoj situaciji pomoć to što stočari dobijaju državnu zemlju po pravu prečeg zakupa. Pomoć su i subvencije za umatičene krmače od 15.000 dinara, ali kako kaže isplata kasni oko godinu dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/mala-potraznja-prasadi-i-tovljenika-i-pad-cene-muci-stocare_1182787.html

Kako ističe rok za prodaju junadi uz državne podsticaje od 20.000 dinara, otkupljivači drastično smanjuju cene na tržištu. Prema informacijama iz Udruženja „Agroprofit”, za junad holštajn rase proizvođačima se trenutno nudi 150 do 160 dinara po kilogramu, uz rok isplate od 30 do 60 dana.

– Ova cena jednaka je prodajnoj ceni utovljenih svinja, što je situacija koja se odavno ne pamti na tržištu Srbije. Mnogi stočari pritisnuti kreditnim obavezama pristaju da prodaju i po ovoj ceni. S druge strane, otkup junadi simentalske rase, koja je skuplja, potpuno je stao. Izuzev najava o novom mogućem izvozu, nemamo drugih informacija – kažu u ovom udruženju.

Kako naglašavaju, deo izvoza preko nekih firmi išao je za Bosnu i Hercegovinu, i to po dobroj ceni, ali su to bile manje količine. Procenjuje se da je u poslednjih mesec i po dana izvezeno više od 4.000 junadi, ali u štalama i dalje ostaje oko 6.000 komada kvalitetne robe, dok država paketom pomoći od oko dva miliona evra pokušava da stimuliše otkup.

Ministar poljoprivrede nedavno u medijima izjavio da se uskoro očekuje izvoz junećeg mesa u Jordan, Liban i Egipat, kao i dalje važi ponuda naše junetine za Kinu. Dosadašnja prodaja junadi iz Srbije na libansko i izraelsko tržište ostvarena je preko kupaca iz Hrvatske i Libana.

– Probleme sa prodajom imaju gotovo sve zemlje u okruženju. U Hrvatskoj na isporuku čeka oko 20.000 junadi. Cena u ovoj zemlji je trenutno 1,70 evra po kilogramu. Međutim, u Hrvatskoj se pojavila bolest plavog jezika kod ovaca, pa je pitanje da li će se to odraziti na izvoz govedine – kažu u ovom udruženju.

I pored trenutno lošeg stanja u ovom sektoru očekuje se da bi u narednih nekoliko meseci moglo da dođe do rasta cena junetine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467190/Izjednacene-otkupne-cene-svinja-i-junadi

Koronavirus uticao je i na manju potrošnju mesa, prvenstveno zbog otkazivanja proslava. Znatno je smanjen promet u mesarama, a stočari beleže gubitke u proizvodnji.Nestabilnu proizvodnju svinja, korona je dodatno poljuljala. Mala je potražnja prasadi, a cena tovljenika u Mačvi je ponovo u blagom padu."Koliko mogu da ne izađem iz proizvodnje, borim se, ali je proizvodnja ispod rentablnosti, ili na nuli, nema neke zarade. Bar 170-180 dinara al' da bude celu godinu, sad je cena od 140 do 150 dinara", ističe Aleksandar Lukić, stočar iz Tabanovića.

Nema proslava, pa ni kupovine većih količina mesa. Promet u šabačkim kasapnicima je znatno manji nego u istom periodu prošle godine.

"Ljudi su u nekom grču, strahu. Manje se kupuje. Poskupljenja mesa u ovoj godini nije bilo, upravo zbog cene žive stoke na tržištu", kaže Suzana Kojić, vlasnica mesare "Jelena" iz Šapca.

Osim malih prerađivača, zbog korone, gubitke beleži i velika mesna industrija. Neki ne pamte teže okolnosti poslovanja.

"Poslovanje zbog korone, pogotovo u početku je trpelo je drastično, zato što su prestale sa radom ustanove, studentski centri, hoteli, restorani. Pad proizvodnje se kreće oko 15 odsto, i mislim da ćemo sa tim procentom završiti godinu", navodi Novica Dinić iz mesne industrije "Dakom" iz Niša.

Manje posla imaju i u pečenjarama. Celo jagnje i prase, niko više ne kupuje.

"Pre korone, ljudi su slavili slave, prvili rođendane, sad je sve stalo, ove godine nažalost, nema ništa od toga. Generalno, dosta smo smanjili prodaju i sve ostalo. Ljudi su nekad kupovali, celo prase, celo jagnje, a ove godine se svelo na par kilograma, čisto da obeleže", ističe Miloš Đurić iz pečenjanje "Đurić" u Šapcu.

Iako se bliže slave, zbog zabrane okupljanja, ne očekuje se znatnije povećanje prodaje mesa.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3178/ekonomija-i-epidemija/4127092/mesna-industrija-koronavirus-ekonomija-prase-jagnje.html

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici.Počela isplata novčane pomoći poljoprivrednicima

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.
Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici. 
Kredit pod povoljnim uslovima može se dobiti za razvoj stočarstva – kupovinu životinja i premiju osiguranja, zatim za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, nabavku hrane za životinje, investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji, naposletku najznačajnije – za likvidnost. Povoljne kredite mogu dobiti poljoprivrednici kao fizička lica i poljoprivredni preduzetnici, s tim što postoji razlika u visini kreditiranja .Fizičkim licima biće odobren kredit do 6.000.000 dinara, a preduzetnici se mogu zadužiti 18.000.000, dok se za likvidnost može podići kredit od 3.000.000 dinara.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš kazao je da je nedavno dobio 30.000 dinara, i da je uz njega na severu Bačke još dosta poljprivrednika dobilo istu sumu novca.– Novac nam je legao na račun i istvremeno nam je sugerisano za šta da ga potrošimo – kazao je Kiš. – Ja sam, recimo, novac uložio u stočnu hranu, a neki su kupovali gorivo.Ni ovčari i kozari, kako je rekao predsednik najvećeg udruženja u Srbiji „Bikara” u Vrbasu Vladimir Kankaraš, još nisu primili državnu potporu, ali on dodaje da je, iako im novac treba, pođednako je važno to što se država setila i njih.

– Očekujemo da dobijemo šta nam sleduje – 500 dinara po ovci ili kozi – naveo je Kankaraš, dodajući da im je novac potreban jer nemaju masovnu organizovanu prodaju, već životinje prodaju za potrebe proslava.Povrtari koji rade u plastenicima dobili su novčanu pomoć.Tihomor Njaradi iz Kule prijavio je dva plastenika i dobio novac pre pet-šest dana.– Da sam prijavio sve plastenike, dobio bih sigurno 90.000 dinara, što je maksimalan iznos koji država daje – kazao je Njaradi.Po njegovim rečima, ostale plastenike drži u tuđim dvorištima pa je to razlog zašto nije dobio veću pomoć.

– Stari ljudi izdaju bašte, ali neće da sklapaju ugovor o zakupu i potpisuju, što je potrebo radi prijavljivanja, i zato sam ostao kratkih rukava – naveo je Njaradi, i dodao da će ubuduće morati da o tome da povede računa.Povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović nije dobio novčanu pomoć, a verovatni ni neće. On se bavi proizvodnjom povrća na otvorenom, ali je vremenom proširio gazdinstvo i na plasteničku proizvodnju površine oko 2.000 kvadratnih metara.

– Nisam plastenike dodao gazdinstvu – naveo je Petrović, rekavši da će videti s knjigovođom da li ih može sada upisati da bi dobio novac.

Po rečima predsednice Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanje Bugarski, novac po kravi trebalo bi stočarima da krene od utorka ili srede.

– Nastao je zastoj zbog ažuriranja spiskova jer ima dosta farmera koji imaju do deset krava, koji će dobiti novac, naravno, uz ostale veće farme – navela je Sanja Bugarski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-isplata-novcane-pomoci-poloprivrednicima-11-05-2020

Dok su se pre nekoliko meseci pravile liste čekanja za isporuku zlatarskog sira, a neka domaćinstva pune kantice na zahtev tržišta slala samo nekoliko dana po sirenju, bez neophodnog perioda zrenja, sada se u kolibama već gomilaju zalihe. Plasman su otežali vanredno stanje i zatvaranje ugostiteljskih i prodajnih objekata, ali i ograničeno kretanje i teškoće u prevozu.

Sa od osam do devet hiljada grla krupne stoke, govedarstvo je glavna grana privređivanja u novovaroškom kraju. Prodaja belog mrsa i stoke je ključni izvor prihoda domaćinstava koja su sudbinu vezala za selo. Seljaci kažu da nema problema u otkupu mleka, ali brinu da kupci ne budu prinuđeni da smanjuju otkupnu cenu od 32 dinara ili im ne prorede dolaske.

- Sve je bilo spremno za uvođenje druge smene, ali smo taj korak odložili i nastavili, kao i ranije, preradu hiljadu litara mleka dnevno - kaže Ljubo Vjetrović, vlasnik "Brđanke" iz Božetića. - Zbog zatvaranja hotela i restorana, kao i pijaca i tržnica na njima, smanjena je potražnja sira, a proizvodnju kajmaka smo sveli na najmanju meru.Vozilo najstarije mlekare u ovom kraju, "Zlatarke" iz Komarana, jednom nedeljno prevozi sir do tržnih centara u Beogradu. Vuk Popović kaže da im neka domaćinstva nude sir zbog prekinutih linija otpreme do svojih starih kupaca. Njima je, pak, u otežanim uslovima privređivanja prva briga proizvodnja uz pojačane mere sanitarne zaštite i prevoza radnika, kao i da se obezbedi likvidnost firme.

Istu muku muči i Željko Miletić, član predsedništva Udruženja kozara Kumane, koji u selu Lebina, kod Paraćina, ima pedesetak grla visoke mlečnosti - francuskih alpina. Nakon sezone jarenja, deo podmlatka je prodao, a dvadesetak jarića zadržao kako bi proširio stado. Od uvođenja vanrednog stanja, međutim, pojavio se problem plasmana, što remeti ambiciozne planove preduzimljivog poljoprivrednika i stočara.

- Restorani i kafane su zatvoreni, a njima sam uglavnom isporučivao svoje proizvode, jer sve što dnevno pomuzemo uglavnom smo prerađujemo u sir - priča Željko. - Sad restoranske prodaje više nema. Ostali su mi stalni kupci koji, zbog situacije, ponekad ne mogu ni da dođu u Lebinu, pa ja pokupim narudžbine i isporučim im proizvode na kućnu adresu.eljko kaže da nema problem da stado vodi na ispašu i da radi kad je policijski čas, jer za registrovana poljoprivredna gazdinstva ne važi ograničenje kretanja.

Stočari se nadaju da će dobiti pomoć koju je obećao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- Poljoprivredne apoteke jesu pune, kako je ministar rekao. Ima semena i otrova za prskanje. To je važno za sve, pa i za mene, jer se pored stočarstva bavim i ratarstvom. Nadamo se, kad sve ovo prođe, da će biti i neke finansijske pomoći za gazdinstva, kao što postoji program za preduzetnike i male firme - očekuje Željko Miletić.

Gašenjem zemljoradničkih zadruga u periodu tranzicije sela su ostala bez oslonca u stočarstvu, a kratkog veka je pre neku godinu bio pokušaj rada zadruge u Božetićima, čiji su objekti i neke parcele u vlasništvu Opštine. Očekivanja nisu ispunila ni udruženja stočara, kao nedavno osnovani "Beloglavi sup", gde zbog različitih interesa dvadesetak meštana još nije dobilo državna sredstva. Svestan toga da je ekonomska situacija sve lošija jer su u vanrednom stanju stali mnogi poslovi, Željko Miletić je oglasio da poklanja kozje mleko, surutku i sir sugrađanima koji nemaju novca da plate.
- Potrebno je da mi se jave i dođu sa ambalažom kod mene kući. Onima koji baš ne mogu da se snađu za prevoz, a iz Paraćina su, pomognem tako što na njihove adrese isporučim proizvode kad jednom nedeljno dođem u grad. Ljudi smo, moramo biti solidarni i pomagati jedni drugima.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:858021-Muke-stocara-u-Srbiji-Zatvoreni-ugostiteljski-objekti-i-pijace-sir-i-kajmak-sad-cekaju-kupce

Po osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla pristiglo je 37.700 zahteva do 31. decembra 2019. godine, svi su obrađeni i poljoprivrednici kojim su odobrena sredstva dobiće novac do 25. marta, saopštilo je Ministarstvo poljoprvirede.

Za sve predmete koji su imali kompletnu dokumentaciju doneta su rešenja i isplate su u toku.

Jedan broj predmeta sa nepotpunom dokumentacijom je na dopuni, pa brzina odobravanja zahteva zavisi od ažurnosti podnosilaca odnosno korisnika subvencija.

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sjajne-vesti-stize-isplata-podsticaja-za-genetiku-u-stocarstvu-2020-03-12

Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

Održana je licitacija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području kanjiške opštine, za koju u prvom krugu nije bilo većeg interesovanja.Od ponuđenih 2.127,8 hektara razvrstanih u 575 licitacionih jedinica, četiri poljoprivredna gazdinstva i jedno pravno lice pokazali su interes samo za parcele u šest licitacionih jedinica u atarima Oroma, Kanjiže i Horgoša. U tih šest licitacionih jedinica oni su u zakup uzeli tek nešto više od 26 hektara, tako da je za drugi krug preostalo nešto više od 2.100 hektara.

Samostalna stručna saradnica za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštinske uprave Kanjiža Valerija Nemeš Salkai objašnjava da je interesovanje malo zbog toga što su prethodnih godina sklopljeni ugovori o dugogodišnjem zakupu za više od 1.500 hektara, pa su za prvi krug licitacije ostale parcele koje nisu bile interesantna ni onim stočarima koji su ove godine ostvarili pravo prečeg zakupa.

Ona napominje da je bilo 22 prijavljena stočara koji su ostvarili pravo prečeg zakupa, međutim, pod uslovima pod kojima se po novom pravilniku državna zemlja daje u zakup, nisu zainteresovani. Uglavnom su se javili govedari, koji mogu ostvariti po pravu prečeg prvenstva zakup na deset godina, pod uslovom da održavaju postojeći stočni fond do kraja perioda zakupa državnih njiva.

– U takvim ekonomskim i drugim prilikama, stočari kažu da uopšte nisu sigurni u opstanak delatnosti kojom se bave, pa su samo dvojica odlučila da uzmu državnu zemlju u zakup po tom osnovu – ukazala je Valerija Salkai Nemeš. – Ostali su rekli da im je bolje da, ukoliko im odgovara, učestvuju na licitaciji u prvom ili drugom krugu, kada nemaju obaveza u pogledu održavanja stočnog fonda. Interes za državne njive u prvom krugu licitacije bio je mali i zbog toga što su za izdavanje ostale parcele s nekvalitetnim zemljištem, jer je i ove godine u postupku restitucije vlasnicima vraćeno dosta parcela s kvalitetnijim oranicama na gornjoj terasi u atarima Oroma i Trešnjevca. Drugi razlog je ograničenje da u prvom krugu mogu učestvovati samo registrovana gazdinstva i pravna lica s teritorije katastarskih opština u kojima se ponuđeno zemljište nalazi. Javni poziv za drugi krug licitacije biće raspisan za decembar, kada se očekuje veća zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-nece-rizik-i-nive-loseg-kvaliteta-07-12-2019

U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

- Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka - smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

- Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru - ističe Bugarski.

- To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

- Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju - govori Sanja Bugarski. - Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829840-Na-osnovu-kvaliteta-mleka-drzave-daje-premije-Proizvodjaci-zadovoljni-ali-jedna-stvar-ih-brine

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31