Izmenama zakona stočari u Srbiji mogli bi od jeseni da imaju pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Poljoprivrednici koji imaju stoku tako će pre ostalih moći da zakupe zemljište na duži vremenski period, koji, kako je rečeno, neće biti kraći od osam, a duži od 10 godina. Za ovakvu meru, koja je postojala pre nekoliko godina, država se odlučila zbog teške situacije u kojoj se domaće stočarstvo nalazi.

A situacija je na nezavidnom nivou, ili kako to za Danas objašnjava agrarni analitičar Branislav Gulan, Srbija je u ovoj oblasti na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja.

– U poljoprivrednom BDP-u stočarstvo učestvuje sa 38 odsto, što je na nivou slabije razvijenih afričkih zemalja. Malo je takvih kao što smo mi. Stočarstvo nam je kao što je bilo 1910, po broju svinja smo 1862. bili ispred SAD, pre dve decenije imali smo 5,5 miliona svinja, a sada ih imamo svega 2,7 miliona – ističe Gulan.

Kako kaže, da bismo bili na nekoj sredini, treba da imamo makar jednu svinju po glavi stanovnika, od čega smo daleko.

– Proizvodimo godišnje 400.000 tona mesa, sve ukupno, nekih 300.000 tona svinjskog i svega 76.000 tona junećeg. Trošimo svega tri do četiri kilograma junećeg mesa po stanovniku godišnje, svinjskog 17 kilograma. Nemamo ni za nas, a kamoli za izvoz – napominje naš sagovornik i kaže da smo samo prošle godine uvezli mesa u vrednosti od 650.000 živih svinja. Samo za uvoz svinjskog mesa u 2018. je potrošen 71 milion dolara. S druge strane, Gulan ističe kako smo pre 20 godina od izvoza mesa imali prihod od 762 miliona dolara.

– Zato je ova mera dobra, svako ko ima stoku imaće pravo da zakupi zemljište u državnoj svojini. Stočari bez svoje zemlje ne mogu da opstanu, zato je dobro omogućiti im ovo, jer nam je stočarstvo zaista na najnižem nivou – kaže Branislav Gulan.

Poljoprivrednici, s druge strane, nisu sigurni koliko će i kakve rezultate dati ovakva mera. Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za naš list da se kroz praksu ranijih godina pokazalo da dobar deo onih koji uzima u zakup državno zemljište to ne obrađuje nego daje drugima u zakup.

– Na taj način se ne oporavlja stočni fond, što je nama neophodno. Svake godine se ispostavi da oni koji imaju pravo prečeg zakupa tu zemlju dalje daju u zakup. Čast onima koji zaista obrađuju zemlju. Ali pokazalo se da država ranijih godina nije uspela da nađe rešenje za ove mahinacije i zbog toga ova mera nije dobra, već bi stočarima pre pomoglo da dobiju veće subvencije – ističe Jovica Jakšić.Trenutno, maksimalni iznosi podsticaja za nabavku junice je 140.000 dinara, za nabavku koze i ovce 20.000 dinara, za nazimicu 18.000 dinara, za nabavku suprasne nazimice i nerasta 24.000 dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji neko može da ostvari tokom jedne godine ne može da bude veći od tri miliona dinara.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/stocari-bi-od-jeseni-mogli-da-imaju-pravo-preceg-zakupa-zemljista/

Uslovi za dobijanje državnog zemljišta u zakup su pooštreni, a opštine i gradovi, kako nadležni ističu, ostvarili su rekord, bar kada je reč o ovom poslu.Uz zemljište u Vojvodini, najveće površine pod zakupom bile su u 47 opština i gradova u centralnoj Srbiji. Inače, pravo prečeg zakupa u Srbiji imaju stočari, jer je to i jedna od strategija države za razvoj ove grane poljoprivrede.

Ipak, nedavno je usvojen i izmenjeni Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup, kojim se ozbiljnije kontroliše upotreba dobijene zemlje.U agroekonomskoj 2018/19. godini, u 56 opština i gradova ostvaren je rekordan zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Stočari, koji zakupe oranice, na njima moraju isključivo da seju onu kulturu koja im je potrebna za stoku.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u odnosu na površine date u zakup i na korišćenje prethodnih godina, ove beležimo rekord u Aleksandrovcu, Aleksincu, Arilju, Babušnici, Beogradu, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Brusu, Čačku, Čajetini, Crnoj Travi, Ćupriji, Dimitrovgradu, Ivanjici, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Krupnju, Leskovcu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Malom Crniću, Medveđi, Mionici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Osečini, Preševu, Prijepolju, Raški, Ražnju, Sjenici, Smederevskoj Palanci, Surdulici, Svilajncu, Topoli, Tutinu, Ubu, Užicu, Valjevu, Varvarinu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru i Žitorađi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=25&nav_id=1546389

Klanice u Vojvodini kao da su se dogovorile o većim cenama svinjskog mesa, čiji je kilogram od pre dva-tri dana skuplji od pet do deset odsto.U novosadskim mesarama juče je kilogram svinjskog buta koštao između 420 i 430 dinara, kilogram krmenadle od 360 do 399, a kilogram svinjskog vrata od 400 pa do 420.

Vlasnik Industrije mesa „Matijević” Petar Matijević potvrdio je za „Dnevnik” da je došlo do poskupljenja svinjskog mesa, dodajući da je ono ipak niže od poskupljenja žive vage tovljenika.

„Svinjsko meso poskupelo je i kod nas, ali i u Evropi“, rekao je Matijević, dodajući da su na tržištu više i cene prasetine.

„Trenutno je cena žive vage kod nas 145-150 dinara kilogramu. Cena žive vage viša je 15 odsto, dok je cena svežeg mesa u mesarama povećana pet odsto.“

Tokom prošle nedelje cena žive vage tovljenika u Vojvodini imala je cenu između 120 i 130 dinara, a ovih dana, kako je za „Dnevnik” kazao stočar iz Kuzmina, član Udruženja odgajivača svinja Boško Danilović, ona se kreće između 140 i 160 dinara kilogram. Najveći problem je u tome, kako kaže, što je ponuda mala.

„Trenutno tovljenika na tržištu nema pa je ponuda slaba“, kazao je Danilović.

„Taj problem je prisutan već dugo. Jeste ovih dana došlo do povećanja cene žive vage svinja, no, one su pre samo nekoliko meseci bile niže i 30 odnosno 50 dinara po kilogramu nego sada, ali se cene svežeg svinjskog mesa u mesarama i prodavnicama nisu znatno menjale. Zbog toga kupci treba da znaju da cena žive vage svinja malo utiče na trošak koji oni imaju u mesarama i prodavnicama i da nisu stočari ti koji utiču da one budu veće pa tako ni na ovo poslednje povećanje.“

On je dodao da u Evropi cena svinjskog mesa nikada nije ni bila mala, ali zato evropski stočari imaju posebne podsticaje koji im omogućavaju da proizvode više tovljenika.Naš sagovornik ukazuje na to da su već tri godine prasići skupi i da se trenutno cena kilograma žive vage kreće između 250 i 300 dinara. Ni njih, kao ni tovljenika, nema dovoljno u ponudi.

Tokom prošle nedelje na stočnim pijacama u Novom Sadu cena prasića bila je 240 dinara kilogram žive vage. Toliko je iznosila i cena u Pančevu, dok je Somboru bila 220, a u Sremskoj Mitrovici 230. Ovih dana i na tim stočnim pijacama došlo je do povećanja cena prasića, što se vezuje za predstojeće praznike – Uskrs i 1. maj.

U isto vreme, klanice u Vojvodini su prošle nedelje za tovljenika od 80 do 120 kilograma plaćale između 120 i 135 dinara po kilogramu žive vage, dok se cena prasadi kretala između 220 i 230 dinara.

Kako su „Dnevniku” najavili u novosadskim mesarama i prodavnicama, očekuje se da pred promajske praznike bude akcijske prodaje, odnosno da cene svinjskog mesa koje su sada porasle budu desetak i više dinara niže da bi se povećala prodaja. Izvesno je da će cene svinjskog mesa i narednih nekoliko dana lagano rasti, a za utehu je to što se njihov pad očekuje već polovinom narednog meseca. No, čak i kada se smanje, ukoliko do toga dođe, one će ostatiti na nivou koji su imale prošlog meseca i početkom ovog. Stočar Boško Danilović iz Kuzmina na pitanje da li je trenutna cena kilograma žive vage tovljenika od 140 do 160 dinara dovoljna da se pokriju troškovi tova, odgovara da svako ima svoju računicu i kalkulaciju i da je teško dati jednostavan odgovor.

„Poljoprivredni stručnjaci izračunavaju cenu stočne hrane, množe s ovim i onim i na kraju zaključuju kolika ona treba da bude da bi stočari pokrili troškove. U praksi to nije tako prosta računica jer svaki stočar mora, ukoliko želi da mu se tov isplati, da ima svoju hranu, a da bi je obezbedio on treba da od prodaje tovljenika ima dovoljno novca za seme, đubre, herbicide i sve drugo što je bitno. Onda je računica sasvim drugačija“, ističe Danilović, dodajući da sremski stočari nastoje da budu u „trendu” s evropskim farmerima, što takođe košta i traži velika ulaganja.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/u-mesarama-pretpraznicna-poskuplena-svinski-dogurao-do-430-dinara-vrat-do-420-11

"Samo udruženi u Zadruge, poljoprivrednici, mogu da očekuju bolje dane", rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. On je to izjavio prilikom jučerašnje posete Kosjeriću i Zlatiborskom upravnom okrugu. Krkobabić je rekao, da taj stočarski kraj zaslužuje i veću podršku države.

"Seljak je izložen raznim rizicima poslovanja, oscilacijama na tržištu, makazama cena i ćudima prirode. Država i lokalne samouprave moraju da stanu iza njega bila godina uspešna ili ne. Vlada Srbije sa merama koje preduzima pokazuje da je spremna za to"- poručio je u Kosjeriću Milan Krkobabić i posebno se založio za bolji položaj stočara.
"Oni imaju mnogo posla oko stoke - da očiste, nahrane i vode računa o stoci da bi se sada još bavi i cenama, gde je prodati, kako je prodati. To je stočarima uvek bio najveći problem. Zato imamo zadruge i neka se oni sada bave time i da vremenom u toj zadruzi imamo stručne ljude.To je pravac kojim treba da idemo", dodao je Krkobabić.

Ministar je podsetio da je od početka projekta "500 zadruga, 500 sela" formirano čak 370 zadruga. Na sastanku održanom u Kosjeriću on je sa svojim saradnicima predstavio ovogodišnji program sprovođenja mera koje treba da podstaknu ravnomerniji razvoj u Srbiji i to kroz podsticaje za zadrugarstvo.
Ministar je posetio i novoosnovanu zadrugu Brajkovići iz istoimenog sela, kojoj je tokom prošle godine dodeljeno 7,5 miliona dinara i tim sredstvima zadruga je kupila 432 grla umatičene jagnjadi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/krkobabic-stocari-zasluzuju-vecu-pomoc_1006734.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić rekao je u Banjaluci da isplata podsticaja za poljoprivrednike nikada nije bila bolja otkako je ustanovljen ovaj vid podrške proizvođačima. Prošle godine isplaćeno je oko 62,5 miliona maraka podsticaja od predviđenih 71 milion kovertibilnih maraka. Pašalić je najavio da će u narednih nekoliko dana i to biti intenzivirano, budući da dolazi prolećna setva.

- Potrudićemo se da do kraja marta ažuriramo sve svoje obaveze iz prošle i izvršimo obaveze iz ove godine. Tu, pre svega, mislim na premiju za mleko. Želimo da već u narednim danima isplatimo jednu takvu premiju, rekao je Pašalić novinarima.

On je poručio da će sigurno postojati dobra dinamika isplate podsticaja i u tekućoj godini. - Ministarstvo, osim dugova iz prošle godine i ranijeg perioda, ne duguje nijednu marku poljoprivrednim proizvođačima. Oni znaju da su ta sredstva izvesna i imaju razumevanje za manja kašnjenja u isplati koja se dešavaju u delovima godine kada moraju malo da sačekaju zbog nekih drugih plaćanja, objasnio je Pašalić.

On je, kada je reč o padu prihoda preduzeća "Šume Srpske" sa 5,2 miliona maraka u 2017. godini na 4,7 miliona maraka u prošloj godini, ocenio da se to desilo zbog određenih problema uzrokovanim vremenskim prilikama kada nije mogla da se obavlja eksploatacija.

- Ne možemo govoriti o značajnijem poremećaju. Važno je da „Šume“ posluju pozitivno, što naravno nije dovoljno. Prepoznali smo dosta problema u toj firmi i potpuno smo opredeljeni da ih rešimo u narednom periodu. U skladu sa tim razvijaćemo informacioni sistem, a biće i određenih kadrovskih promena kako bi se gubici smanjili, rekao je Pašalić.

Pašalić je naveo da je broj zaposlenih u "Šumama" dovoljan i da neće biti novog zapošljavanja, izuzev specifičnih kadrova koji budu potrebni tom preduzeću.

On je rekao da je i dalje cilj da se onemogući ili smanji izvoz trupaca, budući da je ovdašnji drvoprerađivački sektor u usponu i treba mu obezbediti dovoljno sirovina.

- Proizvođači, koji imaju viši stepen finalizacije, mogu da proizvode, prodaju i izvoze vani, ali nemaju dovoljno sirovine, rekao je Pašalić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:783842-MILIONI-ZA-POMOC-POLjOPRIVREDNICIMA-U-najavi-i-premija-za-mleko

Udruženje ENECA, u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta agro-industrijskog sektora u Republici Srbiji“ koji finansira Vlada Ruske Federacije, a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), raspisuje konkurs za 10 agro-industrijskih biznisa, pre svega iz sektora prerade voća, povrća, šumskih plodova, mleka i mesa, koji će uzeti učešće u aktivnostima prilagođenim individualnim potrebama svakog korisnika.

Deset malih i srednjih preduzeća iz sektora prerade poljoprivrednih proizvoda do kraja avgusta mogu da se prijave na konkurs koji je raspisalo udruženje ENECA, uz finansijsku pomoć Vlade Ruske Federacije i podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Konkurs je raspisan u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta agro-industrijskog sektora u Republici Srbiji“. Preduzeća koja ispune uslove dobiće pomoć u unapređenju proizvodnje i izvoza i jačanju pozicija na domaćem i stranim tržištima.
U organizaciji ENECA naglašavaju da je cilj projekta da osnaži podržane biznise kroz širenje i rast poslovanja, poboljšanje konkurentnosti i pozicioniranja na tržištu, diverzifikaciju postojećeg asortimana
baziranog na potrebama tržišta, stvaranje dodate vrednosti, procesa sertifikacije, promocije izvoza i pristupa novim tržištima.
Konkursom će biti odabrano 10 agro-industrijskih biznisa, pre svega iz sektora prerade voća, povrća, šumskih plodova, mleka i mesa, koji će uzeti učešće u aktivnostima prilagođenim individualnim
potrebama svakog korisnika. Odabranim korisnicima biće pružena podrška u vidu biznis treninga, mentorske podrške, učešća na odabranom regionalnom sajmu hrane i pića, promotivno-prodajnim
aktivnostima, dok će za pet biznisa koji imaju najveći potencijal za pristup novim tržištima, biti obezbeđena sertifikacija (HACCP, ISO 22000, ISO 14001, itd.). Takođe, najmanje pet odabranih firmi će imati prilike da učestvuje u aktivnostima koje imaju za cilj promociju izvoza i pristup novim tržištima, uključujući poslovne sastanke sa ruskim firmama koji će se organizovati u Ruskoj Federaciji.

Da biste konkurisali obratite se na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na brojeve telefona 018/528-228 ili 018/240-306, kako bismo vam poslali konkursnu dokumentaciju.

Popunjene prijavne formulare treba poslati do 31. avgusta 2018.godine na el. adresu:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

(U subject-u mejla navesti Prijavni formular – Naziv pravnog lica)

Ili poštom na:
ENECA
Poštanski fah 85
18106Niš

Poslate prijave se ne vraćaju. Za sve dodatne informacije možete kontaktirati udruženje ENECA na
brojeve telefona 018/528-228, 018/240-306 ili mailom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor:ENECA

U Kladovu već dve godine niko ne kontroliše životinje. Meso sumljivog porekla završava na trpezama širom Srbije.

Za grla koja nisu umatičena lako se dobijaju papiri, a najteže je stočarima koji su prinuđeni da zavise od ucene nakupaca. Zbog cele ove situacije, za samo dve godine prepolovljen je stočni fond.

Sa odlaskom poslednjeg veterinara, otišla je i nada da će se broj grla na teritoriji Kladova povećavati. Ona starija grla koja su uspela da dobiju legalno papire, već su prodata. Nova se ne kupuju, a od onog broja koji se nekada čuvao u Kladovskim selima, ni traga.

Ali nije samo subvencija nedostupna, stočari sa ovih terena zbog nedostaka papira ne mogu normalno da trguju. U kvlaitet mese niko nije sigurna, i niko iz njega ne stoji. Odnosno zvanično se ne zna kakvo se meso iz ovih krajeva šalje širom naše zemlje. Stočari su prinuđeni da posluju na crno i da trpe ucene nakupaca.

Samo naš sagovornik je u periodu od dve godine otkupio preko 50 teladi koji nisu imali papire. I oni su završili u svim krajevima naše zemlje a da niko za njih nije izdao papire o zdravstvenoj ispravnosti.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30