Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja.Kako je objavio sajt "Makroekonomija", Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom "Makroekonomija" obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica, prenosi "Politika".Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne proizvodnje te smo ovde na drugom mestu u Evropi, posle Poljske. Po ovim podacima, kada se vrednuju količine, Srbija proizvodi 34,2 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU. Iza nas od većih proizvođača, prema podacima Evrostata, u tom sektoru samo je još Italija.

Kod cigareta stojimo malo lošije jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Istina, ističe se u analizi, nedostaju podaci za Francusku (koja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju) i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. U proizvodnji suncokretovog ulja smo četvrti najveći proizvođač, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Prema rečima Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih stručnjaka za voćarstvo, Poljska je dugi niz godina broj jedan u ovom sektoru.Dominantno učešće u toj proizvodnji ima jagodasto voće i delom višnja. Inače, Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina su vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi. U tom sektoru, kaže, mi smo u rangu vodećih sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou, piše "Politika".Poljska je rekord ostvarila 2018. godine, kada su na evropsko tržište izvezli oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća, pri čemu je udeo jagode bio 41 odsto, maline 23 odsto i 21 procenat crna ribizla koja je (u petogodišnjem periodu) imala najveći skok proizvodnje od čak 12 procenata.

U Nemačku izvoze trećinu ovih proizvoda, a sve donedavno Belorusija im je bila najbrže rastuća izvozna destinacija.

– Međutim, Poljaci usled pada proizvodnje poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. Uvoz im je utrostručen u poslednjih deset godina, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.Naš asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na Poljake. Uglavnom se najveći deo svodi na smrznutu malinu, zatim kupinu i nešto manje borovnicu. Ima i udela višnje koja prilično oscilira. Oko 60 odsto našeg izvoza plasira se u Nemačku.

Naš sagovornik ocenjuje da ipak kada je reč o primarnoj proizvodnji Srbija prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. imali smo 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine. I to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Aleksandar Leposavić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/natprosecno-razvijeni-u-odnosu-na-eu-samo-poljska-proizvodi-vise-smrznutog-voca-od/1m9m412

U Srbiji se poljoporivredom bave uglavnom stariji od 65 godina kojih je 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi 35 do 44 godine tek 8,7 odsto poljoprivrednika.Anketa Republičkog zavoda za statistiku o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru prošle godine, sredstvima iz predpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta.

Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u Zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u Pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine - oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica.

Radnu snagu gazdinstava čini oko 1.337.000 ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina. Prosečna parcela po domaćinstvu iznosi 12,7 hektara, a od voćarstva je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.

Prošle godine je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, a najviše u Bosilegradu - 97 odsto, Majdanpeku 84 odsto i Surdulici 83 odsto, a voda potiče od podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih i iz vodovoda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=16&nav_id=1591960

Cene hrane i bezakoholnih pića u Srbiji bile su prošle godine 22 procenta niže od proseka u Evropskoj uniji, navodi evropska statistička služba - Evrostat.Naime, nivo cena uporedive korpe proizvoda, u kojoj su hleb i cerealije, meso, mleko, sir i jaja, iznosio je 2018. godine u Srbiji 78 odsto od proseka EU, pri čemu je 100 uzet kao bazni indeks, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Evrostata.

U poređenju sa zemljama u regionu, hranu i bezalkoholna pića smo plaćali jeftinije od građana Hrvatske i Slovenije, gde je nivo cena tih prozvoda iznosio po 97 odsto od proseka u EU, kao i od žitelja Albanije (79%), Mađarske (85%) i Grčke (106%).Međutim, ove namirnice su u Srbiji bile skuplje nego u Bosni i Hercegovini (76% od proseka EU), Severnoj Makedoniji (62), Bugarskoj (76) i Rumuniji (66 odsto), dok su u Crnoj Gori bile na istom nivou kao kod nas (78%).

Posmatrano po pojedinačnim proizvodima, lani smo jeli jeftiniji hleb i žitarice (indeks 70% u odnosu na EU) nego komšije u Crnoj Gori (74), BiH (71), Sloveniji (104), Hrvatskoj (103), Grčkoj (114) i Madjarskoj (77).

Još niže cene tih artikala nego kod nas imali su Makedonci (57%), Bugari (62) i Rumuni (54%).

U Srbiji je prošle godine meso, sa indeksom cena 67 odsto od EU-proseka, bilo povoljnije kupovati nego u Hrvatskoj (85%), BiH (69), Albaniji (71), Sloveniji (97), Madjarskoj (75) ili Grčkoj (91%), a najpovoljnije cene su imali Crnogorci i Makedonci (62%).

Cene mleka, sira i jaja u Srbiji su, prema rezultatima komparativnog istraživanja Evrostata kojim je bilo obuhvaćeno 37 evropskih zemlja, takođe bile niže u odnosu na evropski prosek (indeks 87%).

Ove namirnice smo plaćali jeftinije nego Bugari (98%), Hrvati (96), Grci (134), Mađari (93), Slovenci (102) i Albanci (94), a skuplje nego Crnogorci (83), Makedonci (71) i građani BiH (81).

Nivo cena alkohola u našoj zemlji iznosio je lani 84 odsto od proseka u EU, a duvana 42 procenta. U regionu su alkoholna pića najskuplja bila u Grčkoj (133%), a najjeftinija u Severnoj Makedoniji i BiH (72), dok su cene duvana u regionu najviše bile u Sloveniji (68), a najniže u Severnoj Makedoniji - 29 odsto od proseka u EU.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=27&nav_id=1559474

Istraživanja su pokazala da u Srbiji postoji oko 150.000 traktora koji nemaju kabinu ili ram. Statistički podaci pokazuju da iz godine u godinu raste broj poginulih i povređenih lica na traktoru, što ukazuje na to da je bezbednost traktorista ugrožena. Prema rečima Milana Milojevića, koji je viši stručni saradnik u Agenciji za bezbednost saobraćaja u Sektoru za vozila u 2016. godini na traktoru je poginulo čak 34 vozača i 6 putnika, dok je u nesrećama sa traktorima povređeno 130 vozača i 65 putnika. Statistika o broju poginulih i povređenh lica u bilo kojim svojstvima i vrstama vozila, u saobracajnim nezgodama gde je učestovao traktor još je gorai u odnosu na 2015. godinu bilo je značajno više tragedija. 

Kako je za AGROBIZNIS MAGAZIN rekao gospodin Milojević u „Službenom glasniku RS“ od  28.06.2017. godine izašao je novi pravilnik o  obavezi posedovanja bezbednosne kabine ili rama na traktorima. Prema izmenjenom članu broj 90, menja se i stupaju na snagu nove odredbe: Traktor koji je proizveden i prvi put registrovan u periodu od 1. januara 1983. godine zaključno sa 3. majem 2013. godine, mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram, najkasnije do 1. januara 2019. godine, koji su ugrađeni i izvedeni u skladu sa jednoobraznim tehničkim uslovima, u svrhu zaštite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne.

Milojević pojašnjava da traktor koji je proizveden i prvi put registrovan u Republici Srbiji od 4. maja 2013. godine, mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji su ugrađeni i izvedeni u skladu sa jednoobraznim tehničkim uslovima, u svrhu zaštite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne, odnosno mora posedovati odgovarajuće uverenje izdato od strane Agencije za bezbednost saobraćaja.

Traktor koji je proizveden zaključno sa 3. majem 2013. godine, a koji je prvi put registrovan od 4. maja 2013. godine mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram, najkasnije do 1. januara 2019. godine, koji su ugrađeni i izvedeni u skladu sa jednoobraznim tehničkim uslovima, u svrhu zaštite vozača od povrede u slučaju da se traktor prevrne.

Navedene odredbe ne odnose se na traktor za koji postoji Potvrda o saobraznosti, odnosno odgovarajuće uverenje izdato od strane Agencije za bezbednost saobraćaja, u kojima je navedeno da je traktor proizveden bez bezbednosne kabine ili rama.

 

 

Tabela 1. POGINULA LICA NA TRAKTORU

GODINA

Vozac

Putnik

Ukupno

2012

35

17

52

2013

27

7

34

2014

33

4

37

2015

26

7

33

2016

34

6

40

UKUPNO

155

41

196

 

 

Tabela 2. POVREĐENA LICA NA TRAKTORU

GODINA

Vozac

Putnik

Ukupno

2012

145

101

246

2013

119

96

215

2014

125

69

194

2015

127

53

180

2016

130

65

195

UKUPNO

646

384

1030

Kako treba da izgleda i koje su dimenzije zadnjih tabli za označavanje sporih vozila, možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/cir/rubri/p-lj-privr-dn-h-niz-ci/item/2637-novi-pravilnik-za-postavljanje-zadnjih-tabli-na-traktor

Više o pomenutoj temi možete pročitati u julskom izdanju Agrobiznis magazina. 

                                                                                            

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31