Privredna komora Srbije (PKS) i „Dnevnik-Poljoprivrednik“, u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije (ZSS), organizovali su tematski skup pod nazivom „Original iz Srbije“, koji je okupio predstavnike resornih institucija, lokalne samouprave, ali i proizvođače koji su zaštitili brendove koji su već prepoznatljivi na tržištu u našoj zemlji i inostranstvu. Reč je o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i onima koji nose oznaku „Srpski kvalitet“.
Proizvodi sa nekom od oznaka kvaliteta najbolje su što Srbija može da ponudi tržištu. Reč je o proizvodima, pre svega prehrambenim, koji su izrađeni od
kvalitetnih sirovina, na specifičan način i uz poštovanje principa dobre proizvođačke prakse. To su proizvodi koji imaju specifične, prepoznatljive osobine, pa samim tim i dodatu vrednost koju realizuju prodajom na tržištu. Koliko je danas bitna medijska promocija o ovim proizvodima istakla je dr Gordana Radović. Ona je istakla da će još biti ovakvih skupova, jer su potrebni da bi se edukovala javnost koliko su značajni ovi proizvodi. Domaći proizvodi treba da se promovišu. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS-a istakao je značaj ove teme, a posebno sa aspekta uspešne prodaje proizvoda i izlaska na tržište. On je ovom prilikom istakao da osim što se roba proizvede, da bi se prodala mora da se lepo upakuje i da se uradi
dobar marketing. Naši građani znaju da izaberu i da prepoznaju kvalitet proizvoda.
Istako je i da lokalna samouprava ima važnu ulogu, i da je potrebno da podrži proizvodnju i prodaju proizvoda u njihovim opštinama. Proizvodi sa oznakom kvaliteta imaju reputaciju i o tome najbolje govori to što ih najčešće nema na lageru, jer su prodati, istakao je Branislav Raketić iz Ministarstva
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Istakao je da resorno ministarstvo pruža podršku putem obezbeđivanja kontrolnih markica koje se stavljaju na proizvode, a svojevrstan su garant potrošačima da se radi o proizvodu s kontrolisanim kvalitetom. Ministarstvo, takođe, subvencioniše troškove za kontrolu i sertifikaciju, a Rakitić je pozvao i lokalne samouprave da to čine u što većoj meri, jer je u njihovom interesu da deo budžetskih sredstava izdvoje za ovu namenu.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, je rekao da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga, i da je od Nove godine do sada ima 48 novoformiranih zadruga. Intelektualna svojina je kapital koji je neophodno staviti u funkciju podizanja konkurentnosti, naših kompanija i proizvoda, po rečima dr Danice Mićanović, kordinatora ove oblasti u PKS. Zaštita prava intelektualne svojine kroz OGP, zaštitu žiga, dizajna, tehnologije neophodna je u funkciji brendiranja poljoprivrednih proizvoda, što doprinosi prepoznatljivosti proizvoda, boljoj tržišnoj pozicioniranosti i ostvarivanju većeg profita, istakla je dr Mićanović.
– Proizvodi sa zaštićenom oznakom kvaliteta često se proizvode u okviru zadruga, a Zadružni savez to podržava, trudi se da obrazuje zadrugare kako da zajedničkim snagama stvore i brend, istakao je Nikola Mihailović, predsednik ZSS-a, obraćajući se učesnicima skupa. Savez tradicionalnih proizvođača „Original Srbija“ okuplja 12 proizvoda koji nose oznaku geografskog porekla, to su leskovački ajvar, kačerski med, fruškogorski lipov med, petrovska klobasa, đerdapski med, zlatarski sir, vrbički beli luk, ariljska malina, sremsi kulen, begečka šargara, futoški svež i kiseli kupusu. Ovu organizaciju predstavio je Stevica Marković ,
predsednik Saveza, a o fruškogorskom lipovom medu govorio je Đorđe Mrkić, potpredsednik novosadskog društva pčelara „Jovan Živanović“ koje je i nosilac oznake geografskog kvaliteta.
Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić“ u Pirotu je srednja stručna škola koja obrazuje kadrove u oblasti proizvodnje i prerade hrane pri čemu
je uže specijalizovana za kadrove mlekarske industrije. Škola je osnovana krajem 1945. godine. Aktom o osnivanju Narodne Republike Srbije kao niža poljoprivredno stočarsko mlekarska škola.
- Nismo jedini koji prave kačkavalj u Pirotu, ali smo najstabilniji na tržištu. Održavamo se godinama unazad. Imamo mlekarsku radionicu sa dva odeljenja, jedno je za proizvodnju sireva, drugo za proizvodnju fermentisanih proizvoda, pre svega jogurta. Imamo implementirane HASAP standarde i trudimo se da opstanemo na tržištu. To nam je veoma važno jer tako održavamo praktičnu nastavu naših učenika“, istako je Miodrag Đorđević, nastavnik praktične nastave u ovoj školi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je danas u Beogradu da će osam proizvoda koji su dobili državnu oznaku "Srpskog kvaliteta" biti "inicijalna kapisla" za druge da ponude tržištu robu takvog kvaliteta, a da su za to već zainteresovani i proizvođači meda. 

On je na konferenciji za novinare povodom predstavljanja prvih proizvoda s oznakom "Srpski kvalitet" rekao da je u planu kampanja da bi se potrošačima objasnilo da "nije reč o floskuli, već da su tp proizvodi sa garancijom kvaliteta".

"Istraživanja pokazuju da ljudi vole da kupuju proizvode sa oznakom domaćeg kvaliteta", a taj kvalitet će "dvostruko proveravati nezavisne ovlašćene institucije", rekao je Nedimović.

Državnu oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je osam proizvoda: "Karneksova" domaća mesnata slanina, pašteta s komadićima mesa "Selekšn" i pašteta "Selekšn" sa dimljenom slaninom, Industrija mesa "Topola" ima dva proizvoda s tom oznakom - ljuti kulen i "izletničku salamu", a Industrija mesa "Zlatiborac" "kraljevsku salamu" i "pileću delikates salamu".

Oznaka "Srpski kvalitet" garantuje da je proizvod napravljen od dobrih sirovina, isključivo iz Srbije ili da je napravljen na tradicionalan način.

Nedimović je istakao da je i do sada bilo mnogo tržišnih utakmica kojima se promovisao domaći kvalitet, ali uglavnom su se proizvodi takmičili izgledom, a nisu imali nikakvu garanciju kvaliteta.

"Oznaka 'Srpski kvalitet' iza koje stoje državne institucije koje to kontrolišu, obezbediće veću konkurentnost srpskih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu i uticaće da se poboljša imidž hrane i zemlje u celini", rekao je Nedimović.

Dodao je da ta oznaka neće podići cene tih proizvoda, već će oni postati traženiji.

Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i oznake hrane Branislav Raketić rekao je da licenca za kvalitet traje godinu dana i da se posle toga može obnoviti.

"Inspekcija će i u toku godine vanredno kontrolisati proizvođače da li održavaju standarde utvrđenog kvaliteta", rekao je Raketić.

Rekao je da cena kontrole za dobijanje dozvole za oznaku "srpskog kvaliteta" nije velika, a da će Ministarstvo pljoprivrede za te namene davati subvencije od 50 do 65 odsto, zavisno od područja s kojeg je proizvod.

Predstavnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) Emanuel Hidler istakao je da je Srbija brzo spremila proizvode sa nacionalnom oznakom.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Milan Ždrale rekao je da je Srbija toj banci prioritet i nalazi se u prvih deset zemalja gde je najveće investirano, a posebna pažnja se poklanja poljoprivredi.

"Srbiji su potrebni poljoprivredni infrastrukturni projekti jer ta grana uprkos problemima izvozom ostvaruje dobre rezultate", rekao je Miljan Ždrale.

Izvor: www.naslovi.net

Oznaku „Srpski kvalitet“

Konferencija za novinare, povodom promocije nacionalne oznake „Srpski kvalitet“, održana je danas, 22. maja 2017. godine, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na kojoj je istaknuto da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

Oznaku „Srpski kvalitet“ dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije“, naglasio je ministar Nedimović.

Oznaku „Srpski kvalitet“ od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa „Domaćom mesnatom slaninom“, „Selection pašteta sa komadićima mesa“, „Selection pašteta sa dimljenom slaninom“ i „Domaća sarma“, zatim, Industrija mesa Topola sa „Ljutim kulenom“ i „Izletničkom salamom“, kao i kompanija Zlatiborac sa „Kraljevskom salamom“ i „Pilećom delikates salamom“.

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

 

„Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina“, kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake „Srpski kvalitet“, prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Ministar Nedimović je rekao i da je ova akcija, „savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji“, izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.

„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

 



Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji.

Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Za nekoliko nedelja na našim rafovima pojaviće se prvih osam proizvoda, mesnih prerađevina pet prerađivača, sa oznakom "srpski kvalitet". Taj logo bi trebalo da bude garant višeg kvaliteta ali i da je proizvod napravljen u Srbiji od domaćih sirovina. Kvalitet će biti dvostruko kontrolisan. Proveravaće ga kontrolne kuće koje će ovlastiti Ministarstvo poljoprivrede, ali i nadležne inspekcije tog ministarstva. "Ovde je isključivo reč o sirovini koja je iz Srbije i na tome ćemo insistirati iz dana u dan. Mi tako dve stvari radimo. Prvo povećavamo proizvodnju u osnovnoj delatnosti, s druge strane činimo kupcima dostupnijim proizvode koji su većeg kvaliteta", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Nedimović navodi da oznaka "srpskog kvaliteta" treba da doprinese tome da se država uključi u potvrdu da je ono što je napisano na deklaraciji baš tako, da je nešto proizvedeno u Srbiji baš iz Srbije. Takođe na taj način se pomaže i potrošačima da pronađu robu iz Srbije, jer kako kaže ministar, sva istraživanja pokazuju da potrošači žele našu robu, ali ne znaju gde da je nađu. Oznaka "srpski kvalitet" obezbediće, tvrde nadležni, i veću konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Izvor: RTS

Članovi skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu pohvalili su odluku o uvođenju robne marke sa oznakom "srpski kvalitet" i predložili da se uvedu srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.Članovi Odbora, inače, interesovali su se za upravne postupke, odnosno sporove koji se vode protiv Ministarstva poljoprivrede, za realizaciju budžeta za treći kvartal 2016. godine, za projekte u vodoprivredi i sanaciju hidrotehničkih objekata, ali i za efekte vakcinacije životinja, IPARD fondove i Upravu za agrarna plaćanja. Takođe, članove Odbora zanimalo je da li je moguće povećati realizaciju budžeta preko 30 odsto, kao i kakva će biti buduća strategija Ministarstva u odnosu na mala poljoprivredna gazdinstva. U raspravi su izneti i predlozi za poboljšanje informacija koje Ministarstvo dostavlja Odboru, kao i apel da se u budžetu za narednu godinu predvide adekvatna sredstva za protivgradnu zaštitu, kao i da se posebna pažnja posveti poljoprivredi na jugoistoku Srbije. Pohvaljen je potez resornog Ministarstva o uvođenju robne marke "srpski kvalitet", a članove odbora zanimalo je čije su sirovine u određenim proizvodima i predložili da to bude propisano. Takođe su predložili i uvođenje srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Izvor: Blic

U radnjama bi uskoro mogle da se nađu mesne prerađevine sa oznakom "srpski kvalitet", koja bi morala da garantuje da su takvi proizvodi napravljeni isključivo od domaće sirovine.Isti žig predviđen je i za druge kategorije hrane - mleko i mlečne proizvode, voće, povrće, žitarice, uljarice, grožđe, med... Vlada Srbije usvojila je pre nekoliko dana Uredbu Ministarstva poljoprivrede po kojoj će trgovci moći da postave u trgovinama posebne rafove s oznakom "srpski kvalitet". Nacionalnu oznaku višeg kvaliteta moći će da imaju samo oni proizvodi za koje proizvođač može da dokaže da osnovna sirovina potiče iz Srbije, ali i koji su po pitanju kvaliteta iznad konkurencije. Kao i kod svakog "označavanja" postavlja se pitanje objektivnosti kao i da li ćemo moći da budemo sigurni da takva hrana zavređuje posebno mesto u marketima, a verovatno i više cene u odnosu na konkurenciju. U obrazloženju Uredbe, navodi se da će zahteve za mogućnost korišćenja žiga proizvođači hrane podnositi Ministarstvu poljoprivrede. Ministarstvo će oformiti komisiju za stručnu procenu posebnih svojstava poljoprivrednih i prehrambenih porizvoda i izdavati rešenja o pravu korićenja te oznake. Oni će, po najavama, biti upisani u poseban registar odakle mogu da budu i izbrisani ako se utvrdi da proizvod koji je označen žigom "srpski kvalitet" prestane da ispunjava uslove u skladu sa ovom uredbom. "Proizvođači će morati da dostave specifikaciju proizvoda, podatke o poreklu i kvalitetu osnovne sirovine od koje je proizveden i opis tri posebna svojstva u odnosu na propisane zahteve kvaliteta za svaku vrstu proizvoda", navodi se u tekstu uredbe. Spisak sa prvim korisnicima ove oznake biće objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede, a već sada su počela nagađanja ko bi prvi iz sektora mesne industrije mogao da se pohvali ovim žigom, iako je poznato da se proizvošači mesnih prerađevina u velikoj meri oslanjaju na uvozne sirovine. Od 2014. godine u Srbiji se sprovodi projekat "Unapređenje bezbednosti i kvaliteta proizvoda u sektoru prerade mesa", koje finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj i FAO. U okviru tog projekta, radi se i na razvoju nacionalne šeme kvaliteta, koja bi se u početku odnosila na proizvode od mesa, a kasnije postala primenjiva i na ostale proizvode. Prema ranijim informacijama, ovim povodom već je bilo dijaloga sa predstavnicima nekoliko mesnih industrija - "Karneksom", "Juhorom", Industrijom mesa Bačka Topola, "Zlatiborcem" i proizvošačem pod nazivom "Suvat". "Neke od članica EU razvile su sopstvene nacionalne šeme kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Jedna od najprepoznatljivijih je oznaka kvaliteta Label Rouge iz Francuske. Deo tog iskustva želimo da prenesemo u Srbiju", kažu za Politiku u Ministarstvu poljoprivrede. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović navodi da je ova vrsta označavanja prihvatljiva, ali da se moraju postaviti jasni kriterijumi i pravila igre, kako se projekat ne bi sveo na populizam. Autor: Politika

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31