Vreme je berbe duvana sorte “virdžinija” u Sremu, koja je ovog leta započela oko dve sedmice kasnije, pa pune ruke posla imaju domaćini i sezonski radnici, bez kojih se branje lista, zakidanje cvetova, punjenje i pražnjenje sušara, ne bi mogli obavljati.U Vitojevcima se duvanom bave tri porodice, a u četvrtak svi su bili preokupirani različitom vrstom posla: kod Radiše Molovića se iz sušare ispakivao i klasirao žuti list, na njivi Ivana Marinkovića radili su berači, a kod LJubiše Molovića zakidao cvet i obavljalo prskanje useva.

- Do sada smo nabrali sedam listova podbira, žuti list smo ispakovali iz šest sušara i mogu reći da je kvalitet solidan - konstatuje Radiša Molović, napominjući da prašine kao i uvek ima dosta. - Da bi se dobio što bolji kvalitet suvog lista “viryinije” važno je kakav list se ubere na njivi, od toga kako se bere, dva do tri lista kako to već ide, bitno je i kako se listom pune ramovi, a tek posle kada se spakuje u sušaru zavisi od nas, kako ćemo taj proces do kraja sprovesti. Od toga zavisi i zarada…

Ispakivanje iz sušara, klasiranje i pakovanje u kutije, u kojima list ide u Fabriku duvana JTI u Senti obavljaju Radiša i ostali članovi porodice, jer smatraju da sami taj deo posla mogu najbolje da urade…

- Naše procene u klasiranju lista uglavnom se poklope sa ocenom kvaliteta prilikom isporuke u fabrici, jer se trudimo da uradimo kako najbolje znamo. Zato na ovom poslu i ne angažujemo nikoga sa strane. Kod drugih ako rade taj deo posla može da se provuče neki lošiji list, a u fabrici se u svakoj kutiji sve precizno klasira. Ove godine još nije počela isporuka suvog lista u Sentu, a u podbiru koji je do sada bran i sušen ne očekujemo ni kilažu ni klasu, jer tek kreću glavna branja, koja treba da budu sve bolja sa kvalitetnijim listom - smatra Radiša Molović.

Uz članove porodice Molović ispakivanje duvana ne može da prođe bez komšije Radovana Đurđevića (25), poznatijeg po nadimku Bandaš, već godinama dolazi na ispomoć, ali je prilikom naše posete opravdano odsustvovao radi zalamanja cveta na njivi Radišinog brata LJubiše Molovića.

- Radim sve poslove oko duvana, iašo i u grupu sezonaca u branje lista, ali sada najviše radim na ispakivanju suvog lista. Molovići su izuzetni ljudi, pravi domaćini, a pošto imam svega četiri i po jutra zemlje međusobno se ispomažemo da bi što bolje živeli - kaže Radovan Đurđević Bandaš.

List duvana se suši pet dana, šesti dan se pakuje i sedmi dan opet se bere i proces počinje iznova. Takav tempo se drži od početka do završetka berbe. Ove sezone kasnilo se u rasađivanju duvana, pa je i list kasnije dospeo za branje, a sve to će se odraziti i na prinos.

- Došli smo proletos do toga da smo jedva uspeli da rasadimo duvan, da krajem maja nismo uhvatili zadnji dan verovatno ne bi sve uspeli ni da rasadimo na planiranoj površini. Na jednoj njivi od četiri i po hektara, tri puta smo išli da sadimo i svaki put nas je kiša prekidala. Berba je krenula 23.jula, oko dve sedmice kasnije jer smo uvek počinjali branje lista oko 10.jula. Bio bih zadovoljan ako ostvarimo prinos kao prošle godine. Za branje lista potrebno je najviše radne snage, ali o beračima neću da pričam, u selu nema radne snage, a na strani se teško nalaze - priča Radiša Molović.

Molovići su još početkom godine dogovorili dolazak berača iz Ruskog Sela kod Kikinde, dali i kaparu, ali nisu došli pa je angažovana grupa iz Mačvanskog Pričinovića.

Uz branje lista ovih dana je najvažniji posao je zalamanje cveta, što treba odraditi valjano, a neki od angažovanih sezonaca nisu vični.

- Sezonski posao u berbi duvana i zalamanju cvetova je solidan, može se zaraditi i zato smo prvi put došli u Vitojevce, a do sada smo više godina na ovim poslovima radili u Mačvi. Zarada je skoro ista, ali smo došli da vidimo kako je na sremačkoj strani. Dnevnica je 3.000 dinara, na zalamanju cvetova i prskanje se radi od sedam ujutru pa do pet posle podne. Na branje se kreće ujutru čim svane od pet sati, pa dok ne napunimo 60 ramova za jednu sušaru i to postižemo za četiri sata. Teže nam je zalamanje cvetova i prskanje od branja, ali nemamo nikakvih problema kada su gazde dobre - veli Dražo Joksimović oz Mačvanskog Pričinovića, vođa ekipe sezonaca. Uz zalamanje cveta radi se i hemijska zaštita. Zalamanje cvetova je najbitnije zbog zaperaka, koji su veliki problem i kod berbe, a mora se odraditi i zbog toga što utiče na razvoj listova da budu veći i teži.

- Stručnjaci iz kompanije JTI nas obilaze, imamo njihovu svesrednu podršku i savete da proizvodnja bude što uspešnija i kvalitetnija. U saradnji nemamo nikakvih problema, prate nas sa obezbeđenjem repromaterijala i obezbeđuju nam avansna sredstva za isplatu berača i zemnog gasa za sušare, što su najveći troškovi. Sve isplate su na vreme, kako je i dogovoreno - ističe Radiša Molović.

Iz dvorišta Molovića čulo se kad su kod komšije preko puta Ivana Marinkovića stigle dve pune prikolice obranog lista i grupa berača. Ivan se duvanom bavi od 1996. godine i u tom poslu mu se priključio sin Sava, a bio je među pionirima u proizvodnji “virdžinije” za senćansku fabriku.

- Ova sezona nam je loša jer je voda napravila haos, jer je od 30 jutara površina smanjena na 23, a i jedan deo što je ostao zakržljao je sa malim brojem sitnih listova. Rasadio sam duvan na vreme ali bilo je kišovito, rasad je bio u blatu, pa je za mene sve prošlo prilično loše. Za razliku od recimo suncokreta gde kombajn prođe i ubere rod, u vreme berbe duvana oko četiri meseca svakodnevno je angažovano 10 do 15 ljudi - napominje Marinković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-sezona-velikih-poslova-za-proizvodace-duvana-u-vitojevcima-11-08

Velika je ponuda bostana u sremskim mestima, posebno u Platičevu, gde je kraj puta od Rume prema Šapcu parkirano mnoštvo prikolica punih lubenica i dinja, a na mnogim punktovima u tom i susednim mestima Hrtkovci i Jarak uz bostan se nudi i sezonsko povrće.U susednim Vitojevcima, u prolazu smo se uverili u to da su dinje koje nije imao ko da kupi bačene u kanal. Ipak, proizvođači bostana u Sremu kažu da se vredi baviti tom proizvodnjom jer za robu odmah dobiju „živ novac“.

Dalibor Milošević iz Platičeva bostan ove sezone ima na dva hektara, a veli da se tom proizvodnjom bavi otkad zna za sebe.

– Bostanom su se bavili otac i deda, tako da imam sremačke bostandžijske korene – uverava Dalibor Milošević.

– Platičevo je najpoznatije po bostanu jer se svako treće-četvrto gazdinstvo time bavi. Posla u uzgoju lubenica i dinja ima, fabrika je to pod otvorenim nebom, pa smo ove godine imali dosta problema jer nas je grad tukao u dva navrata, tako da smo imali štete 50 odsto. Plus, godina je takva, na neke stvari čovek ne može uticati pa je inače rod podbacio. Sve što je bilo do nas, proizvođača, mi smo dali i uradili. Proizvođači u Platičevu imaju hektar, dva ili tri pod bostanom, možda je to 200, 300 ili možda i 400 hektara u našem ataru, ali ne znam tačno podatke. Platičevo je selo lubenica i vrednih ljudi, radimo kao roboti.

On dodaje da je bavljenje bostanom varljivo, nekad vredi, a nekada baš i ne, ali da svi u principu rade da bi imali koristi, da bi zaradili.

– Ne zavisi sve od nas. Nekada je i do godine i do kupaca, ali u principu vredi. Mi od toga velikim delom živimo, međutim, prilike u agraru su takve, niko se ne oslanja na jednu kulturu, nego se uvek radi na više frontova. Ako se kod nekog useva ne nađe računica, druga to pokrije. Prodajemo pored puta i na malo i na veliko. Neke količine imamo ugovorene, a uvek imamo viška, pa to doteramo da prodajemo na malo. Do pre sata lubenice su se prodavale po 30 dinara kilogram, sada je cena pala na 25. Cena je promenljiva. Na veliko je oko 13 dinara, plus-minus dinar ili dva. Zavisi od količine, odnosno da li su lubenice krupnije ili sitnije i da li je roba sveža – saznajemo od Miloševića.

Lubenice kod Miloševića rađaju oko tri vagona po jutru u nekim optimalnim uslovima, a ove godine rod je prepolovljen.

– U odnosu na druge ratarske kulture posla je više, dosta je početnog uloga u proizvodnju, ali se malo više i zaradi. U principu, nikada nismo nezadovoljni, tako je kako je, treba samo ići napred. Poznati smo po proizvodnji bostana, koristimo prednost trgovanja pored prometnog puta, tako da kupci dolaze i prolaze, a nama je i te kako bitno da novac odmah naplatimo – kaže Milošević.

Na veliko dinje se prodaju po 15 do 20 dinara kilogram, na malo 25 do 30, ali prethodnih dana bilo je perioda kada je cena pala i na svega desetak dinara. Josip Tumo iz Nikinaca proizvodi samo dinje na jednom hektaru.– Ne mogu reći da je ne znam kako dobro, ali nešto se mora raditi – kaže Josip Tumo. – Sejem samo domaću sortu „cerovača“, slatka je, sočna i mesnata, i zbog toga tražena. Dinjama se bavim petnaestak godina, možda i nešto više. Rod je različit od sezone do sezone, ako je kišovita godina, plodovi mnogo pucaju i mnogo se baca, a bolje opstaje kada je sušnije. Sigurne proizvodnje nema bez navodnjavanja, prošla su ta vremena. Dinje se moraju navodnjavati, negovati i zaštititi da bi se postigao kvalitet koji mušterije očekuju. Ova sezona je osrednja, rodilo je solidno, ali ne bih mogao tačno reći koliko. U proseku, rađaju vagon i po po jutru. Trenutno ih na veliko prodajem za 20 dinara kilogram, na malo po 30. Prodaja najbolje ide ovde u Platičevu pored puta, ljudi koji prolaze zastaju po komad ili dva, ali i oni koji kupuju na više, po stotinu ili dvesta kilograma pa ih nose dalje za prodaju, većinom u druga mesta u Srbiji, gde nema proizvodnje bostana. Zadovoljan sam kvalitetom dinja koje odnegujem tako da imam stalne mušterije.Mlađani Branislav Brkljač (15) iz Platičeva desna je ruka porodici u prodaji lubenica i dinja. Od njega saznajemo da su njegovi u toj proizvodnji desetak godina, lubenice su na četiri jutra, a dinje na jednom.

– Pazar ide dobro, cena na malo je kao i kod drugih, a na veliko zavisi od količine koju kupci uzimaju – veli Branislav, koji je ove godine završio osnovnu školu i razmišlja o nastavku školovanja, ali i da ostane u poljoprivredi. – U početku smo bostan imali na manjoj površini, ali smo je povećali, vidimo da na bostanu ima zarade. Pomažem roditeljima, može se reći da sam već stasao za menayera prodaje, imaju sto odsto poverenja. Promet nije uvek isti, zavisi od vremenskih prilika. U proizvodnji najviše su angažovani tata Vlada i mama Marica, a meni odgovara posao u prodaji.

NJegov stric Toma Brkljač iz Platičeva ne bavi se poljoprivredom, nego samo ispomaže proizvođačima bostana, a od njega saznajemo da su ranije primat u proizvodnji držali obližnji Hrtkovici i Jarak, ali da su ih Platičevci pretekli. Kaže da su dinje ove sezone prerodile, tržište je prezasićeno, pa je cena niska i dosta se bacaju, za razliku od lanjske sezone, kada su cena i prodaja bili dobri pa su površine ove godine povećane. Stoga rod ne može da se proda na veliko po deset dinara, mada je u gradovima kilogram na malo 40 pa i 50 dinara, mada cena zavisi i od sortimenta.

– Ispomažem proizvođačima u berbi bostana jer sam još od desete godine naučio kada su lubenice zrele, najbolje za branje – kaže Toma Brkljač. – Zbog toga me po selu zovu da berem lubenice, pa u sezoni naberem oko 85 vagona. Svaku uzberem, očistim od blata i prođe kroz moje ruke. Pre se zrela lubenica za branje prepoznavala po kašiki i brku, ali sada se najviše gleda boja šare na kori. Svaka sorta ima svoj znak, ne može se zrelost odrediti na isti način. Najlakša za branje je „talisman“ i „top gan“, jer se kod njih kora prošara svetlom zelenom bojom i na kraju im se pri vreži peteljka stanji. Ove sezone je lubenice dosta napala bolest antrahoza, koja s vreža prelazi na plodove pa dosta trunu, posebno na ovim jakim vrućinama. – U Platičevu, gde preovlađuju lubenice, pola se sela bavi bostanom, dok se u Buđanovcima više bave dinjama pošto imaju problema s vodom jer, za razliku od dinja koje je dovoljno zalivati nekoliko puta u sezoni, lubenice se svaka tri-četiri dana moraju zalivati – kaže nam Toma Brkljač.

Proizvođači bostana iz Platičeva i okolnih sremskih sela većinom imaju stalne kupce koji lubenice i dinje odnose na veliko. Najviše je kupaca iz Novog Pazara, Novog Sada, Subotice, a slabije idu na Kvantaš za Beograd, pa on misli da u bostanyijskoj proizvodnji najbolje prolaze i zarađuju nakupci. Oni na terenu obaraju cenu bostana, a na malo ga prodaju tri-četiri puta skuplje, ali srećna je okolnost što se za potrebe pojedinih prerađivača koji se bave proizvodnjom sokova i džemova dinje iz Srema odvoze i šleperima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dnevnik-u-platicevu-bostan-donosi-ziv-novac-10-08-2019

U okviru pojačanog nadzora veterinarske inspekcije u Sremskom upravnom okrugu konstatovan je veći broj nepravilnosti kod subjekata koji se bave preradom hrane životinjskog porekla.

U objektu koji se bavi preradom mesa „Gozba doo“ iz Vojke, opština Stara Pazova u trenutku kontrole zatečeno je klanje životinja – svinja, pri čemu nisu bili ispoštovani opšti uslovi higijene hrane a u prostoriji za rasecanje mesa zatečen je neispravan sterilizator, te su inspektori privremeno zabranili klanje, rasecanje i dalji proces proizvodnje. Subjekat u poslovanju hranom je u toku dana kupio nove sterilizatore, ispravio nedostatke a mesno nadležni inspektor je izvršio dodatnu proveru u poslepodnevnim časovima i subjektu dozvolio dalji rad.

U objektu za klanje i preradu mesa papkara „Sremac“ iz Inđije konstatovan je veći broj nedostataka vezan za opšte uslove higijene hrane životinjskog porekla što je u direktnoj suprotnosti sa Pravilnikom o opštim uslovima higijene hrane, kao i 416 kilograma hrane životinjskog porekla koja je bila neobeležena, neoznačena i kojoj nije moguće utvrditi sledljivost, te je ista proglašena nebezbednom, stavljena van prometa i poslata na neškodljivo uništenje u prisustvu veterinarskih inspektora.

Pomenutom subjektu u poslovanju hranom doneta je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrde, šumarstva i vodoprivrede

Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” dobilo je krajem maja od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede priznanje da njihova vina mogu nositi oznaku geografskog porekla za Sremski vinogradarski rejon.Pre toga, udruženje je tri godine radilo na Elaboratu o proizvodnji vina s geografskim poreklom i pre dve sedmice, rešenjem Ministarstva, dobilo je pravo da u narednoj berbi grožđa na njihovim vinima stoji oznaka „Sremski rejon / Srem”.

Oznaka geografskog porekla predstavlja veliki uspeh, od kojeg će koristi imati vinari, potrošači i država. Istovremeno promoviše destinacije Srema u svrhu razvoja turizma, podstiče proizvođače grožđa, a potrošačima daje sigurnost da su vina kontrolisana i kvalitetna.

– Elaboratom se štiti poreklo 147 etiketa vina iz 34 vinarije-članice udruženja – kaže predsednik Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić. – Tu je 17 tipova belih, suvih i polusuvih vina, sedam roze suvih i polusuvih vina, 16 crvenih suvih i polusuvih vina, jedna vrsta polusuvog slatkog vina, jedna vrsta belog kvalitetnog penušavog vina i jedan tip roze kvalitetnog penušavog vina.

Naredni korak, kaže predsednik udruženja, biće zašita geografskog porekla za uže područje Fruške gore, da bi i ta vina dobijena od grožđa s Fruške gore dobila oznaku „Fruškogorsko vinogorje – Fruška gora”.– Uspeli smo u elaboratu da dokažemo da postoji uzročno-posledična veza između specifičnosti Sremskog rejona u pogledu klime i zemljišta, tradicije i znanja, s jedne strane, i kvaliteta grožđa i vina, s druge. Tako smo nastavili slavnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju Srema i Fruške gore, koja datira još od rimskog cara Probusa.

Na području naše zemlje sada, uz „Sremski rejon / Srem”, postoji šest vinogradarskih rejona s oznakom geografskog porekla s ukupno 64 vinarije, od kojih su, skreće pažnju Bašić, čak 34 iz Srema, što najbolje oslikava koliki je uspeh ostvaren dobijanjem oznake geografskog porekla „Sremski rejon / Srem”.

– Imamo vina sa zaštićenim geografskim poreklom s područja Knjaževca, Negotinske krajine, Šumadije, Subotičko-horgoške peščare i Toplice – Topličkog rejona – kaže on. – Naša vina su dobra i kvalitetna, a oznake su garancija za to, i bez sumnje prate korak drugih proizvedenih u inovinarijama.Sekretar Udruženja Slobodan Spasovski navodi da je na području Srema pod vinskim grožđem 1.882 hektara, a na 333 hektara se gaje stone sorte.

– Vinograda je sve više, obnavljaju se zapušteni i podižu novi – kazao je Spasovski.

Koliko se u Sremu vina proizvede udruženje nema podatak. Te podatke nemaju ni u drugim udruženjima.

–Tek od prošle godine ministarstvo je počelo da vodi evidenciju o tome –naglašava Spasovski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vina-iz-srema-dobila-oznaku-geografskog-porekla-15-06-2019

LJUTA SREMICA je nastala tako što je naša sagovornica  Slavna Slavojević bila pozvana da učestvuje na jednoj manifestaciji na štandu sa lokalnim bajkerima. Tada je shvatila da slatki džemovi od ruže  nisu nešto što bi ona mogla da ponudi pa se odlučila da napravi svojih prvih 40 tegli slatko-ljutih  džemova. Ostalo je deo istorije a Slavna već  više od godinu ipo pravi svoje slatko-ljute specijalitete.

Za svoje proizvode Slavna kaže da su umereno ljuti, pravi ih od voća sa dodatkom ljutih začina.

“Koristim isključivo domaću papriku, uglavnom sremsku i bačku, ništa iz inostranstva. Ali što se tiče voća tu dosta eksperimentišem pa imam slatko-ljuto od ananasa, pomorandže a napravila sam i od gljiva. Ako bih koristila paprike  koje su izuzetno ljute ne bi osetili lepo  ukus voća i njegovu slatkoću. Neki put kada me pitaju od čega je ljuto ja im odgovorim zato što sam ja bila ljuta dok sam ga pravila” šaljivo nam odgovara Slavna.

Na štandu “LjUTA  SREMICA” koji smo posetili tokom sajma poljoprivrede u Sremskoj Mitrovici  pronašli smo slatko ljute proizvode od borovnice, šljive, maline, kupine, dunje i brojnih drugih voćaka  koje su iskombinovane sa ljutim paprikama. Sve je to lepo upakovano u manje i veće teglice.

Ovi specijaliteti nisu glavno jelo već prilog ili začin koji se može koristiti uz meso, sireve, za pripremu kanapea i drugih vrsta hrane.

Slatko-ljuti ukusi nisu nepoznanica za mnoge kulture. I naši ljudi sve više putuju tako da  su lako prihvatili slatko-ljuti ukus. Možete samo da zamislite neki od naših kozijih sireva i domaćih kačkavalja od kravljeg ili ovčijeg mleka i kombinaciju slatko-ljutog džema od maline ili kupine.

Pored restorana koji poručuju proizvode pod nazivom LjUTA SREMICA oni  se mogu kupiti i na različitim manifestacijama poput sajmova hrane, tradicionalnih manifestacija na kojima se predstavljaju različiti specijaliteti.

Kada su u pitanju ukusi i prodaja proizvoda od ljute paprike  i voća postoji čak i sezonski karakter. “Imam periode kada se najviše traži kajsija ali vrlo često prodajem bobičasto voće u kombinaciji sa ljutim paprikama. U poslednje vreme dosta mi traže i narandžu” kaže za Agrobiznis magazin vesela vlasnica proizvoda LjUTA SREMICA Slavna Slavojević.

 

Izvor: AGROBIZNIS MAGAZIN

www.agrobiznis.rs

Centar za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" u Beogradu na poljoprivrednom dobru mladog poljoprivrednika Nikole Lončara, iz sremskog sela Belegiš, eksperimetalno sprovodi projekat pametnog korišćenja zemljišta. U pitanju je pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu.

Ovaj projekat, jedan od 25 najboljih za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, predstavljen je u Sremu.

To je omogućeno zahvaljujući mobilnom robotizovanom solarnom elektroagregatu za navodnjavanje koji je nedavno postavljen na plodnoj sremskoj ravnici u Belegišu što omogućava, između ostalog, i da svakog trenutka proveri vlažnost zemljišta ili trenutnu PH vrednost putem mobilnog telefona, te da proizvodi zdravu hranu jer u tom slučaju dodaje zemljištu samo onoliko koliko nauka kaže.

Projekat "Pametno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i prirodnim reusrsima korišćenjem savremenih tehnologija" koji se realizuje u okviru programa "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene" finansiraju Razvojna agencija Ujedinjenih nacija i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pored toga, nadležni ističu da sam projekat afirmiše zaštitu životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i koriščenja solarne energije što bi uticalo i na nekontrolisano korišćenje đubriva i fitopreparat koje utiče na hranu i zemljište.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/projekat-pametnog-koriscenja-zemljista_939148.html

Svedoci smo da se mladi ljudi sve češće odlučuju da napuste selo u potrazi za srećom i poslom u gradu. Zato je vredno pohvale kada se neki isto tako mladi ljudi odluče da ostanu na selu i da njima i njihovim porodicama poljoprivreda bude osnovni izvor prihoda.

 Ravničarski sremski region posebno je pogodan za razvoj poljoprivrede, a zainteresovanost mladih ljudi potrebna je da bi potencijali ovog regiona bili iskorišćeni i u budućnosti.

Selo rumske opštine, Dobrinci, može da se pohvali nešto većim brojem mladih poljoprivrednika. Jedan od njih je Miroslav Pušin iz Dobrinaca, koji je odlučio je da i pored diplome prirodno matematičkog fakulteta ipak ostane na selu, i nasledi porodični posao u kom sa porodicom obradjuje oko 60 hektara zemlje.

Dobar dokaz zainteresovanosti za poljoprivredu jesu i mladi ljudi koji su svoja znanja o poljoprivredi odlučili da unaprede visokim obrazovanjem na poljoprivrednim fakultetima i tako pomognu razvoj ove oblasti.

Radi boljeg razvoja poljoprivrede u budućnosti, opštine u Sremu neretko nude bespovratna sredstva za pomoć mladim poljoprivrednicima, dok je i iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva najavljeno da će ove godine biti izdvojeno tri puta više sredstava upravo za pomoć mladim poljoprivrednicima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/mladi-u-sremu-ipak-ostaju-na-selu_934136.html

Industrija mesa "Srem" iz Šida uskoro će dobiti novog vlasnika. Nezvanično, radi se o srpsko-mađarskom konzorcijumu koji bi trebalo da uloži nekoliko miliona evra u pokretanje proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović potvrdio je da se pregovara sa kupcima gostujući u emisiji "Tema" Sremske TV. Investitori su zainteresovani da pokrenu preradu goveđeg mesa za tržište Turske.

Kako je nagovešteno, deo imovine Industrije mesa "Srem" biće prodat iz stečaja. Ovih dana očekuju se detaljnije informacije, a prema do sada dostupnim, posao bi dobilo oko 100 radnika, a početak rada očekuje se sredinom godine.

izvor : http://www.rtv.rs 

Ovih dana svi se pitaju kada će početi isplata subvencija za tov i ostalih podsticaja iz oblasti stočarstva. Evo odgovora ministra Nedimovića

Stočarstvo ima perspektivu ističu neki stočari u Sremu. Upravo zbog toga razmišljaju o proširenju smeštajnih kapaciteta, ali i stočnog fonda. Smatrajući da ministarstvo poljoprivrede i pokrajinski sekretarijat povlače dobre poteze usuđuju se na ovaj korak jer vide mogućnost dobiti na kraju procesa unapređenja sistema. U novom objektu na selu u Vašici poljoprivrednik iz Šida svakog dana tovi domaće svinje sa željom da na kraju ostvari vrhunski kvalitet.Iz gradske sredine preselio je proizvodnju na selo jer potražnja za svinjskim proizvodima koje proizvodi je porasla u proteklom periodu kaže vredni paor. Krmače su olpođene vrhunskim genetskim materijalom a nov objekat koji je prilagođen za proizvodnju prasadi omogućiće dobre rezultate smatra vlasnik. Stočarstvo ima potencijal kaže naš sagovornik samo ako se kombinuje sa dodatnim delatnostima. S tim u vezi njegovo gazdinstvo konkurisalo je na poziv pokrajinskog sekretarijata za sisteme koji se tiču prerade mesa. Inspekcija je već obišla objekte i očekuje se pozitivan odgovor. Međutim ovaj poljoprivrednik ni tu ne staje već razmišlja o proizvodnji hrane za stoku. U planu je izgradnja sistema za navodnjavanje kako bi se osigurao bolji prinos ratarskih kultura koje se koriste u tovu ukoliko se ponovi godina kao ova. Prednosti velikog ekonomskog dvorišta su već iskorišćene za ugoj svinja na prirodan način u blatnjavim oborima ali uz kombinaciju modernih tehnologija kao što je sistem pojila. Stručnjaci ističu da je meso svinja proizvedeno na ovaj način jedno od najslađih i najzdravijih. Izvor: RTV

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31