Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” dobilo je krajem maja od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede priznanje da njihova vina mogu nositi oznaku geografskog porekla za Sremski vinogradarski rejon.Pre toga, udruženje je tri godine radilo na Elaboratu o proizvodnji vina s geografskim poreklom i pre dve sedmice, rešenjem Ministarstva, dobilo je pravo da u narednoj berbi grožđa na njihovim vinima stoji oznaka „Sremski rejon / Srem”.

Oznaka geografskog porekla predstavlja veliki uspeh, od kojeg će koristi imati vinari, potrošači i država. Istovremeno promoviše destinacije Srema u svrhu razvoja turizma, podstiče proizvođače grožđa, a potrošačima daje sigurnost da su vina kontrolisana i kvalitetna.

– Elaboratom se štiti poreklo 147 etiketa vina iz 34 vinarije-članice udruženja – kaže predsednik Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić. – Tu je 17 tipova belih, suvih i polusuvih vina, sedam roze suvih i polusuvih vina, 16 crvenih suvih i polusuvih vina, jedna vrsta polusuvog slatkog vina, jedna vrsta belog kvalitetnog penušavog vina i jedan tip roze kvalitetnog penušavog vina.

Naredni korak, kaže predsednik udruženja, biće zašita geografskog porekla za uže područje Fruške gore, da bi i ta vina dobijena od grožđa s Fruške gore dobila oznaku „Fruškogorsko vinogorje – Fruška gora”.– Uspeli smo u elaboratu da dokažemo da postoji uzročno-posledična veza između specifičnosti Sremskog rejona u pogledu klime i zemljišta, tradicije i znanja, s jedne strane, i kvaliteta grožđa i vina, s druge. Tako smo nastavili slavnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju Srema i Fruške gore, koja datira još od rimskog cara Probusa.

Na području naše zemlje sada, uz „Sremski rejon / Srem”, postoji šest vinogradarskih rejona s oznakom geografskog porekla s ukupno 64 vinarije, od kojih su, skreće pažnju Bašić, čak 34 iz Srema, što najbolje oslikava koliki je uspeh ostvaren dobijanjem oznake geografskog porekla „Sremski rejon / Srem”.

– Imamo vina sa zaštićenim geografskim poreklom s područja Knjaževca, Negotinske krajine, Šumadije, Subotičko-horgoške peščare i Toplice – Topličkog rejona – kaže on. – Naša vina su dobra i kvalitetna, a oznake su garancija za to, i bez sumnje prate korak drugih proizvedenih u inovinarijama.Sekretar Udruženja Slobodan Spasovski navodi da je na području Srema pod vinskim grožđem 1.882 hektara, a na 333 hektara se gaje stone sorte.

– Vinograda je sve više, obnavljaju se zapušteni i podižu novi – kazao je Spasovski.

Koliko se u Sremu vina proizvede udruženje nema podatak. Te podatke nemaju ni u drugim udruženjima.

–Tek od prošle godine ministarstvo je počelo da vodi evidenciju o tome –naglašava Spasovski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vina-iz-srema-dobila-oznaku-geografskog-porekla-15-06-2019

LJUTA SREMICA je nastala tako što je naša sagovornica  Slavna Slavojević bila pozvana da učestvuje na jednoj manifestaciji na štandu sa lokalnim bajkerima. Tada je shvatila da slatki džemovi od ruže  nisu nešto što bi ona mogla da ponudi pa se odlučila da napravi svojih prvih 40 tegli slatko-ljutih  džemova. Ostalo je deo istorije a Slavna već  više od godinu ipo pravi svoje slatko-ljute specijalitete.

Za svoje proizvode Slavna kaže da su umereno ljuti, pravi ih od voća sa dodatkom ljutih začina.

“Koristim isključivo domaću papriku, uglavnom sremsku i bačku, ništa iz inostranstva. Ali što se tiče voća tu dosta eksperimentišem pa imam slatko-ljuto od ananasa, pomorandže a napravila sam i od gljiva. Ako bih koristila paprike  koje su izuzetno ljute ne bi osetili lepo  ukus voća i njegovu slatkoću. Neki put kada me pitaju od čega je ljuto ja im odgovorim zato što sam ja bila ljuta dok sam ga pravila” šaljivo nam odgovara Slavna.

Na štandu “LjUTA  SREMICA” koji smo posetili tokom sajma poljoprivrede u Sremskoj Mitrovici  pronašli smo slatko ljute proizvode od borovnice, šljive, maline, kupine, dunje i brojnih drugih voćaka  koje su iskombinovane sa ljutim paprikama. Sve je to lepo upakovano u manje i veće teglice.

Ovi specijaliteti nisu glavno jelo već prilog ili začin koji se može koristiti uz meso, sireve, za pripremu kanapea i drugih vrsta hrane.

Slatko-ljuti ukusi nisu nepoznanica za mnoge kulture. I naši ljudi sve više putuju tako da  su lako prihvatili slatko-ljuti ukus. Možete samo da zamislite neki od naših kozijih sireva i domaćih kačkavalja od kravljeg ili ovčijeg mleka i kombinaciju slatko-ljutog džema od maline ili kupine.

Pored restorana koji poručuju proizvode pod nazivom LjUTA SREMICA oni  se mogu kupiti i na različitim manifestacijama poput sajmova hrane, tradicionalnih manifestacija na kojima se predstavljaju različiti specijaliteti.

Kada su u pitanju ukusi i prodaja proizvoda od ljute paprike  i voća postoji čak i sezonski karakter. “Imam periode kada se najviše traži kajsija ali vrlo često prodajem bobičasto voće u kombinaciji sa ljutim paprikama. U poslednje vreme dosta mi traže i narandžu” kaže za Agrobiznis magazin vesela vlasnica proizvoda LjUTA SREMICA Slavna Slavojević.

 

Izvor: AGROBIZNIS MAGAZIN

www.agrobiznis.rs

Centar za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" u Beogradu na poljoprivrednom dobru mladog poljoprivrednika Nikole Lončara, iz sremskog sela Belegiš, eksperimetalno sprovodi projekat pametnog korišćenja zemljišta. U pitanju je pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu.

Ovaj projekat, jedan od 25 najboljih za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, predstavljen je u Sremu.

To je omogućeno zahvaljujući mobilnom robotizovanom solarnom elektroagregatu za navodnjavanje koji je nedavno postavljen na plodnoj sremskoj ravnici u Belegišu što omogućava, između ostalog, i da svakog trenutka proveri vlažnost zemljišta ili trenutnu PH vrednost putem mobilnog telefona, te da proizvodi zdravu hranu jer u tom slučaju dodaje zemljištu samo onoliko koliko nauka kaže.

Projekat "Pametno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i prirodnim reusrsima korišćenjem savremenih tehnologija" koji se realizuje u okviru programa "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene" finansiraju Razvojna agencija Ujedinjenih nacija i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Pored toga, nadležni ističu da sam projekat afirmiše zaštitu životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i koriščenja solarne energije što bi uticalo i na nekontrolisano korišćenje đubriva i fitopreparat koje utiče na hranu i zemljište.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/projekat-pametnog-koriscenja-zemljista_939148.html

Svedoci smo da se mladi ljudi sve češće odlučuju da napuste selo u potrazi za srećom i poslom u gradu. Zato je vredno pohvale kada se neki isto tako mladi ljudi odluče da ostanu na selu i da njima i njihovim porodicama poljoprivreda bude osnovni izvor prihoda.

 Ravničarski sremski region posebno je pogodan za razvoj poljoprivrede, a zainteresovanost mladih ljudi potrebna je da bi potencijali ovog regiona bili iskorišćeni i u budućnosti.

Selo rumske opštine, Dobrinci, može da se pohvali nešto većim brojem mladih poljoprivrednika. Jedan od njih je Miroslav Pušin iz Dobrinaca, koji je odlučio je da i pored diplome prirodno matematičkog fakulteta ipak ostane na selu, i nasledi porodični posao u kom sa porodicom obradjuje oko 60 hektara zemlje.

Dobar dokaz zainteresovanosti za poljoprivredu jesu i mladi ljudi koji su svoja znanja o poljoprivredi odlučili da unaprede visokim obrazovanjem na poljoprivrednim fakultetima i tako pomognu razvoj ove oblasti.

Radi boljeg razvoja poljoprivrede u budućnosti, opštine u Sremu neretko nude bespovratna sredstva za pomoć mladim poljoprivrednicima, dok je i iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva najavljeno da će ove godine biti izdvojeno tri puta više sredstava upravo za pomoć mladim poljoprivrednicima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/mladi-u-sremu-ipak-ostaju-na-selu_934136.html

Industrija mesa "Srem" iz Šida uskoro će dobiti novog vlasnika. Nezvanično, radi se o srpsko-mađarskom konzorcijumu koji bi trebalo da uloži nekoliko miliona evra u pokretanje proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović potvrdio je da se pregovara sa kupcima gostujući u emisiji "Tema" Sremske TV. Investitori su zainteresovani da pokrenu preradu goveđeg mesa za tržište Turske.

Kako je nagovešteno, deo imovine Industrije mesa "Srem" biće prodat iz stečaja. Ovih dana očekuju se detaljnije informacije, a prema do sada dostupnim, posao bi dobilo oko 100 radnika, a početak rada očekuje se sredinom godine.

izvor : http://www.rtv.rs 

Ovih dana svi se pitaju kada će početi isplata subvencija za tov i ostalih podsticaja iz oblasti stočarstva. Evo odgovora ministra Nedimovića

Stočarstvo ima perspektivu ističu neki stočari u Sremu. Upravo zbog toga razmišljaju o proširenju smeštajnih kapaciteta, ali i stočnog fonda. Smatrajući da ministarstvo poljoprivrede i pokrajinski sekretarijat povlače dobre poteze usuđuju se na ovaj korak jer vide mogućnost dobiti na kraju procesa unapređenja sistema. U novom objektu na selu u Vašici poljoprivrednik iz Šida svakog dana tovi domaće svinje sa željom da na kraju ostvari vrhunski kvalitet.Iz gradske sredine preselio je proizvodnju na selo jer potražnja za svinjskim proizvodima koje proizvodi je porasla u proteklom periodu kaže vredni paor. Krmače su olpođene vrhunskim genetskim materijalom a nov objekat koji je prilagođen za proizvodnju prasadi omogućiće dobre rezultate smatra vlasnik. Stočarstvo ima potencijal kaže naš sagovornik samo ako se kombinuje sa dodatnim delatnostima. S tim u vezi njegovo gazdinstvo konkurisalo je na poziv pokrajinskog sekretarijata za sisteme koji se tiču prerade mesa. Inspekcija je već obišla objekte i očekuje se pozitivan odgovor. Međutim ovaj poljoprivrednik ni tu ne staje već razmišlja o proizvodnji hrane za stoku. U planu je izgradnja sistema za navodnjavanje kako bi se osigurao bolji prinos ratarskih kultura koje se koriste u tovu ukoliko se ponovi godina kao ova. Prednosti velikog ekonomskog dvorišta su već iskorišćene za ugoj svinja na prirodan način u blatnjavim oborima ali uz kombinaciju modernih tehnologija kao što je sistem pojila. Stručnjaci ističu da je meso svinja proizvedeno na ovaj način jedno od najslađih i najzdravijih. Izvor: RTV

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30