U ponedeljak su zatvorena prva dva poziva za dobijanje sredstava iz IPARD programa. Tačan broj onih koji bi tim novcem kupili traktor ili mehanizaciju nije konačan, jer prijave poslate poštom i dalje stižu. Procenjuje se da će ih biti oko 300.

Desetak novih traktora trebalo bi da podmladi poljoprivrednu mehanizaciju u Šapcu i okolini. Tek toliko gazdinstava konkurisalo je za IPARD sredstva. Neke je odvratila papirologija, druge, kažu, nejasna pravila.


"Mi ćemo svakako imati kontrolu na gazdinstvima, a mi ne znamo koji vid kontrole će biti uključen na naša gazdinstva. Naša poljoprivredna gazdinstva su mala gazdinstva, bavimo se i ratarstvom i povrtarstvom i stočarstvom. I nigde nije definisano šta mi sve treba da ispunimo po ova tri osnova da bi mogli da prođemo kroz IPARD bez ikakvih problema", kaže poljoprivrednik iz Bogatića Teodor Teodorović.

Kao jedan od razloga slabijeg odziva stručnjaci navode i taj što se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u ovoj godini.

"Treba imati u vidu i kada je konkurs raspisan, odmah posle Nove Godine. Ljudi su još u prazničnoj atmosferi bili, nisu možda očekivali da će tako rano poziv biti, neki čak nisu verovali da će EU odobriti ta sredstva i da će poziv krenuti", ističe Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Na poziv se javilo oko 270 poljoprivrednika, a 190 njih bi novac koristilo za traktore, ostali za mehanizaciju. Uprava za agrarna plaćanja je zadovoljna odzivom.

"Sledi otvaranje zahteva, provera neke osnovne administrativne ispravnosti, zatim sledi predodobravanje tih projekata kada će svi korisnici koji ispunjavaju uslove na svoje adrese dobiti rešenja o odobravanju projekta, oni će dobiti jedan vremenski period u kom će biti u obavezi da realizuju investiciju", navodi Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Novi konkurs za kupovinu traktora i mehanizacije najavljen je za leto.

"Mislim da je ovo samo jedno dobro iskustvo koje se sticalo na prvom pozivu i da će već naredni poziv odneti mnogo više sredstava i da će ljudi shvatiti kako taj sistem funkcioniše, jer svaka greška koja se napravi prilikom realizacije sredstava biće plaćena od strane države odnosno korisnika", kaže Goran Đaković.

Slična su iskustva suseda. Na prvi poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fonda u Hrvatskoj javilo se svega 70 poljoprivrednika. Kasnije je bilo više projekata nego novca.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Uvoz, odnosno prevoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za prevoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa
članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/prevoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje).
Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla, za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog
perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.
Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i prevoz pošiljaka i utvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i prevoz tih pošiljaka. Rešenje za
uvoz, odnosno rešenje za prevoz, izdaje se:

1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja
životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji prevoza;
2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

Analizom rizika utvrđuje se:
1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta. Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje. Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarskosanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola. Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki. Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10). Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS”
broj 11/11). Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/

Srbiji je danas i zvanično stigla potvrda od Evropske komisije - Generalnog direktorata za poljoprivredu, za ispunjenost uslova za nesmetano sprovođenje IPARD II programa EU namenjenih poljoprivrednicima, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
U Upravi za agrarna plaćanja do sada su zavedena 223 zahteva za korišćenje IPARD sredstava, od čega je 51 zahtev podnet za nabavku mehanizacije i 172 zahteva za traktore, navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Do sada su objavljena dva javna poziva, za nabavku mehanizacija i nabavku traktora, a rok za dostavljanje ponuda je istekao danas za oba konkursa.

Kako kažu u tom ministarstvu, danas je povećan broj zahteva za korišćenje IPARD-a.

Sa odobrenjem EK konačno je zaokružen višegodišnji trud i zalaganje svih uključenih institucija, prevashodno Ministarstva poljoprivrede, s obzirom da se u okviru njega nalazi operativna struktura nadležna za programiranje i sprovođenje - Sektor za ruralni razvoj i Uprava za agrarna plaćanja.

Reč je o predpristupnim sredstvima EU - IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Sredstva su namenjena unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane u Srbiji, a sve u cilju usaglašavanja poljoprivrede Srbije sa standardima EU.

U pitanju su podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mlađi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ranije izjavio Tanjugu da je srpskim poljoprivrednicima na raspolaganju ukupno 225 miliona evra do 2020, pošto od EU možemo da dobijemo 175 miliona evra, uz nacionalno učešće od 50 miliona evra, kao i da je planirano da se u 2018. povuče između 40 i 45 miliona evra.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Veliki broj sela u Srbiji je opustošeno i ima sela koja više nemaju nijednog stanovnika, mahom su to sela u brdskoplaninskim područjima. Odlaskom žena, selo postaje zapušteno, a ne ostaje ni tračak nade za opstanak kulture, ni tradicije. Ne treba da se zaboravi činjenica da je prethodnih decenija bila veoma rasprostranjena pojava odlaska mladih iz sela u gradove, u potrazi za boljim životom.

Međutim, danas je situacija sasvim drugačija i sa gašenjem velikih prerađivačkih kapaciteta i smanjivanjem broja zaposlenih u preduzećima koja danas posluju, sve veći broj ljudi se okreće selu i spas pronalazi u poljoprivredi. U selu Busuru u opštini Petrovac na Mlavi, živi i radi Nataša Grujić, mlada tridesetogodišnja žena, koja je rad u trgovini zamenila za poljoprivredu. Porazgovarali smo sa Natašom gde je bilo reči o njenom učešću u stočarskoj proizvodnji, poziciji žene na selu i o budućim planovima.

„Do jula 2016. godine radila sam kao trgovac i tada sam se zabavljala sa suprugom Danijelom. Te 2016. godine Danijel i ja smo odlučili da započnemo zajednički život. Odabrali smo da živimo i radimo u selu Busur“, kaže Nataša i dodaje da život na seoskom domaćinstvu ne bi menjala.
„Suprug Danijel i ja zajedno sa njegovim roditeljima, uključeni smo u stočarsku proizvodnju, tov junadi i junica za meso. U dvema štalama ima 19 grla goveda, što krava, teladi, junica i junadi. Svi zajedno uspevamo da na vreme obavimo poslove vezane za stočarstvo. Za naše potrebe imamo ovce, svinje i kokoške, uzgajamo voće i povrće za potrebe domaćinstva. Nije mi teško da sa suprugom i njegovim roditeljima učestvujem u stočarskoj proizvodnji“, priča nam Nataša. I danas postoje razna mišljenja da je pozicija žene naselu teška i da im nije lako. O tome Nataša kaže: „Veoma je raširena tematika život žene na selu i pozivanje državnih organa da se uključe sa merama da pomognu ženama. Ostaje da se vidi u budućnosti, koliko će to u stvarnosti pomoći. Danas, u eri dominacije informacionih tehnologija pozicija žene može da bude samo bolja, jer i na taj način put u svet je otvoren, virtuelno. Žena uz pomoć informacionih tehnologija može da se obrazuje, posavetuje sa stručnjacima, ponudi proizvode
umesto da sate provodi na pijaci.“

Na kraju o budućim planovima Nataša ima i poruku za žene koje se odluče da ostanu na selu. „U budućnosti suprug i ja imamo u planu da u budućnosti širimo kapacitete za smeštaj goveda, da uvećavamo
stado, kako bismo mogli da živimo solidno. Može i sada da se živi solidno i da se nikome ništa ne duguje, ali u budućnosti poskupljenja su neminovna. Dolazi vreme da je veliki uspeh prilagoditi se koliko god da izgleda teško i nemoguće. Poruku uputiću ženama koje planiraju da ostanu: Nikada ne odustajte od života na selu koji nije stresan kao u gradu a mir koji je na selu zlata je vredan.“

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/

 

Beograd, 14. 2.2018.- Italija izvozi u Srbiju najviše vina od svih zemalja Evropske unije i posle Makedonije i Crne Gore zauzima treće mesto na ukupnoj listi dobavljača vina, dok je u segmentu testenine Italija apsolutni šampion jer čak 70 odsto testenine uvezene u Srbiju potiče sa Apeninskog poluostrva.

To je istakla direktorka beogradske kancelarije Italijanske agencije za spoljnu trgovinu (ICE) Marina Skonjamiljo na konferenciji za novinare povodom skupa WORKSHOP & B2B – FOOD & BEVERAGE “UKUSI JUGA ITALIJE” koji će 27. februara biti održan u hotelu Hajat i koji će okupiti italijanske privrednike iz prehrambenog sektora i uvoznike, distributere, šefove kuhinja i somelijere iz Srbije i iz zemalja regiona.

Najavljujući dolazak predstavnika tridesetak italijanskih kompanija iz regija južne Italije, Skonjamiljo je istakla da je Italija jedan od najznačajnijih partnera Srbije kada je reč o poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

“Italija je najveći dobavljač maslinovog ulja i treći snabdevač Srbije kafom, posle Brazila i Vijetnama. Važno je napomenuti da Italija izvozi pre svega prženu kafu za espreso. Kafa uvezene iz Italije predstavlja samo četvrtinu količine kafe koja u Srbiju dolazi iz Vijetnama, ali je njena novčana vrednost tek neznatno niža, što samo svedoči o visokom kvalitetu italijanske kafe”, naglasila je Skonjamiljo.

Ona je najavila da će se na predstojećem događajuprivrednici sa Juga Italije predstaviti proizvodima koji su tradicionalna oznaka italijanskog kvaliteta: testenine, vino, maslinovo ulje, sirevi, tipičnoslanopecivo – taralli, sladoled... Skonjamiljo je dodala da će šira publika moći premijerno da degustira te proizvode 24. februara u tržnom centru Delta siti,u kojem će biti organizovana promocija italijanske hrane i pića.

Ataše za ekonomska pitanja u Ambasadi Italije Matijas Kleva istakao je značaj privredne saradnje između Italije i Srbije, naglasivši da je ona u stalnom porastu.

“Samo u 2017. godini obim spoljnotrgovinske razmene između Italije i Srbije iznosio je 3,55 milijardi evra, što predstavlja porast od oko deset odsto. Planiramo da dodatno proširimo tu saradnju, a to ćemo učiniti pomoću ovakvih inicijativa koje dovode italijanske firme i njihove proizvode u Srbiju”, rekao je Kleva, dodajući da odnos između Italije i Srbije pokazuje da poljoprivredno-prehrambeni sektor predstavlja mnogo više od puke razmene robe.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović naglasio je da ministarstvo koje predstavlja pruža punu podršku organizovanju susreta srpskih i italijanskih privrednika iz sektora poljoprivredno-prehrambene industrije.

“Nivo izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u Italiju u periodu od 2012. do 2017. godine povećan je za 40 odsto. Posebno bismo istakli saradnju u oblasti vinogradarstva i vinarstva s obzirom na to da je Italija jedna od vodećih zemalja kada je reč o proizvodnji vina. Naša želja je da u budućnosti promenimo strukturu izvoza poljoprivrednih proizvoda u Italiju tako što bismo akcenat stavili na proizvode većeg stepena finalizacije”, rekao je Mahmutović, ističući da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zainteresovano da poveća nivo italijanskih investicija u agrar u Srbiji.

Poljoprivrednicima u Srbiji od sredine decembra prošle godine na raspolaganju su sredstva IPARD programa EU, a do sada je pristigao 51 zahtev, pišu "Večernje novosti". Od toga 15 zahteva je za mašine i 36 za traktore, a rok za podnošenje dokumentacije je 26. februar.

"U martu će biti raspisan konkurs za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja sluze izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina", rekao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu. Tokom ove godine poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra. Reč je o pretpristupnim sredstvima EU koja su namenjena poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine, napominje list.

Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja u zavisnosti od starosti poljoprivrednika.

Novac može da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva i to od 5 000 do 7 000 evra dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5000 do milion evra.

Pravo na IPARD podsticaje mogu da ostvare oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Nema prostora za povećanje cene maline jer je loša cena i na svetskom tržištu koje je već prezasićeno ovim voće. To je malinarima rečeno na sastanku sa hladnjačarima i ministrom poljoprivrede Branimirom Nedimovićem 25. januara.

Kako kaže Sanel Dizdarević iz Udruženja malinara "Limska dolina" od 7 glavnih izvoznika maline iz Srbije pojavila su se samo dva. "Nismo zadovoljni cenom maline, to je bio jedan od glavnih zahteva oko kojih smo hteli da razgovaramo", kaže Dizdarević. Otkupljivači su im rekli da nemaju prostora da podignu cenu maline jer je cena loša i na svetskom tržištu koje je prezasićeno. Rekli su im i da nam se najverovatnije isto tako piše i u ovoj godine.

"Svet je prezasićen, malinarstvom se bavi region, a i Evropa", ističe on. Smatraju da nije u redu da se malina iz Zlatiborskog okruga otkupljuje za 120, 130 dinara, a iz Arilja za 160 dinara.

Muaz Dedović podsetio je da je FAP bio gigant Srbije, a da su se pretežno radnici koji su tu radili okrenuli uzgoju maline. "A sada su im zavukli ruku u džep i uzeli koliko su hteli da uzmu", rekao je on.

Zaključili su i da je najveći problem što se gubi srpski identitet na svetskom tržištu, traži se samo malina, ne i vrsta.

"Ne može biti ista cena za malinu iz Poljske gde se bere kombajnima, koja je peta klasa i kod nas koja je prva klasa i koja se ručno obrađuje", dodaju.

 

 

izvor : https://www.b92.net

 

Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu na broj stanovnika, a snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50 hiljada stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija.

Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.

Vojvodina je, po rečima Ane Vranješ s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, “zlatna koka” ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije.

- Srbija zna sa čime raspolaže jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije - rekla je Ana Vranješ. - Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da na nivou cele Srbije trošimo energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte.

Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Ana Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške...

 

Mnogo objekata zatvoreno


Budžeti za istraživanje i realizaciju geotermalnih projekata u Srbiji proteklih decenija su skoro prepolovljeni, veliki broj postojećih geotermalnih objekata je trenutno zatvoren, dok kod određenog broja objekata termalna voda slobodno otiče na površinu terena.

- Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije - istakla je Ana Vranješ.

Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja. Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora je iskorišćeno.

- Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni najviše se koriste u banjama. Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene - objašnjava Vranješ.

Ona je napomenula da je uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbeđivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs/

 

U skladu sa unapredjivanjem ekonomske saradnje između Republike Srbije i Republike Turske koju su inicirali predsednici Aleksandar Vučić i Taib Erdogan, posebno u oblasti spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, na poziv Ministra poljoprivrede Ahmeda Fakibabe delagacija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predvođena državnim sekretarom Senadom Mahmutovićem bila je gost 13. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u gradu Izmiru od  01. do 04. februara.

Na ovom značajnom poljoprivrednom sajmu koji je okupio preko 2.000 izlagača iz celog sveta i uz prisustvo delegacija iz preko dvadeset država, domaćini su predstavnicima našeg Ministarstva poljoprivrede ukazali posebnu pažnju kako, kroz zvanični sastanak sa Ministrom Fakibabom na kojem je potvrđena spremnost realizacije potpisanih sporazuma ali i daljeg jačanja međudržavne saradnje u oblasti poljoprivrede, tako i kroz sam čin otvaranja Sajma kojem je sibmolično prisustvovao i predstavnik Republike Srbije.

Posebno važan bio je razgovor sa  direktorom turske državne Agencije za meso i mleko, gospodinom Osmanom Uzunom, koji je izrazio želju i očekivanje da  sporazum o slobodnom  izvozu mesa iz Srbije što pre počne sa realizacijom, jer je prethodih dana potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić potpisao sa ministrom ekonomije Turske Nihatom Zejbekčijem novi Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje.

Poseta ovoj renomiranoj sajamskoj manifestaciji bila je prilika da se ostvare i neposredni kontakti sa predstavnicima privatnih kompanija o razgovara o mogućnostima i modelima buduće saradnje u interesu razvoja poljoprivredno-prehrambene proizvodnje obe države.

Odavno se nije desio ovako važan događaj između Srbije i Japana koji su već 136 godina u diplomatskim odnosima. Povodom poseta njegove ekselencije premijera Šinzo Abea donosimo vam neke zaniljivosti o zemlji koja nije tako blizu ali koja gaji izuzetno poštovanje prema brojnim našim građanima i sa kojom sve uspšenije sarađijemo. Da ne pominjemo poklone poput "žutih autobusa", instrumenata za Beogradsku filharmoniju i automobila za Vladu Srbije.

Japan je ostrvska država koja se nalazi u Tihom okeanu, na krajnjem istoku azijskog kontinenta. Obuhvata 6.852 ostrva čija ukupna površina iznosi 377.944 km2. Četiri najveća ostrva su Šikoku, Kjušu, Hokaido i Honšu, na kom se nalazi glavni grad Tokio koji predstavlja najveću metropolitsku oblast na svetu, sa preko 30 miliona stanovnika. Japan je po broju stanovnika 10. država na svetu. Broj stanovnika za 2014. godinu procenjuje se na 126.434.964.

Proizvodnja sakea je vrlo zanimljiv proces prerade pirinča

Ono što je za nas rakija to je za japance SAKE

 

Udeo poljoprivrede na GDP je 1,2%, a zapošljava 3,9% od ukupne populacije. Obradive površine zauzimaju 4.549.000 ha (12%), a pod šumama se nalazi 24.996.600 ha (66%). Od ukupne površine žitarice zauzimaju 42,3% od toga najviše pirinač 34,6%, a preostali deo pšenica, ječam, heljda, proso, ovas, kukuruz; povrće zauzima 7,7%  –(kupusnjače, lukovi, spanać, zelena salata, mrkva, tikvice, špargla, radič, paradajz, krastavac, plavo patlidžan, boranija, paprika), industrijske biljke zauzimaju 5%  (krompir, šećerna repa, slatki krompir, šećerna trska, taro, jam), mahunarke 4% (soja, pasulj, arahis, grašak, bob) i ostalo su površine pod pašnjacima, voćnjacima i drugo koje zauzimaju 41%.  Najrazvijenija grana poljoprivrede u Japanu je ribarstvo. Po ulovu ribe, Japan se nalazi odmah iza Kine sa 11 milona tona ribe godišnje. Za te potrebe usavršena je veštačka oplodnja nekih vrsta riba i školjki koje se nakon leženja puštaju u more. Po istom principu, u Japanu je osmišljeno i gajenje ostriga radi proizvodnje bisera – perlikultura. Jedna je od nekoliko nacija kod kojih je razvijen, tj. koje i dalje praktikuju lov na kitove i delfine. Najveća veleprodaja riba i morskih plodova na jednom od najvećih svetskih tržišta u Tokiju. Glavna atrakcija za domaće i inostrane posetioce.  Japan zbog svojih prirodnih pogodnosti i nepogodnosti je zemlja koja kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja svrstava se u razvijene ali i zemlje koje više od 60% poljoprivrednih proizvoda odnosno hrane uvozi. Osnovni utisak kada obilazite Japan je da je za ovu zemlju pirinač najvažnija kultura koja prevazilazi ekonomske i materijlne potrebe i predstavlja jedan vid emocije koja vezuje japanski narod za ovu poljoprivrednu kuturu. Pirinač kao poljoprivrednu kulturu u Japanu gaje više od 2000 godina, svaki slobodan prostor koji odgovara porebama zasejan je pirinčem. Prosečan prinos ove kulture je oko 5 t/ha ako se radi o proizvodnji za ishranu ljudi, a kao stoči pirinač ima prinos 8 do 9 t/ ha. Žetva počinje krajem septembra i u oktobru i traje dve nedelje ukoliko su povoljni vremenski uslovi. Pirinač se gaji kao monokultura i u plodosmeni sa sojom i zatravljivanjem površina. Monokultura pirinča je moguća jer ova kultura iziskuje malo nege u smislu zaštite odbolesti i štetočina, a uz dobru agrotehniku daje zadovoljavajuće prinose. Pirinču je posvecen i muzej u centru Tokija. Pored proizvoda MISO od koga se sprema odlična supa, SAKE je tradicionalno japansko piće koje se dobija fermentacijm pirinča. Ovaj složeni proces započinje potapanjem očisćenog zrna pirinča u vodu 10 do 30 minuta makon čega se pirinač ostavlja 48 sati da nabubri potom se ponovo ustinjava susi. Pirinač koji se koristi za proizvodnju ovog pića je SAKE pirinač koji se razlikuje od konzumnog i stočnog. Za jedanu bocu pića potrebno je jedna i po boca pirinča i sadrži 9-16% alkohola. Skoro polovina proizvedenog sakea se izveze u SAD (48%), a velike količine idu i u Kinu i Singapur, a od evropskih zemalja u Francusku. Zanimljiva činjenica je da se 2% proizvedenog sakea popije u avionima nacionalne japanske aviokompanije ANA, kao posluženje.

 

Polja pirinča u Japanu

 

Recept

Suši

šolja kuvanog pirinča

2 kašike sirćeta

2 kašike šećera

kašika soli

kašika natrijum- glutaminata

3 kašike struganog rena

10-12 kašika blanširanih listova spanaća

2-3 filtera ribe

škampi

malo đubmira

 

 

U našim uslovima nemoguće je pripremiti originalan suši, jednostavno je nemoguće naći morske trave, a i nije u skladu sa našim navikama u ishrani da se jede sirova riba u kombinaciji sa algama. Zato vam ovde dajemo jednu improvizovanu varijantu sušija. U svakom slučaju uz lep aranžman, i malo mašte biće idealno predjelo na vašoj trpezi. Ribu i škampe možemo skuvati ili ako ste avanturistički raspoloženi samo očistiti i isitniti te koristiti presno za spremanje vašeg sušija. Zagrejte mešavinu sirćeta, soli, natrijum-glutaminata (ili vegete) i šećera. Iseckajte ribu ili škampe. Umešajte sve nabrojane sastojke u pirinač i oblikujte od po dve kašičice mase valčiće. Urolajte svaki valjušak u na kvadrat ispečen list spanaća, lagano pritisnite između dlanova i složite na tanjir. Servirajte odmah!  

 Japanska trpeza

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30