Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovaće danas potpisivanju ugovora o kupoprodaji Industrije mašina i traktora (IMT) Beograd.

Ugovor potpisuju zamenik direktora indijske kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u ime Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

IMT je 2. aprila prodat Indijskom proizvođaču traktora "Tafe" za 66,8 miliona dinara.

Premijerka Brnabić izjavila je nakon prodaje IMT-a da očekuje ponovno pokretanje proizvodnje traktora u Srbiji. Ministar Nedimović izjavio je tada da će indijska kompanija "Tafe" otvoriti 800 radnih mesta i proizvoditi 5.000 traktora godišnje.

 

izvor : https://www.srbijadanas.com 

Plan kompanije Ferero Roše da do 2025. za svoju proizvodnju čuvene „nutele“ uglavnom koristi lešnike iz Italije, kako je prenela italijanska agencija ANSA, neće uticati na proizvođače lešnika u Srbiji niti na saradnju koju oni imaju sa Fererom

Kako je ANSA prenela, Ferero se lešnicima trenutno snabdeva iz Italije, Turske, Čilea i Južne Afrike, a u planu je da u narednih nekoliko godina u Italiji zasade stabla leske na dodatnih 20.000 hektara.

Ova vest ne treba da brine proizvođače lešnika u Srbiji, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.

Proizvodnja lešnika u našoj zemlji, kako kaže, napreduje stalno, ali smo i dalje daleko od velike proizvodnje, jer trenutno možemo da pokrijemo tek 15 odsto od ukupne domaće potražnje.

Najveći proizvođači lešnika u svetu su upravo Turska, Čile i Italija i Ferero kupuje lešnike iz svake od ovih zemalja, tvrdi naš sagovornik. S druge strane, Fakultet, kako kaže, sarađuje sa Fererom u Srbiji.

– Uzgajanje lešnika i saradnja s Fererom je dugoročan proces. Oni su kupili preduzeće Aleksa Šantić u Somboru i tamo se podižu matični rasadi lešnika. Osim toga dogovorena je i saradnja sa domaćim proizvođačima i zainteresovanost među našim proizvođačima za lešnik je sve veća – ističe profesor Magazin.

Prema poslednjim zvaničnim podacima iz popisa 2012. pod zasadom leske u Srbiji je bilo ne više od 1.000 do 1.200 hektara zemlje. Međutim, kako profesor Nenad Magazin kaže, od tada može da se računa da je u Srbiji na godišnjem nivou podizano 500 hektara lešnika.

Ferero je 2015. kupio poljoprivredno preduzeće Aleksa Šantić u Somboru za 7,95 miliona evra, a plan je bio da se leska zasadi na 40 hektara. To je bio logičan nastavak saradnje koja je počela još februara 2014, kada je tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sa predstavnicima Ferero grupe u Vladi potpisao memorandum o razumevanju kojim je predviđena saradnja i proizvodnja na prvih 1.500 hektara.

Prošlog leta za naš list predstavnici ove kompanije rekli su da je „područje Srbije pogodno za gajenje ove biljke, a da su prirodni uslovi čak kvalitetniji nego u Turskoj“. Oni su tada objasnili i kako izgleda njihova saradnja sa proizvođačima lešnika u Srbiji.

”Ugovor sa našom kompanijom podrazumeva da proizvođač nabavi preko nas selektovane sadnice, čija se cena regresira preko Ministarstva poljoprivrede. Mi obezbeđujemo tehničku podršku kroz seminare i predavanja, dok treća stavka ugovora podrazumeva otkup roda, koji se najpre nama nudi i tek ako ima boljih ponuđača može se prodati i nekom drugom“, rekli su iz Ferera.

Na uvoz potrošimo devet miliona dolara

Godišnji prinosi lešnika u Srbiji su negde u proseku 5.000 tona, a na uvoz ove biljke u Srbiji se potroši devet miliona dolara. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, zasadi lešnika u Srbiji stari su u proseku četiri do pet godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 sadnica po hektaru i prinosom od sedam do 10 kilograma po stablu. Najveći zasadi u našoj zemlji su u Šidu i Pećincima, potom i u Kuli, Šapcu i Vršcu. Prošle godine otkupna cena za kilogram lešnika bila je nekih 2,2 evra.

 

izvor : http://www.agronews.rs 

Indija i Srbija dele istorijski prijateljske odnose i ovo preuzimanje je odličan korak ka unapređenju i daljem razvoju naše ekonomske saradnje, koja je napredovala od posete predsednika Vučića Indiji, u januaru 2017. godine kaže za Agrobiznis magazin ambasadorka Indije gospođa Narinder Chauhan. Poljoprivreda i prehrambena industrija i poljoprivredna mehanizacija su važni segmenti industrije u trgovinskim odnosima između Indije i Srbije sa dobrim potencijalom za rast investicija naglšava predstavnica najmnogoljudnije zemlje sveta u našoj zemlji.

NJ.E. Narinder Chauhan, ambasadorka Indije u Srbiji 

Poljoprivreda je važan sektor srpske privrede, a njen doprinos BDP-u i dalje je visok, uglavnom zbog plodnog zemljišta i povoljnih prirodnih uslova, kao i kontinuiranog značaja ruralne ekonomije Srbije. Poljoprivrednicima u Srbiji su potrebne nove poljoprivredne mašine, kao što su traktori itd., A oživljavanje IMT-a značajno će pomoći u jačanju poljoprivrednog sektora Srbije. Gospodin Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede posetio je proizvodni pogon TAFE u Maduraiu tokom nedavne posete Indiji u novembru 2017. godine podseća ambasadorka Chauhan  dodaje “IMT je bio najprepoznatljiviji traktor u svim bivšim jugoslovenskim republikama i bio je okosnica poljoprivredne mehanizacije u regionu. TAFE je deo grupe Amalgamations sa godišnjim prometom od 2,5 milijardi dolara i treći je najveći proizvođač traktora u svetu. Amalgmations su oduvek bile na čelu tehnoloških inovacija kroz brojne asocijacije sa svetski poznatim korporacijama koje su lideri same po sebi. Amalgmations imaju izuzetno snažnu tehnologiju i proizvodnu infrastrukturu. Vremenom, ona se fokusirala na odnose sa vodećim proizvođačima iz celog sveta, učvrstila partnerstva i radila na tehnološkom učinku. TAFE je partner IMT-a već više decenija kada su započeli tehnološku saradnju 1962. godine.”

 

U eksluzivnoj izjavi za Agrobiznis magazin ambasadorka Barider Chauchan kaže da je TAFE, najstariji igrač u regionu i da godišnje prodaje u regionu oko 750 traktora i ubuduće će proizvoditi IMT”  traktore za jugoistočnu Evropu kao i druga tržišta sa kojima Srbija ima Sporazume o slobodnoj trgovini. “Nadamo se da će proizvodnja početi uskoro, jer TAFE planira da proizvodi oko 5.000 traktora u prvih pet godina. TAFE će nabaviti novu opremu za proizvodnju traktora koji ispunjavaju sadašnje standarde proizvodnje i standarde produktivnosti ističe ambasadorka Indije u Srbiji.

 

Saradnja Indije i Srbije i naši budući odnosi              

Indija i Srbija dele bliske veze prijateljstva i saradnje i postoji mnogo zajedničkih atributa u našoj kulturi, filozofiji i tradiciji. Privredna saradnja između Indije i Srbije dobila je znatan podsticaj kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Indiju i učestvovao na ekonomskom samitu Vibrant Gujarat u januaru 2017. godine i razgovarao o saradnji u različitim oblastima, uključujući odbranu, poljoprivredu, turizam, IT itd. na međunarodnim forumima. Svi neophodni sporazumi su uspostavljeni, uključujući Bilateralni sporazum o unapređenju i zaštiti investicija (BIPA), Konvenciju o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja (DTAC), Sporazum o trgovini, sporazum o avio uslugama, Sporazum o turizmu, Memorandum o razumevanju u poljoprivredi,  “Nadamo se da ćemo uskoro imati više poseta visokog nivoa sa obe strane” zaključuje ambasadroka Chauhan.

Tokom jučerašnjeg dana, kao grom je odjeknula vest da je indijska kompanija TAFE kupila domaćeg proizvođača traktora IMT. Ovo nije prva investicija indijskih kompanija, ali svakako je od ogromnog značaja za srpsku privredu jer će ponovo sa proizvodnih traka silaziti domaći traktori. Međutim, malo ko zna da je kompanija TAFE jedan od svetskih lidera u proizvodnji traktora, a još manje se zna, barem na našim prostorima, da je nova gazdarica IMT-a predsednica i glavna izvršna direktorka Mallika Srinivasan, prema našim izvorima iz Indije, poznata kao strateg, preduzetnik i po svojoj posvećenosti da sve bude izvrsno. Takođe, za nju se kaže da je doprinela unapređenju poslovanja u Indiji, naročito u oblasti mašinske industrije.

 Gospođa Srinivasan je član Izvršnog odbora poslovne škole Hyderabad u Indiji, član Upravnog odbora Indijskog instituta za tehnologiju Chennai i Instituta za menadžment Bharathidasan u Trichy.  U Upravnom odboru je AGCO korporacije iz SAD, kao i TATA Steel Limited i TATA Global Beverages.

Tokom svoje posete međunarodnom sajmu hrane u Indiji, ministar poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede Srbije, Branislav Nedimović, sreo se između ostalog sa rukovodstvom TAFE-a, koje je predvodila gospođa Mallika Srinivasan, kao i sa predstavnicima Mahindre.

Poznata je kao filantrop i u Indiji osigurava razvoj obrazovanih i zdravstvenih ustanova.

Tafe i njene podkompanije ne proizvode samo traktore. Bave se takođe i ostalom poljoprivrednom mehanizacijom, među kojima su i kombajni, zatim dizel motorima, plastikom, zupčanicima, baterijama, hidrauličnim pumpama, cilindrima, a imaju i plantaže i prodaju franšizama.

Od proizvodnje samo jednog traktora 1961. godine, TAFE je danas došao do toga da ima fabrike u Indiji, Kini i Turskoj, 12 hiljada zaposlenih i godišnji obrt od 2,5 milijarde USD. Godišnje je Srbija uvozila 300 do 400 traktora od Tafe-a.

Prema informacija do kojih je dosao AgrBiznis magazin, proizvodnja traktora biće stacionirana u selu Jarkovac, nedaleko od Sečnja, gde je nekada bila fabrika prikolica. Za početak proizvodnje indijcima neće trebati mnogo vremena i očekuje se već početkom godine da će početi da silaze prvi traktori sa linije. Planira se investicija vredna 10 miliona evra, a očekuje se i proizvodnja oko 4000 traktora godišnje.

Inače, Indija je najmnogoljudnija zemlja sveta, sa 1,26 milijardi stanovnika. U Srbiji ovu zemlju predstavlja njena Ekselencija Narinder Chauhan koja je takođe zaslužna za širenje saradnje između Srbije i Indije. Prošle godine ovu zemlju posetila je i državno – privredna delegacija, a gospođa Chauhan postala je počasni član Agropress-a (Udruženje novinara za poljoprivredu).

Prilikom posete TAFE-u obično gosti zasade drvo, pa je to uradio i ministar Nedimović i članovi delegacije.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Uzgoj industrijske konoplje doživljava neverovatan rast u Srbiji, a razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna.

U toku 2015. godine, konoplja je bila zasađena na površini od 60 hektara, u 2016. na 250, a 2017. godine na čak 500 hektara. Razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna. Iako je najviše zasada u Vojvodini, prošle godine pojavili su se i proizvođači iz Centralne Srbije.

Primena konoplja neverovatno se brzo širi i to u proizvodnji papira, materijala za automobilsku industriju,

biorazgradive plastike, farmaciji , ili građevinskoj industriji. U Srbiji je pre nekoliko godina njeno uzgajanje počelo da doživljava ekspanziju. Prošle godine je pod zasadima industrijske konoplje bilo oko 500 hektara, a očekuje se da za pet do deset godina, pod konopljom bude nekoliko desetina hiljada hektara.

Maja Timotijević, predsednica udruženja "Konoplja", kaže za "Blic" da je sama procedura registrovanja proizvodnje relativno brza, a da se seme može kupiti u Srbiji.

- Kod nas su dozvoljene da se uzgajaju samo dve vrste, dok je u EU dozvoljeno čak 46 sorti. Uzgajanje industrijske konoplje može da bude veoma rentabilno, ali u startu morate da se odlučite da li sejete za zrno ili recimo cvet, ili da li ćete prerađivati stabljiku. Očekivanja su da dobijete od 600 do 800 kilograma zrna po hektaru. Zrno se uglavnom cedi i dobija se ulje, a onda od onog što ostane, tzv. pogače, prave se brašno i proteini. Cena otkupa zavisi od tržišta, a kilogram zrna se kreće od 1,5 do 3 evra – kaže Timotijević.

 

Konoplja praktično može cela da se iskoristi, ali u Srbiji se trenutno koriste samo cvet i zrno. Međutim, Igor Bogdanović iz okoline Vrnjačke Banje se jedini u Srbiji bavi preradom stabljike industrijske konoplje. Obradu vrši mašinama koji su delom iz Kine, a delom pravljene po nacrtima kod nas. Zanimljivo je da je Bogdanović jedan deo konoplje iskoristio za gradnju prve kuće u tzv. "zelenoj gradnji".

- Građevinski materijal od konoplje je izvanredan po svim svojim karakteristikama. Vatrootporan, vodopropustan, akustički tih, testiran na buđ, termite i glodare, pravi uštedu na grejanju ili hlađenju u odnosu na konvencionalne materijale i do 60 odsto. Takođe je bez alergena. Napravili smo seriju blokova i jedini smo u Srbiji koji to radimo. Već smo napravili u blizini manastira Manasija takvu kuću od 230 kvadratnih metara i sada planiramo da zasejemo konoplju na 800 hektara – ispričao je Bogdanović za "Blic".

Nakon obrade stabljike deo koji otpadne može i da se balira, pa da se onda od njih prave veoma kvalitetni briketi za grejanje. Industrijska konoplja je veoma zahvalna za uzgajanje, jer praktično nemate nikakvu obavezu oko nje nakon što je posejete.

 

izvor : https://www.blic.rs 

U razvijenim državama Evrope u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i u drugim državama danas živi i radi veliki broj stanovnika Srbije. Građani Srbije, koje dugo godina žive i rade u inostranstvu, sa velikim zadovoljstvom posećuje prodavnice, koje imaju na svojim policama proizvode iz Srbije. Pored toga što srpsko stanovništvo živi duže vreme u inostranstvu nisu zaboravili na veliki broj prehrambenih proizvoda, kao što su džemovi od raznih vrsta voća, ajvari, zimnica, slatkiši, grickalice, sirevi od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka i drugo.

U evropskim gradovima gde žive i rade naši državljani, Srbi su otvorili prodavnice, gde je izložena prehrambena roba iz Srbije, kao i prehrambena roba iz drugih država sa prostora Balkana. Proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji ispunjavaju sve propise, koji se odnose na kvalitet, a potražnja za proizvodima iz Srbije kod naših državljana u inostranstvu je u stalnom porastu.

U Bazelu u Švajcarskoj, živi i radi Božidar Nikolić, koji je vlasnik prodavnice, koja je pretežno snabdevena prehrambenom robom. Nikolić kaže da je u poslednjih nekoliko godina prehrambena roba proizvedena u Srbiji izuzetnog kvaliteta i uspeva da ispuni sve zahteva, koje evropski standardi propisuju. Srpski proizvod sa zavičajem povezuje naše državljane, a proizvod može samo da održi takvu vezu sa Srbijom. „U Srbiji postoje veliki potencijali, koji nisu u potpunosti iskorišćeni za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, a mogu se iskoristiti svakako. Proizvođači iz Srbije mogu slobodno da imaju poverenja da na duži rok mogu računati da će njihov proizvod u dijaspori imati potražnju i stalne kupce. U mojoj prodavnici u prodaji su vina Banatki rizlig i Zdrepčeva krv, Eurokrem blok, eurovafel, kiseli kupus u vakumiranom pakovanju i drugi. Možda danas izgleda nedostupno, trgovina koja se nalazi u vlasništvu srpskog stanovnika je prava i velika šansa da se zakorači na inostrana tržišta koja vape za proizvodima koji su autentični“, priča nam Božidar.

Privredna komora Srbije, je načinila veliki korak u povezivanju dijaspore sa srpskom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama kroz Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. To može doprineti unapređenju i povećanju obima proizvodnje u prehrambenom sektoru.

„Stalno pratim u medijima dešavanja, koja se tiču povezivanja dijaspore i matice na polju plasmana prehrambenih proizvoda. Naši državljani koji su vlasnici trgovina mogu da računaju na lako i brzo povezivanje sa dobavljačima u Srbiji, a to ohrabruje informacija iz Privredne komore Srbije, da će početi sa radom Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. Na jednom mestu je lakše informisati se, a ne ići danima od mesta do mesta. Velika je prednost kada u mnogim razvijenim državama postoji naš narod, a to samo može pomoći razvoji srpske privrede na polju poljoprivrede i prehrambene industrije. Naravno, otvara se mogućnost da zadruge u kojima se nalaze poljoprivrednci mogu preko trgovina u dijaspori da plasiraju prerađevine i tako da poboljšaju sopstveni standard“, smatra naš sagovornik.

Na nivou okruga i opština potrebno je još veće angažovanje na povezivanju proizvođača i trgovaca iz dijaspore. „Poželjno bi bilo da se svake godine organizuje, u okruzima i opštinama, u toku leta i zime skup prerađivača sa tih područja i trgovaca iz dijaspore koji bi bili veoma korisni, najviše potrošačima.

Pored srpskih državljana, broj potrošača raste i kod državljana gde se trgovina nalazi, na primer Švajcarci pokazuju veliko interesovanje za proizvode iz Srbije, odnosno autentične srpske proizvode“, na kraju zaključuje Božidar Nikolić.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Za zemlje Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, čija je ekonomija u velikoj meri oslonjena na poljoprivredu, strateški su, u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, bitne teme koje se odnose
na ruralni sektor. U tom smislu od velikog je značaja za sve zemlje regiona da stvore uslove za primenu IPARD-a instrumeta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Ovaj instrument evropske pomoći zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije, koja predstavlja set pravila jednakih za sve, i
koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Evropske pare biće na raspolaganju za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava (prva mera), za preradne kapacitete i marketing (druga mera), te za unapređenje ruralnog turizma i pratećih usluga (treća mera).

Da bismo što bolje razumeli način funkcionisanja fondova EU i principe agrarne politike EU, trebalo bi da razjasnimo i upoznamo se sa pojmovima koji se često pominju i tesno su vezani za funksionsanje
svih fondova EU. Savremena definicija pojma "ruralni razvoj" podrazumeva integralni i višestruki, održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diverzifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diverzifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja predstavlja osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Priča o nastanku sira Belgrader neverovatna je baš poput njegovog ukusa. Osnivač ovog brenda Milan Stojilković, bio je profesionalni ronilac pri holandskoj vojsci. Posao je tako hteo, te je Milan krenuo put Kanarskih ostrva. Tamo je upoznao nekoliko Italijana sa kojima je, pored poslovnih, razvio prijateljske odnose i istinsku ljubav prema hrani.
U to vreme Milan odlučuje da promeni karijeru. Ulazi u IT vode, posvećuje se developmentu biznisa i brendova, ali i degustaciji vina i hrane. A onda, jednoga dana, dolazi u Srbiju.


U to vreme kod nas je bila malo tužna situacija. Bilo je nemoguće pronaći normalno parče sira u prodavnici, a tokom života u Holandiji sir je postao obavezna stavka na mojoj trpezi svakoga dana. Tako sam se zapitao zašto ne bih sam napravio sir za sebe. Tako su stvari krenule. Upoznao sam par dobrih majstora koji su pravili takozvani Boerenkaas (podvrsta Goude). Oni su mi ukazali čast da sa njima provedem nekoliko dana i da zajedno pravimo sir. To su bile moje prve lekcije. Mada, bilo im je malo smešno što se čovek iz sasvim druge sfere zanima za pravljenje sira. Ono što me je oduševilo, bio je pristup zanatu, sam proces i aristokratski stil života ljudi koji ga proizvode.

Tako sam 2002. Godine, tada sam još živeo u Holandiji, odlučio da kupim neku prastaru opremu za pravljenje sira i eksperimentišem. Inače tu opremu i danas koristimo. Često se hvalimo da nemamo najnoviju, već najstariju tehnologiju izrade sira.

Dugo sam učio, isprobavao stvari i tek pre dve godine sam, u potpunosti ušao u proizvodnju i prekinuo sa svim drugim poslovima.

 


MF: Da li je bilo nekih problema koji su vas sačekali odmah na startu?

Milan: Sve je pokrenuto u Šapcu, sasvim slučajno. Prvo sam morao da pronađem i utreniram ljude za pravljenje sira na poseban način, takav da uvek obezbeđuje stalan i jednak kvalitet. Pravljenje ovakvog sira je majstorija i neophodno je da osoba koja ga pravi stekne poseban osećaj za svaki deo procesa, a za to je potrebno vreme.

Ipak, jedan od najvećih problema bilo je ostvarivanje saradnje sa farmerima od kojih bi kupovao mleko. Na početku niko nije hteo da mi proda mleko, izuzev ako platim 60 ili više dinara po litru, što je neisplativo. Nisam poznavao nikoga i morao sam da, od nule, izgradim i svoje ime i brend.

Korak po korak, stvari su se razvijale i danas je kreirano jezgro biznisa koji tek treba razvijati.

Mi proizvodimo 800-900 kilograma sira mesečno i, premda se radi o maloj količini, zapravo smo jedan od najvećih proizvođača majstorskog (handcrafted) sira u zemlji.


MF: Kakav je sir Belgrader?

Radi se o polutvrdom siru koji je inspirisan recepturom starih holandskih majstora, ali zahvaljujući lokalnim uslovima, napravili smo sir koji je autentičan i koji Holanđani ne prepoznaju baš kao svoj. Belgrader je zapravo takav da ga nije moguće svrstati u ustaljene vrste sireva, to jest nije ni Gauda, ni parmezan, a ni Grujer, mada podseća na sve njih pomalo. Svakoga koga proba, Belgrader podseća na neki prelep sir koji je jeo kad je putovao negde ili ga je u detinjstvu probao. Sve ovo govori da se radi o proizvodu koji je autentičan i drugačiji.


MF: Dakle postoji neki tajni sastojak koji krasi vaš proizvod?

Milan: Stvar je u tome da Belgrader budi specifične emocije i izaziva prijatan osećaj. Japanci su otkrili postojanje tog osećaja i nazvali ga „umami“. Sirevi imaju tu moć da izazovu baš taj poseban osećaj u čoveku. Ovo je posledica toga što, tokom zrenja, enzimi razgrađuju proteine na aminokiseline koje su gradivna materija našeg organizma i to je ono što budi emociju kod čoveka kad konzumira dobre sireve.


MF: Kako zapravo teče proizvodnja Belgradera?

Milan: Mleko uzimamo od nekoliko naših farmera. Čim mleko dođe, odmah počinjemo sa radom kako bi se izbegli svi rizici i gubljenje na kvalitetu mleka. Sam proces proizvodnje sira traje jedan dan i tu koristimo specijalne kulture bakterija koje dolaze u kontakt sa kulturama koje se nalaze u samom mleku. Nakon toga sir je spreman da ide u salamuru kako bi dobio na slanoći i stekao nijanse koje su specifične za njega. Nakon nekoliko dana u salamuri, sir ide na zrenje gde ga pazimo i mazimo u određenim kontrolisanim uslovima temperature i vlage, gde provodi četiri meseca. U svakom koraku veliku razliku prave i najmanji detalji i potrebno je zaista majstorsko oko da bi ovakav ručno rađeni sir bio pravi delikates.


MF: U januaru 2016. ste imali gotov proizvod. Kako ste pristupili izlasku na tržište?

Milan: Iskustvo koje sam imao sa izgradnjom brendova mi je bilo od ogromne pomoći. Znao sam da moram biti pristupačan kupcima, odnosno da proizvod mora biti dostupan ljudima tamo gde već kupuju. Pristup samom proizvodu je bio da pravimo dobru hranu. Čitav marketinški pristup je na tome zasnovan. Znao sam da moram imati proizvod koji se konzumira svakodnevno u većoj količini, a ne nešto što se, s vremena na vreme, proba po malo. U suprotnom ne bi bilo moguće napraviti biznis.

Naredni korak je bilo samo brendiranje, odnosno pravljenje prepoznatljivog proizvoda i ulazak u velike prodajne lance.


Pored osvajanja domaćeg tržišta, razmišljao sam i o izvozu, što je uticalo i na samo brendiranje koje će jasno govoriti ljudima odakle dolazi ovaj proizvod i tako sam došao do naziva Belgrader koji je prepoznatljiv. Takođe, nisam želeo da napravim etiketu jer je nije moguće lepiti na sir. Tako da sam rešenje pronašao u pečatu koji utiskuje logotip u sam sir, što je jedinstveno rešenje.

Takođe, u marketinškom pristupu, posebno su mi bile bitne dve stvari. Prvo, kad čovek kupuje određeni proizvod, on ga prvo doživljava na određeni način. Jedna od grešaka je da se, na primer, samim pakovanjem stvaraju prevelika očekivanja. Tako se lako može desiti da, iako je proizvod sam po sebi odličan, ne ispunjava ogromno očekivanje koje stvara sama ambalaža. Daleko je bolje stvoriti znatiželju koju će sam proizvod daleko nadmašiti.


MF: Da li ste učestvovali na sajmovima i kakve su bile prve povratne informacije o samom proizvodu?

Milan: Belgrader je prvo otišao na tržište preko nekih delikatesnih radnji. Međutim, krenuli smo u relativno lošem trenutku. Bilo je leto i prodaja nije baš išla, iako nismo ni po čemu zaostajali za konkurencijom. Tek u septembru 2016. smo učestvovali na Noćnom marketu i to je bio početak plasmana. Naseckao sam sir i odjednom se stvorio stampedo na moje ogromno iznenađenje. To je bio znak da smo uradili pravu stvar.


MF: Gde je sada moguće pronaći sir Belgrader?

Milan: Beograd i Novi Sad su, u ovom trenutku, gradovi na koje je stavljen akcent. Prisutni smo u velikom broju delikatesnih radnji među kojima su Mennati, Domacini, Sirko pršutić, Zlatiborac… Ali ima nas i u Aroma marketima, Tempo i Maxi marketima, Idea, Univerexport, Merkator i Roda hipermarketima.

Takođe, sada radimo na tome da uđemo na tržište zemalja u okruženju, ali i Rusije. Zato radimo na potrebnoj logistici.


MF: Šta su dalji planovi i koraci? Da li planirate da razvijate i druge proizvode?

Milan: Želim da pravim brend koji je specijalizovan za jednu vrstu sira. U planu je da povećamo proizvodnju do nivoa od 200-300 kilograma dnevno i, umesto broja proizvoda, proširimo tržište.

Pored toga sa farmerima radimo na poboljšanju kvaliteta mleka. Tako imamo jednog proizvođača koji je uspeo da pravi mleko koje je vrhunskog kvaliteta i sada imamo primer tehnologije proizvodnje mleka koju želimo da proširimo i na druge farmere.

Imam i ideju da oslobodimo krave, da nisu zatvorene u štalama i budu samo bio-mašine koje se hrane i daju mleko, već da budu srećne i zdravije, što će, posledično, dovesti i do boljeg kvaliteta mleka. Te stvari idu teško, ali sam uporan jer je to način da stvorimo zdrav ekosistem i život koji neće biti samo preživljavanje već uživanje u životu.

 

izvor : https://www.mojafirma.rs 

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30