BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Zadaci te radne grupe su da u potpunosti sagleda i definiše situaciju u oblasti malinarstva, da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, takođe će voditi računa o poboljšanju uslova skladištenja, transporta, čuvanje, uređenja pravila otkupa kao i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmanu i prodaje tog voća na svetskom tržištu. I dalje smo u oblastima malinarstva, uprkos brojnim problemima u proizvodnji i niskom otkupnom cenom i nedostatkom sezonskih radnika Zora Rodić iz Novog Sada odlučila se da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i započne proizvodnju maline. Iako je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, smatra da je sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Ona je danas najveći proizvođač maline u Kikindi i okolini javlja RTV.

Sa druge strane Udruženje proizvođača Limska dolina iz Prijepolja i Priboja i Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Užica najavili su da će 2. juna, blokirati put ka Jadranu najavili su blokadu magistralnog puta kod Vladičanskog dvora u Prijepolju, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline. "Dnevno formiranje otkupnih cena koje se najavljuje, dovodi nas u ozbiljan problem jer ni u jednom trenutku ne znamo koliko je isplativ posao kojim se bavimo. Proizvođači se zadužuju kupujući repromaterijal i đubriva u poljoprivrednim apotekama. Kada stigne naplata, vrlo je realna situacija da će umesto 300 ili 400 kiligrama morati da predaju tonu voća", kazao je predsednik Udruženja "Limska dolina" Sanel Dizdarević. Dizdarević je dodao da minimalna cena maline po kilogramu ne bi smela da bude niža od 1,5 evra, odnosno da bi to bio realan iznos kojim bi proizvođači mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Malinari u Prijepolju su prošle godine organizovali proteste tokom berbe, nadajući se da će uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine naći neko rešenje. "Prošle godine smo izneli najveći teret i uspeli da podignemo cenu na 160 dinara. Malinarima u drugim opštinama je isplaćena razlika, samo su prijepoljski malinari ostali 'kratkih rukava'. Ove godine nećemo čekati berbu i na ulici ostajemo sve dok ne dobijemo obećanje da će biti ispunjeni naši zahtevi", kazao je Dizdarević. Izvor: Beta

Meštane Jarkovca, ali i žitelje okolnih mesta, veoma je obradovala vest da postoji mogućnost da novi vlasnik fabrike IMT, a to je indijska kompanija “Tafe”, ponovo otvori pogon u ovom selu na području opštine Sečanj. Indijci su za 66,8 miliona dinara stekli pravo na intelektualnu svojinu IMT-a koja uključuje brend, nacrte dizajna i autorska prava, kao i nekretnine u Jarkovcu, dok zemljište gde je fabrika IMT-a ostaje u vlasništvu Srbije. Govoreći o narednim koracima, zamenik direktora indijske kompanije ”Tafe” za evropsko tržište Kamal Ahuđa naveo je da će tim inženjera iz Indije, kojima će se priključiti nekoliko bivših radnika i direktora iz IMT, uskoro doći u Srbiju kako bi odabrali lokacije za proizvodnju delova za traktor. Prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, najavljeno je da bi proizvodnja novih IMT traktora mogla početi najkasnije za godinu dana, uz napomenu da će ključne komponente, poput motora, stizati iz Indije, dok će se u Srbiji praviti ostali delovi i sklapati traktori sa oznakom IMT.

- Nismo još sto posto sigurni da li ćemo traktore proizvoditi na lokaciji u Jarkovcu. Upravo je izazov kvalifikovana radna snaga. Da li su radnici spremni da se voze do Jarkovca svaki dan, ili ćemo biti prinuđeni da fabriku podignemo negde bliže Beogradu, ostaje da se vidi - rekao je Ahuđa.

Da bi opština Sečanj, na čijem se području nalazi nekadašnji proizvodni pogon IMT-a, mogla da udovolji potrebama novog inostranog investitora smatra pomoćnica predsednika sečanjske opštine i bivša upravnica pogona u Jarkovcu Biljana Savović.

- Svojevremeno smo ovde imali dobre elektro-zavarivače, koji su bili deficitarni u kompaniji IMT, pa su naši radnici išli na ispomoć u druge pogone – objašnjava Savović u razgovoru za “Dnevnik”, i dodaje da je fabrika u Jarkovcu prestala sa radom pre nekoliko godina.

Ona se priseća da je u najbolje vreme IMT u Jarkovcu zapošljavao 120 radnika. U tom pogonu, koji je sada preuzeo “Tafe”, proizvodile su se jednoosovinske prikolice nosivosti 3,5 tona, kao i stranice za traktorske kabine. Najviše proizvoda, po rečima naše sagovornice, plasirano je na tržišta Republike Srpske i Kosova.

- Pogoni u Jarkovcu su i dan – danas dobro očuvani, a osim proizvodne hale, tu se nalaze i farbara i skladišni prostor. Mi se iskreno nadamo da će novi vlasnik kompanije odlučiti da oživi proizvodnju delova za traktore u našoj sredini, jer jedino kroz nove investicije možemo sačuvati mladost u sečanjskoj opštini i omogućiti omladini da ostane da živi i radi ovde – ističe Savović.

Međutim, u Opštini Sečanj kažu da za sada nije bilo nikakvih kontakata sa indijskim ulagačima, tako da je ovoj lokalnoj samoupravi još uvek nepoznanica kakve su namere Indijaca i šta planiraju sa pogonom u Jarkovcu. Ali, da su dobrodošli u ovu banatsku sredinu ne krije ni predsednik opštine Sečanj Predrag Rađenović.

-Iskreno se radujem njihovom dolasku, jer bi oživljavanje proizvodnje u velikoj meri pomoglo stanovnicima Jarkovca, ali i naše opštine. Svaka nova investicija, bez obzira na to da li je strana ili domaća, jeste dobrodošla – izjavio je Rađenović za list “Dnevnik”.

Za meštane Jarkovca, pokretanje IMT-a bi, kažu, značilo procvat sela, koje je doživelo sunovrat kada je firma zatvorena.

-U pogonu je bilo zaposleno stotinak radnika iz sela, ali i okolnih mesta. Kada je počela kriza u fabrici, polako su odlazili jedan za drugim, a poslednji radnici su napustili pogon pre nekoliko godina. Kada smo čuli da postoji mogućnost da se ponovo aktivira ovaj pogon, stvarno smo se obradovali. To je način da se mladi, ali uopšte i meštani, zadrže u ovom i u okolnim selima – veli nekadašnji radnik IMT-a u Jarkovcu Janoš Kormanjoš.

Poljoprivrednik Nenad Marković iz Jarkovca svoje oranice i dalje obrađuje IMT-ovim traktorom.

- Mogu vam reći da je ovo traktor za sve generacije i ne verujem da u selu ima kuća koje se bave poljoprivredom, a da nemaju ovakvu jednu mašinu. To je amajlija svakog domaćinstva – poručuje Marković.

Željko Balaban

 

https://www.dnevnik.rs 

Španske kompanije ove godine su po treći put nastupaile na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, što je velika potvrda za sve bolju saradnju sa Srbijom. Zahvaljujući Trgovinsko-ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Beogradu i Španskoj agenciji za promociju izvoza i investicija (ICEX), srpski privrednici su razmenili iskustva sa šest kompanija koje su eksperti u oblasti tehnologije i opreme u poljoprivredi.

Izjava ekonomskog i trgovinskog savetnika: Sektor poljoprivrede i stočarstva igra značajnu ulogu u Španiji, dok su za nju još značajniji prehrambeni sektor i sektor proizvodnje poljoprivredne mehanizacije i tehnologije, gde je Španija svetski lider u različitim segmentima. Prirodni resursi severa Španije su dozvolili razvoj određenih kultura, ali sušne regije juga su ovaj zadatak otežale. Međutim, inovacije i tehnološki razvoj su omogućili da se Španija pozicionira među vodećim zemljama u proizvodnji voća i povrća, a takođe i gotovih prehrambenih proizvoda (maslinovo ulje i konzervirana hrana) ili vina.

Našim prisustvom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu želimo da podelimo ovo iskustvo Španije, za koje smatramo da je moguće primeniti i u Srbiji. Zapravo, od kada smo počeli da učestvujemo pre tri godine, uočili smo jasan porast interesovanja za špansku tehnologiju i saradnju sa španskim kompanijama, udruženjima, zadrugama i javnim institucijama iz oblasti agrara. Nadamo se da će ovaj pozitivan trend nastaviti da raste i u narednim godinama, a posebno sa napretkom Srbije u pridruživanju Evropskoj Uniji.

Kompanije Agrator, Caudal, Invernaderos Ima, RKD Irigation, Tradecorp i Jympa predstavljaju inovacije u najvažnijim aspektima za poljoprivrednu proizvodnju kao što su plastenici, proizvodnja raznih vrsta creva i cevi za navodnjavanje, kao i mašina za navodnjavanje, proizvodnja đubriva i preparata za ishranu biljaka i mašine za pripremu zemljišta.

Trgovinsko-ekonomsko odeljenje ima u planu da nastavi da informiše španske kompanije o mogućnostima poslovanja u Srbiji, pogotovo o saobraćajnoj infrastrukturi, upravljanju otpadom i vodama, energetikom, automobilskom industrijom, modom, kao i da približi Srbiji znanja Španije u svim pomenutim segmentima. Takođe, Trgovinsko-ekonomsko odeljenje u saradnji sa Španskom agencijom za promociju izvoza i investicija (ICEX) planira da organizuje Poslovni forum Španija-Srbija 22-24. oktobra u Beogradu, tokom kojeg se očekuje prisustvo velikog broja španskih kompanija.

Španska agencija za promociju izvoza i investicija ICEX je državna institucija koja promoviše saradnju španskih kompanija sa međunarodnim partnerima. ICEX nudi savetovanje o prikupljanju sredstava za kupovinu španske opreme i usluga, i poseduje opširan katalog usluga namenjenih zainteresovanima za moguću saradnju sa španskim kompanijama. 

Španski nacionalni paviljon predstavio je najpoznatije aspekte poljoprivredne proizvodnje – plastenike, sisteme za navodnjavanje, agro-hemijske proizvode i poljoprivredne mašine.

 

AGRATOR jedan od vodećih španskih proizvođača rotacionih poljoprivrednih mašina koje pokreće kardansko vratilo traktora. Firma je specijalizovana za freze, tarupe i rotodrljače. Od 1960. godine, značajno je razvila svoju ponudu, ali je zadržala svoje osnovne principe u proizvodnom programu koje i danas može da ponudi: izdržljive, moćne mašine, sposobne da se prilagode različitim tipovima terena, sa robusnim delovima.

 

CAUDAL je specijalizovan za proizvodnju polietilenskih cevi koje se koriste za snabdevanje pijećom vodom i vodom za navodnjavanje. Ove cevi imaju integrisane kapljače namenjene kako profesionalnom navodnjavanju tako i vrtlarstvu. Ono što posebno ističe ovu kompaniju u odnosu na njene konkurente, jeste razvoj inovativnih proizvoda. Caudal nudi širok spektar prozvoda lakih za izvoz, čiji su troškovi transporta svedeni na minimum, a prisutni su na skoro svim kontinentima i glavna tržišta  su Francuska, Italija, Portugalija, ali i Maroko, Alžir i Senegal.

 

INVERNADEROS IMA je firma specijalizovana za proizvodnju i montažu svih vrsta visokokvalitetnih poljoprivrednih konstrukcija koje su primenjive na različite biljne kulture i klime, kao što su višebrodni plastenici, tuneli, mreže za zasenjivanje, tuneli, magacini itd. Svaki projekat se započinje studijom kako bi se u potpunosti odgovorilo na potrebe klijenta. Sve obradive površine se analiziraju a savetnici su prisutni od početka do kraja projekta kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema. Plastenici mogu biti opremljeni svim dodacima i opremom (različitim krovnim ventilacijama, folijama, sistemima za navodnjavanje, itd) kao i pomoćnim elementima kao što su stolovi za presađivanje, sistemima za automatsku kontrolu useva, grejanjem i hlađenjem.

 

RKD IRRIGATION ima iskustvo u oblasti navodnjavanja koje datira još od 1962. godine, a raspolaže sa tehničarima i menadžerima koji se bave istraživanjem, projektovanjem i instaliranjem najpogodnijih sistema za navodnjavanje useva koji variraju od reljefa, klime, vrste zemljišta i potrebe biljnih kultura. RKD IRRIGATION  je firma sertifikovana ISO 9001-2000 standardom od 2003. godine izdatim od strane BVQI i UKAS. Iskustvo od nekoliko decenija omogućava kompaniji da projektuje najveće mašine na tržištu koje su efikasne ali i jednostavne za rukovanje. Konstantne inovacije su firmi RKD IRRIGATION omogućile da bude na čelu proizvođača sistema za navodnjavanje u Evropi. Firmu RKD IRRIGATION u Srbiji predstavlja firma INGEL AGRO (http://ingel.co.rs/). Ove dve kompaniju su zajedno osvojile drugo mesto za najbolju tehnološku invaciju u 2017. godini u Srbiji.

 

TRADECORP je firma koja posluje od 1985. godine i specijalizovana je u oblasti ishrane biljaka, a posebno u segmentu mikronutrijenata, specijalnih đubriva i biostimulatora. Ovi proizvodi pomažu u povećanju produktivnosti i prinosa ali uz očuvanje prirodnog ekosistema. Tradecorp u svojoj ponudi ima helate, huminske kiseline, biostimultore (tradicionalne i na bazi morskih, hladno ceđenih algi), folijarna i NPK đubriva, startere, specijalne korektore itd.  Tradecorp zauzima značajno mesto među proizvođačima agrohemije u Španiji i posluje u više od 54 zemalje. Firmu Tradecorp u Srbiji predstavlja firma Tradeagro (www.tradeagro.rs).

 

Firma JYMPA će se na sajmu da predstaviti preko svog distrubutera za Srbiju, firme MILUROVIĆ KOMERC (http://www.milurovickomerc.com/). JYMPA je španska kompanija koja je specijalizovana za proizvodnju i prodaju poljoprivrednih mašina kojima se postiže visoka efikasnost u pripremi tla. Proizvodni program se sastoji od mašina za vađenje i skupljanje kamenja, podrivača, kultivatora, klinastih plugova, tanjirača, i kombinovanih mašina.

Brojne skupocene eksponate mehanizacije ovogodišnjeg sajma poljoprivrede u stranu je “bacio” bik Disko,  koji je bio atrakcija sajma. Ovaj gorostas težak 1.600 kilograma u vlasništvu je Stočarsko-veterinarskog centra Krnjača – Beograd, a uz njega svakodnevno pa i u vreme sajma vreme provodi Slaviša Pacikoza, selekcioner našeg najpoznatijeg insituta u ovoj branši.

Za Agrobiznis magazin Pecikoza kaže da je ovaj priplodni bik simentalske rase ido sada ostavrio oko 170.000 potomaka, a njegove ćerke na mnogim takmičenjima osvajaju prestižne nagrade, a na sajmu su izložene čak i njegove sestre.

Sada već poznati bik Disko poreklom je iz Austrije, kupljen kao tele, ali je stasao u Srbiji što je donelo i određene prednosti ističe Peciokoza i dodaje: "Odgajan je na našoj hrani i u našim klimatskim uslovima, prilagođen je na naše bolesti i ishranu, tako da njegovi potomci postanu otporniji. Gabaritom je mnogo veći, jer koristimo specijalnu recepturu za bikove koji skaču, od kojih se uzima seme. Kod nas nije poenta da bikovi budu što teži, nego da budu što bolje kondicije, da imaju izražene mišiće i da budu što bolje građe, što se i vidi. Cela struktura mu je kao kod atlete, a prilikom jednog skoka u zavisnosti od doba godine izbaci i 700 doza semena koje ide širom Srbije”  Ali Disko svoje potomstvo ima u i regionu, mahom Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Kako navode stručnjaci insitutta Disko dnevno pojede desetak kilograma suve hrane. Vodi se računa da u ishrani bude tačna razmera hranljivih materija koje će biku doneti bolje priplodne karateristike.

"Prilikom ishrane bikova koristimo uglavnom pšenicu i ječam, soju i premikse. To su količine koje su tajna i koje se decenijama koriste kod nas. To je ono što povećava količinu semena prilikom svakog skoka", kaže on i dodaje da naravno dobija i porcije kvalitetnog sena, čiste vode id a se prema njemu ophode onako kako je to poželjo za životinje koje se koriste u reprodukciji.

Pored Diska Stočarsko-veterinarskog centar Krnjača – Beograd predstavio je još dva bika Vilija koji ima pet godina takođe simentalske rase i bika Fratello, rase Šarole, koja je namenjena tovu.

Vili 

 

Fratello 

 

Prema upravo objavljenim podacima, 85. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu posetilo je 140.000 ljudi dok je disko iza sebe do sada ostavio 170.000 potomaka, a sada se nalazi u punoj eksploataciji. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za jun 2018. godine 

www.agrobiznis.rs 

 

Beograd, 21. maj 2018. godine – Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa glavnom izvršnom direktorkom indijske kompanije za proizvodnju traktora i mašina za poljoprivredu „Tafe“ Malikom Srinivasan o planovima ove kompanije u narednom periodu.

Srinivasan upoznala je premijerku Brnabić sa planovima i pripremama za proizvodnju unapređenih modela traktora sa Euro 3 motorom, ističući da je prvi takav model već predstavljen na prošlonedeljnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. 

Ona je naglasila da će kompanija prvenstveno biti fokusirana na proizvodnju mehanizacije namenjenu malim gazdinstvima, koja čine većinu naše proizvodnje.

Direktorka kompanije „Tafe“ je istakla da je zainteresovana za saradnju sa Vladom Srbije kako bi se ovakvim gazdinstvima olakšala kupovina mehanizacije.

Premijerka Brnabić rekla je da je Vlada Srbije već pripremila kreditnu podršku za poljoprivrednike za kupovinu traktora, a da je u planu i Garantni fond za proizvođače voća i povrća za nabavku mehanizacije.

Srinivasan je istakla da kompanija planira i višemilionske investicije u proizvodne pogone u Srbiji. 

Prema njenim rečima, cilj kompanije je da se u narednih pet godina proizvodi 5.000 traktora godišnje u Srbiji, dok bi se po ispunjavanju svih neophodnih uslova izašlo i na tržište Ruske Federacije.

Premijerka Brnabić rekla je da će Vlada Srbije pružiti svu neophodnu pomoć i podršku rukovodstvu kompanije, kako bi se što lakše realizovali planovi za naredni period.

Kompanija „Tafe“ je u aprilu ove godine, za oko 66 miliona dinara kupila pravno lice, odnosno žig IMT, pogon u Jarkovcu kod Sečnja i tehnološke crteže.

Srinivasan, koja je na Forbsovoj listi 2017. godine zauzela 63. mesto među 100 najbogatijih ljudi u Indiji, do sada je više puta posetila Srbiju.

Sastanku je prisustvovao i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabi posetiće Međunarodni sajam poljoprivrede na Novosadskom sajmu sutra, 16. maja 2018. godine u 15 časova.

Premijerka će zajedno sa predsednikom pokrajinske vlade Igorom Mirovićem, ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem, gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem i direktorom Novosadskog sajma Slobodanom Cvetkovićem obići izlagače i upoznati se sa inovacijama u poljoprivrednoj proizvodnji.

Pored Francuske, koja je zemlja prijatelj, objedinjenim nastupom ponudu će predstaviti i Austrija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Holandija, Italija, Izrael, Kina, Mađarska, Španija i Tunis.

Na Poljoprivredni sajam dolazi 1.500 izlagača iz 30 zemalja, a biće predstavljeni proizvodi i usluge iz još toliko država. Veća je površina angažovanih izložbenih kapaciteta, tako da će posetioci moći da vide ponudu izlagača na 58.000 m2, odnosno 11.000 zatvorenog i 47.000 otvorenog izlagačkog prostora

 

Proizvođači organske hrane iz Srbije i Hrvatske, njih 70, boravili su od 3. maja do danas, 6. maja, u Beču i okolnim mestima u studijskoj poseti tamošnjim poljoprivrednim gazdinstvima. Stručna ekskurzija, u kojoj su učestvovali i predstavnici srpskih i hrvatskih medija, realizovana je u okviru evropskog, prekograničnog projekta “Organik bridž” (Organic Bridge), kako bi se poljoprivrednici koji bave organskom proizvodnjom u Srbiji i Hrvatskoj upoznali sa principima i zakonskim rešenjima u EU, organizacijama i primerima dobre prakse u poljoprivrednim gazdinstvima, udruženjima, zadrugama i trgovinskim lancima.

Studijsko putovanje organizovao je Centar za organsku proizvodnju Selenča zajedno sa Gradom Valpovom u Hrvatskoj, organizacijom Tera Tehnopolis iz Osijeka i organizacijom Teras iz Subotice, partnerima na projektu “Organik bridž”.

Proizvođači su obišli poljoprivredna gazdinstva i markete organskih proizvoda, kako bi stekli uvid u najnovije trendove kada je o proizvodnji ove hrane reč, ali i u funkcionisanje tržišta i najbolja rešenja za plasman onoga što uzgajaju u svojim baštama i štalama.

Između ostalog, posetili su poljoprivredno dobro Adamah Biohof u mestu Glizendorf, jedno od najvećih porodičnih gazdinstava Na imanju Adamah proizvodnja povrća, voća i žitarica odvija se na oko 130 hektara, uključujući i plasteničku povrtarsku proizvodnju. Zaokružen je u potpunosti proizvodno-tržišni lanac pa proizvode sa farme vlasnici prodaju u vlastitoj Bio prodavnici „Adamah“, dok ostatak proizvoda isporučuju marketima i drugim kupcima.

Poseta Beču i austrijskim proizvođačima organske hrane deo je projekta koji se realizuje u okviru programa "Intereg IPA prekogranične saranje” (Interreg IPA Cross-broder Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020).

Reč je o najvećem projektu u branši organske proizvodnje u ovom delu Evrope, a Evropska unija ga je podržala kako bi se kroz unapređenje te vrste poljoprivrede podstakle privredne i preduzetničke aktivnosti, razvilo tržište organskih proizvoda i poboljšao život u ruralnim sredinama.

Neke od aktivnosti ovog projekta su uspostavljanje centra za ekološku proizvodnju s edukacijsko-proizvodnim poligonima za proizvodnju i preradu voća i povrća, te edukacije i savetovanja proizvođača u cilju unapređenja proizvodnog procesa, uvođenja inovacija u preradu voća i povrća, unapređenje marketinga…

 

Udruženje ,,VOĆARA Požarevac'' koje je praktično osam godina bilo neaktino, poslednje dve godine registruje troduplo povećanja članova i mnogostruko povećanje pod zasadima. Primećeno je da sve veći broj mladih i žena,  žele da se bave voćarstvom i to rezultuje sve intenzivnijem zasadu, uz primenu savremene tehnologije.

Sredstva koje dobija na konkursima Udruženje pomaže svojim članovima u kupovini sadnog materijala i to na sledeći način : 1000 sadnica oraha, 4700 maline, 1700 loznog kalema i 720 ostalog voća. Subvencioniše i poboljšavanje i osavremenjivanje mehanizacije. Na primer 3 atomizera, 2 tarupa, 10 km creva i prateće opreme za navodnjavanje, kao i stubove, žicu i ogradu.

Udruženje sarađuje sa Poljoprivrednom školom ,,Sonja Marinković'', ,,Malom školom voćarstva'', a redovno ima i razne goste, predavače, stručnjake i profesore.  Ima kontakt sa Ambasadom češke Republike, kao i sa Ambasadom Kraljevine Španije.

Cilj im je da se prošire i da zajednički nastupaju i plasiraju voće u zemlji i inostranstvu, kao i regionalizacija samog Udruženja.

Trenutno su u Udruženju opština Požarevac, Malo Crniće, Veliko Gradište i Petrovac, a imaju i kontak sa voćarima iz Žagubice, Golubca i Kučeva.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 ,,Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30