Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 27 odsto bi glasalo protiv, 13 odsto ne bi glasalo uopšte, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Anketa u kojoj je učestvovalo 1.064 ispitanika starijih od 18 godina rađena je prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (9 odsto), slede reforma zaštite životne sredine (7 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (7 odsto).
Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (14 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (12 odsto).
Kad govorimo o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, 22 procenta misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata. Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

Ogroman potencijal za saradnju Srbije i Izraela u poljoprivredi i visokim tehnologijama

Srbija i Izrael imaju dosta toga zajedničkog, a s obzirom na resurse i kvalitete koje poseduju na privrednom planu imaju ogroman zajednički potencijal kada je reč o poljoprivredi, visokim tehnologijama, turizmu i drugim oblastima, izjavila je za „Agrobiznis magazin“ ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam.

Naša sagovornica u Srbiji je osam meseci, pre toga nije dolazila u našu zemlju, a kako nam je rekla, fascinirana je njome i naročito njenim žiteljima. Pre Srbije, bila je u Argentini, koja joj je prvo odredište u diplomatskoj karijeri, potom u Francuskoj i Španiji.

-Pre dolaska u vašu zemlju čula sam o velikim potencijalima. Imamo mnogo toga zajedničkog i bilo bi dobro da sagledamo kako da iskoristimo te sličnosti i doprinesemo što boljem iskorišćenju potencijala koje Srbija ima u poljoprivredi i svim drugim oblastima – kaže Alona Fišer Kam.

Po njenim rečima iskustva izraelskih kompanije prisutnih u Srbiji su pozitivna i sve su veoma zadovoljne.

-Njihovo mišljenje je da postoji veliki prostor za saradnju kada je reč o upotrebi novih tehnologija. Govorim o prvenstveno o sistemima za navodnjavanje, plastenicima, mleku i mlečnim proizvodima, sektoru stočarstva i celokupnom procesu proizvodnje, od početka do kraja. Mislim da je glavni problem, bolje rečeno - izazov, i za Srbiju i za Izrael, to što nismo sagledali velike mogućnosti za saradnju i zajednički razvoj. Takođe, nedostatak informacija. Šta pokušavamo da uradimo i šta je glavni zadatak ambasade Izraela? U prvom redu da zbližimo i povežemo ljude, prvenstveno privrednike. Nastojimo da im omogućimo da se upoznaju, da uvide mogućnosti za saradnju, na dobrobit obe strane. Druga naša oblast delovanja odnosi se unapređenje uslova u političkom i zakonodavnom okviru, u smislu potpisivanja sporazuma o saradnji, naročito u agraru – kazala je ona podsetivši na to da vlade Srbije i Izraela imaju potpisan sporazum u poljoprivredi od 2009. godine koji je potrebno osvežiti, kako bi se unapredile investicije i poboljšali uslovi za povećanje razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između dve zemlje. Kada je reč o Sporazumu kojim bi se izbeglo dvostruko oprezivanje on je potpisan i čeka se ratifikacija u Parlamentu, a postoji i sporazum o zaštiti investicija.

 

 

Ambasadorka Izraela kaže da je sličnost između njene zemlje i Srbije „veličanstvena“, da su to društva koja imaju mnogo dodirnih tačaka.

Izraelci to odmah osete. Imamo iste ukuse, isti način mišljenja, reč je o društvima visokoobrazovanog nivoa. A s druge strane, nismo ni daleko. Let traje dva i po sata, a imamo 14 direktnih letova nedeljno od Tel Aviva do Beograda – naglašava ona.

Na pitanje koje su glavne investicije Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam navodi da je i dalje najznačajnija oblast ulaganja u nekretnine u Beogradu, Novom Sadu i u drugim mestima. Međutim, ona ističe da se te investicije mogu diverzifikovati, u prvom redu ka poljoprivredi, turizmu.

 – Možemo da promovišemo turizam s obe strane. Imamo značajan porast u broju turista koji dolaze iz Izraela u Srbiju, a nažalost, i dalje je malo srpskih turista koji odlaze u Izrael. U svakom slučaju, voleli bismo da vidimo više izraelskih kompanija koje posluju ovde – kaže ona.

Govoreći o pokazateljima razmene i saradnje dve zemlje ona ističe da su investicije u nekretnine u protekloj deceniji vredne više od 1,5 milijarde dolara, što je veliki uspeh.

-Kada govorimo o turizmu, to je 16.000 turista koji dolaze iz Izraela u Srbiju godišnje i taj broj neverovatnom brzinom raste – imamo porast od čak 70 odsto. Postoji i trgovinski rast između dve zemlje na planu razmene robe i usluga. Veoma sam zadovoljna zbog rasta izvoza iz Izraela u Srbiju prošle godine. Trend porasta je i u izvozu roba i usluga iz Srbije u Izrael, mada ne toliko izražen. Kada govorim o uslugama, to je prvenstveno oblast viskokih tehnologija, u kojima je Izrael jak. Nekoliko izraelskih kompanija ima proizvodnju u Srbiji, i to su zadovoljavajući podaci – naglašava ambasadorka.

Ona ističe da predstavnici Izraela veoma naporno rade da povećaju prisustvo kompanija iz te zemlje kada je reč o oblasti visoke tehnologije.

-Mislim da izrael može poslužiti kao odličan model Srbiji u razvoju haj-tek tehnologija i inovacija. Izrael je razvio inovativan privredni sistem u devedesetim, u uslovima koji su veoma slični današnjim u Srbiji i sada smo jedan od globalnih lidera kada je reč o inovacijama i startapima. Imamo više od 5.000 startap komopanija, najveći broj ih je smešten u Tel Avivu. Ekonomski model koji je Izrael razvio može biti dobar i za Srbiju, uz neka prilagođavanja – ističe Alona Fišer Kam.

Na pitanje šta joj se najviše dopada u Srbiji prva dama Izraela u našoj zemlji odgovara da su vina odlična, da je rakija sjajna, da je priroda fantastična...

-Trebalo je malo vremena da se naviknem ali sada sam se sasvim prilagodila. Ali, ako bih morala da izdvojim jednu stvar koja mi se najviše dopada, rekla bih - to su divni ljudi u Srbiji koji svojom gostoprimljivošću i predusetljivošću čine  da se osećam kao kod kuće – veli ona.

 

 

 

Politika prema Kosovu ostaje ista

Izrael nije priznao  jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

-Naša pozicija se neće promeniti kada je o Kosovu reč, kaže Alona Fišer Kam za „Agrobiznis magazin“ .

U Prijedoru je svečano puštena u rad mlinska industrija Žitoprodukt, čime sada dnevna proizvodnja mlinova u Banja Luci i Prijedoru iznosi 225 tona. Uz angažovana još dva mlina iz ove regije, koja rade uslužno mlevenje za Žitoprodukt, dnevna proizvodnja je 400 tona.

Generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević naglasio je da za svaku proizvedenu tonu brašna postoji osiguran kupac, pri čemu je više od 70 posto proizvedene robe namenjeno za izvoz. „Tri hiljade tona Žitoproduktovog brašna ima svoje kupce u Turskoj. Samo u protekla četiri meseca smo udvostručili izvozne kapacitete i uveren sam da ćemo taj trend i nastaviti”, zaključio je Urošević.

Nakon svečanog puštanja u rad mlina, prisutnima se obratio doskorašnji gradonačelnik Prijedora Mirko Pavić: “Ovaj mlin je nekada snabdevao celu bosansku Krajinu i dobar deo hrvatskog primorja. Vidim da u Žitoproduktu već sada razmišljaju o povratku i na ta tržišta. Sretan sam što je firma izvozno orjentisana, što imaju kvalitetan proizvod i što to kupci prepoznaju“.

Predsednik Uprave i vlasnik Žitoprodukta Slaviša Krunić posebno je istakao značaj pokretanja ovog mlina za celu prijedorsku regiju: „Ovaj kraj je nekad bio srce mlinske industrije, a zadnje dve decenije gotovo da je nije ni bilo. Ponosan sam što je Žitoprodukt predvodnik buđenja - što se vratio na velika vrata i budi i druge. Ovo postrojenje u Prijedoru je bilo prazno punih 7 godina. Radnici su se vratili i mlin radi punom snagom. Još dva mlina iz ove regije, koja su svoj rad bila svela na minimum, danas rade za Žitoprodukt“.

Podećamo, nakon čitave decenije propadanja firme i na koncu stečaja, u junu 2014. godine investicijom grupacije kompanija u vlasništvu Slaviše Krunića, započeo je proizvodni i tržišni uspon Žitoprodukta. Višemilionska investicija u sanaciju i opremanje pogona, rezultirala je revitalizacijom mlinske industrije i otvaranjem industrijske pekare, čime je zaokružen kompletan proizvodni proces brašna i pekarskih proizvoda.

Za Agrobiznis magazin generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević, kaže da su trenutni kapaciteti ove kompanije 2.800t mesečno, a nakon aktiviranja mlina u Prijedoru biće 6.000t na mesečnom nivo, što je više nego duplo!

 

 

Koliko je uloženo novca u mlin u Prijedoru, i, koliko će biti otvoreno novih radnih mesta?

U mlin u Prijedoru je uloženo nešto više od 300.000 evra. Mlin nije radio četiri godine uopšte, a tri godine pre toga je radio minimalnim kapacitetom. Zapravo, već više od sedam godina ne radi u prihvatljivim kapacitetima. Zaposlićemo više od 30 ljudi, a već smo zaposlili 22. Naglasio bih da je naše najznačajnije izvozno tržište Turska. Naša saradnja sa partnerima iz Turske je pre svega profesionalna, za svaku pohvalu. Kompanija Eksun od nas je prošle godine uvezla 4300 t brašna, a plan za ovu godinu je 35.000 tona. To je i bio razlog pokretanja još jednog mlina, kao i upošljavanje još dva mlina sa Prijedorske regije, koji za naše potrebe vrše uslužno mlevenje, čime smo omogućili i tim mlinovima da rade punim kapacitetom i stvorili im perspektivu iako su bili pred gašenjem. Partneri iz Turske su radili sa 7 mlinova iz BiH, ali smo se kvalitetom našeg proizvoda izborili da sada uvoze brašno samo od Žitoprodukta.

Šta je uzork ovako drastičnog povećanja proizvodnje i interesovanja iz Turske?

Postavili su dosta visoke standarde kvaliteta brašna, koje smo uvek ispunili i nikada nismo isporučili robu koja nije bila u skladu sa parametrima definisanim u Ugovoru. Kada tako radite sa Turskom imate sa druge strane lojalne kupce.

Nedavno ste imali sastanak sa ministrom Šarovićem, o čemu ste razgovarali i kakvi su zaključci?

Razgovor sa ministrom je iniciran rastom izvoza brašna iz BiH u Tursku. U 2015. je izvezeno 4.000 t, a prošle godine 70.000 t. Ako se ove godine ne poveća izvoz, Žitoprodukt će izvesti polovinu od ove količine brašna. Razgovaralo se o problemima oko porekla pšenice, gde se naše Ministarstvo izborilo da se za izvoz brašna može koristiti pšenica iz Srbije, iako su Turci insistirali da pšenica bude isključivo domaće (BiH) proizvodnje. Nažalost, količina pšenice koja se proizvodi u BiH je oko 250.000 t, a ta pšenica kvalitetom ne zadovoljava kriterijume koje zahteva Turska. Moramo mnogo raditi i na edukaciji samih proizvođača, kao i na sortiranju pšenice, gde bi kvalitetna pšenica imala i veću cenu na tržištu.

Pošto imate velike potrebe za pšenicom, robu nabavljate i u Srbiji. Ko su vam najznačajniji partneri, i koliko trenutno uvozite iz Srbije pšenice?

 Svu pšenicu za izvoz brašna u Tursku nabavljamo u Srbiji, dok pšenicu za brašno za domaće tržište nabavljamo u Mađarskoj. U Mađarskoj se može nabaviti pšenica daleko boljeg kvaliteta nego u Srbiji, a trenutno su čak i cene te pšenice niže nego u Srbiji. Već treću godinu zaredom, po kvalitetu pšenice se izdvaja Stara Moravica, mada ima dosta kvalitetne pšenice i kod drugih proizvođača, koji su spremni da ulože u seme, agrotehničke mere i gde je zemlja kvalitetna za uzgajanje žita.

 

 

Koliko trenutno Žitoprodukt ima zaposlenih, i kako napreduje širenje poslovanja na domaćem tržištu?

Žitoprodukt trenutno ima 46 zaposlenih, a ove godine ćemo zaposliti verovatno još toliko ljudi. Pošto nas nije bilo na tržištu do 2013. godine, kvalitetom se vraćamo na mesto koje nam pripada. Veliki problem svih mlinova iz BiH je što se naše brašno prodaje po 30% većim cenama nego brašna iz Srbije. Iako je brašno u BiH daleko kvalitetnije, kupovna moć je često razlog što se kupci odlučuju za proizvode sa nižom cenom, a ne za kvalitetne. Ipak, Žitoprodukt iz godine u godinu beleži značajan rast prodaje i na domaćem tržištu.

 

 

Kako prenosi BLIC a javlja TANJUG, vlasti Čilea su suspendovale uvoz mesa iz Brazila nakon tvrdnji da su tamošnji korumpirani izvoznici prodavali pokvarene proizvode.

Čileanski ministar poljoprivrede Karlos Furće je na Tviteru napisao da vlada uvodi privremenu zabranu na uvoz mesa iz Brazila, koja će ostati na snazi sve dok brazilske vlasti ne potvrde da su kompanije koje izvoze meso u Čile prošle bezbednosne provere, prenosi agencija Frans pres.

Skandal u Brazilu je izbio krajem prošle nedelje kada su rezultati policijske istrage pokazali da su vodeći proizvođači mesa podmićivali sanitarne inspektore kako bi dobili sertifikate za pokvarenu hranu, koju su potom puštali u prodaju.

Povodom ovog slučaja, najmanje 30 ljudi je uhapšeno, a policija sprovodi raciju u više od desetak postrojenja za preradu mesa.

Meso iz Brazila se izvozi u više od 150 zemalja, a najvažnija tržišta su Saudijska Arabija, Kina, Singapur, Japan, Rusija, Holandija i Italija.

Prema podacima brazilske Vlade, prošlogodišnji promet pernate živine je dostigao 5,9 milijardi dolara, a govedine 4,3 milijarde dolara,

Kako objavljuje dnevnik list ALO! Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije hranu iz uvoza redovno kontroliše na graničnim prelazima, kao i na celoj teritoriji Srbije. Oni tvrde da se  kontrole sprovode planski, kontinurano i redovno.

Planovi kontrola se, kako objašnjavaju u resornom Ministarstvu, prave u odnosu na period i sezonski karakter, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu plana monitoringa, rezultata dosadašnjih kontrola, prijava potrošača i ostalog. Prema podacima ministarstva u prva dva meseca ove godine u Srbiji je iz prometa povučeno 314 tona hrane biljnog i mešovitog porekla i 70.643 litara alkoholnog pića. Najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i ne postojanje dokaza o bezbednosti u trenutku kontrole. 

Reagujući na ovakve informacije i NR Kina je juče privremeno obustavila uvoz mesa iz Brazila. Za sada nema informacija da li će isto postupiti i naša zemlja. Ali ovo svako može izazvati potres na svim tržištima jer se radi o zemlji koja proizvodi i izvozi ogromne količine mesa širom sveta.

 

Proizvođači "praške šunke" u Srbiji moći će samo tri godine posle registracije te robe kao Tradicionalnog garantovanog specijaliteta da koriste tu oznaku, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
 
Ministarstvo je u ime proizvođača "praške šunke" u Srbiji podnelo obrazložen prigovor na zahtev za registraciju "praške šunke" kao Tradicionalnog garantovanog specijaliteta (TSG), koji je podnela Češka. Zahtev Češke je objavljen u Službenom glasniku Evropske unije u maju prošle godine. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je, da bi pribavilo argumente za prigovor, organizovalo brojne sastanke sa predstavnicima proizvođača i stručnih institucija iz oblasti proizvodnje i prerade mesa.
 
Češka strana se složila sa zahtevima tog ministarstva da se proizvođačima "praške šunke" u Srbiji odobri trogodišnji prelazni period da mogu da proizvode i stavljaju u promet proizvod pod tim nazivom koji ne odgovara uslovima navedenim u specifikaciji proizvoda kao TSG, kao i mogućnost korišćenja ćiriličnog pisma za njegovo označavanje. Prelazni period počinje da teče od trenutka kada "praška šunka" bude registrovana kao Tradicionalni garantovani specijalitet.
 

Poljska je uspela da zahvaljujući veštom korišćenju fondova EU oporavi privredu i da pre nekoliko godina izbegne recesiju, dok je članstvo u EU omogućilo poljskoj poljoprivredi da se modernizuje i postane konkurentna na jedinstvenom tržištu, istakli su 3. februara predstavnici poljske ambasade u Beogradu. Iskustva Poljske, kao vrlo uspešne u korišćenju fondova, i Hrvatske, kao suseda koji od 2013. ima pristup znatno većim sredstvima EU, mogu biti korisna za Srbiju, rečeno je na skupu o korišćenju fondova EU. Srbija u ovoj fazi pristupanja koristi pretpristupna sredstva IPA ali ima pristup i programima EU poput Horizonta 2020 i Kozme (Cosme). Zamenik ambasadora Poljske u Srbiji Andžej Kinđuk rekao je da je Poljska po padu komunizma našla u teškoj ekonomskoj situaciji a da je uspela da obnovi privredu zahvaljujući naporima građana, reformama i veštom korišćenja fondova. "Trinaest godina posle ulaska u EU neupitano je da se Poljska promenila na bolje", rekao je on na skupu u Privrednoj komori Srbije o korišćenju fondova EU i iskustvima Poljske i Hrvatske. Kinđuk je rekao da je Poljska u višegodišnjem budžetu EU za 2007-2013. imala na raspolaganju 68 milijardi evra dok su se u sadašnjem ciklusu za 2014-2020. ta sredstva povećala na 82 milijardi evra. Savetncia za ekonomska pitanja u ambasadi Poljske u Srbiji Karolina Janik je rekla da je Poljska najbolje iskoristila priliku od svih novih članica EU koje su pristupile 2004. i 2007, i da je najveći korisnik budžeta EU. Janikova je dodala da je Poljska izbegla recesiju kada druge članice to nisu mogle a da su u tome pomogla i sredstva EU koje su doprinele porastu investicija. Ona je rekla da je poljski privredni rast po ulasku u EU povećao za polovinu dok je nezaposlenost smanjena pa je prošle godine je iznosila 8,2%. Janikova je rekla da se prosečna plata u Poljskoj povećala sa 510 evra u 2003. na 945 evra u 2016. godini. Dodala je da se nisu obistinili strahovi poljskih poljoprivrednika da neće biti konkurentni sa svojim proizvodima na evropskom tržištu. Prema njenim rečima, članstvo u EU je omogućilo poljskoj poljoprivredi da se modernizuje i poveća konkurentnost.

Primena evropskih standarda je s vremenom olakšala pristup tržištu EU a izvoz poljskih poljoprivrednih proizvoda u EU se povećao pet puta, tako da je sada vodeći izvoznik u centralnoj i istočnoj Evropi, rekla je ona. "Poljski proizvodi su brzo napredovali i zauzeli jak i siguran položaj na tržištu EU", rekla je Janikova. Miščević: Koristiti  i programe za inivoacije i mala i srednja preduzećaŠefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je na skupu da iskustva Poljske i Hrvatske u korišćenju fondova i programa EU mogu biti vrlo korisna za Srbiju i istakla značaj programa Horizont 2020 i Kozme za srpske privrednike. Tanja Miščević je rekla da Srbija u sadašnjoj fazi pregovora o članstvu u EU koristi evropska pretpristupna sredstva IPA i programe EU kako bi izgradila kapacitete institucija, kao i za veće infrastrukturne projekte u oblastima obuhvaćenim poglavljima i pripremu za buduće korišćenje sredstava Unije. "Jedna važna stvar jeste to što pretpristupnu pomoć i programe Horizont 2020 i Kozme (Cosme) koristimo da bismo unapredili institucionalne kapacitete i završili neke od velikih infrastrukturnih poslova vezane za svako od 35 poglavlja", rekla je ona na skupu o korišćenju fondova EU i iskustvima Poljske i Hrvatske.

Ona je dodala da je posebno važno razviti kapacitete lokalnih samouprava za korišćenje sredstava EU koja se, kako je istakla, mogu koristiti ne samo za infrastrukturne projekte već i za projekte komunalnih delatnosti, životnu sredinu i drugo. Tanja Miščević je istakla značaj program Horizont 2020 za finansiranje istraživačkih projekata i dodala da je procedura komplikovala ali da su sredstva značajna. Ona je dodala da je nedavno istraživački centar iz Novog Sada dobio 1,2 miliona evra u okviru tog programa EU, što je najveća takva suma odobrena u regionu. Ukazala je i da program Kozme mogu koristiti mala i srednja preduzeća za unapređenje delatnosti a da se sredstva realizuju kroz kreditne linije banaka. Tanja Miščević je istakla da je Poljska ostvarila vrlo dobre rezultate u korišćenju fondova EU, dok Hrvatska, kao sused i članica EU od 2013, sada ima pristup i strukturnim i kohezivnim fondovima Unije.

http://www.euractiv.rs/

 

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 
Italijanska grupacija La Linea Verda počela je danas izgradnju fabrike za proizvodnju i preradu povrća u Dobrincima kod Rume, u koju će uložiti 8 mil EUR u prvoj fazi, a radovi će biti završeni u maju 2017.

U fabrici je planirano zapošljavanje 150 radnika. Osim toga, a mnoga mala poljoprivredna gazdinstva imaće mogućnost da budu kooperanti ovog italijanskog investitora.

To je šesta fabrika italijanske kompanije La Linea Verde, a prva u Srbiji. U pitanju je grinfild investicija, a u ovoj fabrici će se pre svega proizvoditi i pakovati salata. Grupacija La Linea Verde posluje sa velikim lancima u EU, a njihov sadađnji kapacitet je milion pakovanja dnevno.
 
Kamen temeljac pogona kod Rume su položili državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, predsednik opštine Ruma Slađan Mančić i generalni direktor La Linea Verde u Srbiji Branislav Ignjatović. Prisustvovali su i pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić i potpredsednik Skupštine AP Vojvodina Damir Zobenica.
 
Investicija je vredna oko 8 mil EUR u prvoj fazi projekta, dok će u drugoj fazi biti uloženo mnogo više.
 

 

Franc Fišler je u dva mandata (od 1995. do 2005. godine), u vreme kada je agrarna politika EU prolazila kroz najveće reforme, bio evropski komesar za poljoprivredu. Bio je takođe i ministar poljoprivrede u austrijskoj vladi. U Beogradu je nedavno učestvovao na skupu “Novo okruženje + novi ljudi = nova poljoprivredna politika”, koji su organizovali beogradski Klub Albah, Privredna komora Srbije i konsultantska kuća Seedev. To je bila prilika da gostu iz Austrije postavimo nekoliko pitanja:
 
- Šta je važnije, subvencije ili institucije?

Generalno govoreći, subvencije i izgradnja institucija nisu suprotstavljene. Možda pre svega zato što vam za jačanje institucija ne treba mnogo novca jer to i nije prevashodno pitanje novca. Izgradnja i jačanje institucija više su povezani sa obrazovanjem, motivacijom, kooperativnošću i slično. Ali, upravo s obzirom na to, mislim da je važno primetiti da se nedostatak institucija ne može objašnjavati navodnim nedostatkom novca jer on je potrošen na subvencije. Franc Fišler je u dva mandata (od 1995. do 2005. godine), u vreme kada je agrarna politika EU prolazila kroz najveće reforme, bio evropski komesar za poljoprivredu. Bio je takođe i ministar poljoprivrede u austrijskoj vladi. U Beogradu je nedavno učestvovao na skupu “Novo okruženje + novi ljudi = nova poljoprivredna politika”, koji su organizovali beogradski Klub Albah, Privredna komora Srbije i konsultantska kuća Seedev. To je bila prilika da gostu iz Austrije postavimo nekoliko pitanja.
IZVOR: NOVI MAGAZIN

- Politika subvencija, kao i agrarna politika uopšte, u Srbiji se često menja, vi imate iskustvo s promenom politike subvencija u Evropskoj uniji. Koja politika subvencija je najbolja?

Politika subvencija Evropske unije najpre je bila orijentisana na podršku proizvodnji i proizvodima. Ta politika je imala negativne efekte, pre svega na izvoznu konkurentnost, pa je zamenjena sistemom direktnih plaćanja, tj. plaćanjem po hektaru. Od toga su, međutim, veću korist imali bogatiji farmeri nego siromašni, pa se i od nje odustalo. Sada je u fokusu podrška ruralnom razvoju. Ona se, međutim, ne oslanja na podršku direktno poljoprivrednicima nego na poboljšanje kvaliteta života na selu generalno; dakle, na izgradnju infrastrukture, na podršku malim prerađivačkim kapacitetima i poboljšanje usluga – zdravstva, školstva, kulturnog života.

- S obzirom na to, kakvu bi po vašem mišljenju politiku trebalo da vodi Srbija?

U Srbiji je podrška prvenstveno vezana za proizvode. To nije samo protivno pravilima EU, to je i protiv pravila Svetske trgovinske organizacije. Ako Srbija hoće da bude član STO, ne može nastaviti takvu politiku.

Srbija bi, dakle, trebalo da promeni svoju politiku. Razumem da je to teško jer je budžet za podršku poljoprivredi vrlo mali, a potrebe velike. Između ostalog i zato što učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi desetak odsto, dok je prosek Evropske unije dva odsto. Kako će taj problem biti konkretno rešen vaša je interna stvar, nije na meni da komentarišem prioritete Srbije. Ali, posebno pitanje je kako distribuirati raspoloživa sredstva. Neophodno je usredsrediti se na onu vrstu podrške koja daje najviše koristi, kako poljoprivrednicima tako i celom društvu. Plaćanje po grlu stoke ili po hektaru je zaista zastareo način podrške farmerima.

 

- Kakvo je vaše mišljenje o proizvodnji genetski modifikovane hrane?

Pre svega, o GMO proizvodnji ne treba razgovarati na ideološkoj ravni. Danas se genetski modifikovani proizvodi gaje na više od 200 miliona hektara. Reč je pre svega o ekonomskim efektima. Na primer, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju sojine sačme. Od ukupne potrošnje sojine sačme u Evropskoj uniji, koja se koristi kao stočna hrana, 92 odsto je genetski modifikovano. Ali, ako se orijentišete na proizvodnju GMO soje suočićete se s velikom konkurencijom. Ako, sa druge strane, garantujete “non GMO” proizvodnju soje onda ćete imati skuplju stočnu hranu, što se negativno odražava na cenu mesa. Dakle, to je stvar računice, treba da se vidi šta je isplativije.

 

Sa druge strane, nema smisla stimulisati povećanje proizvodnje ako nema obezbeđenog tržišta. Jer, ako povećate proizvodnju padnu cene, pa je efekat za seljaka nikakav ili vrlo mali.

- U Srbiji se često govori da imamo nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava jer je prosečno imanje svega tri hektara. Kako vi gledate na to pitanje?

Struktura farmi je rezultat politike u prošlosti. Ona može da se promeni, ali ne preko noći. Iluzija je misliti, što se često može čuti u diskusiji o agrarnoj politici, da možete direktno promeniti strukturu farmi. Sa druge strane, jasno je da zavisno od toga koji tip podrške koristite, vi favorizujete određeni tip farmi. Pretpostavimo da dajete 100 evra po hektaru. Ako imate farme od 10 ha – a kao što rekoste, u Srbiji je prosečna farma znatno manja od 10 hektara – ali čak i ako imate 10 hektara vi godišnje dobijete hiljadu evra. To i nisu neke pare. Ali, ako imate 1.000 hektara to je 100.000 evra. Razlika je očigledna. Dakle, nije fer tretirati svaki hektar na jednak način.

- Da li je i u kojoj meri organska proizvodnja šansa za Srbiju?

Prvo, standardi o tome šta je organska hrana su u EU precizno definisani, otud i u zemljama pojedinačno mora biti jasno šta je organski proizvod. Ali, najvažnije je da ako želite imati veću organsku proizvodnju, morate imati veće tržište. Ako nema potražnje za organskim proizvodima vaša orijentacija na organsku proizvodnju neće biti uspešna. Dok sam bio ministar u Austriji davali smo podršku organskoj proizvodnji zato što je u isto vreme organska proizvodnja činila 20 odsto ukupne proizvodnje. Ali, to je vrlo visok procenat. Prosečno u EU organska proizvodnja učestvuje sa svega tri odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zato kažem da je organska proizvodnja niša u niši. Jer – ukupna poljoprivredna proizvodnja u maloj zemlji jeste niša u odnosu na veliko evropsko tržište, pa je onda organska proizvodnja u njoj niša u niši.

Dakle, ako imate tržište za organske proizvode ima smisla davati joj podršku. Ali treba biti pažljiv. U mnogim zemljama danas, uzmimo za primer proizvodnju mleka, ima farmera koji proizvode organsko mleko, ali se ono sipa u obično mleko. Takva proizvodnja nema ekonomskog efekta za proizvođača jer je ona skuplja od regularne proizvodnje, a čak i ako eventualno ima za proizvođača, pošto mu država daje stimulaciju, nema za društvo u celini. Da bude jasno: dobra je stvar imati organsku proizvodnju, ali je neophodno gledati na ceo lanac organske proizvodnje, a ne samo na pojedine segmente.

IZVOR: NOVI MAGAZIN

Od 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu na teritoriji grada Vranja trenutno je u funkciji samo njih pet, ali i u njima ima premalo protivgradnih raketa da bi takva tehnička podrška mogla da zaštiti useve, materijalna dobra i ljude, izjavio je danas gradski većnik za poljoprivredu Aleksandar Janjić.

On je agenciji Beta kazao da novo gradsko veće u Vranju, formirano nakon poslednjih lokalnih izbora, još nije utvrdilo razloge zašto 14 od 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu u tom gradu ne funkcioniše, ali da se pretpostavlja da su razlozi nedostatak strelaca i tehnička neispravnost samih lansirnih rampi.

"Takvo stanje traje duže vreme, a mi dolazimo u veliki rizik štete od grada, stanje je nedopustivo i mora da se menja. I lansirne rampe za protivgradnu zaštitu koje su u funkciji nemaju dovoljan broj protivgradnih raketa, ali i kada bi ih imali to nije dovoljno za zaštitu celog područja od grada, za to je potrebno da je svih 19 lansirnih rampi u funkciji", rekao je Janjić.

Prema njegovim rečima, lansirne rampe za protivgradnu zaštitu bile su do avgusta prošle godine u nadležnosti gradskog Štaba za vanredne situacije, nakon čega je nadležnost nad njima preuzeo Republički hidrometeorološki zavod.

"Gradsko veće će od Republičkog hidrometeorološkog zavoda zatražiti detaljan izveštaj o stanju na svakoj od tih lansirnih rampi na prostoru grada Vranja posebno, nakon čega ćemo imati i zajednički sastanak o tome kako da sprovedemo hitne mere da svih 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu što pre bude u funkciji", rekao je Janjić.

Izvor: Beta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31