Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Korona-kriza odrazila se i na ovo tržište, a posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i najveći kupac - Kina prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja. Poznavaoci tvrde da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope te i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto. Procene su da bi pad u narednom periodu mogao da bude daleko veći.

I kako se u Nemačkoj očekuju diskontna klanja više od 120.000 svinja s farmi koje ih ne mogu isporučiti klanicama, koja već četvrtu nedelju ne rade, cena svinjskog mesa drastično pada. Posledice se već vide i u Hrvatskoj gde je cena niža za nekih 15 odsto, a sličan trend postoji i u Srbiji.

"Malo je pala cena žive vage i kod nas. Ovde je ipak velika konkurencija, ima hiljade registrovanih klanica gde tržište reaguje i na najmanju promenu u ponudi i tražnji. Tražnja se smanjuje u poslednje vreme, ponuda raste, tako da će cena padati, ali ipak ne tako drastično, verovatno ne više od pet odsto", kaže za "Blic Biznis" vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević.

Naš sagovornik tvrdi da je svakako tržište veoma povezano te da je moguće da se situacija u Nemačkoj odrazi cenovno i u Srbiji, ali tvrdi da naša zemlja ipak ima i neku vrstu zaštite od preteranog uvoza mesa jer postoje carine na uvoznu robu.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da će sigurno doći do smanjivanja cena svinjetine, pre svega zbog pada ličnog dohotka građana te smanjenja tražnje, kao i da je vrlo moguće da višak mesa iz Nemačke i Holandije dođe i u Srbiju. Zbog toga je, kako kaže, potrebno na neki način uvesti "restriktivan uvoz svinjskog mesa".

"Srbija je inače prepoznatljiva kao veliki uvoznik svinjskog mesa, te ne bi bilo dobro da se uvozni trend nastavi ili povećava, ali neke klanice svakako baziraju najveći deo proizvodnje na uvozu te se to ne može izbeći", kaže Prostran.

Objašnjava i da se meso uvozi i preko trgovačkih lanaca, pa je recimo to osetnije u Hrvatskoj koja ima veći broj stranih lanaca koji posluju sa svojim proizvođačima iz drugih zemalja.

Prostran dodaje da stočari trpe i korona-krizu jer se tržišta dosta zatvaraju i mnoge zemlje ograničavaju promet i kupovinu.

 

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/evropske-klanice-u-ozbiljnim-problemima-jeftina-svinjetina-iz-nemacke-i-holandije/bxh4ynb

Prema zvaničnim podacima Republičkog Zavoda za statistiku, od 19. marta 2020. godine, u Srbiji je lane uzgajano 14.000 konja različitih rasa, što je za oko 18 odsto manje nego samo pre tri godine. Još 1975. godine koristili smo u poljoprivredi i transportu čak 290.000 grla, uglavnom rase nonijus.Zbog uvođenja mehanizacije u poljoprivredu, naglo je prestajao značaj ovih životinja. Za samo dve decenije broj konja je smanjen na 74.123, da bi 2015. bilo jedva 15.222 grla. U vreme sankcija i ekonomske krize porasla je potreba za konjima, ali potom je njihov broj ponovo počeo da pada. Tokom poslednje tri godine broj kobila i ždrebnih omica u Srbiji se malo menjao i kretao se oko 8.000 grla.

Računa se da na području Beograda, takođe, nema bitnijih promena, jer se uzgaja oko hiljadu grla konja, dok je broj kobila i ždrebnih omica statistički beznačajan.

Na području Južne Srnije broj konja se smanjio sa deset na sedam hiljada grla. Isrtovremeno broj kobila i ždrebnih omica je opao sa pet na tri hiljade grla. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji lane je bilo 5.000 grla konja, što je za 30 odsto manje nego tri godine ranije. Bilo je oko 3.000 kobila i ždrebnih omica, odnosno za četvrtinu manje. U Južnoj i Istočnoj Srbiji 2019. godine bilo je 2.000 grla konja, odnosno čak za trećinu manje nego tri godne ranije. Zabeleženo je da je lane bilo 1.000 kobila i ždrebnih omica, što je upola manje nego 2017. godine.

Jasno je da konji neminovno “gube bitku “ u odnosu na značaj mehanizacije u poljoprivredi i transportu. Ali je, takođe, vidljivo da uloga konja raste u okviru sve masovnijih privredno-turističkih manifestacija kod nas i u svetu. U tom smislu posebno mesto imaju konji lipicanerske rase. Računa se da u Srbiji sada ima oko 2.000 konja te rase i da će ih narednih godina biti još više. Posebno najkvalitetnijih grla, čija vrednost u inostranstvu dostiže znatno veće iznose od onih na našem tržištu. Tako lipicaneri postaju ekonomski sve interesantnija grla u Srbiji, pa se očekuje i podrška države, kako bi se njihov broj povećao.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-srbiji-ostalo-tek-14000-kona-uglavnom-za-ukras-20-07-2020

Vest da nemački mlekarski div Meggle do kraja godine gasi proizvodnju u Hrvatskoj uznemirila je poslovnu zajednicu u toj zemlji, te otvorila pitanje kako se toj kompaniji isplati da radi u Srbiji, a u Hrvatskoj ne.

Portal Index pozabavio se tim pitanjem, te u nedavnoj analizi navodi da u toj kompaniji navode da su među razlozima zbog kojih se Meggle odlučio na tako drastičan potez - lošši uslovi poslovanja u Hrvatskoj."Odluka o gaššenju proizvodnje odlagana je višše puta zadnjih nekoliko godina s nadom da će se uslovi poslovanja poboljššati te je konačno doneta tek kada su definitivno istražžene sve druge opcije", poručili su u Meggleu.

Index navodi da, međutim, za razliku od Hrvatske, u Meggleu nisu najavili gaššenje proizvodnje u drugim okolnim zemljama u kojima posluju, u Srbiji, odnosno u Kragujevcu, na primer.

Jedna od glavnih zamerki stranih ulagača je, pišše portal, da je radna snaga u Hrvatskoj, u poređenju s okolnim zemljama, preskupa.Drugi razlog zbog kojeg se strani ulagači radije odlučuju na ulaganje u Srbiju nego u Hrvatsku su brojne olakššice držžave za ulagače, od subvencionisanja radnih mesta, do poreskih olakšica.

Treći razlog zbog kojeg se strani ulagači radije odlučuju na investiranje u Srbiju nego u Hrvatsku je veličina tržžiššta.

Srpsko je tržžiššte veće od hrvatskog, a preko sporazuma o slobodnoj trgovini s EU i članicama CEFTA-e, kao i s Turskom i s Evroazijskom ekonomskom unijom, u kojoj je vodeća članica Rusija, kompanijama registrovanim u Srbiji otvara se veće tržžiššte od onog koje se otvara firmama registrovanim u Hrvatskoj, zaključuje Index.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/kako-se-nemackom-mlekarskom-divu-isplati-da-radi-u-srbiji-a-da-ode-iz-hrvatske/xqfs5ze

Nakon što je fabrika mlečnih proizvoda Megle (Meggle) Hrvatska saopštila da će do kraja godine ugasiti proizvodnju u Osijeku, pri čemu će otkaz dobiti oko 160 radnika, u hrvatskim medijima se pojavila informacija da će proizvodnja biti premeštena u Srbiju i BiH.

Župan Slavonije Ivan Anušić kaže da je u saopštenju koje je kompanija izdala u četvrtak izostavljena informacija da se proizvodnja seli u Bihać i Kragujevac."Razlozi su vrlo jednostavni: jeftiniji način poslovanja i možda jednostavniji način funkcionisanja. U ovom trenutku te informacije nemam, ali pretpostavljam, s obzirom na to da se proizvodnja seli u te dve zemlje, da je to to", rekao je Ivan Anušić, prenosi SEEbiz.

U saopštenju kompanije Megle navedeno je da je odluka o restrukturiranju poslovanja u Hrvatskoj i gaššenju proizvodnje u Osijeku do kraja godine doneta zbog dugogodiššnjih poslovnih izazova i niza kriza koje su imale negativan uticaj na poslovanje, od krize aflatoksina, preko krize Agrokora, do najnovije korona krize.

U saopštenju se navodi da Megle grupa sa sedišštem u Nemačkoj sprovodi proces optimizacije celokupnog poslovanja, s ciljem postavljanja dugoročno održživih modela poslovanja na svim tržišštima.Dodaje se da će Megle u skladu sa odlukom o gaššenju proizvodnje raskinuti saradnju sa svojim kooperantima i dobavljačima sirovina u Hrvatskoj i najavljuje da će sve svoje ugovorne obaveze prema njima kao i do sada pravovremeno i u celosti ispuniti.

Iz kompanije podsećaju da je u proizvodnju i poslovanje u Hrvatskoj Megle grupa u poslednjih 15 godina uložžila višše od 130 miliona kuna (17,2 miliona evra). Megle u Hrvatskoj posluje od 1996. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/ugasili-proizvodnju-u-hrvatskoj-i-sele-je-u-srbiju-ili-bih-poznata-mlekara-gasi-160/e8v9xsr

U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Ministar Milan Krkobabić naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge. U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih
za ulaganje u proizvodnju sireva, a posle konsultacija sa profesorom dr Ljubišom Topisirovićem i profesorom dr Mihailom Ostojićem, poručuju da je ulaganje u
proizvodnju sireva veoma isplativo.
Sirarstvo je zanat i umetnost proizvodnje, u kojoj je zarada najmanje dva-tri puta veća od prodaje sirovog mleka. Da je tako potvrđuje činjenica da poslednjih desetak godina u Evropi postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju 500-5.000 litara mleka na dan, sa svojih i farmi drugih proizvođača mleka.
U Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana sirara u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan, kojih je u našoj zemlji do pre nekoliko godina bilo više od 200, smanjen je na manje od 100 aktivnih, jer su smanjeni broj muznih grla i proizvodnja mleka, a povećan broj staračkih domaćinstava.
Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Srbiji je u 2019. godini otkupljeno 5.089 kg tvrdih sireva, kačkavalja, trapista i sl i mekih sireva - beli sir u kriškama 44.845 kg. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kg maslaca (butera), 2.138.221 kg kajmaka (skorupa), 11.781.831 kg svih vrsta sireva i 1.280.540 kg ostalih mlečnih proizvoda. U 2019. godini ukupno je uvezeno mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselomlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde 84.966.735 kg u vrednosti 95.446.756 evra. Uvezeno je 7.769.571 kg sira i urde za šta je plaćeno 29.975.224 evra. Istovremeno iz Srbije je ukupno izvezeno 99.873.256 kg mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti 84.102.579 evra. Izvoz sira i urde dostigao je 15.789.200 kg u iznosu 47.587.384 evra. Velika razvojna šansa Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šanasa ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge.„Podatak da u ne baš povoljnom ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu mleka i mlečnih proizvoda, izvozimo više
sira i urde za čak 17,6 miliona evra nego što uvozimo, govori da Srbija ima velike potencijale u toj privrednoj grani.
Imamo sjajne naučne radnike, prednosti specifičnog domaćeg podneblja, vredne domaćine, a nemamo nijednu registrovanu siraru - specijalizovanu proizvodnju za pravljenje sireva i to sa zaštićenim geografskim poreklom. Tradicionalno mlekarstvo ćemo očuvati kroz manufakturnu proizvodnju autohtonih proizvoda, čime ćemo stvoriti šansu za izvoz karakterističnih vrsti sireva sa našeg podneblja“, rekao je Krkobabić.
Tu misiju u okviru svoje sirare i svog poljoprivrednog gazdinstva mogu da realizuju proizvođači specijalnih sireva samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva. Profesor dr Mihailo Ostojić ističe da su naše bake znale da naprave sir, koji je završavao u porodičnoj ishrani ili na zelenim pijacama. To nije pokretač biznisa jer nema specifičnosti proizvodnje, karakteristike podneblja i različitosti od standardnih industrijski proizvedenih sireva. Ostojić ističe da se zadružna mlekara može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda. Za održivu
proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno dobije oko 140 kg sira u kriški ili oko 100 kg polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan minimum je 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kg sira dnevno.
Za održivu proizvodnju kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa prozvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom 8-10 kg sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za 3-5 godina što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko. Objekti za izradu sira mogu da budu zanatske radionice (porodična varijanta), mini mlekare (kada se prerađivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od
kooperanata) i zadružna mlekara (zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom, sa objektima koji odgovaraju za tu namenu). Oprema za mini mlekaru u zanatskoj radionici košta do 3.000 do 5.000 evra. Oprema za zadružnu siraru košta 20.000-50.000 evra zavisno od kapaciteta i stepena automatizacije. Neophodno je da zadružna sirara ima: 1-2 laktofriza za prijem mleka, 1-2 duplikatora (sudovi za preradu mleka u sireve), jednu predpresu, kalupe i prese, posude za salamurenje i prostor za zrenje i negu sira (hladnjača). Srbija poseduje respektabilnu industriju koja
proizvodi mlekarsku opremu. Povoljna je okolnost što u Srbiji postoji tržište kvalitetne polovne opreme, gde se mogu postići znatno niže cene. Kako se dele sirevi Naš narod deli sireve na bele (kriška i slični sirevi) i žute (kačkavalj i slični sirevi). Za krišku-sir je potrebno 6-8 litara, a za kačkavalj od 10-12 litara kravljeg ili kozijeg mleka, dok je učešće ovčijeg mleka do 30 odsto niže. Profesor dr Ljubiša Topisirović naglašava da je većina sireva izrađena od nepasterizovanog mleka i da sastav populacije bakterija mlečne kiseline (BMK) u njima direktno zavisi od prisustva tih bakterija u sirovom mleku i
okolini u kojoj se sir proizvodi.
Shodno tome, ovi autohtoni sirevi sadrže specifične BMK koje postoje u ekološkim lokalitetima gde se oni proizvode. BMK daju osnovu za konstrukciju starter kultura za dobijanje autohtonih sireva visoke vrednosti sa deklaracijom određenog geografskog porekla. Do sada je urađena analiza BMK sireva proizvedenih u domaćinstvima na tradicionalan način na lokacijama: Regionu Karpatske Srbije, Valjevskih planina, Starog vlaha, Kopaonika, Stare planine i Regionu Vlasinske visoravni.Specifična prepoznatljivost takvim pristupom se obezbeđuje da proizvedeni sir ima svoj „pasoš“, odnosno specifičnu prepoznatljivost. Takav sir bi nosio ime regiona u kome je proizveden. U Srbiji sledeći sirevi imaju oznaku geografskog porekla: Krivovorski kačkavalj, Homoljski ovčiji
sir, Homoljski kozji sir, Homoljski kravlji sir, Svrljiški kačkavalj, Staroplaninski kačkavalj, Sjenički ovčiji sir, Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, Somborski
sir, Zlatarski sir, Sjenički kravlji sir, Svrljiški kravlji sir.
Akademik Škorić se zalaže za osnivanje Instituta za sireve i podseća da Srbija ima naučne i stručne kadrove sa licencama inženjerske komore Srbije, koji su sposobni da projektuju zadružne mlekare, uvode nove tehnologije i marketinški obrade tržište. Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u sirarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane sirarske zadruge koje
će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uoči Svetskog dana biodiverziteta saopštilo je izuzetnu vest. Ovog proleća nacionalna populacija najugroženije ptice, orla krstaša, bogatija je za čak dva nova gnezdeća para! Javnosti u Srbiji poznato je da na krajnjem severu vojvođanskog Banata obitava poslednji par orlova krstaša, ptice koja krasi nacionalne simbole. Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji. Suočeni sa
zabrinjavajućom situacijom ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u proleće 2017. godine započeli su program čuvanja gnezda. Ova aktivnost imala je za cilj da spreči uznemiravanje i ugrožavanje poslednjeg para krstaša u najosetljivijem periodu godine, kada podižu potomstvo. Od marta
do jula orlove su nadgledali i čuvali volonteri čiji je boravak na terenu u prethodne 3 godine doprineo uspešnom gnežđenju i izletanju 5 mladunaca.
„Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije. Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode u Srbiji. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da naprave velike promene“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: „Nadali smo se uspehu zato što iskreno verujemo u sve što radimo. Uz podršku Evropske Komisije kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji u
Srbiji sprovodimo sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i saradnju sa organizacijama iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije stekli smo neophodne veštine i znanja. Primenili smo iskustva uglavnom mađarskih kolega koji više od 40 godina uspešno rade na zaštiti krstaša“.
Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu us-peh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje prete orlovima. Novi parovi u mnogim delovima Vojvodine ne mogu da pronađu stara stabla na kojima bi napravili svoja velika gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice, omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja.
Stručnjake izuzetno zabrinjavaju učestali slučajevi trovanja divljih ptica i drugih životinja, a neki od njih ovog proleća dogodili su se u neposrednoj blizini staništa krstaša.
„Ove godine postavili smo nove metalne platforme za gnežđenje orlova, nastavili košenje zaraslih pašnjaka, započeli sadnju drveća i obezbeđivanje plena kao dodatne mere za oporavak populacije krstaša. Apelujemo na građane da budu savesni i pesticide u poljoprivredi koriste odgovorno i prema uputstvima,
a da slučajeve namernog trovanja životinja prijave policiji i tužilaštvu“, kaže Mirjana Rankov, koordinatorka projekta „PannonEagle LIFE“ u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije planira da ove godine po prvi put jednog mladunca orla krstaša obeleži satelitskim odašiljačem kako bi imali bolji uvid u ponašanje mladih krstaša po napuštanju gnezda. Takav način praćena pruža informacije kuda se ptica kreće, gde lovi, a ukoliko se predugo zadržava na jednom mestu moguće je posetiti ga i proveriti da li je sa pticom sve u redu.
Projekat „Pannoneagle LIFE“ se sprovodi uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske Unije i traje do 2022. godine. Cilj projekta, oko koga se okupilo 13 partnera iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Češke i Srbije, je da se poveća populacija orla krstaša u Panonskoj niziji uz značajno smanjenje stradanja
prouzrokovanog od strane ljudi.
Više o ovim temama na sajtu:
http://pticesrbije.rs/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Do kraja godine sve žene i mladi u Srbiji koji se bave izradom tradicionalnih rukotvorina na raspolaganju će imati jedinstvenu online prodavnicu kao novi kanal
za plasman svojih proizvoda i brži dolazak do kupaca na domaćem tržištu i u dijaspori, najavljeno je danas na radionici za unapređenje digitalnih veština.
Radionica koju je za svoje članice organizovalo udruženje Etno mreža, u saradnji s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije i NALED-om u okviru
projekta „Digitalizacija tradicije“, za cilj je imala unapređenje prisustva na društvenim mrežama, promociju proizvoda i ulazak u svet elektronske trgovine putem online platformi.
Državna sekretarka Tatjana Matić istakla je da su rukotvorine iz Srbije nedavno stigle i do jednog od najpoznatijih ljudi u svetu trgovine preko interneta – Džeka
Ma, osnivača kompanije Alibaba.
- Zahvaljujući novim tehnologijama mnogo je lakše da budete vidljivije i da sve što radite predstavite svetu. Zato je važno da raspolažete digitalnim veštinama i brojna istraživanja su pokazala da svako ko ima biznis, a posebno žene, veoma prosperiraju kada trgovinu prebace u elektronsku sferu. Ministarstvo ima nekoliko
programa u okviru kojih podržava žene i ono što vi radite zajedno sa Etno mrežom je veoma važno za očuvanje naše tradicije i ekonomsko osnaživanje žena u našem društvu – rekla je Matić.
Diana Gligorijević, suvlasnica i članica UO Telegroup sistema, koja koristi tradicionalne rukotvorine kao poklone poslovnim partnerima, istakla je da će pandemija ostaviti trajne posledice na modele poslovanja i da je poznavanje digitalnog marketinga sada ključno.
- Ono čime se vi bavite jeste spajanje istorijskog nasleđa, tradicije, kulture i biznisa, ali je to i umetnost i svi zajedno imamo odgovornost da vas podržimo, motivišemo i podstičemo da budete još organizovanije i kreativnije jer imate izvanredne poklone za koje sam uvek dobijala veoma pozitivne komentare od naših inostranih partnera – dodala je Gligorijević.
Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da su žene koje izrađuju tradicionalne rukotvorine već aktivne u digitalnom
svetu, redovno koriste e-mail, društvene mreže i platforme kao što su Viber i YouTube, a pojedine imaju i sopstveni sajt.
Radionice koje im pomažu u savladavanju tehnika fotografisanja proizvoda, izrade videa, uređenja profila i sajtova, kao i plasmana olakšaće da se na još organizovaniji način predstave kupcima, posebno iz privrede i javne uprave kako bi rukotvorine koristili kao protokolarne poklone.

Izvor: Agrbiznis magazin

Jaki pljuskovi ovog popodneva u Beogradu, Valjevu i većem delu Srbije. U selima u valjevskom kraju bilo je i grada. Na snazi je žuti meteo-alarm.Područje Beograda, Mačvanskog i Kolubarskog okruga zahvatilo je nevreme praćeno jakim pljuskovima.Iznad šireg područja valjevskog kraja oko 16 časova došlo je do jakog nevremena praćenog olujnim vetrom, jakom kišom i pojavom grada, javlja dopisnik RTS-a. Radarski centar Valjevo puna tri sata dejstvovao je u svim opštinama Kolubarskog i Mačvanskog okruga i uspeo da razbije veliki gradonosni oblak koji je došao sa Drine.

Jaka kiša padala je u Valjevu, a naročito u Mionici. U valjevskim selima Pričeviću, Leliću i Bogatiću bilo je pojave grada. Republički hidrometeorološki zavod je saopštio da je iznad većeg dela Srbije najavljeno nestabilno vreme sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, a navode da je lokalno moguća i pojava grada.

Na snazi je žuti meteo-alarm, što znači da vreme može biti potencijalno opasno, kao i da najavljene vremenske prilike nisu neuobičajene, ali da je potreban dodatan oprez.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/691/vreme/3982534/kisa-pljusak-nevreme-srbija-beograd-valjevo.html

Samo u toku jučerašnjeg dana sa 243 lansirna centra je ispaljeno čak 983 rakete što predstavlja apsolutni rekord do sada. Kako bi obezbedili maksimalnu moguću zaštitu kako voćarskih zasada i useva uopšte, tako i druge imovine, samo za ovu godinu je obezbeđeno 17000 raketa, iako je optimalan broj za naše potrebe daleko manji i iznosi oko 12000. Rekord u broju ispaljenih raketa postignut je samo zahvaljujući novim automatskim lansirnim stanicama koje su još prošle godine raspoređene u okviru Radarskog centra Valjevo. Novom automatizovanom sistemu potrebno je svega 20 sekundi da ispali rakete i
može da gađa do 16 ciljeva. Ove godine počinje i izgradnja potpuno novih automatskih sistema na radarskom centru Užice i Radarskom centru Bukulja čime će se zaštiti i druge dve najkritičnije tačke u Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vrednost izvoza organskih proizvoda u prošloj godini dostigla je 29,7 miliona evra.To je povećanje od 2,3 miliona evra u odnosu na izvozni rezultat iz 2018. godine, saopštila je danas asocijacija Serbia organica.

Po podacima Uprave za carine, iz Srbije je lane izvezeno 13.284 tona organskih proizvoda, a najveći deo izvoza činili su voće i proizvodi od voća čija je vrednost bila 28,7 miliona evra.Serbia organica navodi da se trend sve boljih izvoznih rezultata nastavlja i da je vrednost izvoza za četiri godine povećana za preko 11 miliona evra.

Najviše organskih proizvoda izvozi se u država Evropske unije, a više od trećine ukupnog izvoza u 2019. godini ostvareno je na tržištu Nemačke.

Krupnije izvozne destinacije su i Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija.

"Smrznuta malina je ostala i u 2019. godini na prvom mestu po količini i vrednosti ostvarenog izvoza, slede je koncentat od jabuka, zatim smrznuta kupina i višnja", saopštila je Serbia organica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=01&nav_id=1690115

Srpske sadnice iz Kule su među najtraženijima na svetskom tržištu, a to potvrđuje izvoz od sedam miliona sadnica godišnje u zemlje širom sveta, što ih svrstava u sam vrh proizvođača sadnog materijala u Evropi. Uzgajaju se na plantažama kompanije Seveplant iz Kule, koja posluje u okviru holandske kompanije Verbek.

Konstantna ulaganja u proizvodnju sadnog materijala i proširenje kapaciteta po strogim uslovima proizvodnje sertifikovanih sadnica odobrenih od instituta iz Holandije sa kojim sarađuju, svrstalo je kompaniju Seveplant iz Kule među tri najkvalitetnija rasadnika u Evropi. Oni su najveći izvoznici iz Srbije visokokvalitetnih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja sa plasmanom od preko sedam miliona sadnica godišnje.

- Krenuli smo sa proizvodnjom od 350.000 sadnica da bi došli do bi došli do brojke između sedam i osam miliona sadnica godišnje. Oko 40% sadnica izvozimo u Evropsku uniju, a 40 u Rusiju, dok oko 20% ostaje za domaće tržište. Naši planovi se ne menjaju, oni ostaju kao što su bili prethodnih šest godina, a proizvodnju povećavamo - rekao je Nenad Purić, zamenik direktora Seveplant Kula.

Rasadnik se zakupom zemlje godinama širio. Sadnice se čuvaju u hladnjači, gde se sortiraju i kaleme.

- Mi smo primenili metode proizvodnje koje se primenjuju u matičnoj firmi u Holandiji. Ono što je provereno to se pokazalo ovde još bolje. Srbija je zemlja koja je idealna za proizvodnju sadnog materijala. Imamo malo duži vegetativni period nego Holandija, a to nam daje mogućnost da proizvodimo za nijansu bolje sadnice nego Holandija - dodao je Purić.

Od početka godine zabeležili su trostruko uvećanje izvoza sadnog materijala, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

- Ove godine zabeležen je izvoz sadnog materijala sa uvećanjem od čak 355%, a kompanija iz Kule je reprezentativan primer, što je ove godine i te kako primetno - rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

Seveplant je izvozno orijentisan, a njihove sadnice nalaze na plantažama širom sveta. Od mera koje su date privredi kao pomoć tokom pandemije, iskoristili su mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a ranije su koristili i državne subvencije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2887729/sadnice-voca-iz-kule-medju-najtrazenijima-u-evropi

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31