Opština Topola raspisala je javni poziv za davanje subvencija za poljoprivredu i to: sufinansiranje podizanja plastenika, reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje), invensticije u fizičku imovinu poljoprivredno gazdinstvo, iskop, bušenje arterskih bunara ili bilo kakvih kaptaža za navodnjavanja, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja.

„Što se tiče kamata na poljoprivredne kredite, opština će plaćati kamate za kredite na obrtna sredstva (na 12 meseci) koja će uzimati poljoprivredni proizvođači i to u iznosu do 2.000 evra. Takođe opština refinansira i osemenjavanje junica u iznosu od 1200 dinara po grlu. Opština ne ulazi u namenu kredita (da li su za kupovinu hemije, đubreta, goriva, semena). Do sledeće nedelje će se odrediti banka preko koje će ići krediti, jer je u toku javni poziv koji je opština raspisala da nam banke dostave svoje ponude. Ona banka koja nam ponudi najnižu kamatu postaće partner opštine u ovom poslu. Za sve poljoprivredne proizvođače koji planiraju kredit, moj savet je da se strpe još samo sedam – osam dana, kada ćemo mi biti spremni da vam pokrijemo kamatu, tako da će poljoprivrednici umesto kredita, u stvari imati kao pozajmljen novac na godinu dana, posto će vraćati samo glavnicu“, rekao je predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović.

– Regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje) u cilju poboljšanja rasnog sastava goveda na teritoriji opštine, povećanja proizvodnje, kvaliteta mleka i mesa kod komercijalnih proizvođača i doprinosa razvoju matične službe i matičenja grla.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri su 800.000,00 dinara.

Korisnici mere

Fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa teritorije opštine Topola, upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom.

– Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 1.500.000,00 dinara i to za sledeće investicije:

-Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju, konstrukcija za plastenike i staklenike, nabavka visoko kvalitetne višegodišnje, višeslojne folije za plastenike.

-Mašine, uređaji i oprema za navodnjavanje useva.

–Iskop/bušenje bunara, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja poljoprivrednog gazdinstva.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 500.000,00 dinara.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs 

Kruščica se nalazi na nadmorskoj visini od preko 800 metara i idealna je za uzgoj koza. Ova grana poljoprivrede je poslednjih godina u ekspanziji u Srbiji, a stranci koji dođu kao turisti, najviše traže bele kriške od kozjeg mleka. 

Poljoprivrednik iz ariljskog sela Kruščica ima farmu koza za koju se čulo i do Rusije. Pre nego što je investirao u rodno selo, bio je kuvar u ovoj zemlji. Sada ima modernu farmu i mini-mlekaru.

Njegove koze se jare u kratkom razmaku, a trenutno ima 180 jarića, a još oko 40 koza treba da se ojari.

- Jedna je prvi put ojarila tri, sledeći put, posle petnaest dana, još jedno, četvoro. Dvoje muških, dvoje ženskih, tako i druga koza isto tako. Tako da smo imali četvoro muških i četvoro ženskih jarića od dve koze. Osam jarića - kaže radnica koja radi na ovoj farmi. Plašili su se da li će opstati, ali problema nemaju, jer su prinove živahne.

- Bili su i Kinezi, Englezi i Izraelci. Što je najinteresantnije, najviše su sira kupili Kinezi. Ali oni su malo i poznati, oni imaju dovoljno, ne dovoljno, ali imaju dosta koza i kozjih proizvoda. Međutim, belu krišku nema niko u Evropi. Ovu kako mi pravimo - tvrdi ovaj poljoprivrednik.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

U ODNOSU NA PREDHODNU NEDELJU ČETIRI PUTA VIŠE KRASTAVCA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.194 tone robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (410 t), crnim lukom (130 t), šargarepom (118 t), krompirom (116 t), jabukom (83 t), pomorandžom (48 t), krastavcem (40 t), prazilukom (37 t), paradajzom (27 t), spanaćem (24 t) i zelenom salatom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (288 t → 410 t), krompira (115 t → 116 t), pomorandže (46 t → 48 t), krastavca (9 t → 40 t), praziluka (34 t → 37 t), paradajza (12 t → 27 t), spanaća (13 t → 24 t) i zelene salate (21 t → 22 t), dok je promet: crnog luka (135 t → 130), šargarepe (153 t → 118 t) i jabuke (119 t → 83 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

kupus mladi                80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              80 - 100 din.

praziluk                       50 - 65 din.

krastavac                    70 - 100 din.

paradajz                      100 - 110 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da je pokrenulo postupak protiv odgovornih za grešku u tekstu deklaracije paradajza iz Turske, koji će u slučaju potvrđivanja odgovornosti svi biti najstrože sankcionisani.


U Srbiji je pre nekoliko dana objavljena fotografija gajbice paradajza iz Turske, s deklaracijom u kojoj piše da "kora nije za ljudsku upotrebu".

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da se pre odobravanja svakog uvoza obavlja laboratorijska kontrola koja je u slučaju deklarisanja paradajza iz Turske pokazala da je roba ispravna, ali je greška bila u tekstu deklaracije.

Cilj Ministarstva je da se kroz intenziviranje kontrola spreči uznemiravanje javnosti u vezi sa zdravstvenom ispravnošću poljoprivrednih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je zato naložilo inspekcijskim službama vanrednu kontrolu svih uvoznika voća i povrća radi otklanjanja nepravilnosti u vezi s deklarisanjem proizvoda koji se uvoze u Srbiju, piše u saopštenju.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovaće danas potpisivanju ugovora o kupoprodaji Industrije mašina i traktora (IMT) Beograd.

Ugovor potpisuju zamenik direktora indijske kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u ime Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

IMT je 2. aprila prodat Indijskom proizvođaču traktora "Tafe" za 66,8 miliona dinara.

Premijerka Brnabić izjavila je nakon prodaje IMT-a da očekuje ponovno pokretanje proizvodnje traktora u Srbiji. Ministar Nedimović izjavio je tada da će indijska kompanija "Tafe" otvoriti 800 radnih mesta i proizvoditi 5.000 traktora godišnje.

 

izvor : https://www.srbijadanas.com 

Plan kompanije Ferero Roše da do 2025. za svoju proizvodnju čuvene „nutele“ uglavnom koristi lešnike iz Italije, kako je prenela italijanska agencija ANSA, neće uticati na proizvođače lešnika u Srbiji niti na saradnju koju oni imaju sa Fererom

Kako je ANSA prenela, Ferero se lešnicima trenutno snabdeva iz Italije, Turske, Čilea i Južne Afrike, a u planu je da u narednih nekoliko godina u Italiji zasade stabla leske na dodatnih 20.000 hektara.

Ova vest ne treba da brine proizvođače lešnika u Srbiji, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.

Proizvodnja lešnika u našoj zemlji, kako kaže, napreduje stalno, ali smo i dalje daleko od velike proizvodnje, jer trenutno možemo da pokrijemo tek 15 odsto od ukupne domaće potražnje.

Najveći proizvođači lešnika u svetu su upravo Turska, Čile i Italija i Ferero kupuje lešnike iz svake od ovih zemalja, tvrdi naš sagovornik. S druge strane, Fakultet, kako kaže, sarađuje sa Fererom u Srbiji.

– Uzgajanje lešnika i saradnja s Fererom je dugoročan proces. Oni su kupili preduzeće Aleksa Šantić u Somboru i tamo se podižu matični rasadi lešnika. Osim toga dogovorena je i saradnja sa domaćim proizvođačima i zainteresovanost među našim proizvođačima za lešnik je sve veća – ističe profesor Magazin.

Prema poslednjim zvaničnim podacima iz popisa 2012. pod zasadom leske u Srbiji je bilo ne više od 1.000 do 1.200 hektara zemlje. Međutim, kako profesor Nenad Magazin kaže, od tada može da se računa da je u Srbiji na godišnjem nivou podizano 500 hektara lešnika.

Ferero je 2015. kupio poljoprivredno preduzeće Aleksa Šantić u Somboru za 7,95 miliona evra, a plan je bio da se leska zasadi na 40 hektara. To je bio logičan nastavak saradnje koja je počela još februara 2014, kada je tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sa predstavnicima Ferero grupe u Vladi potpisao memorandum o razumevanju kojim je predviđena saradnja i proizvodnja na prvih 1.500 hektara.

Prošlog leta za naš list predstavnici ove kompanije rekli su da je „područje Srbije pogodno za gajenje ove biljke, a da su prirodni uslovi čak kvalitetniji nego u Turskoj“. Oni su tada objasnili i kako izgleda njihova saradnja sa proizvođačima lešnika u Srbiji.

”Ugovor sa našom kompanijom podrazumeva da proizvođač nabavi preko nas selektovane sadnice, čija se cena regresira preko Ministarstva poljoprivrede. Mi obezbeđujemo tehničku podršku kroz seminare i predavanja, dok treća stavka ugovora podrazumeva otkup roda, koji se najpre nama nudi i tek ako ima boljih ponuđača može se prodati i nekom drugom“, rekli su iz Ferera.

Na uvoz potrošimo devet miliona dolara

Godišnji prinosi lešnika u Srbiji su negde u proseku 5.000 tona, a na uvoz ove biljke u Srbiji se potroši devet miliona dolara. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, zasadi lešnika u Srbiji stari su u proseku četiri do pet godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 sadnica po hektaru i prinosom od sedam do 10 kilograma po stablu. Najveći zasadi u našoj zemlji su u Šidu i Pećincima, potom i u Kuli, Šapcu i Vršcu. Prošle godine otkupna cena za kilogram lešnika bila je nekih 2,2 evra.

 

izvor : http://www.agronews.rs 

Indija i Srbija dele istorijski prijateljske odnose i ovo preuzimanje je odličan korak ka unapređenju i daljem razvoju naše ekonomske saradnje, koja je napredovala od posete predsednika Vučića Indiji, u januaru 2017. godine kaže za Agrobiznis magazin ambasadorka Indije gospođa Narinder Chauhan. Poljoprivreda i prehrambena industrija i poljoprivredna mehanizacija su važni segmenti industrije u trgovinskim odnosima između Indije i Srbije sa dobrim potencijalom za rast investicija naglšava predstavnica najmnogoljudnije zemlje sveta u našoj zemlji.

NJ.E. Narinder Chauhan, ambasadorka Indije u Srbiji 

Poljoprivreda je važan sektor srpske privrede, a njen doprinos BDP-u i dalje je visok, uglavnom zbog plodnog zemljišta i povoljnih prirodnih uslova, kao i kontinuiranog značaja ruralne ekonomije Srbije. Poljoprivrednicima u Srbiji su potrebne nove poljoprivredne mašine, kao što su traktori itd., A oživljavanje IMT-a značajno će pomoći u jačanju poljoprivrednog sektora Srbije. Gospodin Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede posetio je proizvodni pogon TAFE u Maduraiu tokom nedavne posete Indiji u novembru 2017. godine podseća ambasadorka Chauhan  dodaje “IMT je bio najprepoznatljiviji traktor u svim bivšim jugoslovenskim republikama i bio je okosnica poljoprivredne mehanizacije u regionu. TAFE je deo grupe Amalgamations sa godišnjim prometom od 2,5 milijardi dolara i treći je najveći proizvođač traktora u svetu. Amalgmations su oduvek bile na čelu tehnoloških inovacija kroz brojne asocijacije sa svetski poznatim korporacijama koje su lideri same po sebi. Amalgmations imaju izuzetno snažnu tehnologiju i proizvodnu infrastrukturu. Vremenom, ona se fokusirala na odnose sa vodećim proizvođačima iz celog sveta, učvrstila partnerstva i radila na tehnološkom učinku. TAFE je partner IMT-a već više decenija kada su započeli tehnološku saradnju 1962. godine.”

 

U eksluzivnoj izjavi za Agrobiznis magazin ambasadorka Barider Chauchan kaže da je TAFE, najstariji igrač u regionu i da godišnje prodaje u regionu oko 750 traktora i ubuduće će proizvoditi IMT”  traktore za jugoistočnu Evropu kao i druga tržišta sa kojima Srbija ima Sporazume o slobodnoj trgovini. “Nadamo se da će proizvodnja početi uskoro, jer TAFE planira da proizvodi oko 5.000 traktora u prvih pet godina. TAFE će nabaviti novu opremu za proizvodnju traktora koji ispunjavaju sadašnje standarde proizvodnje i standarde produktivnosti ističe ambasadorka Indije u Srbiji.

 

Saradnja Indije i Srbije i naši budući odnosi              

Indija i Srbija dele bliske veze prijateljstva i saradnje i postoji mnogo zajedničkih atributa u našoj kulturi, filozofiji i tradiciji. Privredna saradnja između Indije i Srbije dobila je znatan podsticaj kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Indiju i učestvovao na ekonomskom samitu Vibrant Gujarat u januaru 2017. godine i razgovarao o saradnji u različitim oblastima, uključujući odbranu, poljoprivredu, turizam, IT itd. na međunarodnim forumima. Svi neophodni sporazumi su uspostavljeni, uključujući Bilateralni sporazum o unapređenju i zaštiti investicija (BIPA), Konvenciju o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja (DTAC), Sporazum o trgovini, sporazum o avio uslugama, Sporazum o turizmu, Memorandum o razumevanju u poljoprivredi,  “Nadamo se da ćemo uskoro imati više poseta visokog nivoa sa obe strane” zaključuje ambasadroka Chauhan.

Tokom jučerašnjeg dana, kao grom je odjeknula vest da je indijska kompanija TAFE kupila domaćeg proizvođača traktora IMT. Ovo nije prva investicija indijskih kompanija, ali svakako je od ogromnog značaja za srpsku privredu jer će ponovo sa proizvodnih traka silaziti domaći traktori. Međutim, malo ko zna da je kompanija TAFE jedan od svetskih lidera u proizvodnji traktora, a još manje se zna, barem na našim prostorima, da je nova gazdarica IMT-a predsednica i glavna izvršna direktorka Mallika Srinivasan, prema našim izvorima iz Indije, poznata kao strateg, preduzetnik i po svojoj posvećenosti da sve bude izvrsno. Takođe, za nju se kaže da je doprinela unapređenju poslovanja u Indiji, naročito u oblasti mašinske industrije.

 Gospođa Srinivasan je član Izvršnog odbora poslovne škole Hyderabad u Indiji, član Upravnog odbora Indijskog instituta za tehnologiju Chennai i Instituta za menadžment Bharathidasan u Trichy.  U Upravnom odboru je AGCO korporacije iz SAD, kao i TATA Steel Limited i TATA Global Beverages.

Tokom svoje posete međunarodnom sajmu hrane u Indiji, ministar poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede Srbije, Branislav Nedimović, sreo se između ostalog sa rukovodstvom TAFE-a, koje je predvodila gospođa Mallika Srinivasan, kao i sa predstavnicima Mahindre.

Poznata je kao filantrop i u Indiji osigurava razvoj obrazovanih i zdravstvenih ustanova.

Tafe i njene podkompanije ne proizvode samo traktore. Bave se takođe i ostalom poljoprivrednom mehanizacijom, među kojima su i kombajni, zatim dizel motorima, plastikom, zupčanicima, baterijama, hidrauličnim pumpama, cilindrima, a imaju i plantaže i prodaju franšizama.

Od proizvodnje samo jednog traktora 1961. godine, TAFE je danas došao do toga da ima fabrike u Indiji, Kini i Turskoj, 12 hiljada zaposlenih i godišnji obrt od 2,5 milijarde USD. Godišnje je Srbija uvozila 300 do 400 traktora od Tafe-a.

Prema informacija do kojih je dosao AgrBiznis magazin, proizvodnja traktora biće stacionirana u selu Jarkovac, nedaleko od Sečnja, gde je nekada bila fabrika prikolica. Za početak proizvodnje indijcima neće trebati mnogo vremena i očekuje se već početkom godine da će početi da silaze prvi traktori sa linije. Planira se investicija vredna 10 miliona evra, a očekuje se i proizvodnja oko 4000 traktora godišnje.

Inače, Indija je najmnogoljudnija zemlja sveta, sa 1,26 milijardi stanovnika. U Srbiji ovu zemlju predstavlja njena Ekselencija Narinder Chauhan koja je takođe zaslužna za širenje saradnje između Srbije i Indije. Prošle godine ovu zemlju posetila je i državno – privredna delegacija, a gospođa Chauhan postala je počasni član Agropress-a (Udruženje novinara za poljoprivredu).

Prilikom posete TAFE-u obično gosti zasade drvo, pa je to uradio i ministar Nedimović i članovi delegacije.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Uzgoj industrijske konoplje doživljava neverovatan rast u Srbiji, a razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna.

U toku 2015. godine, konoplja je bila zasađena na površini od 60 hektara, u 2016. na 250, a 2017. godine na čak 500 hektara. Razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna. Iako je najviše zasada u Vojvodini, prošle godine pojavili su se i proizvođači iz Centralne Srbije.

Primena konoplja neverovatno se brzo širi i to u proizvodnji papira, materijala za automobilsku industriju,

biorazgradive plastike, farmaciji , ili građevinskoj industriji. U Srbiji je pre nekoliko godina njeno uzgajanje počelo da doživljava ekspanziju. Prošle godine je pod zasadima industrijske konoplje bilo oko 500 hektara, a očekuje se da za pet do deset godina, pod konopljom bude nekoliko desetina hiljada hektara.

Maja Timotijević, predsednica udruženja "Konoplja", kaže za "Blic" da je sama procedura registrovanja proizvodnje relativno brza, a da se seme može kupiti u Srbiji.

- Kod nas su dozvoljene da se uzgajaju samo dve vrste, dok je u EU dozvoljeno čak 46 sorti. Uzgajanje industrijske konoplje može da bude veoma rentabilno, ali u startu morate da se odlučite da li sejete za zrno ili recimo cvet, ili da li ćete prerađivati stabljiku. Očekivanja su da dobijete od 600 do 800 kilograma zrna po hektaru. Zrno se uglavnom cedi i dobija se ulje, a onda od onog što ostane, tzv. pogače, prave se brašno i proteini. Cena otkupa zavisi od tržišta, a kilogram zrna se kreće od 1,5 do 3 evra – kaže Timotijević.

 

Konoplja praktično može cela da se iskoristi, ali u Srbiji se trenutno koriste samo cvet i zrno. Međutim, Igor Bogdanović iz okoline Vrnjačke Banje se jedini u Srbiji bavi preradom stabljike industrijske konoplje. Obradu vrši mašinama koji su delom iz Kine, a delom pravljene po nacrtima kod nas. Zanimljivo je da je Bogdanović jedan deo konoplje iskoristio za gradnju prve kuće u tzv. "zelenoj gradnji".

- Građevinski materijal od konoplje je izvanredan po svim svojim karakteristikama. Vatrootporan, vodopropustan, akustički tih, testiran na buđ, termite i glodare, pravi uštedu na grejanju ili hlađenju u odnosu na konvencionalne materijale i do 60 odsto. Takođe je bez alergena. Napravili smo seriju blokova i jedini smo u Srbiji koji to radimo. Već smo napravili u blizini manastira Manasija takvu kuću od 230 kvadratnih metara i sada planiramo da zasejemo konoplju na 800 hektara – ispričao je Bogdanović za "Blic".

Nakon obrade stabljike deo koji otpadne može i da se balira, pa da se onda od njih prave veoma kvalitetni briketi za grejanje. Industrijska konoplja je veoma zahvalna za uzgajanje, jer praktično nemate nikakvu obavezu oko nje nakon što je posejete.

 

izvor : https://www.blic.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30