Prva destilerija otvorenog tipa u Srbiji, Belgrade Urban Distillery, pokrenuta pre 10 godina na Dorćolu, nedavno je otvorila i prvu srpsku Banku rakije.

- Srpska Banka rakije je zapravo mesto u okviru Beogradske destilerije na kojem svi zainteresovani pojedinci i kompanije zajedno sa nama mogu da naprave svoj rakijski "blend" i tako postanu klijent naše vesele banke – kaže za eKapiju Branko Neđić, vlasnik destilerije Branko Nešić, već poznate po proizvodnji rakija i likera.

To, objašnjava izgleda tako što kupažu destilata po sopstvenom izboru, klijenti uz pomoć zaposlenih u destileriji stavljaju u burad zapremine 50, 100 ili 220 litara, koju nakon punjenja pečatiraju i ostavljaju na čuvanje do određenog datuma.

- Burad je stalno na raspolaganju, a nakon odležavanja od minimum 6 meseci do maksimalno 36 meseci, klijent otvara bure i rakiju puni u flaše sa sopstvenom etiketom – ističe Nešić.On dodaje da je rakija na sigurnom mestu i dobija na vrednosti, a klijenti ove najveselije banke na svetu upoznaju se sa rakijskim zanatom, uz dobro druženje i mogućnost da samostalno kreiraju svoj proizvod.

Inače, Belgrade Urban Distillery, kako navodi naš sagovornik, u ponudi ima preko 20 vrsta voćnih rakija, medovina i likera koje proizvodi u ograničenoj seriji od svega par stotina do nekoliko hiljada boca po vrsti proizvoda.

- Imamo rakije od jabuke, višnje, maline, kruške, kajsije, dunje i šljive, travarice, ilkere od limuna, narandže, višnje, maline i oraha, medovine na bazi dunje i šljive sa lekovitim biljem, kuvane rakije i specijalne serije starih rakija – kaže Nešić.

Kao jedinstvene proizvode destilerije, on izdvaja medovine sa lekovitim i začinskim biljem, kajsijevaču odležalu u hrastovim buradima, kuvanu rakiju sa cimetom i Branko rakiju - prvu šljivovicu koja se pije isključivo sa ledom.Primarna proizvodnja rakija i likera, kao i zasadi voća u vlasništvu destilerije nalaze se na jugu Srbije, u Jelašnici, dok se završni deo proizvodnje – starenje destilata, kupažiranje, filtriranje i punjenje, obavlja u pogonu na Dorćolu.

Osim iz sopstvenih voćnjaka, destilerija voće nabavlja i od dugogodišnjih kooperanata iz Šumadije i istočne Srbije, kako bi, kaže Nešić, za svaki proizvod imali maksimalno kvalitetnu sirovinu.

Belgrade Urban Distillery, iako je karakteriše moderan enterijer, odličan dizajn proizvoda i visok kvalitet ambalaže, zadržala je, ističe sagovornik našeg portala, tradicionalni pristup proizvodnji.

- Tradicionalan način proizvodnje podrazumeva dvostruku destilaciju na malim, ručno proizvedenim bakaranim destilacionim aparatima, bez dodavanja boja i aroma, kao i starenje rakije u buradima od srpskog hrasta. Nakon toga, uz kreativan pristup i smele kombinacije ukusa dobijamo jedinstvene recepture za naše proizvode – navodi on.

Nešić napominje da kupci mogu kupiti rakiju u okviru destilerije, direktno iz proizvodnje, iz buradi i inoks cisterni sa jasno istaknutim hemijskim anlizama, koje garantuju ispravnost i kvalitet proizvoda.

- Osim kupovine rakija, u destileriji svakodnevno organizujemo i degustacije i rakijske ture za domaće i strane goste, na srpskom ili engleskom jeziku. Rakija ture obavljaju se u terminima od 17 i 19 sati i obuhvataju degustaciju nekoliko različitih rakija i predavanja o istorijatu, načinu proizvodnje i zanimljivostima vezanim za rakiju kao srpsko nacionalno piće – kaže naš sagovornik.Interesovanja, kaže, ima, jer ljudi cene kvalitetne rakije, a posebno se iznenade kada probaju Branko šljivovicu, jer je u pitanju zaista jedinstven proizvod.

- Zato smo, iako svoje proizvode najviše prodajemo na licu mesta, u destileriji, Branko šljivovicu počeli da izvozimo i u Australiju, Austriju i Nemačku, a uskoro očekujemo početak izvoza i u SAD.

Kada je reč o daljim planovima Belgrade Urban Distillery, Nešić ističe da su oni vezani za podizanje kapaciteta proizvodnje.

- Verujemo da kvalitetna rakija, pre svega šljivovica, ima mesto na svetskom tržištu pića. Pored toga, u planu nam je i da sledeće godine nastupimo na nekoliko manifestacija u inostranstvu, ali i Srbiji, na kojima ćemo predstaviti svoje proizvode – zaključio je Nešić u razgovoru za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2664734/otvorena-prva-srpska-banka-rakije-u-belgrade-urban-distillery-mozete-da-napravite

Jabuka se u Srbiji gaji na oko 15% ukupne površine voćnjaka što je svrstava na drugo mesto, posle šljive. Vodeća sorta jabuke još uvek je Ajdared sa učešćem od 20-25% u strukturi proizvodnje, mada poslednjih nekoliko godina postoji primetan trend uvođenja drugih sorti kao što su Greni Smit, Zlatni Delišes i Jonagold, ocenjuje se u izveštajima Ministarstva poljoprivrede.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini pod jabukom je bilo 25 917 ha zemljišta, proizvedeno je 460 404 t jabuka, a prosečan prinos je 17,76 t/ha.

U periodu 2013–2018. godine površine pod jabukom su povećane sa 23. 989 ha na 25. 917 ha. Međutim, ukupna proizvodnja jabuke u 2018. godini (460 404 t) manja je od proizvodnje jabuke u 2013. godini (516 411 t).

Prosečan prinos jabuke u posmatranom periodu je značajno smanjen sa 21,53 t/ha na 16,53 t/ha. Najmanji prinos je bio 2017. godine i iznosio je 15,06 t/ha.

U 2017. godini izvezeno je 197.602 tona jabuke, odnosno za 15 % manje u odnosu na prethodnu godinu, zbog loših vremenskih uslova koji su bili u prethodnoj godini.

Vrednosti izvoza jabuke je bio 122,4 milion dolara. Najviše se izvozila sveža jabuka 189.042 tona, a vrlo malo suve jabuke, svega 20 tona. Od ukupnog izvoza jabuke, najviše jabuke se tradicionalno izvozi u Rusku Federaciju, oko 84%. Druge zemlje izvoza su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska i druge.

U 2017. godini uveženo je 65.588 tona jabuke, odnosno za 14 % manje u odnosu na prethodnu godinu, u vrednosti uvoza od 18,3 miliona dolara.

Od ove količine, uvezeno je 65.568 tone sveže jabuke, a u beznačajnoj količini sušena jabuka 20 tona.U poslednjih pet godina u Republiku Srbiju se u proseku godišnje uvozi oko 49.849 tona jabuke, navodi Ministarstvo.

Jabuka se najviše uvozi iz EU zemalja (84% od ukupnog uvoza), najviše iz Poljske 58%, pa zatim Italije i znatno manje iz Grčke. U CEFTA reginu najveći uvoz je zabeležen iz Makedonije, 10% od ukupnog uvoza jabuke.

Otkup jabuke ima tendenciju rasta iz godine u godinu, od čega otkup jabuke za jelo ima konstantan rast, dok otkupljena količina jabuka za preradu varira iz godine u godinu.

Takođe, u skladu sa modernizacijom proizvodnje jabuke, menja se i struktura proizvođača. Do pre deset godina to su bili individualni proizvođači koji su tradicionalno uzgajali jabuku na površinama od 2-5 hektara. Poslednjih godina, to su proizvođači sa više od 10 ha voćnjaka i ULO hladnjačama, odnosno komercijalna poljoprivredna gazdinstva koja postepeno povećavaju površine i modernizuju proizvodnju, uvode nove tehnologije i spremni su da angažuju stručna lica. Sa druge strane sve je veći broj kompanija koje imaju zasade veličine od 30 do 250 ha. To su savremeni intenzivni zasadi uz primenu najmoderne tehnologije gajenja.

Prosečan prinos je oko 50-70 t/ha sa fokusom na maksimalni procenat prve klase jabuka, stoji u izveštaju resornog ministarstva.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/svetski-dan-jabuke-u-srbiji-svaka-peta-ajdared

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

Svetski dan hrane, 16. oktobar obeležava se ove godine pod sloganom „Pravilna ishrana" dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi". Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija više od 815 miliona ljudi u svetu je neuhranjeno, dok se istovremeno povećava i broj gojaznih. Kakav odnos imamo prema hrani i koliko se zdravo hranimo?Redovnost, raznovrsnost i umerenost. To su osnove pravilne ishrane.Da li ih se i koliko pridržavamo?„Gledam da nije slano, slatko, znam šta su faktori rizika.
„unosimo puno testenine, unosimo sve neka energetska pića što štete zdravlju, paštete, viršle", kažu građani.

Navike se stiču od malih nogu. Zato se još u vrtićima uči o zdravoj ishrani, izgledu piramide namirnica, ali i da zdrava hrana za zdravo telo nije dovoljna

„Volim da jedem voće i povrće i ne preskačem obroke", „da budemo zdravi jedemo žitarice i voće i povrće i sve i meso i jaja i ribu", pričaju leskovački predškolci.

"Treba redovno i fizički vežbati u smislu obične šetnje , 30 minuta minimum znači za odrasle i 60 minuta za decu", objašnjava prim dr. Vanja Ilić, Zavod za javno zdravlje Leskovac.

O nutritivnim vrednostima obroka vodi se računa osim u vrtićima i u Domu učenika i studenata. Važno je da svakoga dana imaju zdrav obrok.

„Nama je Ministarstvo prosvete propisalo normative ishrane gde je za svako jelo precizno određeno šta se stavlja u njega i koja je njegova energetska i kalorijska vrednost", kaže Ivan Ilić, direktor Doma učenika i studenata Leskovac.

Osim kvaliteta u Domu učenika ističu i domaćinski odnos prema hrani. Uz dobro planiranje viškova nema.

„Ono što ostane su povraćaji iz tanjira koje mi sakupljamo i dajemo zoohigijeni", objašnjava Ivan Ilić, direktor Doma učenika i studenata.

U restoranu Doma priprema se hrana i za Narodnu kuhinju. 700 imena je na spisku. Ako nešto i preostane posle raspodele, ne baca se.

„Ostavimo za druge korisnike koji nisu na spisku da i njima podelimo da imaju ljudi šta da pojedu", kaže Nikola Kocić, kuvar.

Leskovačka kotlina ogromna je fabrika hrane na otvorenom. Tu je najveći problem, jer statistika kaže da svako od nas godišnje baci oko 11 kilograma voća i povrća.

„Sve što se ne proda ili se sa tanjira ne pojede to se baca, to je neminovnost", kaže Zoran Trandafilović, poljoprivrednik iz Gornjeg Stopanja kod Leskovca.

 

Samo u Srbiji godišnje se baci 247 000 tona hrane, a u svetu je preko 800 miliona ljudi gladno.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3700188/godisnje-se-u-srbiji-baci-vise-od-200-hiljada-tona-hrane.html

Godinama unazad jedan broj voćara iz Srbije muku muči sa sušom, gradom, manjim prinosom, ali i niskim otkupnim cenama.Zbog toga, u čačanskom kraju tragaju za alternativnim vrstama, pa su se neki od njih odlučili za banane i kivi.

Pre nekoliko godina porodica Genović iz čačanskog naselja Ljubić, na poklon je dobila sadnicu banane. Jedno vreme, biljka je rasla u saksiji, a potom su je zasadili u dvoriše i to na mestu koje je preko celog dana na suncu."Banane brzo rastu, sadnice su gotovo sve od ove godine, tri su prošlogodišnje. Jedan cvet je ove godine bio, imalo je i plodova, ali da li će porasti, verovatno da neće", rekao je Dejan Genović.

Na drugom kraju grada, u Trbušanima, porodica Pavlović, ima nekoliko stabala banane. Poslove oko održavanja banane Milenko je prepustio sinu. Posle konsultacija sa stručnjacima u vezi zaštite, ove godine su se prvi put pojavili plodovi.

"Prethodnih godina je imala veliki list, ali ne i plodove. Uzrok je bio taj što nije bila zaštićena u jesen dovoljno pa je izmrzla. Koliko se sećam, prošle jesen drvo smo zavili sa folijom, možda i sa slamom, ali evo, ove godine smo imali dva cveta i plodove", izjavio je Milenko Pavlović.

Gajenje egzotičnog voća nije novost u čačanskom kraju. Već dve decenije ispred kuće Dragiše Petrovića u centru grada uspeva kivi. Počeo je iz hobija, a sada godišnje ubere više od stotinu kilograma.

"To su bile vrlo male sadnice koje sam nabavio od jednog čoveka iz Čačka. Opstalo je svih pet, četiri ženska i jedan muški, koji služi kao oprašivač. To je jedna vrlo otporna biljka i rađa svake godine između 100 i 150 kilograma plodova, koje nama čisto služe za ličnu upotrebu", kaže Petrović.

"Izdržava niske temperature, mraz praktično ništa ne može da uradi, jedino u rano proleće krajnji mladari ako krenu mogu da budu oštećeni, ali biljka kao biljka izdržava ove naše kontinentalne uslove", naglasio je on.

Hobistima u Čačku na ruku idu i klimatske promene.

Banane su na više mesta donele rod u čačanskom kraju, ali i nadu uzgajivačima da pored kontinentalnog voća postanu uobičajene gajene kulture.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=12&nav_id=1602959

Smederevka
Smederevka je autohtona balkanska sorta, pojedini autori smatraju da je domaćaa autohtona sorta. Gaji se u Bugarskoj, Ruskoj Federaciji, Moldaviji, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj. Kod nas se gaji u svim vinogorjima. Čokot je srednje bujnosti, grozd srednje veličine ili veliki, konusnog ili cilindričnog konusnog oblika. Sazreva u IV epohi i veoma je pozna sorta. Prinos je od 14000-25000 kg/ha. Primenjuje se kratka ili mešovita rezidba. Kondiri se režu
na 3-5 okaca a lukovi na 6-8 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Vino je pitko, osvežavajuće, harmonično, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, zelenkasto žute boje. Vino se koristi i za popravku onih vina kojima nedostaju kiseline zbog većeg sadržaja ukupnih kiselina. Vino je pogodno i za pravljene vinjaka.
Afuz-ali (stona sorta)
Potiče iz Male Azije. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj, Tunsu, Maroku, Alžiru, SAD i Makedoniji i dr. Kod nas se gaju na Kosovu i Metohiji, u užem području Srbije i mestimično u Vojvodini. Čokot je veoma bujan, grozd je veliki ili veoma veliki, najčešće konusnog oblika, srednje zbijen ili rastresit. Sazreva krajem III ili početkom IV epohe, pozna je sorta. Prinos grožđa se kreće od 15000-25000 kg/ha. Zahteva dugu odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se orezuju na 10-12 okaca a nekada i od 14-16 okaca. Uspeva na propusnim. Rastresitim zemljištima, deluvijalna, karbonatna i plodna.
Rizling italijanski
Rizling italijanski potiče iz Francuske. Gaji se u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Českoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj..kod nas
se gaji u svim vinogorjma. Čokot je srednje bujan. Grozd je mali, srednje veličine, zbijen, valjkast ili kupast. Grožđe sazreva u III epohi, pozna je sorta. Primenjuje se duga odnosno mešovita rezidba, lukovi se režu na osam do 10 okaca. Prinos grožđa je od 10.000 do 15.000 kh/ha. Primenjuje
se duga odnosno mešovita rezidba. Lukovi se režu na 8-10 okaca. Odgovaraju joj rastresita, propusna, umereno plodna, krečna, peskovita i toplija zemljišta. Preporučena sorta za kvalitetnije kategorije sa zaštićenim geografskim poreklom.
Šardone
Šardone potiče iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, SAD. Nešto manje se gaji u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj. Kod nas se u poslednjih nekoliko godina sve više podižu vinogradi sa ovom sortom. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, cilidričan ili cilidrično kupast. Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 6000-10000 kg/ha. Odgovara joj mešovita rezidba, lukovi se režu na 8-10 okaca. Gaji se na propusnim, umereno plodnim, rastresitim, krečnim i toplim zemljištima. Vino je veoma pitko, osvežavajuće, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama.
Sovinjon
Sovinjon je poreklom iz Francuske. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, SAD, Ruskoj Federaciji. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima, ali na malim površinama. Čokot je veoma bujan. Grozd je mali cilindričan i zbijen. Grožđe sazreva krajem II epohe, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa varira od 7000-1200 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 10-12 okaca. Gaji se na rastresitim, umereno plodim, krečnim i toplija zemljišta. Vino je pitko, harmonično, finog blagog muskatnog ukusa, zeleno žute boje.
Žilavka
Žilavka je autohtona sorta grožđa Hercegovine. Bujnog je rasta, redovite i zadovoljavajuće rodnosti. To je srednje kasna sorta koja.Težina grozda iznosi od 150 do 200 grama. Vrlo dobro uspeva na plitkim i krševitim zemljištima. Vino žilavka je sa visoko karakterističnim svojstvenim mirisom. Harmonično je, pitko i lepršavo žuto-zelene boje. Vino žilavka je autohtono belo vino, dobar glas koji se a s pravom pročuo u celom vinarskom svetu.
Morava
Morava je naša domaća sorta vinove loze stvorena na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Nastala
je tzv. Interspecies hibridizacijom u cilju stvaranja kvalitetnih sorti sa otpornošću na pojedine patogene. Iz ovog programa Interspecies hibridizacijom u Sremskim Karlovcima je stvoreno nekoliko sorata stonih i vinskih, koje se mogu gajiti sa redukovanom zaštitom. Za sortu je priznata 2003. godine kada je
u Valjevskom kraju. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene sočne. Vegetaciju započinje ranije od rajnskog rizlinga a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim u trećoj epohi. Rodnost oscilira po godinama od skromne do vrlo visoke i kreće se od 10 do 18 tona po hektaru. Nakuplja od 19 do 21 % šećera uz visok sadržaj kiseline u širi od 8 do 11 grama po litru. Vino je vrhunkog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća
na sovinjon. U uslovima Valjevskog vinogorja 2012 godine kada su se temperature spuštale do – 27 stepeni nije bilo izmrzavanja. Preporučujemo je za dalje gajenje i širenje kao sortu za visoko kvalitetna bela vina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

Izložbeni prostor sajma World food Moskva bio je ove nedelje centar globalne trgovine prehrambenim proizvodima za predstavnike kompanija 65 zemalja sveta.Nastup firmi iz Srbije u okviru nacionalnog paviljona obeležili su postignuti dogovori, 12 potpisanih ugovora i predstojeći izvoz svežeg i prerađenog, smrznutog i sušenog voća i povrća, vitaminskih napitaka i konditorskih proizvoda vredan više od tri miliona evra.

Srpske firme uspešno su promovisale i nove, savremene proizvodne linije zdrave ishrane, saopštila je Privredna komora Srbije.Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS), organizovali su nastup 15 domaćih kompanija na sajmu World food u Moskvi uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, kroz projekat "Pomoć za trgovinu – podrška proizvodnim kapacitetima u poljoprivrednom sektoru" koji finansira Vlada Ruske Federacije.

Prirodni, bezglutenski, energetski i čokoladirani snek-barovi na bazi ovsa uz dodatke sušenog voća i bez veštačkih sastojaka budućnost su konditorske industrije. Takođe, detoks i vitaminski, eliksir kokteli, sveže ceđeni i presovani sokovi beleže stalni rast i ekspanziju popularnosti u skladu sa savremenim trendovima zdravih životnih navika potrošača, istakao je Dejan Delić, direktor predstavništva PKS u Moskvi.

"Iako će visokokvalitetna srpska jabuka, jagoda, kajsija, nektarina, po kojima smo prepoznati u regionu, uvek imati izdvojenu poziciju na policama ruskih maloprodajnih lanaca, višu dodatu vrednost i veću deviznu zaradu projektujemo na bazi tehnologija prerade kvalitetne domaće, voćne sirovinske baze, zaključak je većine srpskih izlagača na sajmu, koji se i bave proizvodnjom i preradom voća i povrća", objasnio je Delić.

Stabilnost ruske nacionalne valute i trenutni blag rast vrednosti rublje, nakon turbulentnog perioda oscilacije kursa sredinom i krajem prethodne godine, vraćaju poverenje uvoznika i pružaju sigurnost planiranja budućih poslovnih aranžmana, pre svega što se tiče izvoza iz Srbije smrznutog voća i povrća.

Specifičnost ruskog tržišta jasno determiniše razlike ali i prednosti u odnosu na druga, već osvojena izvozna tržišta, ali pravilnim analizama i kvalitetnim nastupom predstavljeni projekti savremenih tehnologija pakovanja, industrijska ili proizvodnje sireva u kućnim uslovima uz pomoć enzima za mlečnu industriju, tzv. sirila kao i proizvodi na bazi tople čokolade i instant kafa zainteresovali su ruske distributere, koji vide perspektivu i obostranu korist daljom promocijom pomenutih srpskih proizvoda, koji su ovaj put predstavljeni na Sajmu, rekao je Delić.

Nakon stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske zajednice, koji će biti potpisan krajem oktobra, na osnovu kojeg dobijamo i nove trgovinske preferencijale i mogućnost bescarinskog izvoza trenutno, iz sporazuma izuzetih proizvoda, relaksiranje carinskih procedura, veterinarskih i fitosanitarnih zahteva, daće dodatni impuls daljem jačanju bilateralne trgovinske razmene i izvoza srpske hrane.

Naredno predstavljanje srpskih prehrambenih i izvoznih potencijala na tržištu Ruske Federacije planirano je od 10. do 14. februara na najvećoj regionalnoj sajamskoj manifestaciji prehrambenih proizvoda "Prodekspo".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=27&nav_id=1596595

Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede sa velikim ekonomskim potencijalom i trendom rasta u celom svetu. Podaci kažu da ova tendencija važi i za Srbiju.
U poslednjih deset godina, površina zemljišta uključenog u organsku proizvodnju u Srbiji porasla je više od osam puta, dok je od strane Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede u ovom trenutku evidentirano preko 6000 proizvođača u ovoj oblasti. Pozitivan trend prati i sektor animalne proizvodnje, kao i sektor prerađivačke industrije organskih proizvoda. Takođe, sve veći broj organskih proizvođača iz Srbije izvozi svoje proizvode, dok je potrošačima u Srbiji dostupna raznovrsna ponuda domaćih organskih prerađevina.

Napretku organskog sektora u Srbiji značajno je doprinela Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje – Serbia Organica, koja 24. septembra obeležava 10 godina postojanja, a čije osnivanje i rad je u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, u ime Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

– Izazova u organskoj proizvodnji je uvek bilo mnogo. Između ostalog, neki od njih su bili: kreiranje i adekvatna primena propisa i stimulativnih mera podrške sektoru, izgradnja instucionalnih okvira, nedostatak znanja o metodama organske proizvodnje, nedovoljna povezanost primarnog i prerađivačkog sektora, nedovoljna javna svest i svest potrošača, to jest zadobijanje njihovog poverenja. Bilo je tu još mnogo “uskih grla” na čijem prevazilaženju je naša asocijacija, u saradnji sa svim zainteresovanim učesnicima i partnerima, konstantno radila u proteklih deset godina – kaže Ivana Simić, generalni sekretar Serbia Organica.

U okviru projekta “Razvoj privatnog sektora u Srbiji” (PSD) GIZ je u proteklih deset godina, u saradnji sa mnogobrojnim partnerima, organizovao i podržao niz aktivnosti sa ciljem jačanja organskog sektora u Srbiji.

Kroz podršku i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izrađen je Program za razvoj organske proizvodnje koji je usvojen kao integralni deo Nacionalnog programa ruralnog razvoja od 2018-2020 godine.

U uskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije, uz podizanje kapaciteta Akreditacionog tela Srbije, razvijen je i sa EU regulativom usklađen efikasni kontrolni sistem u ovoj oblasti, priznat od strane Evropske komisije za obavljanje poslova sertifikacije organskih proizvoda.

Ove godine, nakon intezivne razmene iskustva svih zainteresovanih aktera i sagledavanju najboljih praksi država EU, koncipiran je i model subvencionisanja organske proizvodnje u pretpristupnom periodu.

U cilju jačanja konkurentnosti organskih proizvođača na lokalnom tržištu i njihovog pristupa tržistu EU, GIZ konstantno pruža podršku edukaciji svih organizacija, institucija, javnosti i svih učesnika u lancu organske proizvodnje.

Pored niza treninga i obuka u ovoj oblasti važnost edukacije prepoznata je i implementirana kroz uspostavljanje Departmana za organsku poljoprivredu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem dobili su mogućnost da besplatno koriste softver AGROLIFE, koji je, uz podršku GIZ razvila firma GREENSOFT, a koji im omogućava da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret.

Podržani su nastupi organskih proizvođača iz Srbije na svetski priznatim sajmovima u ovoj oblasti, poput BIOFAH-a, i organizovani B2B susreti na kojima je omogućeno predstavljanje potencijalnim kupcima. Pružena je podrška izdavanju publikacija, stručnih vodiča, godišnjih pregleda sektora, poput “Organic at a glance”, knjiga polja, priručnika za uzgajanje različitih biljnih kultura i raznih promotivnih materijala.

Urađen je i promo film kojim se Srbija predstavlja kao destinacija organske proizvodnje.

– Prepoznali smo važnost organske poljoprivrede kao privrednog sektora sa sve većim potencijalom, koji može doprineti ekonomskom napretku Srbije, ali i njenoj promociji na međunarodnom nivou. U godini kada Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju – Serbia Organica obležava 10 godina rada, zadovoljstvo je što možemo da kažemo da su pomaci u ovoj oblasti očigledni – izjavio je Tomislav Knežević, vođa PSD projekta.

Izvor:https://www.vesti-online.com/organska-proizvodnja-u-srbiji-ubrzano-raste/

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31