Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

Prirodnih potencijala u Srbiji za razvoj poljoprivrede ima, ali glavna kočnica je uz neizgrađen i haotičan sistem subvencija i usitnjenost poseda što sprečava intenzivnu proizvodnju i dobar plasman proizvoda. Čak 78 odsto obradivog zemljišta pripada malim i srednjim farmerima koji poseduju od 0,5 do pet hektara. Tek preostali deo čine veliki proizvođači, desetak domaćih sa po više od 35.000 hektara, zatim nekoliko većih kombinata i stranci, poput Al Dahre, koja sada ulazi u PKB ili Al Ravafeda. Velikim sistemima nije problem ni savremena proizvodnja ni plasman, a mala i srednja gazdinstva mogla bi da se razviju tek kroz zadruge. One su, međutim, decenijama uništavane i tek od pre dve godine počelo je ulaganje države u obnovu zapuštenih i osnivanje novih.

– Zadruge u Srbiji pratiće u potpunosti trendove svetskog, a naročito evropskog zadrugarstva, ali uzimajući u obzir sve specifičnosti našeg podneblja. Cilj je da zadruge posluju uspešno i savremeno u našem okruženju, ali da ih usmeravamo ka evropskim tendencijama. Sadašnji Zakon o zadrugama nije savršen i treba ga dopunjavati i menjati. To svakako nije i ne sme biti prepreka za aktivno delovanje. Naš stav je uvek „Hajde da radimo, a da u hodu, uz iskustva, menjamo sve ono što se praksi pokazalo nedovoljno dobrim“ – kaže za Danas Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj koji je pokrenuo program „500 zadruga u 500 sela“.

U tom ministarstvu ističu da, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji radi oko 1.600 zemljoradničkih zadruga, a 54 odsto njih vode se kao aktivni privredni subjekti. U poslednjih godinu i po dana formirano je 314 novih zadruga i tri složene, kažu u kabinetu Krkobabića. Bespovratnim sredstvima iz budžeta 2017. je sa 196 miliona dinara pomognut rad 22 nove i stare zadruge, dok je ove godine odvojeno četiri puta više, 825 miliona dinara za iste namene. To znači pomoć u radu za oko 70 novih i starih zadruga, ali i dve složene, koje su novina na našim prostorima. Naime, ministar Krkobabić navodi da će država forsirati specijalizovane zadruge, poput vinogradarskih, povrtarskih, voćarskih… Ali, podsticaće se i njihovo udruživanje, vertikalno, na nivou države ili horizontalno kada će okupljati poljoprivrednike čiji proizvodi čine zaokruženu celinu. Cilj je da se takve složene forme bave ne samo otkupom, već da razvijaju i sušare, hladnjače, a organizuju i preradu do finalnog proizvoda. Slično funkcionišu i zadruge u Sloveniji, na primer, koje poseduju svoje mlekare, vinarije, kapacitete u mesnoj industriji a na tržištu se pojavljuju sa zaštićenim brendom.

Projekat obnavljanja zadruga podržao je Odbor za selo Srpske akademije nauka, ali i ostala stručna javnost. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, one su neophodne jer se mali i srednji farmeri ne mogu drugačije uključiti na tržište u neoliberalnom kapitalizmu gde je konkurencija surova. On ističe da bi trebalo i što što pre izvršiti korekcije u zakonu koji je sada sistemski akt za sve vrste zadruga, od poljoprivrednih, do studentskih, frizerskih ili stambenih.

– Potrebno je rehabilitovati ceo sistem po principima dobrovoljnosti, ekonomske zainteresovanosti i postupnosti. Postoji nekoliko modela prema kojima je to moguće uraditi, slovenački, austrijski, italijanski, ali mi ne treba nužno da kopiramo tuđe jer je i naš sistem funkcionisao. Najvažnije je da se okupe farmeri, jer sa maksimalno pet hektara oni ne mogu optimalno da nabavljaju i iskoriste mehanizaciju, nemaju sa kim da sklapaju ugovore, potrebna im je pomoć za nastup na globalnom tržištu koje traži velike količine roba – kaže Prostran i dodaje da bi što pre trebalo rešiti i problem stručnih kadrova koji zadruge muče decenijama unazad.

– Zadruge u Srbiji propadale su u dva velika ciklusa. Jedan je bio 90-ih godina prošlog veka, pod udarom raspada zemlje, sankcija i visoke inflacije. Dokrajčila ih je privatizacija jer je njihova imovina priključivana velikim kombinatima i prodavana. Ostale su bez zemlje, silosa, mehanizacije. Sa egzekutorima tog procesa vođeni su žestoku sudski sporovi oko vraćanja oduzetog, neki i danas traju i od raznih vlasnika one potražuju zaista veliku imovinu – kaže Milan Prostran.

Procenjuje se da danas u svetu ima oko 750.000 zadruga, one okupljaju od 800 miliona do milijardu zadrugara a poslovno povezuju oko tri milijarde ljudi. Nastale su početkom 19. veka a već tri decenije nakon toga i Srbija se uključila u taj proces. Naša zemlja bila je i osnivač Svetskog zadružnog saveza.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/srbija-ozivljava-zadruge-po-ugledu-na-slovenacki-model/

Dugo su koze smatrane za "sirotinjske krave" i vrstu domaćih životinja kojoj nije potrebna skoro nikakva pažnja, a naročito na ekonomski održiv, ili smišljeni odgajivački rad. Međutim ako se njihovom odgajivanju pristupi sa na zootehnički pravilan način, ako se obezbede odgajivački dobri uslovi, tada gajenje koza kroz pravilno ophođenje može da bude više nego zahvalno i isplativo. Poslednjih decenija kozarstvo je postalo sve zastupljenije i u stočarski najrazvijenijim zemljama sveta. Krajem 20 veka skoro 25 odsto ukupne svetske proizvodnje kozjeg mleka proizvedeno je u ekonomski razvijenim zemljama sveta, iako se u njima gaji svega pet odsto od ukupne populacije koza. I u Srbiji poslednjih godina sve veći broj stočara odlučuje se da gaji ove domaće životinje, što se najbolje može uočiti po broju izlagača na sajmovima i izložbama koza. 

Sve o uzgoju koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Topoli je počela privredno-turistička manifestacija "Oplenačka berba". Grožđe i vino, čuveni vašar i Sabor izvornog narodnog stvaralaštva - simboli su tog kraja. Pucanj iz čuvenog topa aberbara, oglasio je, da je nekadašnji Karađorđev prestoni grad, od danas prestonica vina i grožđa. Predeo podno Oplenca, koji nazivaju Srpskom Toskanom, još u doba Rimljana, bio je poznat po kvalitetnom vinu, a ko ga jednom proba, svake godine je na berbi u Topoli. "Trenutno pod voćem, vinogradima imamo više od 6.000 hektara, izvozili smo godišnje preko 16 miliona evra kvalitetnog voća, pre svega na rusko tržište", kaže Dragan Jovanović, predsednik SO Topola. Vredne ruke Topolaca, umivene slatkim sokom, zemljom i suncem, posetiocima nude najlepše grozdove hamburga, muskanta, kardinala, darove prirode, kojima ova zemlja obilato rađa. Oplenačka berba je i sabor izvornog stvaralaštva. Zahvaljujući saborima u Topoli, zabeleženi su i od zaborava sačuvani običaji iz svih krajeva Srbije. Oplenačka berba, jedna je od 5 najvaznijih turističkih manifestacija u Srbiji. I Evropska komisija, svrstala je u red, izuzetnih destinacija Evrope. "U dane oplenačke berbe, Topolu poseti oko 200.000 gostiju, to je 50 puta više nego što Topola ima stanovnika. I svi oni kupe na stotine hiljada litara vina", kaže Ljiljana Todović, direktor Turističke organizacije Oplenac. Trodnevu svetkovinu u Topoli, narod, naziva vašar. Ta tradicija datira još iz vremena Kneza Aleksandra Karađorđevića. Bila je to prilika da narod predahne od svakodnevnih obaveza, da se odmori razonodi.

Izvor: RTS 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sapštilo je danas da je ministar Branislav Nedimović sa izraelskim kompanijama dogovorio investicije izraelskih kompanija u Srbiju. Kako sazmajemo, Nedimović je nakon boravka u Kazahstanu u delegaciji koju je predvodio Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovao u Izrael gde je  sa četiri izraelske kompanije iz sektora klanične industrije, prerade jagodastog voća i uzgajanja cveća, dogovorio  investiraje vredne oko  30 miliona evra. Ministar Nedimović se tokom posete Izraelu sastao sa predstavnicima kompanija „Well Done“, „Terra Nova“ , „Aviv Harmonie“. Ovakve investicije izuzetno su značajne pre svega za poljoprivredne proizvođače u Srbiji jer je to prilika za otvaranje novih tržišta i na taj način se obezbeđuje siguran i predvidljiv plasman i bolja cena za njihove proizvode, kao i veća konkurentnost saopštičo je resorno Ministarstvo.

 

Republički zavod za statistiku (RZS) danas je počeo anketiranje 120.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji obavljaće 536 anketara do 30. novembra ove godine. Anketa, kažu u RZS, predstavlja važno strukturno istraživanje u sistemu statistike poljoprivrede, čijom se realizacijom omogućava nastavak praćenja strukturnih promena u poljoprivredi i održavanje (ažuriranje) baze podataka.

Popis poljoprivrede u Srbiji sproveden je 2012. godine, posle više od 50 godina i to je, kažu u RZS, bila osnova za dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede.

Na taj način dobijena je baza statističkih podataka potrebnih za razvoj nacionalne agrarne politike, izrađena je međunarodno uporediva baze podataka i formiran je statistički Registar poljoprivrednih gazdinstava koji obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku.

U skladu sa standardima EU, popis poljoprivrede se sprovodi svake 10. godine (naredni popis planiran je 2021.godinu), a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U Republičkom zavodu kažu da će tačnost odgovora dobijenih u Anketi doprineti sticanju saznanja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi Srbije.

To je, ističu, od posebnog značaja za sve buduće korisnike ovih podataka, a posebno za one koji daju podatke jer će moći da bolje planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi.

Petar Novaković (34), mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u svoje domaćinstvo primio je anketara koji je prema službenoj dužnosti obavljao popis njegovog gazdinstva. Petar je mišljenja, da je ovaj potez veoma važan kada je u pitanju poljoprivreda.

U periodu sprovođenja ankete o poljoprivrednim gazdinstvima, u Sremu će 21 obučeni anketar ukupno popisati 4.800 domaćinstava, dok će na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, pet anketara posetiti oko 1.300 domaćinstava.

Informacije koje budu dobijene anketom koristiće kreatorima agrarne politike za donošenje kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede, ali i samim poljoprivrednicima za prijavljivanje kod nacionalnih evropskih fondova za podršku poljoprivredi. Tokom trajanja ankete, svi podaci su tajni, a rezultati anketiranja biće poznati javnosti, 30 septembra naredne godine.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pocelo-anketiranje-120.000-poljoprivrednih-gazdinstava_954234.html

 

Promena načina života nije  zahvatila samo gradove,  već  i sela Srbije. Sa ukidanjem obaveznog služenja vojnog  roka,venčanja i punoletstva su dobili na značaju. Sve ovo dobro su primetili vispreni ugostitelji , koji su ponudili svoje usluge srećnim mladencima odnosno mladićima i devojkama,  koji proslavljaju punoletstvo.

 Poklone su zamenile koverte,  i u njima novčanice uglavnom u evrima, a veselja se organizuju u salama namenjenim  za ovakve događaje. Ovakvo slavlje,naročito u Šumadiji teško se može zamisliti bez dobrog pečenja.

Agrobiznis magazin posetio je Darka Sundića,  iz aranđelovačkog sela Stojnik,  koji se već 20 godina bavi ugostiteljskim poslovima,  zajedno sa svojom braćom Zlatkom i Brankom,  gde zajedno u  pečenjari dnevno ispeku  stotinu jagnjadi i prasadi. Kada smo bili kod Darka, na ražnjevima se okretalo 15 jagnjadi i prasadi,  koje je pripremio domaćin iz obližnjeg Orašca. Sve to biće posluženo na svadbi njegovog  sina koje se neće organizovati za vikend već  radnim danom,  jer nema slobodnih termina!

Ako se pitate o kojoj količini mesa se ovde radi nećemo vas držati u neizvesnosti, ovaj domaćin je za svadbu svog sina spremio 800 kilograma mesa. I dok su se mirisi pečenja širili dvorištem, Darko nam je pokazao farmu svinja sa stotinak grla, odakle se u svakom trenutku može izvući neko prase za mušterije,  ali i za sopstvene potrebe. Da bi se napravilo dobro pečenje,Darko Sundić  treba da potroši veliku količinu ćumura. Dnevno ode i 20 džakova. Ali taj ćumur nije običan već isključivo iz njegove proizvodnje od drveta šljive.

Da bi zadovoljio svoje potrebe u toplijem delu godine,  on proizvede i do 50 džakova ćumura. Naravno, posto se radi o velikom poslu,  velika pomoć su mu  braća i komsija Rajica Sundić.

„Ne bi pečenje bilo tako dobrog ukusa i mirisa da u našoj proizvodnji ne koristimo ovaj ćumur, ali i prasad i jagnjad iz Šumadije“. Ni cenovnik nije tajna,za prase ili jagnje veličine 20 kilograma usluga pečenja ce koštati  1500 dinara, a meso će biti uredno isečeno i složeno na ovalima.

To su slatke muke Šumadinaca koje na intenzitetu dobijaju u vreme Božica i krsnih slava,  koje padaju u mrsne dane. Tada Sundići ustaju u 3 i 30 iza ponoći i započinju ciklus pečenja tako da već u šest,  ujutru izlaze prvi ražnjevi.

Evropa je i ovde dala svoj pečat tako da je sve usklađeno sa HACCP standardom kvaliteta,  tako da ova pečenjara ima i hadnjače i svu neophodnu opremu za bavljenje ovim ugostiteljskim poslom. Svakako najteži deo posla je nadgledanje pečenja u prostoriji gde se temperatura vazduha podiže na  90 stepeni. Međutim, očigledno vredi truda i da su Sundići zadovoljni,   jer su napravili svoj agrobiznis,  od njive do trpeze. Uz to, žive u srcu Šumadije i imaju znatan broj kućnih ljubimaca, kokoški od kojih imaju domaća jaja,  i mnoge druge pogodnosti koje donosi život na selu.

Izvor: Agrobiznis magazin septembar 2018.

BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Zadaci te radne grupe su da u potpunosti sagleda i definiše situaciju u oblasti malinarstva, da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, takođe će voditi računa o poboljšanju uslova skladištenja, transporta, čuvanje, uređenja pravila otkupa kao i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmanu i prodaje tog voća na svetskom tržištu. I dalje smo u oblastima malinarstva, uprkos brojnim problemima u proizvodnji i niskom otkupnom cenom i nedostatkom sezonskih radnika Zora Rodić iz Novog Sada odlučila se da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i započne proizvodnju maline. Iako je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, smatra da je sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Ona je danas najveći proizvođač maline u Kikindi i okolini javlja RTV.

Sa druge strane Udruženje proizvođača Limska dolina iz Prijepolja i Priboja i Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Užica najavili su da će 2. juna, blokirati put ka Jadranu najavili su blokadu magistralnog puta kod Vladičanskog dvora u Prijepolju, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline. "Dnevno formiranje otkupnih cena koje se najavljuje, dovodi nas u ozbiljan problem jer ni u jednom trenutku ne znamo koliko je isplativ posao kojim se bavimo. Proizvođači se zadužuju kupujući repromaterijal i đubriva u poljoprivrednim apotekama. Kada stigne naplata, vrlo je realna situacija da će umesto 300 ili 400 kiligrama morati da predaju tonu voća", kazao je predsednik Udruženja "Limska dolina" Sanel Dizdarević. Dizdarević je dodao da minimalna cena maline po kilogramu ne bi smela da bude niža od 1,5 evra, odnosno da bi to bio realan iznos kojim bi proizvođači mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Malinari u Prijepolju su prošle godine organizovali proteste tokom berbe, nadajući se da će uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine naći neko rešenje. "Prošle godine smo izneli najveći teret i uspeli da podignemo cenu na 160 dinara. Malinarima u drugim opštinama je isplaćena razlika, samo su prijepoljski malinari ostali 'kratkih rukava'. Ove godine nećemo čekati berbu i na ulici ostajemo sve dok ne dobijemo obećanje da će biti ispunjeni naši zahtevi", kazao je Dizdarević. Izvor: Beta

Meštane Jarkovca, ali i žitelje okolnih mesta, veoma je obradovala vest da postoji mogućnost da novi vlasnik fabrike IMT, a to je indijska kompanija “Tafe”, ponovo otvori pogon u ovom selu na području opštine Sečanj. Indijci su za 66,8 miliona dinara stekli pravo na intelektualnu svojinu IMT-a koja uključuje brend, nacrte dizajna i autorska prava, kao i nekretnine u Jarkovcu, dok zemljište gde je fabrika IMT-a ostaje u vlasništvu Srbije. Govoreći o narednim koracima, zamenik direktora indijske kompanije ”Tafe” za evropsko tržište Kamal Ahuđa naveo je da će tim inženjera iz Indije, kojima će se priključiti nekoliko bivših radnika i direktora iz IMT, uskoro doći u Srbiju kako bi odabrali lokacije za proizvodnju delova za traktor. Prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, najavljeno je da bi proizvodnja novih IMT traktora mogla početi najkasnije za godinu dana, uz napomenu da će ključne komponente, poput motora, stizati iz Indije, dok će se u Srbiji praviti ostali delovi i sklapati traktori sa oznakom IMT.

- Nismo još sto posto sigurni da li ćemo traktore proizvoditi na lokaciji u Jarkovcu. Upravo je izazov kvalifikovana radna snaga. Da li su radnici spremni da se voze do Jarkovca svaki dan, ili ćemo biti prinuđeni da fabriku podignemo negde bliže Beogradu, ostaje da se vidi - rekao je Ahuđa.

Da bi opština Sečanj, na čijem se području nalazi nekadašnji proizvodni pogon IMT-a, mogla da udovolji potrebama novog inostranog investitora smatra pomoćnica predsednika sečanjske opštine i bivša upravnica pogona u Jarkovcu Biljana Savović.

- Svojevremeno smo ovde imali dobre elektro-zavarivače, koji su bili deficitarni u kompaniji IMT, pa su naši radnici išli na ispomoć u druge pogone – objašnjava Savović u razgovoru za “Dnevnik”, i dodaje da je fabrika u Jarkovcu prestala sa radom pre nekoliko godina.

Ona se priseća da je u najbolje vreme IMT u Jarkovcu zapošljavao 120 radnika. U tom pogonu, koji je sada preuzeo “Tafe”, proizvodile su se jednoosovinske prikolice nosivosti 3,5 tona, kao i stranice za traktorske kabine. Najviše proizvoda, po rečima naše sagovornice, plasirano je na tržišta Republike Srpske i Kosova.

- Pogoni u Jarkovcu su i dan – danas dobro očuvani, a osim proizvodne hale, tu se nalaze i farbara i skladišni prostor. Mi se iskreno nadamo da će novi vlasnik kompanije odlučiti da oživi proizvodnju delova za traktore u našoj sredini, jer jedino kroz nove investicije možemo sačuvati mladost u sečanjskoj opštini i omogućiti omladini da ostane da živi i radi ovde – ističe Savović.

Međutim, u Opštini Sečanj kažu da za sada nije bilo nikakvih kontakata sa indijskim ulagačima, tako da je ovoj lokalnoj samoupravi još uvek nepoznanica kakve su namere Indijaca i šta planiraju sa pogonom u Jarkovcu. Ali, da su dobrodošli u ovu banatsku sredinu ne krije ni predsednik opštine Sečanj Predrag Rađenović.

-Iskreno se radujem njihovom dolasku, jer bi oživljavanje proizvodnje u velikoj meri pomoglo stanovnicima Jarkovca, ali i naše opštine. Svaka nova investicija, bez obzira na to da li je strana ili domaća, jeste dobrodošla – izjavio je Rađenović za list “Dnevnik”.

Za meštane Jarkovca, pokretanje IMT-a bi, kažu, značilo procvat sela, koje je doživelo sunovrat kada je firma zatvorena.

-U pogonu je bilo zaposleno stotinak radnika iz sela, ali i okolnih mesta. Kada je počela kriza u fabrici, polako su odlazili jedan za drugim, a poslednji radnici su napustili pogon pre nekoliko godina. Kada smo čuli da postoji mogućnost da se ponovo aktivira ovaj pogon, stvarno smo se obradovali. To je način da se mladi, ali uopšte i meštani, zadrže u ovom i u okolnim selima – veli nekadašnji radnik IMT-a u Jarkovcu Janoš Kormanjoš.

Poljoprivrednik Nenad Marković iz Jarkovca svoje oranice i dalje obrađuje IMT-ovim traktorom.

- Mogu vam reći da je ovo traktor za sve generacije i ne verujem da u selu ima kuća koje se bave poljoprivredom, a da nemaju ovakvu jednu mašinu. To je amajlija svakog domaćinstva – poručuje Marković.

Željko Balaban

 

https://www.dnevnik.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30