U Srbiji je situacija s afričkom kugom svinja pod kontrolom, izjavila je za „Politiku” Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu.

Prema njenim rečima, poslednje prisustvo ove zarazne bolesti prijavljeno je sredinom septembra u selu Aleksandrovac, kod Negotina. Tada su preduzete sve neophodne veterinarske mere, teritorija u poluprečniku tri kilometra od ovog mesta proglašena je zaraženim područjem, a šira oblast – deset kilometara od žarišta – ugroženom zonom. U tom trenutku to je bila jedina opština u Srbiji u kojoj je registrovana ova bolest kod domaćih svinja.

Kako je rekla, posle toga u Srbiji nismo imali nova žarišta. Inače, od septembra prošle godine kontinuirano se, po planu, sprovodi aktivan nadzor nad klasičnom i afričkom kugom svinja.

Podsetimo, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) pre dva dana je objavila saopštenje, svrstavši Srbiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Grčku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Sloveniju i teritoriju takozvanog Kosova u zemlje visokog rizika od pojave ove bolesti, preneo je Tanjug. Između ostalog se ističe da su konstantno pogoršanje situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj kao i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja, imali za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji. Evropska agencija je pokrenula kampanju za prevenciju ove bolesti u regionu jugoistočne Evrope zbog blizine država u kojima je prisutna ova zarazna bolest.

Iz EFSA se, takođe, konstatuje da je Ministarstvo poljoprivrede Srbije preduzelo sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije.

Podsećaju da virus afričke kuge svinja nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može imati razarajuće ekonomske posledice u pogođenim zemljama. Kako se navodi u saopštenju, Srbija je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/464275/Africka-kuga-svinja-u-Srbiji-pod-kontrolom

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) označila je Srbiju kao zemlju visokog rizika od pojave bolesti afričke svinjske kuge. Kako bi se podigla svest i
ukazalo na značaj prevencije ove bolesti EFSA je pokrenula veliku kampanju koja će se od danas sprovoditi u devet zemalja Jugoistočne Evrope među kojima je i Srbija. Virus nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može imati razarajuće ekonomske posledice u pogođenim zemljama.
U poslednje četiri godine, od posledica zaraze virusom afričke svinjske kuge uginulo 1, 3 miliona svinja. Kampanja je usmerena ka zemljama koje je EFSA 2019. identifikovala kao zabrinjavajući region zbog blizine onih u kojima je prisutna ova zarazna bolest. Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Kosovu.
Kampanja će doprineti zajedničkim naporima Evropske Komisije i drugih međunarodnih organizacija koje rade na iskorenjivanju afričke svinjske kuge u Evropi gde se broj epidemija tokom godina povećavao, a bolest je još uvek prisutna u mnogim evropskim zemalja.
Činjenice i situacija sa ASK u Srbiji
* U Srbiji ima 2.782.000 svinja, i ona predstavlja drugu po brojnosti uzgajane stoke. 

* U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Prosečno se godišnje potroši 16 kilograma mesa po stanovniku, dok s perađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. 
* Država je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja. Od kada je u avgustu potvrđen virus ove opake bolesti u Srbiji, veterinarska inspekcija, eutanazirala je 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla. 
* Konstantno pogoršanje epizootiološke situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja imali su za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji. 
* Početkom 2020. godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova.
* Imajući u vidu trenutne okolnosti, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzelo je sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije. 
Šta je afrička svinjska kuga?
Afrička svinjska kuga (ASK) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa divlje i domaće svinje.Virus je bezopasan za ljude ali je prouzrokovao značajne ekonomske probleme u mnogim zemljama. Trenutno ne postoji vakcina za ovu bolest, što znači da žarište zaraze može uzrokovati nužni pokolj velikog broja domaćih svinja u pogođenim područjima.
Ciljevi i ciljne grupe
Kampanja ima za cilj da podigne svest i značaj o ASK u svih devet zemalja u kojima se sprovodi. Komunikacija je usmerena ka grupama i pojedincima koji imaju kontakt sa domaćim i divljim svinjama, poput, uzgajivača svinja i lovcima. EFSA će se takođe obraćati i veterinarskim, lovačkim i stočarskim udruženjima, kao i carinskim službama, graničnoj policiji, lokalnim vlastima, turističkim agencijama i putnicima.
Detektovati, sprečiti, izveštavati
Budući da epidemija ASK može imati razarajuće efekte, otkrivanje, prevencija i prijava su ključni za suzbijanje ove smrtonosne bolesti. Tokom trajanja kampanje javnost će biti obaveštena o najnovijim informacijama o ovoj bolesti deljenjem različitih materijala na društvenim mrežama i sajtu:
http://www.efsa.europa.eu/StopASF#/rs/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ružica i Vidoje Jović iz Niške Banje važe za najiskusnije i najbolje uzgajivače limuna u niškom kraju i zbog toga u njihovo domaćinstvo vrlo često svraćaju svi oni koji žele da počnu da gaje to drvo ili ga već imaju.

Kažu da ih ljudi pitaju za najrazličitije stvari u vezi sa uzgojem, poput toga kada je najbolje vreme za sadnju, kada s jeseni treba da drvo unesu u zatvorenu prostoriju, na kojoj temperaturi preko zime treba da čuvaju stabla, ali kada govore o uzgajanju, niko nikada ne spominje da ta biljka treba "ozbiljno" da se hrani da bi dobro napredovala i imala dobar rod. Osnovna stvar koje se mi pridržavamo sve ove 44 godine koliko uzgajamo ovo voće, to je da ta biljka mora da ima ozbiljnu hranu za sve vreme postojanja. To je humus. Čovek bez hrane ne može da radi, a takođe i limun bez humusa ne može da napreduje i da rađa plodove", istakao je Jović.Prema njegovim rečima, limun traži da najmanje jednom u dve godine dobije novu "porciju" humusa.

"Manje s proleća svake godine presađujemo u saksiju za dva centimetara veću, s tim što postojeći koren ništa ne diramo. Velike limunove, koji su u najvećim saksijama, najpre nedelju dana ne zalivamo da bi koren lakši izvukli iz saksije, a potom im oštrom sekiricom skratimo žile za pet, šest centimetara bočno, i sedam do deset centimetara sa dna", kaže naš sagovornik i dodaje da ih sa tako smanjenim korenom vraćaju u saksiju u koju smo stavili na dno malo oblih kamenčića, a potom humus pomešan sa peskom i stajskim đubrivom.Vrlo brzo nakon presađivanja na biljci vidi se razlika u njenom izgledu i cvetanju. Postaju zelenije, a pojavljuju se i novi pupoljci i cvetovi.

"Plod izvlači dosta hrane, a kad je nema dovoljno limun odbacuje one plodove koje ne može da hrani. Svakako uvek ima više cvetova nego što može da ishrani, zato uvek odbaci deo roda kada plodovi dostignu dužinu od pet, šest milimetara."Jović je istakao da je veoma važno da limun ima dovoljno vode tokom čitave godine, naročito u letnjim mesecima.

"Tokom leta, kada temperature dostižu i 35 stepeni, na zemljište sadnica u velikim saksijama sipamo po pet litara vode i oni to 'popiju' tokom jednog dana i noći. Ukoliko ih i jedan dan ne zalijemo, već sutradan je plod mekan jer stablo crpi svu vodu. Tokom zimskih meseci zalivamo ih na petnaestak dana i to velike sa litar, dva vode, a malim stablima sipamo po pola litra", rekao je naš sagovornik.Prema njegovim rečima ovaj citrus na jesen mora da se unese u zatvorenu prostoriju jer ne podnosi mrazeve i nisku temperaturu. Idealna temperatura tokom zimskih meseci je od 12 do 15 stepeni, mada dobro podnosi i niže temperature, ali svakako ne niže od tri, četiri stepena.Listovi stradaju na temperaturi oko nule i minus jedan stepen, a kad je temperatura niža od -10 strada celo stablo. Limun ne voli ni pretople prostorije. Kada je temperatura unutar tokom zime dvadesetak stepeni, na proleće mu opadne svo lišće, ostanu samo plodovi. Novo lišće, ponovo izraste posle nekog vremena, ali to nije dobro, time mu se smanjuje njegova snaga i umanjuje rod."Ružica Jović kazala je da oni ove biljke iznose iz takozvane "limun sobe" sredinom aprila i tada ona kreće sa pripremama da užili nove sadnice.

"Granama koje imaju obim oko jednog centimetra, zasečem i oljuštim koru u dužini od dva centimetra. Taj deo ostaje na drvetu, ali u njega navlačim plastiču čašu sa humusom. Posle dva, do tri meseca čaša je puna žila i granu odsecam, a novu biljku sadim u saksiju. Vrlo je bitno da se čaša sa humusom zaliva sve vreme dok je na grani", izjavila je Jovićeva.Kako je dodala svih ovih godina koliko uzgajaju limunove nikada ih nisu prskali hemijskim preparatima, a samo su jedan ove godine prihranili sredstvom kupljenim u prodavnici.

"Dogodi se da se na lišću tokom zimskih meseci pojave vaši, ali ih uklanjamo vlažnim sunđerom. Unazad svih ovih godina prihranjivali smo ih samo dodavanjem novog humusa, a prvi put smo ove godine jednom stablu koje je imalo vrlo svetlo lišće dodali malo tečnog đubriva za citruse. Učinili smo to po nagovoru prijatelja i pokazalo se kao dobro, međutim nameravamo da i ubuduće za prihranu koristimo isključivo humus."Za bračni par Jović, uzgajanje limuna predstavlja izuzetno zadovoljstvo i razonodu u penzionerskim danima. Uživaju u pogledu na svoje dvorište ispunjeno više desetinama stabala ovog citrusa. Plodove ne prodaju već koriste za sopstvene potrebe i poklanjaju rođacima i prijateljima, dok sadnice prodaju po ceni od 1.500 do 2.000 dinara.Jovići se rado prisećaju vremena kada su na poklon dobili prve četiri sadnice limuna i krenuli sa njihovim uzgojem. Bilo je to u Đevđeliji 1976. godine, kada su se posle šest godina provedenih na radu u servisu Elektronske industrije u tom gradu kretali nazad za Nišku Banju. Dve, od četiri dobijene stabljike i dalje pažljivo čuvaju i srećom one ničim ne pokazuju da su već u "ozbiljnim" godinama.

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/u-uzgoju-limuna-najvaznija-je-hrana-ali-koja/63513/

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond još su u aprilu izneli procene da će Srbija korona-krizu, ekonomski, proći verovatno najbolje u regionu, a i bolje od mnogih razvijenih evropskih zemalja. I dok se i dalje sabiraju negativni rezultati privreda u okruženju, prema izjavama zvaničnika, za Srbiju postoje naznake da ove godine uopšte neće imati pad BDP."Ima naznaka da ove godine uopšte nećemo imati pad, što bi bio ogroman uspeh", izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Tako bi se za srpsku ekonomiju slobodno moglo reći da je otpornija od jedne nemačke, francuske ili švajcarske privrede, a odgovor se krije u četiri razloga.Prema mišljenju ekonomskih analitičara, ukoliko Srbija ne bi imala pad BDP, to bi samo potvrdilo projekcije, date na proleće, dolaskom prvih podataka nakon privrednog sunovrata u aprilu.

Ekonomista Ivan Nikolić objašnjava da je još tada postavljena procena da bi privredna aktivnost u ovoj godini mogla da bude bliska prošlogodišnjoj. Kako je naveo, za takve dobre prognoze, postojalo je nekoliko značajnih argumenata i faktora."Uzdali smo se u poljoprivredu i ispostavilo se da samo bili u pravu. Poljoprivreda je ove godine donela mnogo veće prinose i rezultate nego prošle godine, i to je bilo iznenađenje. Takođe su bolji i rezultati u industriji, gde je zabeležen značajan oporavak i slobodno mogu reći da smo među retkim zemljama koje beleže međugodišnji industrijski rast. I za kraj, imamo sasvim dobar rezultat u prometu trgovine na malo, ali i u građevinarstu gde se radi na brojnim projektima", objašnjava Nikolić.

Kako je kazao, ako bi se održali i realizovali svi infrastrukturni projekti, onda bi zacrtani cilj za BDP s proleća, bio veoma ostvariv.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pšenica i kukuruz beleže rekorde u 2020. godini. Kako je izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, pšenica je samo u odnosu na prošlu godinu dostigla za gotovo 18 odsto veći prinos, dok je rod kukuruza za neverovatnih 30 odsto veći u odnosu na desetogodišnji prosek.

To će, prema njegovoj oceni, ozbiljno uticati i na ukupni BDP, gde će se vrednost poljoprivrede povećati i do pet odsto, odnosno 0,5 odsto u ukupnom iznosu učešća agrara u srpskom BDP.Prema podacima RZS, industrijska proizvodnja u Srbiji u junu je bila veća za 2,6 procenata u odnosu na jun 2019. godine."Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020, u odnosu na maj 2020. godine iznosi 9,5 procenata, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 procenata", naveo je RZS u julu.

Direktor RZS Miladin Kovačević kazao je da je da je za isti period neočekivano pozitivne rezultate pokazalo i građevinarstvo.

"Kod građevinarstva je bila pretpostavka da će u drugom kvartalu biti na -11 odsto, a u stvari bićemo na nekih -0,8 odsto. Promet u trgovini koji je najveći indikator - najveći deo onoga što zovemo usluge, je u junu ove godine u odnosu na jun 2019. godine imao rast od 11,5 odsto, a celom drugom kvartalu je na nekih - 0,7 odsto", rekao je Kovačević.Prosečan pad ekonomija u zemljama Evropske unije, u drugom kvartalu ove godine iznosio je 14 odsto. Nemcima se, recimo, predviđa na godišnjem nivou pad od sedam odsto, Španiji osam, a Italiji čak 9,1 odsto.

Posmatrajući region, Crna Gora se recimo, suočila sa istorijskim padom bruto domaćeg proizvoda od 20,2 odsto, što je treći najdublji pad neke ekonomije u Evropi u drugom kvartalu. Procena sad već odlazeće vlade Duška Markovića bila je da će BDP u ovoj godini pasti za 6,8 odsto, a sada je izvesno da će pad biti daleko veći.Ministar finansija Hrvatske, Zdravko Marić izneo je predviđanje da bi ta zemlja, nivo BDP iz 2019. mogla da dosegne početkom 2023. Dodao je da će većina delova BDP-a neutralizovati pad do kraja 2022., a jedino izvoz usluga neće biti kompenzovan u potpunosti.

"Što se tiče naših prognoza za ovu godinu, originalna procena pada za 9,4 biće nešto malo bolja. Procena je pad BDP od osam odsto, a poboljšanja su vidljiva u pojedinim kategorijama", rekao je Marić.

Problem Hrvatske nesumnjivo je to što se privreda najviše oslanja na jedan sektor odnosno turizam.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/pada-mozda-nece-ni-biti-pitate-se-zasto-smo-ekonomski-otporniji-od-jedne-nemacke/s9qb985

U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija.

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.

Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram - pokazala je analiza "Smartera", konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

- Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona - ističe za stručnjak "Smartera" Miroslav Kuskunović.

Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.

Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/svet/hrvati-jedu-sljivu-iz-srbije-veliki-pad-hrvatske-poljoprivrede/nke74gb

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja.Kako je objavio sajt "Makroekonomija", Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom "Makroekonomija" obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica, prenosi "Politika".Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne proizvodnje te smo ovde na drugom mestu u Evropi, posle Poljske. Po ovim podacima, kada se vrednuju količine, Srbija proizvodi 34,2 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU. Iza nas od većih proizvođača, prema podacima Evrostata, u tom sektoru samo je još Italija.

Kod cigareta stojimo malo lošije jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Istina, ističe se u analizi, nedostaju podaci za Francusku (koja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju) i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. U proizvodnji suncokretovog ulja smo četvrti najveći proizvođač, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Prema rečima Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih stručnjaka za voćarstvo, Poljska je dugi niz godina broj jedan u ovom sektoru.Dominantno učešće u toj proizvodnji ima jagodasto voće i delom višnja. Inače, Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina su vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi. U tom sektoru, kaže, mi smo u rangu vodećih sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou, piše "Politika".Poljska je rekord ostvarila 2018. godine, kada su na evropsko tržište izvezli oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća, pri čemu je udeo jagode bio 41 odsto, maline 23 odsto i 21 procenat crna ribizla koja je (u petogodišnjem periodu) imala najveći skok proizvodnje od čak 12 procenata.

U Nemačku izvoze trećinu ovih proizvoda, a sve donedavno Belorusija im je bila najbrže rastuća izvozna destinacija.

– Međutim, Poljaci usled pada proizvodnje poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. Uvoz im je utrostručen u poslednjih deset godina, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.Naš asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na Poljake. Uglavnom se najveći deo svodi na smrznutu malinu, zatim kupinu i nešto manje borovnicu. Ima i udela višnje koja prilično oscilira. Oko 60 odsto našeg izvoza plasira se u Nemačku.

Naš sagovornik ocenjuje da ipak kada je reč o primarnoj proizvodnji Srbija prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. imali smo 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine. I to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Aleksandar Leposavić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/natprosecno-razvijeni-u-odnosu-na-eu-samo-poljska-proizvodi-vise-smrznutog-voca-od/1m9m412

Kukuruz je ove godine drugi izvozni artikal iz Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, izvozni artikal broj 2. i u Zapadnobačkom okrugu, kažu za RTV u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje je ove godine veći za oko osam odsto u odnosu na prošlu godinu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga odlazi na strana tržišta, a u koperantskim kompanijama kažu da je ovogodišnja otkupna cena još uvek nepoznanica, ali da je za očekivati otkupnu cenu kukuruza na nivou prošlogodišnje.Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu, kažu u koperantskoj kompaniji „Agro Ravangrad“. Dodaju da sarađuju sa oko 500 poljoprivrednih proizvođača iz Sombora i okoline, a prosečan godišnji otkup kukuruza je 15.000 tona.

"Značajne količine kukuruza odlaze u luku Konstanca, a takođe nešto ide i uzvodno Dunavom. Južno od Save i Dunava kukuruz nije neki posebno izvozni artikal, ali iz Vojvodine jeste. Jako je bitno da pratimo i da osluškujemo cene koje su u neposrednoj okolini, pa da kažem i u široj okolini, odnosno u svetu, jer mi smo deo svetskog tržišta i zavisimo od toga", rekao je Aleksandar Bošnjak, direktor kompanije „Agro Ravangrad“ Sombor".

Kolika će biti otkupna cena domaćeg kukuruza, još uvek se ne zna.

"Vrlo je nezahvalno da kažem neku otkupnu cifru, ali recimo da očekujemo nivo prošlogodišnjih cena", dodao je Bošnjak.

Ove godine kukuruz je drugi izvozni artikal na nivou Srbije, ali i Zapadnobačkog okruga.

"Kukuruz ima značajan potencijal, jer osim što se direktno se izvozi, jedna od mogućnosti je da se kukuruz prerađuje kod nas, pa da se kao stočna hrana izvozi ili da se proizvodi kukuruzno brašno i da se tako izvozi na strana tržišta, mogućnosti su razne", rekao je Mihajlo Maćuš, koordinator industrije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Srbija je ove godine izvezla kukuruza u vrednosti 294 miliona evra, dok je u Zapadnobačkom okrugu ta cifra 12,5 miliona evra.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kukuruz-ove-godine-drugi-izvozni-artikal-srbije_1157775.html

Pre deset godina proglašena je biljkom budućnosti u srpskoj poljoprivredi, njena cena u prodaji bila je 1.000 dinara kilogram, a otkupna duplo veća od maline.Danas organizovani otkup srpske aronije ne postoji, prerađivači uvoze njen koncentrat iz Poljske, a domaći proizvođači se dovijaju prodajom onlajn ili na "kućnom pragu", po pet puta nižoj ceni.

Umesto da do kupaca stiže u marketima, prethodno dovezena kamionima iz hladnjača, aronija ubrana na plantažama u Srbiji prodaje se isključivo na malo, a organizovanog otkupa nema godinama. Sve je manje, kako kažu poljoprivredni stručnjaci, i površina pod tim lekovitim voćem.- Interesovanja za podizanje novih zasada aronije praktično nema. Pre deset godina marketinški je dobro ispraćena i prodaja ploda tako i sadnog materijala. Ali, poslednjih pet-šest godina nema novih zasada, mnogi su zapušteni, a čak je došlo i do krčenja ranije podignutih. Proizvođači su pre svega nezadovoljni plasmanom, a ni od računice koja je bila pre deset godina, da će otkupna cena biti četiri, pet evra po kilogramu, nije bilo ništa – objašnjava Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Sami proizvođači se sećaju da su pre jedne decenije za jedan kilogram sveže aronije mogli da zarade 1.000 dinara. Sada, kako kažu, organizovanog otkupa nema, a iako većina njih aroniju gaji po principima organske proizvodnje, ni sa proizvodima od aronije poput soka ili džema, ne mogu da kao samostalna poljoprivredna gazdinstva uđu u velike markete.- Zbog toga, prodaja je, ko ima tu mogućnost, na onlajn pijacama ili na "kućnom pragu", a cene su srozane. Sveža je 150 dinara za količine preko 50 kilograma, a 200 dinara za manje količine. Preprodavci je kupuju po ceni od 100 dinara, a na pijacama u zavisnosti od veličine grada ili turističkog mesta, aronija dostiže i do 500 dinara po kilogramu. Postoje tek sporadični slučajevi da se neko snašao, pa svoj godišnji prinos prodao malom proizvođaču. Ne otkupljuju je čak ni veliki proizvođači sokova, već uvoze koncentrat aronije iz Poljske, pa to koriste kao sirovinu za svoje proizvode – priča Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".Seća se, kako kaže, priča stručnjaka kako je to biljka budućnosti, ali se ispostavilo da je otkup aronije prestao već druge godine nakon masovnog podizanja plantaža.

Na podneblju Srbije, inače, aronija se pokazala kao zahvalna biljka za gajenje, te kao dobar lek u poboljšanju zdravstvenog stanja i kao preventiva. Zbog obilja minerala, vitamina i antocijanina, ima širok spektar dobrog delovanja na zdravlje, poput anemije ili smanjenja oksidativnog stresa u mozgu, poboljšava varenje, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju viška masnoća, snižava nivo holesterola i ima dobro antibakterijsko dejstvo.Uzgajivačima je jedino preostalo da je prerađuju i koliko-toliko zarade, tako da se na tržištu sada nudi obilje gotovih domaćih sokova, džemova, slatkog ili kolača od aronije.

- Daleko od toga da je to unosan biznis, ali jedini izlaz nam je bio "preradi pa zaradi". Najviše se kupuju matični sok i džemovi. Cena pravog matičnog soka se kreće od 800 dinara kod malog proizvođača, dok je u prodavnicama on skuplji. Džemovi i slatko su od 300 do 500 dinara – kaže Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/pre-10-godina-proglasena-je-za-biljku-buducnosti-kilogram-je-kostao-1000-dinara-a/hg5xv1j

U Srbiji je hrana znatno jeftinija u odnosu na prosek EU.

To pokazuju podaci statističke agencije Evropske unije Evrostat, koji upoređuju visinu cena u 37 država za prošlu godinu, pišu "Večernje novosti".

Naša zemlja se nalazi u poslednjoj trećini njihove liste. Niže cene mleka, sira i jaja od nas imaju samo četiri zemlje. Meso je u Srbiji jeftinije 32,6 odsto u odnosu na prosek u EU, a iza nas je još pet država.Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije ističe da ovo istraživanje potvrđuje da građani u našoj zemlji prehrambene namirnica plaćaju daleko ispod proseka EU.

- Značajno je da za tu cenu dobijaju jednak, ako ne i viši kvalitet, s obzirom na to da je gotovo 80 odsto namirnica iz posmatranih kategorija, srpskog porekla - kaže Malinović za "Novosti". - Mi smo dominantna prehrambena industrija u regionu i ako gledamo redovne cene istih proizvoda, a ne akcijske, veoma smo konkurentni u regionu.Malinović objašnjava da je razlog zbog koga deluje da smo skuplji od nekih zemalja regiona to što je kod nas mnogo veći izbor i imamo mnogo više ekstrema u premijum, skupoj kategoriji proizvoda, koji prosek vuku nagore.

- Naše tržište je mnogo veće, konkurencija je razvijenija i zato imamo tzv. ekstreme unutar kategorija - navodi naš sagovornik. - Na primer, kod nas možete da kupite mleko u cenovnom rasponu od 60 do 160 dinara. Pritom, mnogo su zastupljenija premijum, skupa mleka nego što je to situacija u regionu i onda je i prosek viši.Zato, kako kaže, izgleda da su u nekim zemljama u regionu neke kategorije namirnica jeftinije. Govoreći o svežem mesu na našem tržištu, on ističe da je tokom korona krize prestalo da se uvozi i da je na policama naših trgovaca bilo 100 odsto sve srpsko i vrhunskog kvaliteta.

- Kod nas kilogram prve klase teletine bez kosti dobijete za 800 dinara, a to je manje od sedam evra - naglašava Malinović. - A da vidim gde ćete da ga kupite za te pare u Italiji, Nemačkoj, da ne pominjem skandinavske zemlje.U trgovinskim lancima kažu da je u ovoj godini zabeležen pad cene mesa.

- Cene mesa u Srbiji su u odnosu na početak godine niže - navode u jednom poznatom megamarketu za naš list. - Na to je uticao pad cena žive vage, do koga je došlo zbog viška stočnog fonda na domaćem tržištu.

Statistika Evrostata u kategoriji mesa, obuhvata govedinu, teletinu, svinjetinu, jagnjetinu, ovčetinu, perad, kao i mesne prerađevine.Podaci Evrostata pokazuju da hranu najskuplje plaćaju Švajcarci, za 66,3 odsto iznad proseka EU, a meso čak 134 procenta više.

U okviru Evropske unije najviša cena mesa u 2019. godini bila je u Austriji, gotovo 50 odsto veća od prosečne. Slede Francuska, Holandija, Belgija i Finska. Najjeftinije meso imaju Poljska i Rumunija, a prate ih Bugarska i Litvanija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-hrane-u-srbiji-u-odnosu-na-eu-nize-cene-mleka-sira-i-jaja-od-nas-imaju-samo/be7t6g0

Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Korona-kriza odrazila se i na ovo tržište, a posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i najveći kupac - Kina prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja. Poznavaoci tvrde da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope te i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto. Procene su da bi pad u narednom periodu mogao da bude daleko veći.

I kako se u Nemačkoj očekuju diskontna klanja više od 120.000 svinja s farmi koje ih ne mogu isporučiti klanicama, koja već četvrtu nedelju ne rade, cena svinjskog mesa drastično pada. Posledice se već vide i u Hrvatskoj gde je cena niža za nekih 15 odsto, a sličan trend postoji i u Srbiji.

"Malo je pala cena žive vage i kod nas. Ovde je ipak velika konkurencija, ima hiljade registrovanih klanica gde tržište reaguje i na najmanju promenu u ponudi i tražnji. Tražnja se smanjuje u poslednje vreme, ponuda raste, tako da će cena padati, ali ipak ne tako drastično, verovatno ne više od pet odsto", kaže za "Blic Biznis" vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević.

Naš sagovornik tvrdi da je svakako tržište veoma povezano te da je moguće da se situacija u Nemačkoj odrazi cenovno i u Srbiji, ali tvrdi da naša zemlja ipak ima i neku vrstu zaštite od preteranog uvoza mesa jer postoje carine na uvoznu robu.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da će sigurno doći do smanjivanja cena svinjetine, pre svega zbog pada ličnog dohotka građana te smanjenja tražnje, kao i da je vrlo moguće da višak mesa iz Nemačke i Holandije dođe i u Srbiju. Zbog toga je, kako kaže, potrebno na neki način uvesti "restriktivan uvoz svinjskog mesa".

"Srbija je inače prepoznatljiva kao veliki uvoznik svinjskog mesa, te ne bi bilo dobro da se uvozni trend nastavi ili povećava, ali neke klanice svakako baziraju najveći deo proizvodnje na uvozu te se to ne može izbeći", kaže Prostran.

Objašnjava i da se meso uvozi i preko trgovačkih lanaca, pa je recimo to osetnije u Hrvatskoj koja ima veći broj stranih lanaca koji posluju sa svojim proizvođačima iz drugih zemalja.

Prostran dodaje da stočari trpe i korona-krizu jer se tržišta dosta zatvaraju i mnoge zemlje ograničavaju promet i kupovinu.

 

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/evropske-klanice-u-ozbiljnim-problemima-jeftina-svinjetina-iz-nemacke-i-holandije/bxh4ynb

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31