Prošle godine je u Srbiji navodnjavano 52.441 hektar poljoprivrednih površina, što je za 11,9 odsto više nego u 2019. godini, objavio je Republički zavod za statistiku.
Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine.

Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/lane-za-11-9-odsto-vise-navodnjavanih-povrsina-nego-2019._1196896.html

Iako neverovatno zvuči da vam neko za 2020. godinu kaže da je bila jedna od najboljih godina do sada, takvih slučajeva ima. I ne govorimo samo o pojedincima i o firmama, već o mestu i varoši u Srbiji u kojoj tvrde da ima je prethodna godina bila jedna od najboljih.

Mesto Kukujevci, za koje smo ranije rekli da nosi tugaljivo ime, ali da je sve osim tugaljivo, sada to samo potvrđuje. Sremsko selo u šidskoj opštini sa oko 2.000 stanovnika, gde svi radno sposobni zarađuju platu, nije ni teške 2020. godine uzmaklo pred nedaćama, čak suprotno.

Zaposlili su oni i prošle godine sve radno sposobne, ali ne samo njih, već i mnoge iz okolnih mesta tokom letnje sezone. A kako nam žitelji kažu, jedino što se u toku ove pandemije promenilo jeste rast, i to u svemu od barem 10 odsto.Naime, u Kukujevcima su mali porodični biznisi postali ozbiljne poslovne priče koje svake godine rastu i dodatno upošljavaju. S druge strane, tradicionalne poljoprivredne kulture izašle su iz okvira porodica i postale tržišno orijentisane. Ovo selo u Vojvodini, ni danas uprkos pandemiji virusa korona, nema problem sa zapošljavanjem i natalitetom.

"Jedino što se može smatrati ugroženošću zbog korone jesu zatvoreni kafići, te ne možemo da popijemo kafu kako bismo inače, ostalo se ne primeti u selu", kaže za "Blic Biznis" Siniša Rekić, vlasnik firme auto-servisne opreme "Aso-Ler" iz Kukujevaca.

Firme u ovom mestu, zastupljene su u raznim delatnostima - meštani se bave preradom mesa, prodajom vulkanizarske opreme, ali je mesto poznato i po farmi koza. Postoji i zemljoradnička zadruga, jer nekoliko domaćinstava ima plantaže jabuka i krušaka, a i duvan se uzgaja na više od 1.200 hektara kukujevačkog atara.

Kako naš sagovornik ističe, svi su u plusu - i građevinska i industrija mesa, kao i ratari."Mi smo recimo 10 odsto bolji nego lani, što je impresivno. Znamo da je slična situacija i u građevini, jer nam kolege kažu da je prodato više građevinskog materijala nego prethodne godine. Što se tiče i ratarstva, ova godina je bila jedna od boljih i po pitanju vremena koje je pogodovalo svim kulturama, ali i recimo cene kukuruza, jabuka, duvana...", priča Rekić.

Kako dodaje, sezona duvana je odrađena potpuno normalno, bez obzira na virus, pa su tako zapošljavani i mnogi sezonci koji su dolazili iz drugih mesta.

"Ko god je hteo da radi taj je u plusu. Nema grane koja je ugrožena zbog virusa i svega što se dešavalo", ističe Rekić.Objašnjavajući da je sve nastavljeno i poboljšano, uprkos pandemiji virusa, Rekić kroz šalu dodaje i da su svi, ako ništa drugo, farbali kapije i ograde.

"Naša firma posluje i van granica i jeste bilo zastoja, ali to uopšte nije uticalo na celokupno poslovanje - 10 odsto smo jači. Ove godine smo i radnike stimulisali kroz trinaestu platu, što svakome znači i moralno", navodi naš sagovornik.

U Kukujevcima, pored posla, koji mlade zadržava u ovom vojvođanskom mestu, funkcioniše i nekoliko udruženja poput Udruženje žena, Lovačko udruženje, ali i Udruženje penzionera, kao i fudbalski klub "Obilić". A način da se druže i održe rad našli su i tokom pandemije.To su uspeli, recimo, kroz organizaciju Novogodišnjeg vašara, gde je prikupljana pomoć onima kojima je potrebna.

Osim vrednih ljudi, ovo mesto ima i železnicu, a nalazi se i u blizini autoputa Beograd-Zagreb, što dodatno govori u prilog razvijanju privatnog biznisa s jedne strane i privlačenju novih investicija s druge.

Pre nekoliko godina selo Kukujevci dobilo je i nagradu za najuspešnije selo u Srbiji, a sada bi se recimo moglo ponositi i uspešnom borbom protiv protiv uticaja virusa korona na poslovanje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/ovde-korone-nije-bilo-u-selu-kod-sida-sve-prsti-od-posla-kazu-da-im-nikad-nije-bilo/9xqy882

Kada se su se udružili mali povrtari i voćari, velike izvozne kompanije i jedna međunarodna organizacija za razvoj, za samo godinu dana dobili smo digitalizovane poljoprivrednike i proizvode za izvoz na probirljiva tržišta. Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansira Američka agencija za međunarodni razvoj.Proizvodnja se prati od semena do police. Na digitalnoj mapi su ucrtane koordinate poljoprivrednih parcela-učesnika projekta i u svakom trenutku se zna koliko se zemlje obrađuje, koliko ima koje kulture i koliko radnika radi.Poljoprivrednici sami, putem najsavremenijeg softvera koji im je instaliran u telefonu ili na kompjuteru, svakog dana unose podatke o stanju roda, zaštiti, prehrani, prskanju, sredstvima protiv štetočina. Takođe, periodično se rade analize zemljišta i vode i na kraju samog ploda.

"Pa, glavna prednost za mene kao proizvođača i investitora u to je kontrola troškova gde je činjenično stanje da smo ranije bez te elektronske kontrole nismo imali pravi uvid u trošak proizvodnje", kaže Radivoje Stojković, povrtar iz sela Čokot kod Niša.

Zvonko Lazarević povrtar iz sela Odžaci kod Trstenika priča da im to pomaže za dalji plasman robe.

"Na primer ako je u pitanju izvoz, ja izdajem taj nalog sa čime sam tretirao taj proizvod. Ja sam počeo sa hektar ipo svoje zemlje i sada sam evo proširio na deset hektara", navodi Lazarević.

Do sada su, poštujući te mere, 32 proizvođača dobila svetski Global gep standard za čak 12 povrtarskih proizvoda, a dva proizvođača su za paradajz i papriku certifikovani standardom koji garantuje proizvod bez pesticida.

"Pričamo o standardima koje zahtevaju naši strani partneri. Cilj je da povećamo da kažem taj fond robe koji će biti na raspolaganju i dostupan za ponudu na preko 10.000 tona robe", izjavio je Dušan Nikolić iz "Delta agrara".

Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansirao je USAID.

"Radi se o podršci poljoprivrednim proizvođačima iz opština kao što su Trstenik, Kruševac, Lebane, Leskovac. Projekat će se nastaviti u 2021. godini, ali mi ćemo se ovom prilikom orijentisati naročito na najnerazvijenija područija", navodi Zlatko Jovanović iz USAID-a.

Zbog toga će dobro doći širokopojasna mreža kojom će biti obuhvaćeno 600 naselja u najzabačenijim područijima, a čija će izgradnja, prema najavama iz Ministarstva za turizam i telekomunikacije, početi ove godine.

Tako će i poljoprivrednici u najnerazvijenijim mestima moći, zahvaljujući internetu, da se uključe u takve projekte.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4211935/digitalna-poljoprivreda-poslovanje-srbija.html

Srbija se našla na Top 10 listi holandskog Ministarstva poljoprivrede po napretku u deset ključnih tačaka ostvarenom u agrarnom sektoru u 2020. godini, koja je, osim što će ostati upamćena po najgoroj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, donela i neke pozitivne promene. Agro sektor Srbije je odoleo korona oluji, pri čemu su višegodišnji programi saradnje, inovativne inicijative, usmeravanje regulative, regionalna saradnja, razvoj e-trgovine, kao i održivost proizvodnje, ostali su na pravom putu i napredovali. Jedan od najjačih i najkonkurentnijih agrosektora u Srbiji je uzgoj voća konstatuju holandski agri stručnjaci već u prvoj rečenici analize, koja je objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede. “Kriza je imala neto pozitivan efekat na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Dok su srpski poljoprivredni proizvođači povećali prinose za 10,3 posto u 2020. godini, uzgajivači voća i povrća su povećali prodaju za čak 20 procenata, usled promene potrošačkih navika u doba pandemije", navodi se u tekstu. Pored trenda rasta proizvodnje, Holanđani podsećaju da se u Srbi uveliko završava projekat Horti centar Adria zamišljen kao logističko-obrazovni centar, a koji realizuju Balkan Grinhaus i KG Grinhaus BV&KG Sistems. Ovo neće biti samo izložbeni salon najnovijih tehnologija i opreme, već i mesto gde će poljoprivrednici iz Srbije i zemalja u okruženju moći da se upoznaju sa sofisticiranim stakleničkim tehnologijama i upotrebom energetski efikasnih i održivih rešenja u poljoprivredi, napominje se u analizi. Dalje se navodi da Holandija želi da zaključi ugovore o saradnji sa srpskim proizvođačima voća, ali i sa obrazovnim ustanovama u voćatrskom sektoru u Srbiji. Posebno se apostrofira inicijativa Vlade Srbije, odnosno Ministarstva poljoprivrede u okviru CEFTA sporazuma za uvođenje Sistema jedinstvenog fitosanitarnog sertifikata, kao dostignuće u otklanjanju barijeta i u unapređivanju trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda u regionu. Kao četvrti važan uspeh Srbije Holanđani ističu uspostavljanje šest zelenih koridora Zapadnog Balkana, koji su postali operativni već u roku od mesec dana od izbijanja korona virusa. Napominju da je to bila prva zajednička aktivnost carinskih službi CEFTA sporazuma, koja je pokazala da su Srbija i region Zapadnog Balkana brže reagovali na kriznu situaciju od ostatka Evrope. Pored toga, holandski agro stručnjaci ukazuju i na porast elektronske trgovine koji je zabeležen u svim zemljama širom sveta, pa i u Srbiji. Konstatuju brzi zaokret potrošača ka kupovini putem interneta, što je po njima jedna od neočekivano pozitivnih promena u srpskoj agroekonomiji ove godine. “U aprilu 2020. godine, na prvom vrhuncu pandemije u Srbiji, kupovina putem interneta u onlaljn prodavnicama poljoprivrednika zabeležila skok od preko 400 posto za manje od godinu dana", naglašava se u analizi. Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji, nastavlja se dalje, brzo uzima maha. Poljoprivreda je konzervativan sektor i obično treba vremena da se uvedu inovacije u svakodnevnu praksu. Međutim, globalna pandemija naterala je srpske poljoprivrednike da traže nove tehnologije. Ovo su podržali Ministarstvo poljoprivrede i državna poljoprivredna savetodavna služba. Srpski poljoprivrednici se sada nalaze u okruženju u kojem se ekonomija može zaustaviti i restartovati u momentu za šta će najvažniji biti otpornost, novi poslovni modeli i trajno prilagođavanje. Naročita pažnja je u analizi posvećena Berlinskom procesu, kao inicijativi čiji je cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji ekonomija našeg regiona u Evropsku uniju. Ocenjuje se da će ova inicijativa suziti jaz između regiona i EU, da će biti katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU. Srbija je najveći proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na Zapadnom Balkanu. U regionu CEFTA, Srbija obezbeđuje najmanje polovinu regionalne proizvodnje različitih poljoprivrednih proizvoda. Najjači podsektor je proizvodnja voća, ali srpske plantaže takođe učestvuju sa više od jedne polovine u regionalnoj proizvodnji kukuruza, ječma, šećerne repe i soje, primećuju u Holandiji. “Srbija je drugi najveći proizvođač soje u Evropi, odmah posle Italije, sa potencijalom da dostigne lidersku poziciju. U 2019. godini, Srbija je imala udeo od jedne četvrtine u ukupnoj proizvodnji soje u EU. U 2020, ovaj udeo će verovatno biti veći. Procenjujući proizvodnju soje sa nivoa evro-regiona, AP Vojvodina je na prvom mestu među više od 300 evropskih regiona. U tekstu se dodaje da je procenjena ukupna površina useva pod pšenicom u Srbiji 2020. oko 600 hiljada hektara, pet posto više nego prethodne godine, uglavnom zbog visokih cena pšenice tokom 2019/20. Proizvodnja kukuruza za 2020/21 procenjuje se na 8,0 miliona metričkih tona, gotovo 10 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz kukuruza u Srbiji od 3,2 miliona tona u 2019/20. bio je rekordan, samo su neke činjenica navedenih u tekstu holandskog Ministarsva poljorpivrede. Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/svetska-%E2%80%9Cagrosila-hvali-srbiju-i-njene-poljoprivrednike_1193709.html

U pitomom vojvođanskom selu Novo Miloševo, koje se nalazi na pola puta između Kikinde i Novog Bečeja, nalazi se jedinstven muzej u svetu u kome se čuva najstariji traktor u Srbiji star tačno 100 godina. U muzeju „Žeravica“, koji se prostire na oko 3.000 kvadrata što pod krovom, što na otvorenom, nalazi se oko 10.000 eksponata: kolekcija parnih mašina među kojima je i najstarija u regionu, stari automobili, motociklovi, stacionarni motori, kolekcije radio i TV i foto aparata, predmeti koji su nekada koristile stare zanatlije. Istorija i nastanak ovog muzeja neodvojivo je povezana sa porodicom Žeravica, koja je jedna od prvih imala traktor u Srbiji. Ako vam se ovo prezime učinilo poznatim, niste se prevarili u pitanju je porodica legendarnog košarkaša i osnivača moderne svetske košarke Ranka Žeravice.

Traktor stigao u Srbiju 1924.

Kako za Agrobiznis magazin ispričala Ivana Zec, kustos muzeja „Žeravica“ na jednoj staroj fotografiji nastaloj u leto 1939. ostala je zabeležena vršidba žita, traktorom Fordson 10-20HP, proizvedenog 1924. koji je puno lakše, brže i jednostavnije od parne mašine, pokretao vršalicu.

- Ovaj traktor pripadao je porodici Milorada Žeravice. On je bio otac dva dečaka, Ranka i Milivoja. Posvećeni zemlji, poljoprivredi i tehnici porodica Žeravica je 1936. otvorila prvu mašinbravarsku radionicu u selu – počinje priču Ivana Zec.

Nakon Drugog svetskog rata oduzeta im imovina i decenije rada koje su uložili u svoje imanje. Međutim, znanje, volja i želja učinili su da sve to ponovo izgrade. U teškim posleratnim vremenima uspeli su ne samo da održe radionicu, već i da je unaprede. I dok se stariji Miloradov sin Ranko otisnuo u svet košarke, mlađi Milivoj je čitav radni vek posvetio razvoju radionice. 

- Milivoj je konstruisao je i pravio mašine koje su im olakšavale i ubrzavale rad. Prelistavajući stare porodične albume krajem sedamdesetih godina, Milivoj je našao na sliku Fordson traktora sa početka naše priče. Porodica je ovaj traktor davno pre toga zamenila savremenijim, ali vođen nostalgijom i željom da ga ponovo nabavi,  sasvim slučajno, Milivoj je saznao da u okolini Kragujevca postoji  baš takav. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je ugledao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena.  Bili su spremljeni za prodaju u inostranstvo. Tada je došao na ideju da počne da ih otkupljuje i spase od nestajanja sa naših  prostora. Ne znajući, tada je postavio temelje današnjeg muzeja „Žeravica“ – rekla je Ivana Zec.

Dva Čarlsa napravila prvi traktor

U muzeju „Žeravica“ čuva se, dokumentovano najstariji traktor u Srbiji američki Hart-Parr iz 1920. godine.

- Kupljen je kao i svi ostali eksponati na teritoriji Srbije i predstavlja posebnu kulturnu vrednost, na koju smo jako ponosni u muzeju. Iza svake mašine, predmeta ili alata stoji prezime naše porodice kojoj je pripadao i služio za boljitak – kazala je naša sagovornica.

Kao vrstan poznavalac istorije otkriva da istorijat američke kompanije za proizvodnju traktora počinje sa dva Čarlsa.

- Čarls Hart, rođen u Čarls Situju u Ajovi i Čarls Par iz Vajominga sreli su se kao studenti mehanike 1892.  na univerzitetu Medison, u Viskonsinu. Njihovo zajedničko interesovanje za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, je dovelo do projekta izrade pet takvih motora. Oba Čarlsa su diplomirala sa počastima i 1897. godine oformili Hart-Par fabriku za izradu motora u Medisonu. Proizvodnja je bila toliko uspešna, da su tri godine kasnije fabriku preselili u Čarls Siti, u Ajovi. Tokom zime 1901-1902. godine, proizveli su njihov prvi gasni vučni motor, nazvan Broj 1. Hart i Par nisu bili prvi inženjeri koji su napravili ovakav motor, međutim, njihov model i kvalitet izrade su im omogućili to mesto u istoriji. Model traktora 15-30A, koji čuvamo u muzeju je 14-ti sačuvani primerak tog tipa u svetu. U radnom stanju je, kao i većina ostalih eksponata – ispričala je Ivana.

Zanimljivo je da je naziv „traktor” prvi put upotrebljen u novinskoj reklami za Hart-Parr  u junu 1907. ali reč nije bila njihova. Reč „traktor“ prvi je upotrebio 1870. G. H. Edvards u svojoj prijavi za patente, mnogo ranije pre nego što je menadžer prodaje Hart-Para, W. H. Vilijams prisvojio kao svoju.

 Šta sve posetioci mogu da vide?

Zbog pandemije korone posete muzeju „Žeravica“ dozvoljene su u manjim grupama, naravno uz poštovanje svih propisanih mera. Na samom ulazu posetiocima su dostupne jednokratne maske i sredstva za dezinfekciju.

- Prilikom posete našem muzeju posetioci pored tehničkih podataka o samom eksponatu i njegove lične priče, mogu da saznaju dosta toga o kompaniji koja ga je proizvela, uključujući vremenske periode i celokupan proizvodni program. U pitanju su eksponati iz perioda Austro-ugarske, pa istorijski gledano možemo da pričamo o istoriji regiona, ne samo Srbije. Posetioci imaju priliku i da vide mašine u radu, što u mnogome doprinosi njihovom stvarnom doživljaju tog vremena i načina rada. Milivojevu ljubav prema traktorima i tehnologiji nasledio je njegov stariji sin Čedomir, koji je zaslužan za muzej, kakav je danas. Od nasleđenih nekoliko traktora, stvorio je jedinstvene kolekcije, u zemlji, Evropi, ali i svetu – zaključuje kustos muzeja Ivana Zec.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Kupovna moć stanovništva u Srbiji prošle godine je bila za polovinu ispod proseka Evropske unije. Preciznije, stvarna individualna potrošnja domaćinstava u našoj zemlji, kojom se meri materijalno blagostanje, iznosila je 49 odsto od evropskog proseka.
Ovo pokazuju podaci evropske statističke službe "Evrostat", koji se odnose na lanjsku potrošnju po stanovniku. Gotovo ista situacija, za jedan procenat manja vrednost, kod nas je zabeležena i u 2017. i 2018. godini.

Među članicama EU najniži nivo stvarne potrošnje lane su, kao i prethodnih godina, imale Bugarska, Hrvatska i Mađarska, između 57 i 67 odsto od evropskog proseka. Najveću kupovnu moć imaju građani Luksemburga, Nemačke i Austrije, od 18 do 35 procenata iznad proseka EU.

Kada su u pitanju rashodi domaćinstava, podaci "Evrostata" za prošlu godinu pokazuju, da porodice u Srbiji najviše troše na hranu i bezalkoholna pića, 23,6 odsto, dok u EU gotovo upola manje odlazi za ovu kategoriju, svega 13 procenata od kućnog budžeta. Oni najviše izdvajaju za stanovanje i račune, 23,5 odsto, a za naše građane je ova stavka na drugom mestu, sa udelom od 20,1 procenat u ukupnim ličnim troškovima. Na začelju srpskih izdataka su restorani i hoteli koji učestvuju sa 3,2 procenta, dok je ova kategorija na četvrtom mestu u potrošnji Evropljana sa 8,7 odsto. Slični podaci zabeleženi su i prethodnih godina.Žarko Malinović, iz Privredne komore Srbije, ističe da "Evrostatov" model u kome izvlače prosek za EU predstavlja mešanje "jabuka i krušaka", jer su razlike među članicama velike, ali da su podaci koji se odnose na pojedinačne zemlje korisni. Kada je u pitanju struktura potrošnje srpskih domaćinstava u odnosu na evropska, on naglašava da na to utiču brojni faktori, u koje spadaju i potrošačke navike i kulturološke razlike.

- Zna se kakve su naše prosečne plate i činjenica je da imamo nisku platežnu moć, ali kada su u pitanju troškovi za hranu, oni su kod nas dominantni, jer se mi uglavnom hranimo kod kuće - navodi Malinović. - Zato su naši rashodi za restorane manji, dok je na Zapadu situacija drugačija, oni više obroka konzumiraju van svojih domova. Kod njih je hrana u ugostiteljskim objektima neuporedivo skuplja.

Na Zapadu je kod radno aktivnog stanovništva trend, kako navodi, da iznajmljuju stanove. Naši građani, kada su u mogućnosti, odlučuju se na dugoročno zaduživanje i kupovinu nekretnina, koje su ovde znatno jeftinije nego kod njih.- U Srbiji postoje i razlike među generacijama, starije su lakše sticale stanove , dok su mlađe prinuđene da uzimaju kredit i onda imaju veća izdvajanja za tu kategoriju, a onda sve to ulazi u prosek - precizira Malinović.

Među zemljama EU, Rumuni najviše troše za hranu i bezalkoholna pića, čak 26 odsto, Hrvatska i Bugarska za osam procenata manje, a najmanje Irska, svega 8,6 odsto. U regionu, građani Bosne i Hercegovine najveći deo kućnog budžeta izdvajaju za ovu stavku, 28,8 procenata, a Crna Gora 24,5 odsto.

Domaćinstva u Srbiji najmanje troše za obrazovanje, 1,2 procenta, a takva je situacija i u EU, gde ova kategorija čini tek 0,9 odsto ukupnih troškova.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/947392/srpski-standard-pola-proseka-evrostat-kupovnoj-moci-rashodima-domacinstava-svim-zemljama-starog-kontinenta

Kozarstvo u Srbiji dobija sve više na značaju a broj farmi se iz godine u godinu povećava. Međutim, tržište još nije ni blizu zasićenosti a to potvrđuje i činjenica da naši domaćini sve raspoložive količine mleka i proizvoda od kozijeg mleka prodaju kroz male radnje u Beogradu.
Dobra farma se nalazi na teritoriji Bele Crkve, blizu sela Dobričevo, gde je smeštena savremena farma koza koju su osnvali ljudi iz IT sektora. Mada je njima svojstveno da se više okreću borovnici ovaj primer je dokazao da se može i u stočarstvu raditi uspešno i ako niste imali prethodnog znanja.
Naš domaćin je vlasnik farme Goran Veljović, koji sa svojim partnerima i saradnicima razvija farmu još od 2015. godine kada su kupili imanje tadašnje zadruge. Počeli su sa 7,5 hektara osnovne zemlje koja je oko same farme, a danas imaju 72 hektara u zakup ili vlasništvu. Proizvode lucerku i žitarice za
potrebe ishrane koza a plan im je da kompletnu proizvodnju hrane za koze imaju na samoj farmi jer nisu zadovoljni kako to rade fabrike stočne hrane. Naši domaćini su kod čak 4 proizvođača utvrdili da nema poštovanja receptura i standarda za stočnu hranu te imaju česte oscilacije u proizvodnji mleka. Koze za dve nedelje nakon ishrane lošijim smešama smanje mlečnost koju je kasnije nemoguće povratiti. Farmu čini proizvodni i prerađivački deo. U oba dela rukovode dame. Biljana Nikolić je dipl. inž. stočarstva i brine o primarnoj proizvodnji. Nju koze očigledno dobro poznaju i čim se pojavi u farmi zna kakva je situacija u stadu.

“Za ishranu koza važni su kako proteini tako i vlakna. Ja kada uđem u farmu odmah osetim kakva je energija stada i šta im nedostaje. Nažalost, situacija je takva da mi nemamo poverenja u dobavljače stočne hrane jer nemamo konstantu u kvalitetu. S druge strane trudimo se da donosimo što više iskustva i znanja sa drugih farmi. Tako smo u Kanadi tokom boravka došli do informacije da je nabolji uspeh u proizvodnji postignut kada se jarići puštaju da dođe samo prva 24 časa a potom se hrane odvojeno od majke i to hladnim odnosno negrejanim mlekom. Na ovaj način nemate pojavu da vam se jarići prejedaju i rano počinjete da im dajete suvu hranu. Nakon 35 dana mi prekidamo ishranu mlekom i oni jedu isključivo kabastu i suvu hranu”. Od kada je primenjena kanadska
formula proizvodnje podmlatka gubici su manji od 1% a jarići su mirniji i privrženiji ljudima. Naravno i kasniji rezultati su odlični.
Farma ima 400 koza a u planu je 600. Prosečna mlečnost je 3 litra, jer je takva trenutno potreba za sirovinama u mlekari imajući u vidu aktuelnu tržišnu situaciju. Prethodne godine išla je do 4 litra. Kada je u pitanju ishrana izvor proteina su sojina i suncokretova sačma, ječam i triticale, a enegriju daje ishrana vlaknima kojih ima u senu.
Senaža je iz sopstvene proizvodnje dok se sačma nabavlja na tržištu. Farma ima i sopstveni bunar, a voda se dodatno prečišćava kroz posebne uređaje koji
je prilagođavaju kozama. Kada je u pitanju prerada, Goran Veljović nam kaže da bi uspeh bio i veći a proizvodi jeftiniji kada se ambalaža ne bi uvozila jer je ona trenutno uceni zastupljena sa 27% što je značajna stavka: „Kada bi takvu proizvodnju imali u Srbiji mi bi mogli da budemo značajno konkurentniji, a cena
koštanja ambalaže bi bila ispod 10% što je prihvatljivo. S druge strane uposlili bi dodatnu radnu snagu i neko bi zarađivao na proizvodnji ambalaže za
koju ne treba više uložiti od 350.000 evra“.
Koziji proizvodi od čistog kozijeg mleka
Tehnolog Maja Novaković kaže da proizvodnja i prerada kozijeg mleka nije ništa ni teža ni lakša od onog od krava. Trenutno u mlekari se proizvde godišnje 14000 litara surutke, 10000 litara jogurta i 6000 litara kefira, koji se proizvodi od sredine godine i ima tendenciju rasta: „Proizvodimo dve vrste sira, a to su tvrdi sir u tipu holandskog tvrdog i meki stari sir poput feta sira. “
Premija za kozije mleko je 7 dinara, a procenjuje se da bi okvirno cena na tržitu trebalo da bude u otkupu oko 55 dinara. Problem kozarima predstavlja
i deklasiranje proizvoda jer se sve što sadrži više od 51% kozijeg mleka može podvesti pod koziji proizvod: „To nije fer prema proizvođačima poput naše jer mi naše proizvode dobijamo isključivo od kozijeg mleka tako da su oni vredniji i naravno skuplji u proizvodnji“.
Takođe, problem kozarstva Srbije je i to što se ne prepoznaje veštačko osemenjavanje tako da dobijena grla na ovaj način nemaju svoje rodovnike i pedigre, a samim tim ni subvencije kao ni njihovi potomci.Sa druge strane uvoz jednog jarca recimo iz Kanade bi bio izuzetno skup. U slučaju da može da se koristi seme koje bi bilo uvezeno to bi bilo mnogo lakše i jeftinije a sa druge strane bi bila osvežena krv naših farmi koza gde ima pojave „zamora“ genetskog materijala, jer se ipak radi o ograničenoj populaciji koja nije tako velika.
Kanadsko iskustvo unapredilo proizvodnju
Zahvaljujući kontaktu sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi ova farma je poslala predstavnike u Kanadu i imala prilike da sarađuje sa kanadskim stručnjakom našeg porekla koji je spreman da pomogne u nabavci genetskog materijala i prenosu znanja na naše farmere. U narednom periodu potrebno je da država to omogući sa njene strane, a sporazum o saradnji u oblasti stočarstva između Kanade i Srbije je odavno potpisan.
„Srbija je svojevremeno mogla da bude među prvih pet zemalja koje su mogle da imaju gensku tehnologiju i to da je kupi od Kanade, odbila je da to učini, a samo 5 godina kasnije kupila je tehnologiju kao poslednja zemlja na svetu“ ističu nam sagovornici...
Šta ova tehnologija omogućava to je rano ispitivanje kako mladih životinja dok su još u utrobi majke tako i u prvih nekoliko nedelja po porođaju. Podaci
dobijeni na ovaj način omogućavaju nam da brzo i precizno radimo selekciju i samim tim unapredimo rasni sastav ne samo koza već i svih drugih životinja.
Kako saznajemo postoji procena da čak 30% naših životinja ima gene koji ne odgovaraju onome što piše u papirima. Dakle, bilo je i zloupotreba i manipulacija koje ne samo da nisu sankcionisane već nisu ni iskorenjene.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Privrednoj komori Vojvodine održana je onlajn konferencija „Vinarstvo i vinogradarstvo kao privredni potencijal u Srbiji”. Nacionalna strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva, mogućnost osnivanja instituta za vinogradarstvo i aktuelni podsticaji države samo su neke od tema o kojima se razgovaralo.U ime organizatora konferencije, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine Mladen Petković istako je da će PKV biti partner u procesu razvoja i sprovođenja te strategije.

Pozdravljajući učesnike, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da je Komora mesto okupljanja privrednika i da će i dalje pomagati razvoj i promociju vojvođanskih vinara.

Govoreći o Strategiji o vinarstvu i vinogradarstvu – dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila prošle sedmice, Dragan Krgović iz Vinarije „Krgović”, koji je i sam dao doprinos u njenom kreiranju, istakao je da je taj dokumenat važan jer se donosi prvi put, a vinarstvo je prepoznato kao strateška grana.

Predesednik Saveza vinara i vinogradara Srbije Marko Malićanin istako je da je usvojena strategija obradovala sve one koji pripadaju toj branši jer je godina na izmaku teška, a kako je istakao, čeka nas i težak oporavak. Upravo Strategija je definisala i set mera – Pravilnik o podsticajima koji su već u primeni i značajno su olakšali vinogradarima čitavu godinu. Posebni ciljevi u Startegiji određeni su prema razvoju proizvoda koji se odnose na identitet. Utvrđeni je potreba i za prilagođavanjem obrazovnog kao i naučnog segmenta prema usmerenom proučavanju te grane.

Aleksandar Vinčić iz Vinarije „Vista Hil” istakao je da su se u stvari vinari skupili oko zajedničke ideje i iz toga je i nastalo Udrženje „Srem – Fruška gora” te se preko pojedinaca i udruženja ideje zaokružuju u Savezu i realizuju u zakonskim okvirima.

Učesnici konferencije govorili su i o aktuelnim podsticajima, kao i novim tržištima i mogućnostima za plasiranje proizvoda na tržišta koja nisu dovoljno eksploatisana.

Predsednik Udruženja „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić govorio je o značaju izvoza domaćih vina na tržište Kine, udruživanju i pronalaženju partnera na tamošnjim tržištima.

Konferenciju održanu u Privrednoj komori Vojvodine pratila je i publika preko platforme expoonline.rs, koja je aktivna i realizuje programe tokom onlajn Međunarodnog sajma poljoprivrede.Posle prepoznavanja značaja razvoja vinarstva, postavlja se pitanje da li je sazrelo vreme da otvaranje instituta za vinarstvo i vinogradarstvo.

Prof. dr Dragoslav Ivanišević istakao je da je ovo vreme, dugoročno gledano, pozitvog trenda za srpsko vinarstvo. Formiranjem Strategije, ističe Ivanišević, krenulo se od polaznih činjenica, a svakako je, kako kaže, potrebno prilagoditi obrazovni sistem toj oblasti.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/vinarstvo-zrelo-da-bude-strateska-grana-18-12-2020

Pandemija koronavirusa nije u značajnijoj meri uticala na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, pre svega kad je reč o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima kojih je u prvih devet meseci ove godine izvezeno u vrednosti od 2,65 milijardi evra. To je čak za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine čime je srpska poljoprivreda pokazala da ne može da je zaustavi čak ni pandemija, niti posledična svetska ekonomska kriza.
U istom periodu je uvezeno proizvoda u vrednosti od 1,47 milijardi evra, što je takođe 10 odsto više nego u prvih devet meseci prošle godine. Ali, u Ministarstvu poljoprivrede Branislava Nedimovića ističu za „Vesti“ da je zahvaljujući ovakvom odnosu izvoza i uvoza, u prva tri kvartala ove godine, Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,17 milijardi evra.

Izvozni asortiman je tokom ove godine u najvećoj meri ostao nepromenjen, odnosno najviše su se izvozili merkantilni kukuruz, smrznute maline, duvan, cigarete, sveže jabuke, pšenica i soja. Vukosav Saković, iz Udruženja Žita Srbije, kaže da je naša zemlja za dva meseca (oktobar i novembar), izvezla više od 950.000 tona kukuruza od ovogodišnje žetve, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima. Pokazalo se i da je kukuruz naš izvozni adut.– Ova godina bila je izuzetno rodna, a zbog smanjenja prinosa u Rumuniji i Ukrajini veće je interesovanje za srpskim kukuruzom – kaže naš sagovornik.

Naime, prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Pri tom, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo je odličan rod. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord – kaže Saković.

Osim u zemlje EU i regiona, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da naša zemlja pojačava izvoz na druga tržišta, a pre svega u Rusiju.
– Tako je izvoz u Rusiju prošle godine dostigao dvostruko veću vrednost u odnosu na onaj iz 2012, pri čemu je vrednost suficita u razmeni sa Rusijom takođe duplirana. Izvoz u Tursku varira u određenom iznosu, ali dugoročno posmatrano, uočava se trend rasta, naročito zahvaljujući povećanim kvotama pre svega goveđeg mesa. I Kina je tržište na koje se izvozi sve više, pa je lane izvoz bio čak pet puta veći od prosečne vrednosti izvoza u proteklih pet godina – ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Otvara se i mogućnost izvoza pšenice u Egipat, koji je najveći svetski kupac ove robe, kao i za govedinu, suncokret, kukuruz i druge poljoprivredne proizvode u tu zemlju.Sprema se i potpis memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Libana sa ciljem unapređenja trgovinske razmene, a pre svega u pogledu plasmana junećeg i svinjskog mesa i mesnih prerađevina, kao i maline i borovnice na tržište te zemlje. Osim toga, kada je reč o izvozu smrznute maline i borovnice, Japan je pokazao interesovanje za saradnju, što otvara značajnu mogućnost plasmana jednog od najznačajnijih srpskih izvoznih proizvoda na ovo tržište.Bez obzira na pandemiju tokom većeg dela godine, i ograničenja koja ta situacija uslovljava, Srbija je u prva tri kvartala ostvarila veći izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine.

S obzirom na to da je prethodne godine ostvarena rekordna vrednost izvoza u protekloj deceniji od 3,2 milijarde evra, realno je očekivati da će izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do 1. januara dostići nivo od 3,5 milijardi evra ukoliko se zadrži postojeći trend, očekuju u Ministarstvu poljoprivredeMilan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela, kaže da je izuzetno važan izvoz u Rusiju, iako Srbija poljoprivrenih proizvoda plasira u zemlje EU.

– Izvoz u Rusiju je odličan, a najviše izvozimo jabuke. Dobro je da, pored zemalja EU i Cefte, imamo dobar izvoz u Rusiju. To tržište je vrlo zahtevno i probirljivo i kvalitet je jedino što ga može osvojiti – navodi Prostran.

Pri tom, nakon ratifikacije Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije okupljenim oko Rusije, srpskim proizvodima biće dostupno tržište od preko 180 miliona potrošača. Odnosno, uspostaviće se dodatni jedinstveni preferencijalni pristup tržištima Jermenije i Kirgistana, sa kojima Srbija nema bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, a koji su već potpisani sa ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije – Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom.Praksa je pokazala da su srpski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi našli svoje mesto na svetskom tržištu hrane, ali kako ističu u Ministarstvu poljoprivrede, potrebno je dodatno raditi na promociji, zaštiti geografskih oznaka i unapređenju prepoznatljivosti proizvoda. Kako bi se zadovoljile sve strože preferencije evropskih potrošača, neophodna je dodatna specijalizacija proizvoda i profilisanje asortimana, što bi moglo da bude šansa upravo za male proizvođače.

Država pomaže poljoprivrednike, a u Ministarstvu ističu da će pored nacionalnih mera domaćim poljoprivrednicima i u narednom periodu biti na raspolaganju IPARD mere, čime se nastavlja primena proširenog programa. Na taj način, kažu u Ministarstvu, naši poljoprivrednici se već postepeno prilagođavaju zahtevima i procedurama EU politike, što će im omogućiti lakše apliciranje i ispunjavanje uslova nakon pristupa Srbije EU.

Izvor:https://www.vesti-online.com/srpske-njive-hrane-svet/

Država je za sledeću godinu propisala nešto preciznija i pravednija pravila za uvoz vina iz Evropske unije. Na taj potez se odlučila posle upozorenja udruženja uvoznika da je došlo do izrazite neravnoteže na tržištu jer su dva velika trgovca nabavila iz Evropske unije ogromne količine vina.

Oni su praktično sami uvezli 75 odsto celokupne količine od 2,5 miliona litara koja u Srbiju može da se uveze iz EU bez carine. Tako su ostali učesnici na tržištu morali da plaćaju uvozne namete od 30 odsto, pa tako i podignu cenu vina za trećinu u maloprodaji.

Prema odluci Vlade Srbije objavljenoj ovih dana u „Službenom glasniku”, kvota za uvoz vina po preferencijalnoj stopi će i u 2021. ostati ista. Novina je da svaki pojedinačni trgovac neće moći da povuče više od 15 odsto ukupne količine koja se ne carini. Time se pretenzije najvećih, koji su izazvali poremećaj na tržištu, stavljene pod kontrolu.

Država je precizirala da se godišnja kvota raspodeljuje na jednake kvartalne od po 625.000 litara vina. Neiskorišćena količina u kvartalu dodavaće se dozvoljenoj količini za uvoz u narednom tromesečnom periodu.

– Maksimalna količina koju može da uveze jedan privredni subjekt u okviru svakog od prva tri kvartala iznosi 15 procenata od kvartalne kvote, odnosno 93.750 litara. Ukoliko nije u prethodnom periodu uvezao tih 15 procenata, nedostajuća količina se dodaje dozvoljenoj u narednom kvartalu – ističe se u odluci koju je objavila agencija Tanjug.

Podsetimo, Sektor trgovine pri Uniji poslodavaca Srbije tražio je nedavno upravo to da država uvede kvote koliko svaki trgovac može da uveze vina bez carine iz EU. Otkrili su da je uvoz vina do pre nekoliko meseci bio prihvatljiv za sve dok jedna trgovina, za samo nekoliko dana, nije uvezla 140 šlepera vina bez carine, dok je drugi trgovac kupio jeftina vina iz Rumunije i pretvorio ih u medicinski alkohol.

Kako je „Politika” objavila, nezvanično se pominjalo i da bi trgovac koji je nabavio najveću količinu mogao vino dalje da reeksportuje iz centra u Srbiji. Reč je o uvozu vina koja se nabavljaju za trgovinske sisteme i markete, a koja su plaćena po ceni od 80 centi do dva, tri evra u Italiji, Francuskoj, Španiji...

Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, kaže da svrha ovog udruženja nije da štiti bilo čije interese, sem svojih članova, ali da je spremno da sarađuje sa svima i ukazuje na probleme na tržištu. On je i ranije upozoravao da se do sada nikada nije dogodilo da se u Srbiju uveze celokupna kvota od 2,5 miliona litara do polovine godine, a ponajmanje da neko otkupi 75 odsto dozvoljene uvozne količine iz EU koja se ne carini i tako ugrozi domaće distributere.

Kako kaže, odluka koju je donela vlada jeste pravednija, ali će biti potrebno još malo vremena da se sve usaglasi.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468203/Pretenzije-uvoznika-vina-stavljene-pod-kontrolu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31