Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Dokle smo stigli na tom putu? Neki domaći projekti daju dosta povoda za optimizam…Kada smo bili osnovci, učili su nas da je Vojvodina žitnica Evrope. Tada su naši poljoprivredni instituti vladali genetikom i novim sortama, kanal Dunav‑Tisa‑Dunav funkcionisao u punom kapacitetu, a moji baba i deda iz Kovilja prenosili bostan vozom u Zagreb i tamo ga prodavali. Imao sam priliku da iz prve ruke vidim kako senzor za lubenice radi (mada to tada nisam shvatao) – trčkao sam za dedom po bostanu, dok je on bricom obeležavao lubenice: jedna crta, dve crte, tri… Jedan pogled, prirodna inteligencija i skoro nepogrešivo je znao kada lubenicu treba ubrati da bude crvena, slatka, da onako sočno puca kada je otvarate. Od tada je prošlo mnogo godina, deda „već dugo ore nebeske njive“ (kako bi to naš slavni sugrađanin rekao) i posmatra sve brži i neumitniji dolazak veštačke inteligencije na njive…Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Da bi odgovorila tom izazovu, neophodna je transformacija tradicionalne u „pametnu poljoprivredu“. Procenjuje se da će tržište te pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope.„Pametna poljoprivreda“ pretpostavlja upotrebu različitih uređaja i senzora (Internet of Things – IoT) koji kontinuirano prate parametre od značaja za proizvodnju, u kombinaciji s naprednim algoritmima, odnosno veštačkom inteligencijom, koji omogućavaju preciziranje vremena za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera u cilju povećanja prinosa i kvaliteta useva. Na taj način dobijaju se odgovori na pitanja o potrebama useva za vodom, ispunjenju uslova za pojavu bolesti i štetočina, potrebama za odgovarajućim đubrivima, optimalnim količinama hrane za životinje, optimalnim uslovima proizvodnje u zaštićenim objektima i slično.Upotreba precizne mehanizacije (precizna setva, primena varijabilnih doza đubrenja, precizna i varijabilna primena pesticida…), satelitskih snimaka koji pružaju informaciju o stanju useva kroz različite indekse (NDVI, NDWI…), meteostanica i različitih senzora samo su neke od niza mogućnosti koje nove tehnologije pružaju. Optimizovanje inputa na osnovu trenutnog stanja definisanog merenjem dovodi ne samo do povećanja prinosa i kvaliteta proizvoda nego i do očuvanja zemljišta i vode kao prirodnih resursa, kao i manjeg zagađenja životne sredine.Nisam siguran kako bi moj deda komentarisao sve ove novotarije, ali moj komentar jeste da ako smo nekada bili žitnica Evrope, sada smo na putu da budemo digitalna žitnica Evrope i sveta.Koliko juče, stigla je vest da su kolege iz Biosense instituta osvojili treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi „Izazov za useve“. Ne tako davno, isti institut pokrenuo je prvu digitalnu farmu u Krivaji, nedaleko od Bačke Topole, gde na delu možete videti niz novih digitalnih tehnologija koje za cilj imaju unapređenje poljoprivredne proizvodnje.U okviru H2020 CHAT/DIATOMIC, na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju. Cargill, globalni proizvođač hrane, objavio je da kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje, a nekoliko velikih svetskih živinarskih farmi u kontaktu je s kolegama s projekta, u cilju ostvarivanja saradnje u ovom domenu.Kompanija Inosense iz Novog Sada aktivno radi na nekoliko projekata iz oblasti pametne poljoprivede u okviru H2020 programa. U okviru H2020 Gates (www.gates‑game.eu) projekta u toku je kreiranje niza alata koji treba da omoguće edukaciju mladih poljoprivrednika na temu digitalne poljoprivrede na interesantan i efikasan način.U saradnji s Plantažama „13. jul“ i Podgoričkim univerzitetom UDG, pre dve godine realizovana je jedna od prvih instalacija agroNET‑a, platforme za digitalnu poljoprivredu dizajnirane i implementirane u Novom Sadu. Prošle godine sistem je proširen uređajima za praćenje vlažnosti zemljišta i opmitizaciju navodnjavanja, a prešlo se i na korišćenje LoRa komunikacije. Ove godine, u toku je proširenje rešenja postavljanjem klopki za insekte i meteostanicama, čime će se omogućiti prognoza bolesti i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilju njihovog sprečavanja. Ceo sistem biće repliciran u više vinograda i voćnjaka u Crnoj Gori.U decembru prošle godine završio se H2020 TagItSmart projekat (trajao je tri godine, koordinator novosadska kompanija DunavNET) koji je imao za cilj da proces digitalizacije u domenu hrane proširi s njiva sve do trpeze. Univerexport je pratio isporuku paketa mesa sa farme u Bačkoj Palanci do prodavnica u Novom Sadu, gde su kupci skeniranjem tagova zakačenih na svaki paket mesa mogli da dobiju informacije o poreklu mesa, uslovima transporta, a u određenim situacijama i popust, čime je realizovan pilot‑projekat dinamičke promene cene hrane spram konteksta u kom se prodaja obavlja.Tagovi su bili opremljeni „magičnim“ mastilom sposobnim da izmeri čime je omogućeno praćenje hladnog lanca isporuke na nivou pojedinačnih artikala. U „Plantažama“ je iskorišćeno „magično“ mastilo koje reaguje na svetlost, kako bi se sprečilo falsifikovanje popularnih vrsta vina, kupcima omogućio pristup brojnim informacijama o poreklu vina, a prodavcima i Plantažama uvid u prodaju i konzumaciju. Osim mesa i vina, u pilotima su se našli i med, sladoled, pivo, kao i industrijske mašine.U septembru počinje H2020 Demeter, četvorogodišnji projekat koji je okupio više od 60 partnera iz cele Evrope (tri iz Srbije), sa ciljem da realizuje niz pilot‑projekata kroz koje će se verifikovati i validirati različite tehnologije i pristupi koji čine digitalnu poljoprivredu. Iz Novog Sada će se upravljati instalacijama u nekoliko zemalja, što će nam omogućiti da, u saradnji s brojnim partnerima, osvojimo nova tržišta i nastavimo usavršavanje domaćih rešenja.Da se ne radi samo o pilotima, govore i brojne aktivnosti domaćih poljoprivrednika. Velika poljoprivredna preduzeća idu ka integraciji brojnih izvora podataka (traktori, mašinerija, meteostanice, silosi, razni senzori, ERP itd.) kako bi u svakom trenutku mogli da imaju ne samo sveobuhvatan pogled na trenutne aktivnosti nego i da bi na osnovu bogatog skupa podataka mogli da predvide trendove i usklade planove i zadatke u skladu s tim. Fruškogorski vinari uključili su se u H2020 Demeter projekat kako bi napravili još bolja vina, a vojvođanske živinarske farme da bi omoguće optimalne uslove za uzgoj pilića. U korak ih prate brojne domaće farme goveda koje kroz podešavanje raznih parametara (temperatura vazduha i vode, sastav hrane, aktivnost goveda…) teže povećanju produkcije mleka i efikasnijoj proizvodnji.

Senzora za lubenice, koliko znam, još uvek nema, tako da deda tu i dalje vodi. Međutim, digitalizacija je tu, a s njom će i onaj stari vic o ribizli i paradajzu postati realnost…

Izvor:https://pcpress.rs/digitalizacija-poljoprivrede-u-nasem-ataru/

Srbija istovremeno sa unapređenjem primarne proizvodnje hrane povećava njenu bezbednost, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević.

On je, povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji je obeležilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj, rekao da je Srbija krajem prošle godine izmenila Zakon o bezbednosti hrane, što je krupan korak ka integraciji sa EU jer je prihvaćena njena regulativa.

- Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane unapređen je ceo sistem, a iz njega izmeštena regulativa o genetski modifikovanim organizmima, što će biti uređeno posebnim zakonom - rekao je Radošević.

Dodao je da se zakonom povećava odgovornost svih učesnika u lancu proizvodnje i prometa hrane, a jasnije je definisana nadležnost Nacionalne referentne laboratorije.

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka omogućila je, prema njegovim rečima, da se prati kvalitet i obezbedi fer cena za proizvođače. Istakao je da je taj Zakon omogućio i da se donese niz pravilnika kojima se reguliše neophodna higijena i način deklarisanja robe.

Zamenica direktora USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević rekla je da o bezbednosti hrane, osim države treba da brinu i stručnjaci.

- Za unapređenje bezbednosti hrane pored stručnosti inspektori moraju da imaju kapacitet pa me raduje da je dozvoljeno zapošljavanje još inspektora - rekla je Stanojević.

Direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac kazao je da je "imperativ ne samo proizvodnja nego i bezbednost hrane".

On je najavio da će biti proširena akreditacija Laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka na ispitivanje pesticida, teških metala i veterinarskih lekova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2532016/u-srbiji-povecan-nivo-bezbednosti-hrane-laboratorija-za-ispitivanje-kvaliteta-mleka-vrsice

Nakon gotovo 65 godina, u prvom redu zahvaljujući dobrim političkim odnosima Srbije i Rumunije, juče je potpisan sporazum između dve zemlje koji će omogućiti značajno bolju kontrolu i upravljanje nad svim pograničnim vodotokovima.

Izostanak ovog sporazuma je u prošlosti, usled neuređenih odnosa, izazivao velike štete tokom plavljenja reka, kako ekonomske, tako i infrastrukturne na velikim površinama, među kojima je svakako i pogranično mesto Jaša Tomić koje je u potpunosti bilo devastirano.

Sporazum o saradnji Srbije i Rumunije u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama u Bukureštu su potpisali ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i rumunski ministar voda i šuma Joan Denes.

Cilj Sporazuma je saradnja u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama radi sporazumnog rešavanja svih pitanja (aspekata) za koja imaju interes obe ili jedna od Strana, kao i stvaranje organizacionih, institucionalnih i ekonomskih uslova za saradnju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/bolja-kontrola-i-upravljanje-vodotokovima-zahvaljujuci-saradnji-srbije-i-rumunije/?script=lat

Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.

"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto."To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.

Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više."Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.

A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.

"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."

Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije."I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?

"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."

"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."

Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje."Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo.Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.

"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."

Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.

"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.Na poslovnom forumu "Švedska u Srbiji - Investicije i saradnja za budućnost " u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, pored poljoprivrede švedske firme su se sa zainteresovanim srpskim kolegama bavile budućnošću trgovine (Oriflame) i održive proizvodnje (IKEA), amblaže (Tetrapak), bezbednošću imovine ali i podataka (Securitas), kao i kako time ćemo preko mreže 5G komunicirati koliko sutra (Ericsson).

Izvor:http://mondo.rs/a1191614/Info/Ekonomija/Sta-ceka-poljoprivrendike-u-EU-Saveti-iz-Svedske.html

Protekle nedelje održana je promocija i dodela nagrada najboljim Etno brendovima u Srbiji u restoranu na Terazijama. Nagrada "Etnobrend 2018" otišla je u ruke proizvođača vina, rakija, kobasica, sireva i ukusnih poslastica.
Šesnaest najboljih i mnogo dobrih domaćih brendova deo su priče "Najbolji etno brendovi" koje su zajedničkim snagama realizovali portal Privredni.rs i Zadružni savez Srbije. Na osnovu autentičnosti i visokog kvaliteta proizvoda, tržišnog uspeha, robnog i korporativnog dobrog imidža odabrani su samo najbolji.

Dobitnici nagrade "Etnobrend 2018" su: Timomed iz Knjaževca, najbolji korporativni brend u grupi pčelarstvo i prerada meda; prečeni sir sa slaninom i pršutom, Poljoprivrednog gazdinstva Miletić Laćisled najbolji je robni brend u grupi najbolje inovacije; brend kozari, Kompanija Beocapra DOO – Kukujevci, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; dimljeni kačkavalj "Krcino zlato" - Poljoljoprivredno gazdinstvo Krcić-Zlot, najbolji je robni brend u grupi mleko i mlečni proizvodi; Boemska potkovica – Degustacioni centar Boemska potkovica, Pirot, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; Petrovska klobasa – Gazdinstvo Karolj Horvat, Bački Petrovac, najbolji je robni brend u grupi meso i proizvodi od mesa; heljdino brašno – Agro Zlatar, Nova Varoš, najbolji je robni brend u grupi žitarice i proizvodi od žitarica; Kotorska krempita – Morsala, Beograd, najbolji je robni brend u grupi kolači i torte; Stara rakija, Beograd, najbolji je robni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Floriva, Ivanjica najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Vinica Petrović, Velika Hoča, najbolji je korporativni brend u grupi rakije, vino i ostala alkoholna pića; Stari hrast restoran, Beograd, najbolji je korporativni brend u grupi ugostiteljstvo; Žigon vilamet namazi – Žogon DOO, Stari Banovci, najbolji je robni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Euro duo kalem, Lazarevac kod Kruševca, najbolji je korporativni brend u grupi proizvodnja sadnica i voća; ZZ Profi agrar, Slatina kod Šapca, najbolji je korporativni brend u grupi prerada voća i povrća; ZZ Zubin Potok, odnosno Organski voćni sokovi i namazi Fruit, najbolji su robni brend u grupi organska proizvodnja.

Projekat je urađen u saradnji sa sa Zadružnim savezom Srbije koji u poslednje dve godine vodi veoma aktivnu kampanju oživljavanja zadrugarstva i udruživanja malih proizvođača kako bi zajedno lakše plasirali svoje proizvode i ostvarili svoje interese.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza istakao je da nagradu "Etnobrend godine" treba posmatrati sa više aspekata, od kojih su najznačajniji uspostavljanje novih kontakata, razmena iskustava u proizvodnji i plasmanu tradicionalnih domaćih proizvoda. On je izrazio uverenje da će na bazi razmene iskustava proizvođača na ovoj manifestaciji i izložbi, nastati novi vidovi saradnje i da će sve to uticati na povećanje proizvodnje i izvoza.

Dobitnici su se prilikom uručenja nagrada složili da malim proizvođačima u Srbiji dosta znači dosadašnja podrška države u cilju razvitka njihovog biznisa, ali da ona može biti i veća. Takođe, saglasni su u tome da bi trebalo malo više promovisati vrednost domaćeg proizvoda, koji je neretko u senci strane robe. A upravo je to i jedan od ciljeva "Najboljih etno brendova Srbije".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2524580/proglaseni-najbolji-etnobrendovi-srbije-nagradjeni-proizvodjaci-vina-rakija-kobasica-sireva-i-poslastica

Svi koji koriste pesticide za zaštitu bilja moraće da prođu obuke i dobiju sertifikat za kupovinu i korišćenje pesticida.Taj dokument će se izrađivati u kovnici novca, a ministar poljoprivrede će lično odobravati dodelu sertifikata.

U Upravi za zaštitu bilja za "Politiku" kažu da će svi proizvođači biti upućeni na obuku, a budući da u Srbiji postoji veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava, ovo će biti proces koji zahteva vreme.

Iako su izmene zakona koji regulišu ovu oblast usvojene u martu ove godine, primena je odložena za 1. januar 2022. godine.Ističu da je to veoma složen posao jer moraju da budu obuhvaćeni svi koji dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja.

Na ovim obukama, koje će biti potpuno prilagođene poljoprivrednicima, oni će dobiti informacije kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova i ljudi.

Obuka će se plaćati, a cena će biti određena zakonom o taksama.

Svi koji ne budu imali sertifikate neće moći da kupuju preparate za zaštitu bilja u poljoprivrednim apotekama, piše list.

Izvor:http://mondo.rs/a1190829/Info/Drustvo/Pesticidi-u-Srbiji-nova-pravila.html

Svetski prvaci u ispijanju piva su Kinezi - logično s obzirom na broj stanovnika te zemlje. Međutim, najviše piva po glavi stanovnika i dalje se pije u evropskim zemljama.

Najnovija istraživanja pokazuju da Česi i uporno drže primat u ispijanju piva i to sa 143 litra godišnje po glavi stanovnika. Srbija se ne nalazi među najvećim pivopijama u Evropi, ali je po ispijanju piva "dobro" pozicionirana u regionu. U našoj zemlji mesečno se popije oko pet litara piva po glavi stanovnika što je godišnje 60 litara. Ispred nas je Hrvatska sa 83 litra godišnje. Prema podacima Udruženja pivara Srbije u našoj zemlji pivare godišnje proizvedu oko 5,5 miliona hektolitara piva, što je na mesečnom nivou oko 460.000 litara u proseku.Na listi najvećih pivopija u Evropi Nemci zauzimaju drugo mesto i ne zaostaju mnogo za Česima. U toj zemlji se po čoveku godišnje popije 110 litara, a godišnja potrošnja u celoj zemlji je čak devet milijardi litara. Interesantno je da se više od polovine te količine popije na čuvenom festivalu tog pića u Minhenu - Oktoberfestu.

U Srbiji postoji šest velikih pivara, međutim tri najveće od njih "drže" 94 odsto udela na tržištu. Pored toga, registrovano je još oko 20 mikro-pivara koje posluju na domaćem tržištu, ali se smatra da ih postoji još oko 40 koje nisu zvanično registrovane."Srbija po otvaranju pivara prati evropski trend, pa se tako male i mikro pivare otvaraju takoreći svakodnevno i u stvarnosti ih ima znatno više od zvanično registrovanih. Kraft pivare su na našem tržištu od 2012. godine kada su imale udeo nešto ispod jedan odsto, ali je trend rastući i za samo četiri godine su duplirale svoje tržišno učešće", kaže za "Blic Biznis" izvršna menadžerka Udruženje pivara Srbije Rebeka Božović.

Najzastupljenije pivo u Srbiji je lager svetlo pivo, koje naši potrošači najviše vole. Takođe, postoje piva u kojima se koristi pšenica, tzv. pšenična piva, piva sa kinoom, raži, kukuruznom krupicom i druga, sve u zavisnosti od ukusa potrošača.

Proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjić. Pivo se prvi put zvanično spominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje, a začetak modernog pivarstva u Srbiji datira od 1722. godine. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan danas, imaju tradiciju skoro tri veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892. godine.Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki građanin Srbije stariji od 15 godina godišnje u proseku popije 9,1 litar alkohola.

Iza nas su građani Crne Gore, koji u proseku popiju po 6,6 litara alkohola. Na trećem mestu u regionu po konzumaciji alkohola je Albanija, čiji građani u proseku godišnje popiju 4,5 litara, dok je pola litra manja potrošnja u Bosni i Hercegovini. Najmanje u regionu piju Makedonci, koji godišnje konzumiraju 1,1 litar alkoholnog pića.

Konzumacija alkohola u Srbiji se smanjila, jer su tokom 2017. godine Srbi po glavi stanovnika godišnje pili 12,5 litara alkohola.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ziveli-srbi-godisnje-popiju-60-litara-piva-i-u-vrhu-su-po-ispijanju-u-regionu/kw0b8eq

Srbija je od Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE) dobila status zanemarljivog rizika od bolesti ludih krava, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
V.d direktora Uprave za veterinu Emina Milakara je 30. maja na Generalnoj Skupštini OIE, pred učesnicima 182 zemlje, dobila sertifikat o zanemarljivom riziku od bolesti ludih krava.Taj sertifikat našim proizvođačima i veterinarskoj službi, kao i državi, donosi poseban povlašćen status u međunarodnoj trgovini goveda i mesa, podiže ugled veterinarske struke i ministarstva u međunarodnim odnosima i smanjuje troškove ispitivanja u poslovanju hranom.

Kako je navedeno, za Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i veterinarsku službu dobijanje tog statusa predstavlja veliki uspeh i podiže ugled naše zemlje na globalnom nivou.

Bolest ludih krava (BSE) predstavlja najopasniju zoonozu, bolest koja se sa životinja prenosi na ljude, sa kojom se bore sve zemlje Evrope i sveta.

Kako bi sprečila pojavu i širenje bolesti, Uprava za veterinu dugi niz godina sprovodi kontrolne mere kroz ceo lanac hrane: od farmi (ispitivanja uginulih životinja) do ispitivanja moždanog tkiva u objektima za klanje.

U Srbiji nikada nije bio zabeležen nijedan slučaj ove bolesti, koja se završava smrtnim ishodom po ljude i životinje i prenosi se konzumiranjem mesa i proizvoda od mesa.

To kao posledicu dovodi do uništavanja moždanog tkiva ljudi, a poznata je kao Krajc Jakobsova bolest.

Kontrola ove bolesti zahteva veliko angažovanje veterinarske službe, proizvođača, prerađivača i značajna finansijska sredstva.

Intenzivnim radom na terenu i dokumentaciji potrebnoj da dokažemo da je naša zemlja slobodna od ove bolesti, Srbija je dobila sertifikat da je međunarodno priznata kao zemlja sa zanemarljivim rizikom od BSE, navedeno je u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/u-srbiji-zanemarljiv-rizik-od-bolesti-ludih-krava_1021862.html

Uz podršku države u protekle dve godine Srbija je dobila oko 430 novih zadruga. U tom periodu naša zemlja je u obnovu zadrugarstva uložila rekordnih 1,7 milijardi dinara. Bespovratno je svaka novoosnovana organizacija dobijala do 7,5 miliona, postojeće su mogle da računaju na 15 miliona, a složene zadruge na 60 miliona dinara.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je pokrenuo akciju "500 zadruga u 500 sela" kaže da se u Srbiji probudio duh zadrugarstva. Ističe da je broj zadruga od početka ove akcije povećan za 26 odsto. Osnovano je 430 novih zadruga, a postojalo je njih oko 1.500.-Sredstva koja država daje namenjena su za nove mašine, novu opremu, isključivo za stvaranje novih vrednosti - kaže Krkobabić. - U ovoj godini su osnovane 92 zadruge, a uskoro će biti objavljen i konkurs kojim će se obezbediti sredstva za njih 60. Ako znamo da svaka zadruga ima najmanje pet osnivača, odnosno domaćina, a da broj kooperanata ide od 100 do 250 po zadruzi, to govori o značaju zadrugarstva u Srbiji.

Prema njegovim rečima, sredstva države dobijala su najčešće zadruge u pet najmanje razvijenih okruga - Pčinjski, Toplički, Nišavski, Jablanički i Pirotski. Upravo u ovim delovima južne i istočne Srbije, sela se gase, a mladih domaćina nema.-Prosečno ovde domaćini imaju po 2,4 hektara u posedu - priča Krkobabić. - Da bi opstali moraju da se udruže, bez obzira na to da li se bave povrtarstvom, voćarstvom, stočarstvom. Jedino kroz jake zadruge imamo jakog domaćina i jedino tako selo može da opstane. Jedino tako možemo da podmladimo sela, jer mladima treba obezbediti normalne uslove za život na selu. Prvi put, selu su dostupni i znanje i tehnologija. Naš partner u akciji oživljavanja sela je i Srpska akademija nauka i umetnosti, i odbor za selo. Oni su garant da će domaćinima obezbediti sve potrebno znanje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ulaganje-u-udruzivanje-poljoprivrednika-u-zadruge-ulozeno-17-milijardi/73f19hm

Proizvodnja organskih poljoprivrednih proizvoda i njihova perada godinama se spominju kao velika neiskorišćena šansa srpskog agrara. U poslednjih par godina stvari su se pomerile sa mrtve tačke i procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 poljoprivrednika koji se bave ovakvom vrstom proizvodnje i to na ukupnoj površini od oko 13.000 hektara. Vrednost izvoza u ovoj branši je oko 20 miliona dolara godišnje što je mnogo bolje nego pre nekoliko godina ali i dalje daleko od potencijala koju naša poljoprivreda ima.

O tome šta bi trebalo izmeniti da bi više proizvođača čiste njive i polja iskoristili za ovu proizvodnju dr Snežana Oljača predsednica UO Udruženja “Serbia organika” kaže da su naši proizvođači u mnogo goroj situaciji nego kolege u zemljama EU jer su subvencije kod nas znatno manje i da ukoliko bi se one povećale i rezultati bi bili znatno bolji.

Proizvođačima koji krče svoj put u ovoj branši svaka pomoć dobro dođe, a još od 2012. godine podrška stiže od NLB banke. Oni svake godine imaju konkurs za ove poljoprivrednike i nagraćuju po troje kojima slede ravnopravne nagrade od po 500.000 dinara.

Prošle godine među nagrađenima su bili i Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina. Oni su za projekat “Kako poseješ tako ćeš i požnjeti” dobili novac i iskoristili su ga za nabavku sejalice… Ono Što im sada nedostaje jeste objedinjeni sertifikat za organsku proizvodnju za celo gazdinstvo.

-Mi se bavimo i stočarstvom i ratarstvom i preradom. Sertifikovati svaku oblast posebno je jako skupo i više bi nam odgovaralo kada bi imali mogućnost da sertifikujemo celo gazdinstvo-kaže Tatjana.

O tome koliko je to danas moguće državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Srbije, Sead Mahmutović kaže da će saslušati sve primedbe, a onda videti koliko može da se udovolji zahtevima jer sertifikovanje je kod nas usklađeno sa propisima koji vladaju na tržištu EU I tu nema odstupanja jer bez toga nema uspešne proizvodnje ni izvoza.

A primer da se može dobro proizvodti i izvoziti je preduzeće “Midi organik” iz opštine Blace i sela Donji Grgur. Bave se preradom organskog voća i sve što proizvedu to i izvezu. Imaju 480 kooperanata i sve potrebne sertifikate. Izvoze u sve razvijene zemlje plus SAD. Žika Janićijević koji je osnovao firmu sa sinom Nenadom, objašnjava da je organska proizvodnja težak ali isplativ posao.

-Cene su od 20 do 50 odsto više nego kod konvencionalne proizvodnje, ali sve mora da se kontroliše i sertifikuje što iziskuje dodatne troškove… Inostrani kupci, posebno oni iz SAD najviše traže pire od jabuke koji spremamo u većim i manjim pakovanjima – pojašnjava Žika i dodaje da pored pirea od jabuka spremaju se da na tržište plasiraju i pire do suvih šljiva jer smatraju da će lako naći put do proboriljivih kupaca na svetskih potrošača.

-U narednom periodu planiramo da izgradiimo i opremimo svoju laboratoriju to će biti i praktičnije i jeftinije nego sada kada nam kontorlu rade druge laboratorije - objašnjava on i tvrdi da kada bi bilo i još stotinu ovakvih fabrika ne bi bilo problema da plasiraju robu i izvoze.Organska proizvodnja zahteva specifične uslove. Moderne sorte voća i povrća su navikle na tretmane sredstvima za konvencionalnu proizvodnju, a ne organsku. To je ponovo vratilo interesovanje poljoprivrednika za stare sorte… Kod jabuka se ponovo sade kožara, biridžka, kolačara i slične. One ne zahtevaju specijalan tretman i stalna prskanja, a i otpornije su na bolesti i spoljne uticaje. Međutim rasadnici ih odavno ne proizvode pa se novi rasadi dobijuju kalemljenjem jer starih stabala još ima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-postaje-sve-zanimlivija-poloprvrednicima-19-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30