Evropska banka za obnovu i razvoj saopštila je da će finansirati izgradnju i sanaciju primarne infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu i Svilajncu u vrednosti od 15 mil EUR.

Banka je navela i da će dodatno obezbediti 1,2 mil EUR bespovratnih sredstava za tehničku pomoć, uključujući razvoj prvog plana za navodnjavanje u zemlji, koji će se sprovesti uz pomoć Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

- Izgradnja primarne infrastrukture za navodnjavanje omogućiće efikasnu tehnologiju navodnjavanja, uključujući prelazak na prskalice i navodnjavanje sistemima kap-po-kap, kao i mere povećanje otpornosti infrastrukture za navodnjavanje na poremećaje povezane sa vremenskim prilikama - kaže se u saopštenju EBRD i dodaje da će ulaganje doprineti ukupnom poboljšanju efikasnosti voda i podstaći klimatsku otpornost poljoprivrednog sektora.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan rekla je da je ovaj projekat važan za Srbiju ne samo zato što će ojačati otpornost poljoprivrede na klimatske uticaje, već i zato što će pružiti prilike ljudima u manje razvijenim regionima.

- Stotine domaćinstava u ova dva regiona imaće koristi od poboljšanog pristupa sistemima za navodnjavanje, što će im pomoći da povećaju očekivane prinose i svoje prihode - navela je Hargitai.

Miljan Ždrale, direktor EBRD-a za agrobiznis za region jugoistočne Evrope, dodao je da ovaj projekat prva investicija EBRD u javnu agrobiznis infrastrukturu.

- Očekuje se da će doprineti promenama u obrascima useva, što će omogućiti prelazak poljoprivrednika na useve visoke vrednosti, poput voća i povrća, i tako povećati ukupnu konkurentnost ovog vitalnog sektora za srpsku privredu - kazao je Ždrale.

EBRD je do sada uložila više od 5 mlrd evra u 250 projekata u zemlji.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2730660/ebrd-ulaze-15-mil-eur-u-infrastrukturu-za-navodnjavanje-u-negotinu-i

Srbija će biti zemlja partner narednog međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma "Agra" u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, a koji predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija te vrste u ovom delu Evrope.To je dogovoreno na današnjem sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Damjana Stanonika.

Sajam "Agra" održava se od 22. do 27. avgusta 2020. i biće prilika da izlagači sklope međunarodne poslovne kontakte i predstave svoje proizvode potencijalnim kupcima iz više zemalja.

Na sastanku održanom u okviru zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije u Novom Sadu takođe je bilo reči o formiranju zajedničke radne grupe za digitalizaciju u poljoprivredi.

Potpisan je i Memorandum o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kojim je dogovorena saradnja u oblastima u kojima je slovenačka tehnička i stručna pomoć dobrodošla, a to su evropske integracije, sa fokusom na izgradnju institucija, uvođenje pravnih tekovina EU i uspostavljanje srpske agencije za plaćanja i drugih nadležnih institucija za sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike EU iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/srbija-zemla-partner-poloprivrednog-sajma-u-sloveniji-17-12-2019

Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu. Ribnjaci koriste kvalitetnu vodu, riba se hrani koncentrovanom hranom koja zadovoljava i najstrože propise, zato je i meso sa manjim procentom masti.

Profesor dr Miroslav Ćirković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da sa takvom hranom postižemo 4% do 6% masti, dok je u Češkoj to oko 10%, a u Poljskoj 12% u mesu šarana.

- Ne upotrebljavamo u lečenju ribe antibiotike, jer nije velika gustina nasada - kaže Ćirković.

Dr Vesna Đorđević, sa Instituta za tehnologiju mesa Beograd, kaže da se može reći da naša riba kao namirnica odgovara propisima koje propisuje monitoring program, a predviđa EU.

Proizvođači upozoravaju da će uprkos dobrom kvalitetu i prinosu od 1.500 kilograma ribe po hektaru i primeni savremene tehnologije, teško izdržati konkurenciju sa Zapada. Stručnjaci ističu da za razliku od vlasnika ribnjaka u okruženju, koji ne plaćaju vodu u ribnjacima, našim proizvođačima redovno stižu računi.

- Mi praktično po tri osnova plaćamo korišćenje voda, što je 10% od velikoprodajne cene: po kubiku zahvaćene vode, kanalska mreža i po kilogramu proizvedenog šarana - navodi Bratimir Radenović iz ribnjaka Vršački ritovi.Poglavlje 13, koje obuhvata sve procese u proizvodnji i prometu slatkovodne ribe, otvoreno je 2018. godine. Stručnjaci smatraju da površine pod ribnjacima u našoj zemlji sa sadašnjih 15.000 hektara mogu da se povećaju na skoro 100.000 hektara.

Samo u Vojvodini ima više od 200.000 hektara neplodne zemlje pete i šeste klase pored kanalske mreže pogodne za izgradnju ribnjaka, koja bi uzgojem ribe omogućila veći profit po jedinici površine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2720906/nasa-riba-odgovara-propisima-eu-tesko-izdrzati-konkurenciju-sa-zapada

Donau Soja Regionalni Centar je 11. decembra 2019. godine svečano proslavio 5 godina od svog osnivanja u Novom Sadu. Prisustvovalo je 200 članova i
partnera Donau Soja udruženja iz regiona i inostranstva.
O saradnji i zajedničkim uspesima govorili su predstavnici Donau Soja udruženja i brojni partneri. „Očigledno je da je kompletna privreda orijentisana
ka konceptima održivosti i ublažavanja negativnih efekata klimatskih promena. Donau Soja nudi kvalitetna rešenja za sve članove lanca od stočne hrane do
prehrambenih proizvoda koji ovaj trend žele da prate na pouzdan i odgovoran način“, naglasio je Ernst Gauhs, potpredsednik UO Donau Soja.
Marija Kalentić, izvršni direktor Donau Soja udruženja istakla je ogroman uspeh ove godine naglasivši da je iz regiona izvezeno po Donau Soja standardu
kvaliteta preko 140.000t soje, od čega 75.000t samo iz Srbije. Trenutno Donau Soja sertfikat poseduje 39 kompanija, dok je više od 60 kompanija u sistemu
grupne sertifikacije. Ovo je veliki uspeh za naš region, koji na taj način omogućava plasman sertifikovane Donau Soja soje na najzahtevnija evropska
tržišta poput Norveške, Švajcarske, Nemačke, Holandije.
O novim trendovima na tržištu i zahtevima kupaca govorio je predstavnik kompanije Sodrugestvo, Carsten Lenz Storm, koji je istakao da je srpska soja
najbolja za proizvodnju jedne od najkvalitetnijih riba-lososa, i da Norveška uvozi značajne količine koncentrata soje-dobijenog od srpskog zrna.
“Kompanija BIMAL je BEZ GMO proizvođač. Uspješno smo sertifikovali našu proizvodnju, označili proizvode i time pozitivno odgovorili na zahtjev 90%
anketiranih građana u BiH koji su se izjasnili da žele da znaju šta kupuju,“ predstavila je Nataša Pucar, direktor koorporativnih komunikacija Studen
Holdinga.
Dr Svetlana Balešević Tubić–direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je najavila Svetsku konferenciju o soji 2020. godine koja ce se održati u
Novom Sadu u okviru koje će biti organizovan i šesti Donau Soja kongres „Institut je jedan od prvih članova Donau Soja udruženja i do danas se odvija
saradnja promovisanja i unapređenja gajenja soje u Srbiji i Evropi. Kada su u pitanju istraživanja vezana za soju, Institut je prepoznat, ne samo na
evropskom nivou, već i od strane svetske naučne zajednice – biće organizator Svetske naučne konferencije o soji, 2020. godine, koja se po prvi put održava
na teritoriji Evrope i to u Novom Sadu. Podršku za ovu konferenciju Institutu, upravo će dati Donau Soja udruženje”.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mala i srednja srpska poljoprivredna gazdinstva unaprediće svoju konkurentnost uz podršku novog kredita Svetske banke od 50 miliona dolara, koji je juče odobrio Odbor izvršnih direktora ove institucije.Kredit će pomoći Vladine napore da se unapredi izlazak na tržište odabranih poljoprivrednih domaćinstava, saopštila je Svetska banka.Dodaje se da kroz podršku investicijama u proizvodnju malih i srednjih gazdinstava i u bolji informacioni sistem u poljoprivredi, projekat treba da poveća konkurentnost ovog sektora i da otvara nove ekonomske mogućnosti u seoskim sredinama, dok se zemlja približava članstvu u Evropsku uniju.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva kaže da poljoprivreda ima važnu ulogu u privredi Srbije.

"Kako Srbija modernizuje poljoprivredu i usklađuje je sa odredbama Evropske unije, efikasnost ulaganja države i kvalitet usluga postaje važno pitanje ekonomske politike u ovom sektoru. Cilj projekta je da pomogne Vladi Srbije da preusmeri sredstva sa subvencija na ulaganje u ruralni razvoj i na finansiranje malih i srednjih proizvođača, naročito na jugu i jugoistoku zemlje", ističe Ndegva.

Projekat će, kako se navodi, podržati korišćenje poljoprivredne savetodavne službe i savetovališta za vođenje biznisa za poljoprivrednike koji se kvalifikuju za donacije.

Cilj je osposobljavanje poljoprivrednih domaćinstava da povećaju efikasnost, izlazak na tržište, da im se omogući pristup kreditima i da se bolje zaštite od rizika.

Sredstva kredita upotrebiće se i za podršku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da više koristi javne baze podataka kroz unapređenje i modernizaciju postojećeg informacionog sistema i njegovo uključivanje na platforme javno dostupnih podataka, što bi koristilo poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i omogućilo im da imaju informacije o klimatskim uslovima i kretanjima na tržištu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3760324/novi-kredit-svetske-banke-za-mala-i-srednja-poljoprivredna-gazdinstava-u-srbiji.html

Srbija i Belorusija su prijateljske zemlje međutim uprkos brojnim mogućnositima i potrebama ekonomska saradnja je minimalna. Kako su danas istakli zvaničnici dve zemlje Srbiji su potrebni maslac i mleko u prahu, Belorusiji malina i šljiva Ilustracija Srbija, kao jedan od lidera u proizvodnji malina i šljiva, zanimljiva je beloruskim privrednicima kako bi od srpskog voća proizvodili voćne jogurte, dok Belorusija, s druge strane, našem tržištu može ponuditi maslac i mleko u prahu, koje nedostaje našoj konditorskoj industriji. To je zaključeno tokom sastanka ministara poljoprivrede Srbije i Belorusije, Branislava Nedimovića i Anatolija Hotka, koji se održao danas u Beogradu, a uoči susreta dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Aleksandra Lukašenka. Nedimović je u izjavi medijima nakon sastanka rekao da je Srbiji neophodno da uveze maslac i mleko u prahu, dodajući da su potrebe naše konditorske industrije za tom robom 2.000 tona godišnje, a da svega ima 30 do 40 tona. - To je zato što nemamo viška mleka i zato je neophodno da se taj nedostatak pokrije. Srbija će za 15 do 20 dana izaći sa posebnim pravilima za uvoz te vrste robe bez carine, a smatram da Belorusija, kao jedan od lidera u toj oblasti, može da nam pomogne - rekao je Nedimović. Kaže da je tema razgovora sa ministrom poljoprivrede Belorusij bila i kako da Srbija na najkvalitetniji način iskoristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, gde je uključena i Belorusija, i da im predstavi listu proizvoda koji su njima neophodni, a koje bi naša zemlja mogla da im plasira. Među njima su, navodi Nedimović, neke vrste voćnih rakija, mesne prerađevine, voće. On je najavio i da će sutra biti potpisan sporazum između mlekare Ub i jedne mlekare iz Belorusije o međusobnoj saradnji radi plasmana proizvoda na treća tržišta, kao što su tržište EU, rusko i ostala zainteresovana tržišta. Ministar kaže da je robna razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda između dve zemlje ispod 20 mil USD i ističe da ona može biti i do dva ili tri puta viša s obzirom na pogodnosti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. Tema razgovora, rekao je Nedimović, bila je i da u sektoru semenske robe bude veće učešće srpskih sorti, jer je, podseća, Srbija registrovana na beloruskim sortnim listama. Srbija u razmeni sa Belorusijom ostvaruje pozitivan spljnotrgovnski bilans, navodi Nedimović, u iznosu od 500.000 USD. Prema njegovim rečima, najviše izvozimo stočne hrane, a najviše uvozimo mladi krompir, mlečne proizvode i luk. Ministar poljoprivrede Belorusije Anatolij Hotko kaže da je ta zemlja jedan od lidera u proizvodnji mlečnih proizvoda, ali, ističe, da im nedostaje voće i voćni koncetrati za, na primer, proizvodnju voćnih jogurta. - Mi znamo da je Srbija lider u proizvodnji maline i šljive i to je za nas interesantno i imaćemo to i vidu - rekao je Hotko novinarima nakon sastanka sa Nedimovićem. Navodi da je na sastanku izražena obostrana želja da rast razmene poljoprivredne i prehrambene robe bude uzajamno visok. - Saglasan sam sa ministrom Nedimovićem da Srbija i Belorusija imaju uzajamne isporuke, tako da ćemo mi to što se proizvodi u Srbiji sa zadovoljstvom kupovati i, takođe, praviti isporuke iz Belorusije - rekao je Hotko. Razgovarali su, kaže on, i o uzgajanju bilja, dodajući da je ta tema od posebnog značaja za razvoj saradnje u oblasti obrazovanja, kao i da imaju dobre odnose sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu. Hotko kaže da se Belorusija raduje investicijama iz Srbije, dodajući da srpski biznis ima kapacitete da učestvuje u agrarnom sektoru Belorusije. - I sutrašnji biznis forum biće još jedan stimulans da se razviju investicije. Moram da kažem da se za devet meseci izvoz iz Belorusije u Srbiju povećao više od tri puta - rekao je Hotko. Saradnja u oblasti poljoprivede između Srbije i Belorusije realizuje se kroz međusobnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, kao i saradnju nadležnih veterinarskih i fitosanitarnih službi dve zemje, a u cilju olakšavanja međusobne trgovine. Najveći obim međusobne razmene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvaren je u 2014. godini kada je dostigao nivo od 17,3 mil USD. U 2018. godini ukupna razmena poljoprivrednoprehrambenih proizvoda iznosila je 10,4 mil USD, od čega je naš izvoz iznosio oko 8 mil USD, dok je uvoz iz Belorusije bio 2,4 mil USD. U prvih 10 meseci 2019. u Belorusiju je izvezeno poljoprivrednih proizvoda u količini od 3,4 hiljade tona, ukupne vrednosti 5,2 mil USD, najviše stočne hrane, konzervisani kukuruz šećerac, grašak. U prvih deset meseci ove godine iz Belorusije je uvezno poljoprivrednih proizvoda u količini od 12.000 tona, ukupne vrednosti 4,7 mil USD i to najviše mladog krompira i crnog luka.

www.ekapija.com 

Banane, kivi, kivano... ređaju se tropske biljke u srpskim baštama. Pored ovih pojedinih egzotičnih, u srcu Šumadije cveta i limun žut, i to u dvorištu porodice Trifunović u selu Bukovica. Supružnici Branka i Stanislav pune dve decenije uzgajaju limun dokazujući da ovo voće ne samo što može kod nas da rodi, već može doneti zaradu.

"Pre 20 godina od tasta sam dobio jedan limun i prvi savet kako da ga gajim i tako je krenuo moj novi biznis. Danas je to moja velika ljubav i dodatni izvor prihoda i za mene nema nijedne tajne kad je u pitanju ova voćka koja eto odlično uspeva i u našem selu", priča Stanislav za RINU.Čuveni bukovički voćar kaže da je popriličan broj limunova poklonio rodbini, prijateljima, poslovnim partnerima i komšijama, ali je veći broj i unovčio po ceni od 30 do 200 evra, zavisno od veličine, odnosno starosti stabla. Limun mnogo bolje uspeva kad se plati, makar i simbolično, ali je Canetu neprijatno da to kaže onima koji bi najradije limun na poklon.

"Preko zime limunove držimo u posebnoj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 4, a ni viša od 20 stepeni. Zbog oprašivanja, a i nekih drugih razloga svako ko želi da ima ovo voćku trebalo bi da ima bar po dva stabla, s tim što se ljubav prema limunu podrazumeva kad se hoće uspeh u u njegovom gajenju. Verovali ili ne, ali to limun oseća", dodaje supruga Branka.

Za slavu kod ovih domaćina popije se čak i do 60 litara limunade, jer kako kažu od domaćeg limuna nema ništa ukusnije. Stanislav je za ovih dvadeset godina naučio kako se limun kalemi, pa tako ništa ne prepušta slučaju."Uzme se mlada grana limuna s plodom, zatim se sa grane skine lika dužine jedan centimetar i ispod se veže tanka žica. Posle toga, na pola se preseče plastična flaša od dva litra, preseče se niz duž i na dnu se izvadi krug da bi kalemljeno mesto bilo na sredini flaše napunjene zemljom. Flaša se ne pomera dva meseca dok plod raste. Kasnije se formiraju žile. Posle dva meseca flaša se iseče i ostaje zemlja i limun koji se stavlja u saksiju. Zaliva se dva puta dnevno, s tim što se svake godine saksija zameni većom. Na ovaj način okalemio sam više od 200 limunova", otkriva Stanislav Cane Trifunović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/unosan-biznis-evo-kako-da-u-srbiji-gajite-limun-i-lepo-zaradite/qjcx8pr

Sa starošću zasada od 12 do 15 godina prinos malina u Srbiji, ali i drugim državama u regionu, znatno opada, pa tako i ekonomska računica za dalje bavljenje ovim poslom, izjavio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U Sarajevu, na nedavno održanoj konferenciji Regionalnog saveta za jagodasto voće, čiji je Leposavić predsednik skupštine, on je rekao da su rezultati ispitivanja o prisustvu različitih virusa u komercijalnim zasadima malina, koje je obavio ovaj institut iz Čačka – poražavajući. Ispitivanja obavljena u Srbiji, ali i u nekoliko zemalja u okruženju, pokazuju da je više od 95% ispitivanih zasada zaraženo virusima.

U praksi, kako kaže, to je dovelo do smanjenja prinosa i pada kvaliteta maline – plodovi su sve sitniji i gube slast…

– Zbog toga smo došli u situaciju da opada i interesovanje proizvođača za gajenje ovog voća. Kupci se takođe osećaju prevarenim, pa su u nekim zemljama počeli da traže alternative za naše proizvode – ističe Leposavić za Politiku i dodaje da sve ukazuje na to da ubrzo moramo da uradimo više stvari kako bismo poboljšali stanje u ovom sektoru.

Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača. Leposavić ističe da neke države gube na značaju istom brzinom kojom su ranije dolazile na vrh. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je u 2016. godini proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona.

– I ta proizvodnja ima tendenciju pada – upozorava Leposavić.

I Čile, jedan od naših najvećih konkurenata, beleži pad proizvodnje, pa je za samo sedam godina učešće ove države u svetskoj proizvodnji palo sa 16 na 6,4%. Nasuprot tome, ima i država koje su u jednom trenutku iskoristile svoju priliku. Recimo, Bosna i Hercegovina je od proizvedenih 3.000 tona s početka ovog veka poslednjih godina dostigla 22.000 tona, prema nekim podacima i 25.000. Međutim, ove godine imaju znatan pad i realna proizvodnja im ne prelazi 8.000 tona.

Podaci ukazuju da je u 2019. usled poremećaja na tržištu došlo do pada proizvodnje malina i na drugim tržištima. Najveće smanjenje površina pod malinjacima imali su Srbija, Poljska, Čile, BiH, Bugarska, Crna Gora…

– Glavni igrači gube konkurentnost na svetskom tržištu, dok su novi, kao što su Meksiko, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, ušli u konkurenciju. Posebno na tržištima gde je do sada bio dominantan uvoz maline iz Srbije, Poljske, Čilea… – ističe Leposavić.

On kaže da je kod tih zemalja presudna bila snažna pomoć države kod zasnivanja zasada i podizanja skladišnih kapaciteta. Napominje da je činjenica i da su te zemlje u prošlosti imale jeftinu radnu snagu.

– To je velika razlika u odnosu na Srbiju i Čile, gde već godinama imamo male subvencije u poljoprivredi – kaže on.

Leposavić napominje da sve nekada najveće svetske proizvođače najviše ugrožava Meksiko, koji je u poslednjoj deceniji uvećao proizvodnju sa 11.500 tona na 112.700 i utrostručio prodaju uglavnom sveže maline u Americi.

Prema njegovim rečima, sadašnje tržište malina zasniva se na smrznutom programu, sa tendencijom rasta ponude, zbog čega su i cene trenutno relativno niske. Ali, bez obzira na sve ovo, malina je veoma traženo voće.

– Problemi, kako god to neko shvatio, ne potiču od prodaje. Činjenica je da 60 do 70% troškova proizvodnje i berbe maline odlazi na troškove radne snage. U Srbiji je dnevnica za berače porasla sa 20 na 25 do 30 EUR. Poskupeo je i repromaterijal, veći su zahtevi u oblasti bezbednosti radnika, što direktno utiče na ukupne troškove proizvodnje, pa malinarima ostaje znatno manja zarada – smatra Leposavić.

Naglašava da izvoznici imaju velikih problema zbog gubljenja sortne identičnosti, jer "vilamet" više nema karakteristike na koje su proizvođači navikli. Kako kaže, i prerađivači imaju manji procenat viših kategorija od takvog voća, a strani kupci imaju sve više primedbi na kvalitet isporučene robe.

– Ista situacija je i kod sorte "miker", koja je sve traženija na svetskom tržištu. Sadni materijal je najveći problem u Srbiji i okolnim državama. Novi zasadi se uglavnom zasnivaju sadnicama iz Švajcarske, delom Francuske, Holandije i Italije. Ni "vilamet" ni "miker" iz tih zemalja nemaju karakteristike koje se očekuju – smatra on i napominje da zbog značaja i ekonomske dobiti od izvoza postoji potreba da se na državnom nivou reguliše proces sertifikacije, kao i da odgovarajuće institucije taj posao sprovedu u delo, počevši od klonske selekcije do stvaranja viših kategorija sadnog materijala.

Prema njegovom mišljenju, na taj način bilo bi rešeno ovo izuzetno važno pitanje. U Srbiji se sertifikacija sprovodi od 2005. godine i u nekoliko ciklusa je stvarana određena količina izuzetno kvalitetnog sadnog materijala, ali nedovoljnog za stvarne potrebe, čak i lokalnog tržišta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2691485/prinos-i-kvalitet-malina-u-srbiji-opada

Peti susret kozara Srbije održan je u Kumanama u subotu, 9. novembra u organizaciji PG "Dobra farma" Dobričevo, Rajka Varadinca iz Kumana i Zorana Gagića iz Novog Miloševa, a uz podršku opštine Novi Bečej.

Tom prilikom održana je i Osnivačka skupština Udruženja kozara Srbije na kojoj je usvojen Statut i izabrani organi i rukovodstvo novoformiranog Nacionalnog udruženja i usvojen program rada. Pristupnicu je potpisalo 127 kozara, koji očekuju da će na ovaj način biti rešeni gorući problemi u ovoj oblasti, pre svega - nesiguran plasman i niska cena mleka.

Očekuju i da će novoformirano udruženje znatno više raditi na promociji kozarstva u Srbiji i promociji gotovih proizvoda, da će raditi na edukaciji i da će standardno, pružati svojim članovima sve benefite udruživanja oko organizacione i tehničke pomoći u svakodnevnom radu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede - Uprave za agrarna plaćanja, ovčarstvo i kozarstvo su dve grane stočarske proizvodnje koje beleže tendenziju porasta broja grla - u 2019. godini 78.222 poljoprivredna gazdinstva prijavila su 1.634.583 grla ovaca i koza, prenosi portal Top Srbija.

U strukturi ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava koja imaju ovce i koze, najzastupljenija su gazdinstva sa do 10 ovaca i koza (48%), za kojima slede gazdinstva sa 10-50 ovaca i koza (45,5%), dok je tržišno orijentisanih gazdinstava sa više od 50 ovaca i koza najmanje (svega 6,5%).

Međutim, u sktrukturi ukupnog broja ovaca i koza najmanje je učešće gazdinstava sa do 10 grla (13,7%) a najveće gazdinstava sa 10-50 grla (48%), ali je učešće gazdinstava sa više od 50 grla veoma respektabilno jer 6,5% gazdinstava poseduje preko 38% ukupnog broja ovaca i koza. Drugi problem je veoma mala zastupljenost umatičenih grla ovaca i koza - svega 12,5% - za koja je država isplatila 7.000 dinara po grlu odnosno ukupno 1,4 milijarde dinara.

Kada bi uzgajivači koza i ovaca u trogodišnjem periodu umatičili većinu grla mogli bi od države dobiti ukupno oko 10 milijardi dinara - što bi bila izuzetno značajna budžetska podrška razvoju ovčarstva i kozarstva u Srbiji.

Iznoseći ove podatke, Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da su naše farme, ma koliko velike, realno male i za naše, domaće tržište, a kamoli za zahtevno inostrano. Zato smatra da se do povećanja profitabilnosti može doći samo udruživanjem, jer snagom udruživanja se mogu ostvariti brojni benefiti i uticati na donošenje zakonskih i drugih regulativa važnih za uanpređenje proizvodnje u ovoj oblasti stočarstva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2690006/osnivanjem-udruzenja-kozara-srbije-najavljeni-bolji-dani-za-kozarstvo-domace-trziste-zeljno

Svake godine se u Srbiji udvostruči broj plantaža pod industrijskom konopljom (kudelja).Pa se tako ove jeseni pod ovom biljkom, koju mnogi nazivaju biljkom budućnosti, našlo oko 800 hektara. Agronomi ističu da je uzgoj ove biljne vrste veoma isplativ, jer, recimo, može da donese godišnji prihod za tri do četiri puta veći od prihoda kod uzgoja kukuruza.

U Udruženju proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta "Konoplja" podsećaju da se bivša Jugoslavija sredinom 20. veka ubrajala među najznačajnije proizvođače ove industrijske biljke. U Odžacima je, da podsetimo, bila jedinstvena berza kudeljne stabljike, odakle se diktirala cena od Italije do Engleske."U jednom trenutku, naftno-hemijski lobi je shvatio da im je konoplja ozbiljna konkurencija, jer sve ono što se pravi od plastike, može da se napravi i od konoplje. Tako je krenulo organizovano uništavanje ove biljke, pa je to zahvatilo i našu zemlju, posebno pričama o štetnosti marihuane, koju su izjednačili sa industrijskom konopljom", kaže dr Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja.

Broj zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača raste iz dana u dan, jer je ovo, kako kaže, biljka koja zahteva malo a daje puno, pošto se, recimo, od nje proizvodi više od 50.000 proizvoda. U domaćim propisima, koji su još važeći, piše da se od konoplje prave samo vlakna i hrana za ptice, a nigde se ne spominje njen značaj u industriji papira, u tekstilnoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, u kozmetici, građevinarstvu i zaštiti životne sredine.

"Obraćala sam se ministarstvima poljoprivrede, zdravstva i unutrašnjih poslova, pošto su sva tri uključena prilikom prikupljanja dozvola za uzgajanje konoplje. Molila sam ih da se regulative promene, da budu prilagođene razvoju ove grane poljoprivrede", rekla nam je dr Timotijević.

Proizvođači konoplje širom Srbije kažu da se uzgoj konoplje i te kako isplati, pa je mnogi seju svake godine na mestima gde su ranije gajili pšenicu ili kukuruz. U Koštunićima kod Gornjeg Milanovca nedavno je osnovana prva eko-zadruga "Srpski domaćini", koja će se baviti proizvodnjom organske hrane, između ostalog i lekovitog bilja i konoplje koja će se koristiti u medicinske svrhe.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=23&nav_id=1607228

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31