Kako bi sada sačuvala domaće poljoprivredne proizvođače, naročito povrtare, Srbija planira da uvede prelevmane na uvoz voća i povrća, pišu danas "Večernje novosti". To bi značilo, naveo je list, da bi firme plaćale dodatnu taksu na uvoz ove robe.

Nije, međutim, još poznato da li bi se taj namet odnosio na sve voće i povrće ili samo na ono koje se proizvodi kod nas. Kako je za "Večernje novosti" rekao ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, ova odluka još nije doneta, ali bi mogla biti u narednim danima.

Ovih dana, inače, srpski poljoprivrednici, a naročito povrtari, na velikim su mukama kako da plasiraju svoje sezonsko povrće, koje sada stiže u plastenicima podseća list.

Kako je država zatvorila pijace, put zelene salate, tikvica, rotkvica i mladog luka do kupaca je težak i gotovo nemoguć.

Neka predviđanja su da će više od 50 odsto ovog povrća, nažalost, propasti, jer ono ne može dugo da stoji, a ni da se čuva u hladnjačama.

"Večernje novosti" podsećaju da uvođenje prelevmana na uvoz određenih proizvoda ne bi bilo prvi put u Srbiji.

Srbija je 2015. godine uvela dodatne takse na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa, kako bi sprečila poremećaje na tržištu, jer su u EU bile ukinute kvote za proizvodnju mleka, a došlo je do ruske zabrane uzvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU.

To je stvorilo viškove na evropskom tržištu, pa je Srbija reagovala kako bi zaštitila domaće proizvoače.

Krajem 2016. ove mere su ukinute, u velikoj meri i pod pritiskom EU.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a585098/Novosti-Srbija-planira-da-uvede-takse-na-uvoz-voca-i-povrca.html

Srbija je danas postala punopravna članica Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) i tako se priključila najvećim svetskim proizvođačima žita, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Članovi IGS su najveći svetski proizvođači a u odluci o prijemu Srbije navedeno je da je naša zemlja jedan od najznačajnijih proizvođača i osmi u svetu po izvozu, saopštilo je Ministarstvo.Srbija je prošle godine imala odlične izvozne rezultat a njeno članstvo u IGC značajno će doprineti boljoj međunarodnoj trgovini žitaricama, deo je obrazloženja odluke o prijemu koje prenosi Ministarstvo.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/srbija-punopravni-clan-medjunarodnog-zitarskog-saveta_1109347.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je danas 12. marta 2020. godine sa ambasadorkom Izraela Alonom Fišer Kam protokol o saradnji u oblasti agrara i primeni najsavremenijih tehnologija i rešenja.

Ministar Nedimović je nakon potpisivanja Protokola sa Izraelskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (MASHAV) istakao važnost saradnje koja je veoma važna za otvaranje prostora za investicije izraelskih kompanija u prerađivačkom sektoru, sistemima za navodnjavanje i primeni najsavremenijih tehnologija.

„Izraelske kompanije su u vrhu izrade i primena novih tehnologija. Za Srbiju će biti jako važan ulazak ovih kompanija u sektor agrara, jer tu možemo da transferišemo najbolja znanja“, rekao je ministar Nedimović i dodao da ima smisla učiti od nekog ko je najbolji u ovim oblastima a to izraelske kompanije svakako jesu i to od start-ap do velikih preduzeća koja su spremna da prenesu znanja, novac i kapital na prostor Srbije.

Ambasadorska Izraela Alona Fišer Kam rekla je da je veoma počastvovana potpisivanjem današnjeg protokola o saradnji i naglasila da je jačanje saradnje u ovim oblastima veoma važno kao i da se time otvaraju vrata za dalju saradnju i jačanje veza dve zemlje.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/navodnjavanje-i-preradjivacki-sektor-prioritet-srbije-i-izraela/?script=lat

Lekovito i aromatično bilje već u drugoj godini gajenja donosi profit tri puta veći od investiranog novca, pokazuju stručna istraživanja o mogućnosti tog biznisa u poljoprivredi, koji je nedovoljno zastupljen na području Srbije.Bosiljak, matičnjak, vranilovka, valerijana, kamilica, žalfija, nana ili beli slez lekovita su i aromatična bilja koja se bez većih napora, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, uspešno mogu gajiti na većini zemljišta u Srbiji.

Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine lekovito i aromatično bilje gajeno na tek nešto više od 1.750 hektara u celoj zemlji.S druge strane, u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi navode da su istraživanja pokazala da je uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura i ostvareni prihod može biti čak tri puta veći od uložene investicije.

- Najveći prihod se može ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, koja uključuju seme, đubrenje, naftu, radnu snagu i zaštitu useva, u prvoj godini 1.205 evra. S druge strane, uz prinos od 1,5 tone matičnjaka, prihod je 1.535 evra, što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je i prihod uz subvencije 3.035 evra, a sama zarada 2.167 evra – objašnjava Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi.

Kako kaže, slična pozitivna računica važi i za gajenje začinskog bilja kao što su slez i žalfija, koji takođe postižu visok prinos i profit po hektaru.Svetlana Jerinić, koja je jedna od autorki studije o mogućnostima gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na primeru valjevskog kraja, kaže da bi taj biznis koji poljoprivredna gazdinstva mogu raditi i kao dodatni posao, svakako doprineo njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja.

- Preporuka je da to budu mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko–planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama koja sa sopstvenom radnom snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste. Uvođenje profitabilnijih lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta u strukturu setve omogućilo bi dodatnu zaradu na gazdinstvu, povećalo neto dobit i ekonomsku efikasnost. Međutim, ono što je neophodno za proizvođače jeste da treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer je reč o robi koja ne može da bude skladištena i da čeka – objašnjava Jerinićeva.

U studiji se navodi i da je za unapređenje gajenja lekovitog i aromatičnog bilja veoma važna podrška lokalnih samouprava pri formiranju zadruga ili udruženja proizvođača, dok bi u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja trebalo jedan deo sredstava usmeriti za nabavku sušara i opreme za doradu lekovitog i aromatičnog bilja.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/ako-uzgajate-ovo-lekovito-bilje-mozete-da-se-dobro-i-brzo-obogatite-2020-03-11

Poljoprivreda je strateški sektor Srbije, često kažu zvaničnici. Čuje i da se prave strategije kako bi se mladi zadržali na selu.

Oni koji bi želeli da se bave voćarstvom mogu da biraju gde žele da kupe parče zemlje i zasade voće, a već “gotovi” voćnjaci, takođe mogu da se biraju i to po, još uvek, niskim cenama.Evo kako stoje stvari, gde može da se kupi voćnjak ili vinograd i po kojoj ceni.

Dok se kuće sa okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju za bagatelu, poljoprivredno zemljište sa voćnim zasadom može da košta i kao stan u Beogradu – 50.000 evra, pa i mnogo više, ali da prođemo najpre, kroz prosečne cene.

Portal Halo oglasi, računao je da je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta po aru, zavisno od mesta, od 25 evra do 300 evra, ali može da košta, recimo i 1.100 evra po aru u okolini Topole.

Primera radi, u Topoli je cena bliža gornjoj granici, u okolini Futoga oko 800 evra, dok je u drugim delovima Vojvodine prilično stabilna. Kreće se, primera radi, od 100 do 200 evra po aru u okolini Zrenjanina, Sremske Mitrovice i Subotice, dok je u okolini Vršca oko 400 evra ar. Jeftinije je u okolini gradova na jugu Srbije.

U okolini Kraljeva 230 ar, a u Kruševcu tek 74 evra. U Vladičinom Hanu prosečna cena ara 80 evra, a u okolini Pirota od 20 do 240 evra po aru. Očigledno, gornju granicu postiže zemljište koje lako može postati građevinsko, pogotovo ako se nalazi u blizini novoizgrađenih saobraćajnica, dok od 20 do 250 evra može da košta plodna zemlja za voćnjak ili vinograd.

Ukoliko vas zanima da imate i voćnjake i vinograde, ponuda je sasvim zadovoljavajuća. Primera radi, trenutno je na oglašeno imanje od šest hektara u komadu kod Topole, koje ispunjava taj uslov. Na ovom imanju, koje vlasnik ceni 90.000 evra, jedan hektar je pokriven vinogradom, sva su spremna za vinograd i na tom mestu bi se brzo podigao zasad grožđa.

Vinograd je okružen voćnjacima, a ceo taj kraj ima tradiciju u uzgoju šljiva, jabuka, nektarina, itd. Zemlja je, kako je navedeno, prve klase, ali nije rađena više od 30 godina. Kroz imanje protiče i potok koji nikada ne presušuje.

Ukoliko ste usmereni samo na vinograde, razmislite u kom delu Srbije je zemljište dobro za rast stabljika, a ono što je sigurno u tom smislu, jeste okolina Topole i Fruška gora.

Zapravo, četvrtina zemljišta u Šumadiji je, prema klasifikaciji Evropske unije, idealna zemlja za vinograd, mada ni vojvođanski deo ne zaostaje.

Ako se koncentrišemo samo na voćnjake, možete ih pronaći po različitim cenama i u različitim delovima zemlje.

Neke voćnjake možete i da rasparčate. Zanimljiva ponuda je, primera radi, voćnjak sa pašnjakom u okolini Prijepolja. Uknjiženo je 13 ari, a nalazi se na 150 metara od prodavnice, pored potoka, i do parcele vodi asfalt.

Pogodno je, kako je navedeno, za uzgoj malina i za gradnju, a oglašena cena je 9.900 evra. Oglašen je i voćnjak na kojem je 130 stabljika dunja, 80 viljamovki, 40 badema, 60 lešnika i 200 sadnica malina. Ima 75 ari ukupno, a košta 15.000 evra.

Za istu cifru, dostupan je i voćnjak jabuka od 97 ari u selu Banoštor kod Novog Sada, koji ima 1.500 stabala jabuka.

Kada je reč o voćnjacima u Srbiji je ponuda veoma bogata i kreće se od plodne zemlje, do već gotovih voćnjaka koje vlasnici više ne žele da rade. Kada je reč o hektarima i cena se meri hiljadama evra. Možete, naravno, da prođete i jeftinije.

Zavisi šta tačno tražite i koliko strpljenja imate. Ako tražite voćnjak ili vinograd, trebalo bi da se skoncentrišete i udubite, jer vlasnici često oglase vikendicu, a u oglasu samo uzgred pomenu da postoji plodna zemlja na kojom možete da dignete voćnjak, jer njima to nije prioritet.

S druge strane, ima i onih koji koštaju više od milion, kakav je jedan vinograd u blizini Valjeva.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1292835/Vocnjaci-i-vinogradi-cene-po-aru-i-hektaru.html

Evropska banka za obnovu i razvoj saopštila je da će finansirati izgradnju i sanaciju primarne infrastrukture za navodnjavanje u Negotinu i Svilajncu u vrednosti od 15 mil EUR.

Banka je navela i da će dodatno obezbediti 1,2 mil EUR bespovratnih sredstava za tehničku pomoć, uključujući razvoj prvog plana za navodnjavanje u zemlji, koji će se sprovesti uz pomoć Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

- Izgradnja primarne infrastrukture za navodnjavanje omogućiće efikasnu tehnologiju navodnjavanja, uključujući prelazak na prskalice i navodnjavanje sistemima kap-po-kap, kao i mere povećanje otpornosti infrastrukture za navodnjavanje na poremećaje povezane sa vremenskim prilikama - kaže se u saopštenju EBRD i dodaje da će ulaganje doprineti ukupnom poboljšanju efikasnosti voda i podstaći klimatsku otpornost poljoprivrednog sektora.

Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan rekla je da je ovaj projekat važan za Srbiju ne samo zato što će ojačati otpornost poljoprivrede na klimatske uticaje, već i zato što će pružiti prilike ljudima u manje razvijenim regionima.

- Stotine domaćinstava u ova dva regiona imaće koristi od poboljšanog pristupa sistemima za navodnjavanje, što će im pomoći da povećaju očekivane prinose i svoje prihode - navela je Hargitai.

Miljan Ždrale, direktor EBRD-a za agrobiznis za region jugoistočne Evrope, dodao je da ovaj projekat prva investicija EBRD u javnu agrobiznis infrastrukturu.

- Očekuje se da će doprineti promenama u obrascima useva, što će omogućiti prelazak poljoprivrednika na useve visoke vrednosti, poput voća i povrća, i tako povećati ukupnu konkurentnost ovog vitalnog sektora za srpsku privredu - kazao je Ždrale.

EBRD je do sada uložila više od 5 mlrd evra u 250 projekata u zemlji.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2730660/ebrd-ulaze-15-mil-eur-u-infrastrukturu-za-navodnjavanje-u-negotinu-i

Srbija će biti zemlja partner narednog međunarodnog poljoprivredno-prehrambenog sajma "Agra" u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, a koji predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija te vrste u ovom delu Evrope.To je dogovoreno na današnjem sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije Damjana Stanonika.

Sajam "Agra" održava se od 22. do 27. avgusta 2020. i biće prilika da izlagači sklope međunarodne poslovne kontakte i predstave svoje proizvode potencijalnim kupcima iz više zemalja.

Na sastanku održanom u okviru zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije u Novom Sadu takođe je bilo reči o formiranju zajedničke radne grupe za digitalizaciju u poljoprivredi.

Potpisan je i Memorandum o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja kojim je dogovorena saradnja u oblastima u kojima je slovenačka tehnička i stručna pomoć dobrodošla, a to su evropske integracije, sa fokusom na izgradnju institucija, uvođenje pravnih tekovina EU i uspostavljanje srpske agencije za plaćanja i drugih nadležnih institucija za sprovođenje mera Zajedničke poljoprivredne politike EU iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/srbija-zemla-partner-poloprivrednog-sajma-u-sloveniji-17-12-2019

Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu. Ribnjaci koriste kvalitetnu vodu, riba se hrani koncentrovanom hranom koja zadovoljava i najstrože propise, zato je i meso sa manjim procentom masti.

Profesor dr Miroslav Ćirković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da sa takvom hranom postižemo 4% do 6% masti, dok je u Češkoj to oko 10%, a u Poljskoj 12% u mesu šarana.

- Ne upotrebljavamo u lečenju ribe antibiotike, jer nije velika gustina nasada - kaže Ćirković.

Dr Vesna Đorđević, sa Instituta za tehnologiju mesa Beograd, kaže da se može reći da naša riba kao namirnica odgovara propisima koje propisuje monitoring program, a predviđa EU.

Proizvođači upozoravaju da će uprkos dobrom kvalitetu i prinosu od 1.500 kilograma ribe po hektaru i primeni savremene tehnologije, teško izdržati konkurenciju sa Zapada. Stručnjaci ističu da za razliku od vlasnika ribnjaka u okruženju, koji ne plaćaju vodu u ribnjacima, našim proizvođačima redovno stižu računi.

- Mi praktično po tri osnova plaćamo korišćenje voda, što je 10% od velikoprodajne cene: po kubiku zahvaćene vode, kanalska mreža i po kilogramu proizvedenog šarana - navodi Bratimir Radenović iz ribnjaka Vršački ritovi.Poglavlje 13, koje obuhvata sve procese u proizvodnji i prometu slatkovodne ribe, otvoreno je 2018. godine. Stručnjaci smatraju da površine pod ribnjacima u našoj zemlji sa sadašnjih 15.000 hektara mogu da se povećaju na skoro 100.000 hektara.

Samo u Vojvodini ima više od 200.000 hektara neplodne zemlje pete i šeste klase pored kanalske mreže pogodne za izgradnju ribnjaka, koja bi uzgojem ribe omogućila veći profit po jedinici površine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2720906/nasa-riba-odgovara-propisima-eu-tesko-izdrzati-konkurenciju-sa-zapada

Donau Soja Regionalni Centar je 11. decembra 2019. godine svečano proslavio 5 godina od svog osnivanja u Novom Sadu. Prisustvovalo je 200 članova i
partnera Donau Soja udruženja iz regiona i inostranstva.
O saradnji i zajedničkim uspesima govorili su predstavnici Donau Soja udruženja i brojni partneri. „Očigledno je da je kompletna privreda orijentisana
ka konceptima održivosti i ublažavanja negativnih efekata klimatskih promena. Donau Soja nudi kvalitetna rešenja za sve članove lanca od stočne hrane do
prehrambenih proizvoda koji ovaj trend žele da prate na pouzdan i odgovoran način“, naglasio je Ernst Gauhs, potpredsednik UO Donau Soja.
Marija Kalentić, izvršni direktor Donau Soja udruženja istakla je ogroman uspeh ove godine naglasivši da je iz regiona izvezeno po Donau Soja standardu
kvaliteta preko 140.000t soje, od čega 75.000t samo iz Srbije. Trenutno Donau Soja sertfikat poseduje 39 kompanija, dok je više od 60 kompanija u sistemu
grupne sertifikacije. Ovo je veliki uspeh za naš region, koji na taj način omogućava plasman sertifikovane Donau Soja soje na najzahtevnija evropska
tržišta poput Norveške, Švajcarske, Nemačke, Holandije.
O novim trendovima na tržištu i zahtevima kupaca govorio je predstavnik kompanije Sodrugestvo, Carsten Lenz Storm, koji je istakao da je srpska soja
najbolja za proizvodnju jedne od najkvalitetnijih riba-lososa, i da Norveška uvozi značajne količine koncentrata soje-dobijenog od srpskog zrna.
“Kompanija BIMAL je BEZ GMO proizvođač. Uspješno smo sertifikovali našu proizvodnju, označili proizvode i time pozitivno odgovorili na zahtjev 90%
anketiranih građana u BiH koji su se izjasnili da žele da znaju šta kupuju,“ predstavila je Nataša Pucar, direktor koorporativnih komunikacija Studen
Holdinga.
Dr Svetlana Balešević Tubić–direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je najavila Svetsku konferenciju o soji 2020. godine koja ce se održati u
Novom Sadu u okviru koje će biti organizovan i šesti Donau Soja kongres „Institut je jedan od prvih članova Donau Soja udruženja i do danas se odvija
saradnja promovisanja i unapređenja gajenja soje u Srbiji i Evropi. Kada su u pitanju istraživanja vezana za soju, Institut je prepoznat, ne samo na
evropskom nivou, već i od strane svetske naučne zajednice – biće organizator Svetske naučne konferencije o soji, 2020. godine, koja se po prvi put održava
na teritoriji Evrope i to u Novom Sadu. Podršku za ovu konferenciju Institutu, upravo će dati Donau Soja udruženje”.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mala i srednja srpska poljoprivredna gazdinstva unaprediće svoju konkurentnost uz podršku novog kredita Svetske banke od 50 miliona dolara, koji je juče odobrio Odbor izvršnih direktora ove institucije.Kredit će pomoći Vladine napore da se unapredi izlazak na tržište odabranih poljoprivrednih domaćinstava, saopštila je Svetska banka.Dodaje se da kroz podršku investicijama u proizvodnju malih i srednjih gazdinstava i u bolji informacioni sistem u poljoprivredi, projekat treba da poveća konkurentnost ovog sektora i da otvara nove ekonomske mogućnosti u seoskim sredinama, dok se zemlja približava članstvu u Evropsku uniju.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva kaže da poljoprivreda ima važnu ulogu u privredi Srbije.

"Kako Srbija modernizuje poljoprivredu i usklađuje je sa odredbama Evropske unije, efikasnost ulaganja države i kvalitet usluga postaje važno pitanje ekonomske politike u ovom sektoru. Cilj projekta je da pomogne Vladi Srbije da preusmeri sredstva sa subvencija na ulaganje u ruralni razvoj i na finansiranje malih i srednjih proizvođača, naročito na jugu i jugoistoku zemlje", ističe Ndegva.

Projekat će, kako se navodi, podržati korišćenje poljoprivredne savetodavne službe i savetovališta za vođenje biznisa za poljoprivrednike koji se kvalifikuju za donacije.

Cilj je osposobljavanje poljoprivrednih domaćinstava da povećaju efikasnost, izlazak na tržište, da im se omogući pristup kreditima i da se bolje zaštite od rizika.

Sredstva kredita upotrebiće se i za podršku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da više koristi javne baze podataka kroz unapređenje i modernizaciju postojećeg informacionog sistema i njegovo uključivanje na platforme javno dostupnih podataka, što bi koristilo poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i omogućilo im da imaju informacije o klimatskim uslovima i kretanjima na tržištu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3760324/novi-kredit-svetske-banke-za-mala-i-srednja-poljoprivredna-gazdinstava-u-srbiji.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30