Kako prenosi BLIC a javlja TANJUG, vlasti Čilea su suspendovale uvoz mesa iz Brazila nakon tvrdnji da su tamošnji korumpirani izvoznici prodavali pokvarene proizvode.

Čileanski ministar poljoprivrede Karlos Furće je na Tviteru napisao da vlada uvodi privremenu zabranu na uvoz mesa iz Brazila, koja će ostati na snazi sve dok brazilske vlasti ne potvrde da su kompanije koje izvoze meso u Čile prošle bezbednosne provere, prenosi agencija Frans pres.

Skandal u Brazilu je izbio krajem prošle nedelje kada su rezultati policijske istrage pokazali da su vodeći proizvođači mesa podmićivali sanitarne inspektore kako bi dobili sertifikate za pokvarenu hranu, koju su potom puštali u prodaju.

Povodom ovog slučaja, najmanje 30 ljudi je uhapšeno, a policija sprovodi raciju u više od desetak postrojenja za preradu mesa.

Meso iz Brazila se izvozi u više od 150 zemalja, a najvažnija tržišta su Saudijska Arabija, Kina, Singapur, Japan, Rusija, Holandija i Italija.

Prema podacima brazilske Vlade, prošlogodišnji promet pernate živine je dostigao 5,9 milijardi dolara, a govedine 4,3 milijarde dolara,

Kako objavljuje dnevnik list ALO! Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije hranu iz uvoza redovno kontroliše na graničnim prelazima, kao i na celoj teritoriji Srbije. Oni tvrde da se  kontrole sprovode planski, kontinurano i redovno.

Planovi kontrola se, kako objašnjavaju u resornom Ministarstvu, prave u odnosu na period i sezonski karakter, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu plana monitoringa, rezultata dosadašnjih kontrola, prijava potrošača i ostalog. Prema podacima ministarstva u prva dva meseca ove godine u Srbiji je iz prometa povučeno 314 tona hrane biljnog i mešovitog porekla i 70.643 litara alkoholnog pića. Najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i ne postojanje dokaza o bezbednosti u trenutku kontrole. 

Reagujući na ovakve informacije i NR Kina je juče privremeno obustavila uvoz mesa iz Brazila. Za sada nema informacija da li će isto postupiti i naša zemlja. Ali ovo svako može izazvati potres na svim tržištima jer se radi o zemlji koja proizvodi i izvozi ogromne količine mesa širom sveta.

 

Proizvođači "praške šunke" u Srbiji moći će samo tri godine posle registracije te robe kao Tradicionalnog garantovanog specijaliteta da koriste tu oznaku, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.
 
Ministarstvo je u ime proizvođača "praške šunke" u Srbiji podnelo obrazložen prigovor na zahtev za registraciju "praške šunke" kao Tradicionalnog garantovanog specijaliteta (TSG), koji je podnela Češka. Zahtev Češke je objavljen u Službenom glasniku Evropske unije u maju prošle godine. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je, da bi pribavilo argumente za prigovor, organizovalo brojne sastanke sa predstavnicima proizvođača i stručnih institucija iz oblasti proizvodnje i prerade mesa.
 
Češka strana se složila sa zahtevima tog ministarstva da se proizvođačima "praške šunke" u Srbiji odobri trogodišnji prelazni period da mogu da proizvode i stavljaju u promet proizvod pod tim nazivom koji ne odgovara uslovima navedenim u specifikaciji proizvoda kao TSG, kao i mogućnost korišćenja ćiriličnog pisma za njegovo označavanje. Prelazni period počinje da teče od trenutka kada "praška šunka" bude registrovana kao Tradicionalni garantovani specijalitet.
 

Poljska je uspela da zahvaljujući veštom korišćenju fondova EU oporavi privredu i da pre nekoliko godina izbegne recesiju, dok je članstvo u EU omogućilo poljskoj poljoprivredi da se modernizuje i postane konkurentna na jedinstvenom tržištu, istakli su 3. februara predstavnici poljske ambasade u Beogradu. Iskustva Poljske, kao vrlo uspešne u korišćenju fondova, i Hrvatske, kao suseda koji od 2013. ima pristup znatno većim sredstvima EU, mogu biti korisna za Srbiju, rečeno je na skupu o korišćenju fondova EU. Srbija u ovoj fazi pristupanja koristi pretpristupna sredstva IPA ali ima pristup i programima EU poput Horizonta 2020 i Kozme (Cosme). Zamenik ambasadora Poljske u Srbiji Andžej Kinđuk rekao je da je Poljska po padu komunizma našla u teškoj ekonomskoj situaciji a da je uspela da obnovi privredu zahvaljujući naporima građana, reformama i veštom korišćenja fondova. "Trinaest godina posle ulaska u EU neupitano je da se Poljska promenila na bolje", rekao je on na skupu u Privrednoj komori Srbije o korišćenju fondova EU i iskustvima Poljske i Hrvatske. Kinđuk je rekao da je Poljska u višegodišnjem budžetu EU za 2007-2013. imala na raspolaganju 68 milijardi evra dok su se u sadašnjem ciklusu za 2014-2020. ta sredstva povećala na 82 milijardi evra. Savetncia za ekonomska pitanja u ambasadi Poljske u Srbiji Karolina Janik je rekla da je Poljska najbolje iskoristila priliku od svih novih članica EU koje su pristupile 2004. i 2007, i da je najveći korisnik budžeta EU. Janikova je dodala da je Poljska izbegla recesiju kada druge članice to nisu mogle a da su u tome pomogla i sredstva EU koje su doprinele porastu investicija. Ona je rekla da je poljski privredni rast po ulasku u EU povećao za polovinu dok je nezaposlenost smanjena pa je prošle godine je iznosila 8,2%. Janikova je rekla da se prosečna plata u Poljskoj povećala sa 510 evra u 2003. na 945 evra u 2016. godini. Dodala je da se nisu obistinili strahovi poljskih poljoprivrednika da neće biti konkurentni sa svojim proizvodima na evropskom tržištu. Prema njenim rečima, članstvo u EU je omogućilo poljskoj poljoprivredi da se modernizuje i poveća konkurentnost.

Primena evropskih standarda je s vremenom olakšala pristup tržištu EU a izvoz poljskih poljoprivrednih proizvoda u EU se povećao pet puta, tako da je sada vodeći izvoznik u centralnoj i istočnoj Evropi, rekla je ona. "Poljski proizvodi su brzo napredovali i zauzeli jak i siguran položaj na tržištu EU", rekla je Janikova. Miščević: Koristiti  i programe za inivoacije i mala i srednja preduzećaŠefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je na skupu da iskustva Poljske i Hrvatske u korišćenju fondova i programa EU mogu biti vrlo korisna za Srbiju i istakla značaj programa Horizont 2020 i Kozme za srpske privrednike. Tanja Miščević je rekla da Srbija u sadašnjoj fazi pregovora o članstvu u EU koristi evropska pretpristupna sredstva IPA i programe EU kako bi izgradila kapacitete institucija, kao i za veće infrastrukturne projekte u oblastima obuhvaćenim poglavljima i pripremu za buduće korišćenje sredstava Unije. "Jedna važna stvar jeste to što pretpristupnu pomoć i programe Horizont 2020 i Kozme (Cosme) koristimo da bismo unapredili institucionalne kapacitete i završili neke od velikih infrastrukturnih poslova vezane za svako od 35 poglavlja", rekla je ona na skupu o korišćenju fondova EU i iskustvima Poljske i Hrvatske.

Ona je dodala da je posebno važno razviti kapacitete lokalnih samouprava za korišćenje sredstava EU koja se, kako je istakla, mogu koristiti ne samo za infrastrukturne projekte već i za projekte komunalnih delatnosti, životnu sredinu i drugo. Tanja Miščević je istakla značaj program Horizont 2020 za finansiranje istraživačkih projekata i dodala da je procedura komplikovala ali da su sredstva značajna. Ona je dodala da je nedavno istraživački centar iz Novog Sada dobio 1,2 miliona evra u okviru tog programa EU, što je najveća takva suma odobrena u regionu. Ukazala je i da program Kozme mogu koristiti mala i srednja preduzeća za unapređenje delatnosti a da se sredstva realizuju kroz kreditne linije banaka. Tanja Miščević je istakla da je Poljska ostvarila vrlo dobre rezultate u korišćenju fondova EU, dok Hrvatska, kao sused i članica EU od 2013, sada ima pristup i strukturnim i kohezivnim fondovima Unije.

http://www.euractiv.rs/

 

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 
Italijanska grupacija La Linea Verda počela je danas izgradnju fabrike za proizvodnju i preradu povrća u Dobrincima kod Rume, u koju će uložiti 8 mil EUR u prvoj fazi, a radovi će biti završeni u maju 2017.

U fabrici je planirano zapošljavanje 150 radnika. Osim toga, a mnoga mala poljoprivredna gazdinstva imaće mogućnost da budu kooperanti ovog italijanskog investitora.

To je šesta fabrika italijanske kompanije La Linea Verde, a prva u Srbiji. U pitanju je grinfild investicija, a u ovoj fabrici će se pre svega proizvoditi i pakovati salata. Grupacija La Linea Verde posluje sa velikim lancima u EU, a njihov sadađnji kapacitet je milion pakovanja dnevno.
 
Kamen temeljac pogona kod Rume su položili državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, predsednik opštine Ruma Slađan Mančić i generalni direktor La Linea Verde u Srbiji Branislav Ignjatović. Prisustvovali su i pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić i potpredsednik Skupštine AP Vojvodina Damir Zobenica.
 
Investicija je vredna oko 8 mil EUR u prvoj fazi projekta, dok će u drugoj fazi biti uloženo mnogo više.
 

 

Franc Fišler je u dva mandata (od 1995. do 2005. godine), u vreme kada je agrarna politika EU prolazila kroz najveće reforme, bio evropski komesar za poljoprivredu. Bio je takođe i ministar poljoprivrede u austrijskoj vladi. U Beogradu je nedavno učestvovao na skupu “Novo okruženje + novi ljudi = nova poljoprivredna politika”, koji su organizovali beogradski Klub Albah, Privredna komora Srbije i konsultantska kuća Seedev. To je bila prilika da gostu iz Austrije postavimo nekoliko pitanja:
 
- Šta je važnije, subvencije ili institucije?

Generalno govoreći, subvencije i izgradnja institucija nisu suprotstavljene. Možda pre svega zato što vam za jačanje institucija ne treba mnogo novca jer to i nije prevashodno pitanje novca. Izgradnja i jačanje institucija više su povezani sa obrazovanjem, motivacijom, kooperativnošću i slično. Ali, upravo s obzirom na to, mislim da je važno primetiti da se nedostatak institucija ne može objašnjavati navodnim nedostatkom novca jer on je potrošen na subvencije. Franc Fišler je u dva mandata (od 1995. do 2005. godine), u vreme kada je agrarna politika EU prolazila kroz najveće reforme, bio evropski komesar za poljoprivredu. Bio je takođe i ministar poljoprivrede u austrijskoj vladi. U Beogradu je nedavno učestvovao na skupu “Novo okruženje + novi ljudi = nova poljoprivredna politika”, koji su organizovali beogradski Klub Albah, Privredna komora Srbije i konsultantska kuća Seedev. To je bila prilika da gostu iz Austrije postavimo nekoliko pitanja.
IZVOR: NOVI MAGAZIN

- Politika subvencija, kao i agrarna politika uopšte, u Srbiji se često menja, vi imate iskustvo s promenom politike subvencija u Evropskoj uniji. Koja politika subvencija je najbolja?

Politika subvencija Evropske unije najpre je bila orijentisana na podršku proizvodnji i proizvodima. Ta politika je imala negativne efekte, pre svega na izvoznu konkurentnost, pa je zamenjena sistemom direktnih plaćanja, tj. plaćanjem po hektaru. Od toga su, međutim, veću korist imali bogatiji farmeri nego siromašni, pa se i od nje odustalo. Sada je u fokusu podrška ruralnom razvoju. Ona se, međutim, ne oslanja na podršku direktno poljoprivrednicima nego na poboljšanje kvaliteta života na selu generalno; dakle, na izgradnju infrastrukture, na podršku malim prerađivačkim kapacitetima i poboljšanje usluga – zdravstva, školstva, kulturnog života.

- S obzirom na to, kakvu bi po vašem mišljenju politiku trebalo da vodi Srbija?

U Srbiji je podrška prvenstveno vezana za proizvode. To nije samo protivno pravilima EU, to je i protiv pravila Svetske trgovinske organizacije. Ako Srbija hoće da bude član STO, ne može nastaviti takvu politiku.

Srbija bi, dakle, trebalo da promeni svoju politiku. Razumem da je to teško jer je budžet za podršku poljoprivredi vrlo mali, a potrebe velike. Između ostalog i zato što učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi desetak odsto, dok je prosek Evropske unije dva odsto. Kako će taj problem biti konkretno rešen vaša je interna stvar, nije na meni da komentarišem prioritete Srbije. Ali, posebno pitanje je kako distribuirati raspoloživa sredstva. Neophodno je usredsrediti se na onu vrstu podrške koja daje najviše koristi, kako poljoprivrednicima tako i celom društvu. Plaćanje po grlu stoke ili po hektaru je zaista zastareo način podrške farmerima.

 

- Kakvo je vaše mišljenje o proizvodnji genetski modifikovane hrane?

Pre svega, o GMO proizvodnji ne treba razgovarati na ideološkoj ravni. Danas se genetski modifikovani proizvodi gaje na više od 200 miliona hektara. Reč je pre svega o ekonomskim efektima. Na primer, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju sojine sačme. Od ukupne potrošnje sojine sačme u Evropskoj uniji, koja se koristi kao stočna hrana, 92 odsto je genetski modifikovano. Ali, ako se orijentišete na proizvodnju GMO soje suočićete se s velikom konkurencijom. Ako, sa druge strane, garantujete “non GMO” proizvodnju soje onda ćete imati skuplju stočnu hranu, što se negativno odražava na cenu mesa. Dakle, to je stvar računice, treba da se vidi šta je isplativije.

 

Sa druge strane, nema smisla stimulisati povećanje proizvodnje ako nema obezbeđenog tržišta. Jer, ako povećate proizvodnju padnu cene, pa je efekat za seljaka nikakav ili vrlo mali.

- U Srbiji se često govori da imamo nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava jer je prosečno imanje svega tri hektara. Kako vi gledate na to pitanje?

Struktura farmi je rezultat politike u prošlosti. Ona može da se promeni, ali ne preko noći. Iluzija je misliti, što se često može čuti u diskusiji o agrarnoj politici, da možete direktno promeniti strukturu farmi. Sa druge strane, jasno je da zavisno od toga koji tip podrške koristite, vi favorizujete određeni tip farmi. Pretpostavimo da dajete 100 evra po hektaru. Ako imate farme od 10 ha – a kao što rekoste, u Srbiji je prosečna farma znatno manja od 10 hektara – ali čak i ako imate 10 hektara vi godišnje dobijete hiljadu evra. To i nisu neke pare. Ali, ako imate 1.000 hektara to je 100.000 evra. Razlika je očigledna. Dakle, nije fer tretirati svaki hektar na jednak način.

- Da li je i u kojoj meri organska proizvodnja šansa za Srbiju?

Prvo, standardi o tome šta je organska hrana su u EU precizno definisani, otud i u zemljama pojedinačno mora biti jasno šta je organski proizvod. Ali, najvažnije je da ako želite imati veću organsku proizvodnju, morate imati veće tržište. Ako nema potražnje za organskim proizvodima vaša orijentacija na organsku proizvodnju neće biti uspešna. Dok sam bio ministar u Austriji davali smo podršku organskoj proizvodnji zato što je u isto vreme organska proizvodnja činila 20 odsto ukupne proizvodnje. Ali, to je vrlo visok procenat. Prosečno u EU organska proizvodnja učestvuje sa svega tri odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zato kažem da je organska proizvodnja niša u niši. Jer – ukupna poljoprivredna proizvodnja u maloj zemlji jeste niša u odnosu na veliko evropsko tržište, pa je onda organska proizvodnja u njoj niša u niši.

Dakle, ako imate tržište za organske proizvode ima smisla davati joj podršku. Ali treba biti pažljiv. U mnogim zemljama danas, uzmimo za primer proizvodnju mleka, ima farmera koji proizvode organsko mleko, ali se ono sipa u obično mleko. Takva proizvodnja nema ekonomskog efekta za proizvođača jer je ona skuplja od regularne proizvodnje, a čak i ako eventualno ima za proizvođača, pošto mu država daje stimulaciju, nema za društvo u celini. Da bude jasno: dobra je stvar imati organsku proizvodnju, ali je neophodno gledati na ceo lanac organske proizvodnje, a ne samo na pojedine segmente.

IZVOR: NOVI MAGAZIN

Od 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu na teritoriji grada Vranja trenutno je u funkciji samo njih pet, ali i u njima ima premalo protivgradnih raketa da bi takva tehnička podrška mogla da zaštiti useve, materijalna dobra i ljude, izjavio je danas gradski većnik za poljoprivredu Aleksandar Janjić.

On je agenciji Beta kazao da novo gradsko veće u Vranju, formirano nakon poslednjih lokalnih izbora, još nije utvrdilo razloge zašto 14 od 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu u tom gradu ne funkcioniše, ali da se pretpostavlja da su razlozi nedostatak strelaca i tehnička neispravnost samih lansirnih rampi.

"Takvo stanje traje duže vreme, a mi dolazimo u veliki rizik štete od grada, stanje je nedopustivo i mora da se menja. I lansirne rampe za protivgradnu zaštitu koje su u funkciji nemaju dovoljan broj protivgradnih raketa, ali i kada bi ih imali to nije dovoljno za zaštitu celog područja od grada, za to je potrebno da je svih 19 lansirnih rampi u funkciji", rekao je Janjić.

Prema njegovim rečima, lansirne rampe za protivgradnu zaštitu bile su do avgusta prošle godine u nadležnosti gradskog Štaba za vanredne situacije, nakon čega je nadležnost nad njima preuzeo Republički hidrometeorološki zavod.

"Gradsko veće će od Republičkog hidrometeorološkog zavoda zatražiti detaljan izveštaj o stanju na svakoj od tih lansirnih rampi na prostoru grada Vranja posebno, nakon čega ćemo imati i zajednički sastanak o tome kako da sprovedemo hitne mere da svih 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu što pre bude u funkciji", rekao je Janjić.

Izvor: Beta

Veterinari apeluju da vlasnici goveda treba da prijave veterinarskoj inspekciji svaki pokušaj naplate vakcina.

"Mole se vlasnici i držaoci životinja da svaki pokušaj naplate vakcine, odnosno vakcinacije prijave veterinarskoj inspekciji", navodi se na sajtu Uprave za veterinu.

Dodaje se da će vakcinaciju raditi veterinarske stanice koje su ovlašćene da to rade Programu mera zdravstvene zaštite životinja na teritoriji Srbije.

U saopštenju se navodi da je novac za nabavku vakcine i vakcinaciju obezbeđen iz budžeta Srbije.

Izvor: Beta

Razlog je bio, navodno, prisustvo štetnog organizma na breskvi, nektarini i kupusu. Kada su naši inspektori pregledali vraćenu robu, štetne organizme našli su samo u tri pošiljke, zvanično su za Blic potvrdili u Ministarstvu poljoprivrede.

Nadležni nisu znali da objasne kako je to moguće. Zvanično, Srbija je u obavezi da prihvati vraćenu robu, čak i ukoliko utvrdi da je sa njenim kvalitetom sve u redu. Nezvanično, međutim, razlog je u različitoj metodologiji rada. Za ovaj konkretan slučaj to u prevodu znači da štetni organizmi, odnosno moljci koji su nađeni na srpskoj robi, nisu isto i za Ruse i za Srbe.

"Očigledno je da su inspektori 'Rošeljhoz nadzora' videli nešto što Srbi nisu, a zbog različite prakse. Problem je što se ne zna metoda po kojoj rade Rusi, a prema kojoj kvalitet robe prate Srbi. Takođe, ne postoji ni referentna laboratorija čiji bi standardi važili u celom svetu i onemogućavali da se događaju slične situacije. Ovako na kraju trpe proizvođači, koji zbog vraćene robe imaju ogromne troškove", kaže anonimni sagovornik.

On dodaje da se nikako ne može reći da Rusi namerno sabotiraju srpsku robu, jer im je ona potrebna. Interesantno je i da nam je početkom ove godine iz Rusije poslata poruka da smo im dali jabuke pune pesticida, ali da nam tu pošiljku nisu vratili, saznaje Blic.

Posle jabuka, breskve i nektarine su drugi izvozni proizvod iz Srbije u Rusiju. Prošle godine od plasmana tog voća ostvaren je prihod od 18,7 miliona dolara.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je iz Rusije u Srbiju vraćeno i sedam pošiljki poljoprivrednih proizvoda zbog toga što na ambalaži nije bilo deklaracije ili dokumentacija nije bila potpuna. Druge zemlje u Evropi i svetu u koje Srbi izvoze voće i povrće nisu nam vraćali robu, potvrđena je informacija.

Srbija, inače, na rusko tržište, najviše izvozi ženske hulahop čarape, pokrivače podova i sveže jabuke, kažu u Privrednoj komori Srbije. U Srbiji sve potrebne papire za izvoz proizvoda na tržište Ruske federacije ima čak 768 preduzeća, a na listi najtraženije srpske robe je i povrće, kao i mlečni proizvodi.

Izvor: Blic

Kako je navedeno u saopštenju, Radojević je upoznao goste sa merama ruralnog razvoja koje sprovodi Sekretarijat, ističući da je finansijska podrška usmerena na mere ruralnog razvoja do krajnjeg korisnika.

On je ukazao da Republika subvencioniše poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, a da je u AP Vojvodini fokus usmeren na one mere ruralnog razvoja, specifične za pokrajinu.

Radojević je istakao da su sve mere podrške koje Sekretarijat sprovodi u kontekstu ruralnog razvoja i uloge Vojvodine u ruralnom razvoju Srbije.

"Bitno nam je da na ovom planu, uključimo širu stručnu i društvenu zajednicu, odnosno poljoprivredne organizacije i asocijacije, zemljoradničke zadruge, naučnoobrazovne i istraživačke institucije. Cilj nam je da zadržimo, ali i povećamo nivo finansijskih sredstava za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj, ali i da napravimo preraspodelu ovih sredstava prema vrsti programa i postojećim merama u okviru Sekretarijata", rekao je Radojević.

U saopštenju se navodi da je na sastanku bilo reči o značaju transfera znanja i tehnologije u oblasti poljoprivrede, te mogućnostima inovaciji postojećih i implementaciji novih mera.

Rečeno je da bi u narednom periodu neke od mera podrške mogli da se primene u Gruziji, s obzirom da od 1. jula u toj zemlji važi sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji.

Delegaciju koja je u poseti Srbiji, u okviru studijskog putovanja koje ima za cilj upoznavanja sa politikom ruralnog razvoja u Srbiji i AP Vojvodini, predvodi predsednica departmana za međunarodne odnose Hatija Cilosani.

Njihovo studijsko putovanje podržano je od strane Evropske unije kroz projekat koji sprovodi FAO, koji ima za cilj da pomaže unapređivanje Ministarstva poljoprivrede Gruzije, a u saradnji sa našim predstavnicima konsultantske kuće SEEDEV.

Izvor: RTV

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31