Mala i srednja srpska poljoprivredna gazdinstva unaprediće svoju konkurentnost uz podršku novog kredita Svetske banke od 50 miliona dolara, koji je juče odobrio Odbor izvršnih direktora ove institucije.Kredit će pomoći Vladine napore da se unapredi izlazak na tržište odabranih poljoprivrednih domaćinstava, saopštila je Svetska banka.Dodaje se da kroz podršku investicijama u proizvodnju malih i srednjih gazdinstava i u bolji informacioni sistem u poljoprivredi, projekat treba da poveća konkurentnost ovog sektora i da otvara nove ekonomske mogućnosti u seoskim sredinama, dok se zemlja približava članstvu u Evropsku uniju.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva kaže da poljoprivreda ima važnu ulogu u privredi Srbije.

"Kako Srbija modernizuje poljoprivredu i usklađuje je sa odredbama Evropske unije, efikasnost ulaganja države i kvalitet usluga postaje važno pitanje ekonomske politike u ovom sektoru. Cilj projekta je da pomogne Vladi Srbije da preusmeri sredstva sa subvencija na ulaganje u ruralni razvoj i na finansiranje malih i srednjih proizvođača, naročito na jugu i jugoistoku zemlje", ističe Ndegva.

Projekat će, kako se navodi, podržati korišćenje poljoprivredne savetodavne službe i savetovališta za vođenje biznisa za poljoprivrednike koji se kvalifikuju za donacije.

Cilj je osposobljavanje poljoprivrednih domaćinstava da povećaju efikasnost, izlazak na tržište, da im se omogući pristup kreditima i da se bolje zaštite od rizika.

Sredstva kredita upotrebiće se i za podršku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da više koristi javne baze podataka kroz unapređenje i modernizaciju postojećeg informacionog sistema i njegovo uključivanje na platforme javno dostupnih podataka, što bi koristilo poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i omogućilo im da imaju informacije o klimatskim uslovima i kretanjima na tržištu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3760324/novi-kredit-svetske-banke-za-mala-i-srednja-poljoprivredna-gazdinstava-u-srbiji.html

Srbija i Belorusija su prijateljske zemlje međutim uprkos brojnim mogućnositima i potrebama ekonomska saradnja je minimalna. Kako su danas istakli zvaničnici dve zemlje Srbiji su potrebni maslac i mleko u prahu, Belorusiji malina i šljiva Ilustracija Srbija, kao jedan od lidera u proizvodnji malina i šljiva, zanimljiva je beloruskim privrednicima kako bi od srpskog voća proizvodili voćne jogurte, dok Belorusija, s druge strane, našem tržištu može ponuditi maslac i mleko u prahu, koje nedostaje našoj konditorskoj industriji. To je zaključeno tokom sastanka ministara poljoprivrede Srbije i Belorusije, Branislava Nedimovića i Anatolija Hotka, koji se održao danas u Beogradu, a uoči susreta dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Aleksandra Lukašenka. Nedimović je u izjavi medijima nakon sastanka rekao da je Srbiji neophodno da uveze maslac i mleko u prahu, dodajući da su potrebe naše konditorske industrije za tom robom 2.000 tona godišnje, a da svega ima 30 do 40 tona. - To je zato što nemamo viška mleka i zato je neophodno da se taj nedostatak pokrije. Srbija će za 15 do 20 dana izaći sa posebnim pravilima za uvoz te vrste robe bez carine, a smatram da Belorusija, kao jedan od lidera u toj oblasti, može da nam pomogne - rekao je Nedimović. Kaže da je tema razgovora sa ministrom poljoprivrede Belorusij bila i kako da Srbija na najkvalitetniji način iskoristi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, gde je uključena i Belorusija, i da im predstavi listu proizvoda koji su njima neophodni, a koje bi naša zemlja mogla da im plasira. Među njima su, navodi Nedimović, neke vrste voćnih rakija, mesne prerađevine, voće. On je najavio i da će sutra biti potpisan sporazum između mlekare Ub i jedne mlekare iz Belorusije o međusobnoj saradnji radi plasmana proizvoda na treća tržišta, kao što su tržište EU, rusko i ostala zainteresovana tržišta. Ministar kaže da je robna razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda između dve zemlje ispod 20 mil USD i ističe da ona može biti i do dva ili tri puta viša s obzirom na pogodnosti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. Tema razgovora, rekao je Nedimović, bila je i da u sektoru semenske robe bude veće učešće srpskih sorti, jer je, podseća, Srbija registrovana na beloruskim sortnim listama. Srbija u razmeni sa Belorusijom ostvaruje pozitivan spljnotrgovnski bilans, navodi Nedimović, u iznosu od 500.000 USD. Prema njegovim rečima, najviše izvozimo stočne hrane, a najviše uvozimo mladi krompir, mlečne proizvode i luk. Ministar poljoprivrede Belorusije Anatolij Hotko kaže da je ta zemlja jedan od lidera u proizvodnji mlečnih proizvoda, ali, ističe, da im nedostaje voće i voćni koncetrati za, na primer, proizvodnju voćnih jogurta. - Mi znamo da je Srbija lider u proizvodnji maline i šljive i to je za nas interesantno i imaćemo to i vidu - rekao je Hotko novinarima nakon sastanka sa Nedimovićem. Navodi da je na sastanku izražena obostrana želja da rast razmene poljoprivredne i prehrambene robe bude uzajamno visok. - Saglasan sam sa ministrom Nedimovićem da Srbija i Belorusija imaju uzajamne isporuke, tako da ćemo mi to što se proizvodi u Srbiji sa zadovoljstvom kupovati i, takođe, praviti isporuke iz Belorusije - rekao je Hotko. Razgovarali su, kaže on, i o uzgajanju bilja, dodajući da je ta tema od posebnog značaja za razvoj saradnje u oblasti obrazovanja, kao i da imaju dobre odnose sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu. Hotko kaže da se Belorusija raduje investicijama iz Srbije, dodajući da srpski biznis ima kapacitete da učestvuje u agrarnom sektoru Belorusije. - I sutrašnji biznis forum biće još jedan stimulans da se razviju investicije. Moram da kažem da se za devet meseci izvoz iz Belorusije u Srbiju povećao više od tri puta - rekao je Hotko. Saradnja u oblasti poljoprivede između Srbije i Belorusije realizuje se kroz međusobnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, kao i saradnju nadležnih veterinarskih i fitosanitarnih službi dve zemje, a u cilju olakšavanja međusobne trgovine. Najveći obim međusobne razmene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvaren je u 2014. godini kada je dostigao nivo od 17,3 mil USD. U 2018. godini ukupna razmena poljoprivrednoprehrambenih proizvoda iznosila je 10,4 mil USD, od čega je naš izvoz iznosio oko 8 mil USD, dok je uvoz iz Belorusije bio 2,4 mil USD. U prvih 10 meseci 2019. u Belorusiju je izvezeno poljoprivrednih proizvoda u količini od 3,4 hiljade tona, ukupne vrednosti 5,2 mil USD, najviše stočne hrane, konzervisani kukuruz šećerac, grašak. U prvih deset meseci ove godine iz Belorusije je uvezno poljoprivrednih proizvoda u količini od 12.000 tona, ukupne vrednosti 4,7 mil USD i to najviše mladog krompira i crnog luka.

www.ekapija.com 

Banane, kivi, kivano... ređaju se tropske biljke u srpskim baštama. Pored ovih pojedinih egzotičnih, u srcu Šumadije cveta i limun žut, i to u dvorištu porodice Trifunović u selu Bukovica. Supružnici Branka i Stanislav pune dve decenije uzgajaju limun dokazujući da ovo voće ne samo što može kod nas da rodi, već može doneti zaradu.

"Pre 20 godina od tasta sam dobio jedan limun i prvi savet kako da ga gajim i tako je krenuo moj novi biznis. Danas je to moja velika ljubav i dodatni izvor prihoda i za mene nema nijedne tajne kad je u pitanju ova voćka koja eto odlično uspeva i u našem selu", priča Stanislav za RINU.Čuveni bukovički voćar kaže da je popriličan broj limunova poklonio rodbini, prijateljima, poslovnim partnerima i komšijama, ali je veći broj i unovčio po ceni od 30 do 200 evra, zavisno od veličine, odnosno starosti stabla. Limun mnogo bolje uspeva kad se plati, makar i simbolično, ali je Canetu neprijatno da to kaže onima koji bi najradije limun na poklon.

"Preko zime limunove držimo u posebnoj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 4, a ni viša od 20 stepeni. Zbog oprašivanja, a i nekih drugih razloga svako ko želi da ima ovo voćku trebalo bi da ima bar po dva stabla, s tim što se ljubav prema limunu podrazumeva kad se hoće uspeh u u njegovom gajenju. Verovali ili ne, ali to limun oseća", dodaje supruga Branka.

Za slavu kod ovih domaćina popije se čak i do 60 litara limunade, jer kako kažu od domaćeg limuna nema ništa ukusnije. Stanislav je za ovih dvadeset godina naučio kako se limun kalemi, pa tako ništa ne prepušta slučaju."Uzme se mlada grana limuna s plodom, zatim se sa grane skine lika dužine jedan centimetar i ispod se veže tanka žica. Posle toga, na pola se preseče plastična flaša od dva litra, preseče se niz duž i na dnu se izvadi krug da bi kalemljeno mesto bilo na sredini flaše napunjene zemljom. Flaša se ne pomera dva meseca dok plod raste. Kasnije se formiraju žile. Posle dva meseca flaša se iseče i ostaje zemlja i limun koji se stavlja u saksiju. Zaliva se dva puta dnevno, s tim što se svake godine saksija zameni većom. Na ovaj način okalemio sam više od 200 limunova", otkriva Stanislav Cane Trifunović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/unosan-biznis-evo-kako-da-u-srbiji-gajite-limun-i-lepo-zaradite/qjcx8pr

Sa starošću zasada od 12 do 15 godina prinos malina u Srbiji, ali i drugim državama u regionu, znatno opada, pa tako i ekonomska računica za dalje bavljenje ovim poslom, izjavio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U Sarajevu, na nedavno održanoj konferenciji Regionalnog saveta za jagodasto voće, čiji je Leposavić predsednik skupštine, on je rekao da su rezultati ispitivanja o prisustvu različitih virusa u komercijalnim zasadima malina, koje je obavio ovaj institut iz Čačka – poražavajući. Ispitivanja obavljena u Srbiji, ali i u nekoliko zemalja u okruženju, pokazuju da je više od 95% ispitivanih zasada zaraženo virusima.

U praksi, kako kaže, to je dovelo do smanjenja prinosa i pada kvaliteta maline – plodovi su sve sitniji i gube slast…

– Zbog toga smo došli u situaciju da opada i interesovanje proizvođača za gajenje ovog voća. Kupci se takođe osećaju prevarenim, pa su u nekim zemljama počeli da traže alternative za naše proizvode – ističe Leposavić za Politiku i dodaje da sve ukazuje na to da ubrzo moramo da uradimo više stvari kako bismo poboljšali stanje u ovom sektoru.

Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača. Leposavić ističe da neke države gube na značaju istom brzinom kojom su ranije dolazile na vrh. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je u 2016. godini proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona.

– I ta proizvodnja ima tendenciju pada – upozorava Leposavić.

I Čile, jedan od naših najvećih konkurenata, beleži pad proizvodnje, pa je za samo sedam godina učešće ove države u svetskoj proizvodnji palo sa 16 na 6,4%. Nasuprot tome, ima i država koje su u jednom trenutku iskoristile svoju priliku. Recimo, Bosna i Hercegovina je od proizvedenih 3.000 tona s početka ovog veka poslednjih godina dostigla 22.000 tona, prema nekim podacima i 25.000. Međutim, ove godine imaju znatan pad i realna proizvodnja im ne prelazi 8.000 tona.

Podaci ukazuju da je u 2019. usled poremećaja na tržištu došlo do pada proizvodnje malina i na drugim tržištima. Najveće smanjenje površina pod malinjacima imali su Srbija, Poljska, Čile, BiH, Bugarska, Crna Gora…

– Glavni igrači gube konkurentnost na svetskom tržištu, dok su novi, kao što su Meksiko, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, ušli u konkurenciju. Posebno na tržištima gde je do sada bio dominantan uvoz maline iz Srbije, Poljske, Čilea… – ističe Leposavić.

On kaže da je kod tih zemalja presudna bila snažna pomoć države kod zasnivanja zasada i podizanja skladišnih kapaciteta. Napominje da je činjenica i da su te zemlje u prošlosti imale jeftinu radnu snagu.

– To je velika razlika u odnosu na Srbiju i Čile, gde već godinama imamo male subvencije u poljoprivredi – kaže on.

Leposavić napominje da sve nekada najveće svetske proizvođače najviše ugrožava Meksiko, koji je u poslednjoj deceniji uvećao proizvodnju sa 11.500 tona na 112.700 i utrostručio prodaju uglavnom sveže maline u Americi.

Prema njegovim rečima, sadašnje tržište malina zasniva se na smrznutom programu, sa tendencijom rasta ponude, zbog čega su i cene trenutno relativno niske. Ali, bez obzira na sve ovo, malina je veoma traženo voće.

– Problemi, kako god to neko shvatio, ne potiču od prodaje. Činjenica je da 60 do 70% troškova proizvodnje i berbe maline odlazi na troškove radne snage. U Srbiji je dnevnica za berače porasla sa 20 na 25 do 30 EUR. Poskupeo je i repromaterijal, veći su zahtevi u oblasti bezbednosti radnika, što direktno utiče na ukupne troškove proizvodnje, pa malinarima ostaje znatno manja zarada – smatra Leposavić.

Naglašava da izvoznici imaju velikih problema zbog gubljenja sortne identičnosti, jer "vilamet" više nema karakteristike na koje su proizvođači navikli. Kako kaže, i prerađivači imaju manji procenat viših kategorija od takvog voća, a strani kupci imaju sve više primedbi na kvalitet isporučene robe.

– Ista situacija je i kod sorte "miker", koja je sve traženija na svetskom tržištu. Sadni materijal je najveći problem u Srbiji i okolnim državama. Novi zasadi se uglavnom zasnivaju sadnicama iz Švajcarske, delom Francuske, Holandije i Italije. Ni "vilamet" ni "miker" iz tih zemalja nemaju karakteristike koje se očekuju – smatra on i napominje da zbog značaja i ekonomske dobiti od izvoza postoji potreba da se na državnom nivou reguliše proces sertifikacije, kao i da odgovarajuće institucije taj posao sprovedu u delo, počevši od klonske selekcije do stvaranja viših kategorija sadnog materijala.

Prema njegovom mišljenju, na taj način bilo bi rešeno ovo izuzetno važno pitanje. U Srbiji se sertifikacija sprovodi od 2005. godine i u nekoliko ciklusa je stvarana određena količina izuzetno kvalitetnog sadnog materijala, ali nedovoljnog za stvarne potrebe, čak i lokalnog tržišta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2691485/prinos-i-kvalitet-malina-u-srbiji-opada

Peti susret kozara Srbije održan je u Kumanama u subotu, 9. novembra u organizaciji PG "Dobra farma" Dobričevo, Rajka Varadinca iz Kumana i Zorana Gagića iz Novog Miloševa, a uz podršku opštine Novi Bečej.

Tom prilikom održana je i Osnivačka skupština Udruženja kozara Srbije na kojoj je usvojen Statut i izabrani organi i rukovodstvo novoformiranog Nacionalnog udruženja i usvojen program rada. Pristupnicu je potpisalo 127 kozara, koji očekuju da će na ovaj način biti rešeni gorući problemi u ovoj oblasti, pre svega - nesiguran plasman i niska cena mleka.

Očekuju i da će novoformirano udruženje znatno više raditi na promociji kozarstva u Srbiji i promociji gotovih proizvoda, da će raditi na edukaciji i da će standardno, pružati svojim članovima sve benefite udruživanja oko organizacione i tehničke pomoći u svakodnevnom radu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede - Uprave za agrarna plaćanja, ovčarstvo i kozarstvo su dve grane stočarske proizvodnje koje beleže tendenziju porasta broja grla - u 2019. godini 78.222 poljoprivredna gazdinstva prijavila su 1.634.583 grla ovaca i koza, prenosi portal Top Srbija.

U strukturi ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava koja imaju ovce i koze, najzastupljenija su gazdinstva sa do 10 ovaca i koza (48%), za kojima slede gazdinstva sa 10-50 ovaca i koza (45,5%), dok je tržišno orijentisanih gazdinstava sa više od 50 ovaca i koza najmanje (svega 6,5%).

Međutim, u sktrukturi ukupnog broja ovaca i koza najmanje je učešće gazdinstava sa do 10 grla (13,7%) a najveće gazdinstava sa 10-50 grla (48%), ali je učešće gazdinstava sa više od 50 grla veoma respektabilno jer 6,5% gazdinstava poseduje preko 38% ukupnog broja ovaca i koza. Drugi problem je veoma mala zastupljenost umatičenih grla ovaca i koza - svega 12,5% - za koja je država isplatila 7.000 dinara po grlu odnosno ukupno 1,4 milijarde dinara.

Kada bi uzgajivači koza i ovaca u trogodišnjem periodu umatičili većinu grla mogli bi od države dobiti ukupno oko 10 milijardi dinara - što bi bila izuzetno značajna budžetska podrška razvoju ovčarstva i kozarstva u Srbiji.

Iznoseći ove podatke, Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da su naše farme, ma koliko velike, realno male i za naše, domaće tržište, a kamoli za zahtevno inostrano. Zato smatra da se do povećanja profitabilnosti može doći samo udruživanjem, jer snagom udruživanja se mogu ostvariti brojni benefiti i uticati na donošenje zakonskih i drugih regulativa važnih za uanpređenje proizvodnje u ovoj oblasti stočarstva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2690006/osnivanjem-udruzenja-kozara-srbije-najavljeni-bolji-dani-za-kozarstvo-domace-trziste-zeljno

Svake godine se u Srbiji udvostruči broj plantaža pod industrijskom konopljom (kudelja).Pa se tako ove jeseni pod ovom biljkom, koju mnogi nazivaju biljkom budućnosti, našlo oko 800 hektara. Agronomi ističu da je uzgoj ove biljne vrste veoma isplativ, jer, recimo, može da donese godišnji prihod za tri do četiri puta veći od prihoda kod uzgoja kukuruza.

U Udruženju proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta "Konoplja" podsećaju da se bivša Jugoslavija sredinom 20. veka ubrajala među najznačajnije proizvođače ove industrijske biljke. U Odžacima je, da podsetimo, bila jedinstvena berza kudeljne stabljike, odakle se diktirala cena od Italije do Engleske."U jednom trenutku, naftno-hemijski lobi je shvatio da im je konoplja ozbiljna konkurencija, jer sve ono što se pravi od plastike, može da se napravi i od konoplje. Tako je krenulo organizovano uništavanje ove biljke, pa je to zahvatilo i našu zemlju, posebno pričama o štetnosti marihuane, koju su izjednačili sa industrijskom konopljom", kaže dr Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja.

Broj zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača raste iz dana u dan, jer je ovo, kako kaže, biljka koja zahteva malo a daje puno, pošto se, recimo, od nje proizvodi više od 50.000 proizvoda. U domaćim propisima, koji su još važeći, piše da se od konoplje prave samo vlakna i hrana za ptice, a nigde se ne spominje njen značaj u industriji papira, u tekstilnoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, u kozmetici, građevinarstvu i zaštiti životne sredine.

"Obraćala sam se ministarstvima poljoprivrede, zdravstva i unutrašnjih poslova, pošto su sva tri uključena prilikom prikupljanja dozvola za uzgajanje konoplje. Molila sam ih da se regulative promene, da budu prilagođene razvoju ove grane poljoprivrede", rekla nam je dr Timotijević.

Proizvođači konoplje širom Srbije kažu da se uzgoj konoplje i te kako isplati, pa je mnogi seju svake godine na mestima gde su ranije gajili pšenicu ili kukuruz. U Koštunićima kod Gornjeg Milanovca nedavno je osnovana prva eko-zadruga "Srpski domaćini", koja će se baviti proizvodnjom organske hrane, između ostalog i lekovitog bilja i konoplje koja će se koristiti u medicinske svrhe.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=23&nav_id=1607228

U Beogradu se održava "Agrobiznis forum republike Srbije i Ruske Federacije", koji treba da unapredi odnose dve države. I poljoprivreda spaja Srbiju i Rusku Federaciju. Dve države, odnosno privrednici, će o ovoj temi razgovarati na "Agrobiznis forumu", koji se u srpskoj prestonici održava danas i sutra. Zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji Anas Karman, u razgovoru za "Novosti", naglašava da je rusko tržište uz EU jedno od najznačajnijih za našu državu.- Poljoprivreda je nesporno veoma bitan sektor privrede Srbije. Skoro polovina stanovništva živi u ruralnim oblastima, značajan procenat radne snage angažovan je upravo u poljoprivredi, a ukupna spoljnotrgovinska razmena u ovom sektoru dostigla je brojku od 4,6 milijardi evra u 2018. godini, što je za zemlju poput Srbije svakako značajno. Poljoprivredni izvoz čini četvrtinu ukupnog izvoza zemlje i ujedno je ovaj sektor jedini segment ukupne spoljnotrgovinske razmene sa konstantnim suficitom.

Karman kaže da se, s druge strane, sektor poljoprivrede i dalje suočava sa problemima poput usitnjenosti poseda, nedovoljnih investicija u tehnološki napredne proizvodne procese, radne snage koja nije adekvatno kvalifikovana, nedovoljno razvijene infrastrukture u ruralnim područjima, niskog nivoa ulaganja u prerađivačku industriju, usklađivanja proizvodnih procesa sa međunarodnim standardima kvaliteta kako bi se omogućio pristup novim tržištima.Naš sagovornik tvrdi da je, pored investicija u rast produktivnosti sa ciljem podizanja prinosa u praktično svim sektorima poljoprivrede, potrebno fokusirati se na ulaganja u dodatu vrednost proizvoda. Karman "gađa" na primenu nauke i tehnoloških rešenja iz oblasti "pametne" poljoprivrede, koja bi trebalo da podstakne razvoj tržišno orijentisane poljoprivrede:

- Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti koje pruža bescarinski režim koji Srbija ima sa mnogim zemljama i ekonomskim zajednicama poput RF, Turske, EU i drugih koje čine tržište od 800 miliona potrošača. Tržište Srbije od svega sedam miliona potrošača je malo za potencijal koji sektor domaće poljoprivrede sa sobom nosi pa je u tom smislu izvoz jedini put napred.Na pitanje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, zemljama CEFTA, EFTA i Belorusijom i tome koliko su se oni do sada povoljno odrazili na plasman poljoprivrednih proizvoda, Karman kaže:

- Ukoliko pogledamo izvoz koji poljoprivredno-prehrambeni sektor ostvaruje u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da pojedini srpski izvoznici ostvaruju značajne poslovne aranžmane, pre svega u trgovini sa EU i sa druge strane RF. Usled trgovinskih barijera koje postoje u razmeni između EU i Rusije, srpski izvoznici, u prvom redu izvoznici svežeg voća, uspeli su da pronađu tržište za svoje proizvode u RF i da proteklih nekoliko godina ostvare znatne vrednosti izvoza. Ipak, bitno je napomenuti da izvoz u RF čini svega 7% ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije i da prostora za rast ima i dalje.

Karman kaže da je u okviru projekta One stop shop predstavljena e-platforma buyserbian.com, koju je uz podršku UNDP razvila Privredna komora Srbije:

- Ideja platforme je da pomogne izvoznicima, prvenstveno onima koji izvoze u RF, ali je ovaj koncept primenljiv i na druga tržišta. Postavljanjem svoje ponude na platformu, srpski izvoznici postaju dostupni ruskim partnerima, koji će imati mogućnost pretrage sve robe koja se nalaze na sajtu.KROZ projekat "Pomoć trgovini - Podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta u agroindustrijskom sektoru u Republici Srbiji", koji zajedno sprovode Vlada RF i UNDP, pomogli smo kompanijama u agrobiznis sektoru da poboljšaju poslovanje i obezbede pristup novim tržištima, posebno tržištu RF i ZND. U saradnji sa nacionalnim partnerom, Ministarstvom poljoprivrede, sprovodili smo tri grupe mera kako bismo pomogli korisnicima projekta. To su: učešće na velikim međunarodnim sajmovima hrane i pića, podrška za unapređenje poslovanja malih i srednjih agrobiznis preduzeća i njihovog boljeg pozicioniranja na lokalnom i regionalnom tržištu i podrška individualnim proizvođačima kroz edukaciju, nalaženje tržišta za njihove proizvode i povezivanje sa većim učesnicima u tržišnom lancu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:825822-Duga-lista-problema-koci-Srbiju-na-putu-ka-trzistu-od-800-miliona-ljudi

Prva destilerija otvorenog tipa u Srbiji, Belgrade Urban Distillery, pokrenuta pre 10 godina na Dorćolu, nedavno je otvorila i prvu srpsku Banku rakije.

- Srpska Banka rakije je zapravo mesto u okviru Beogradske destilerije na kojem svi zainteresovani pojedinci i kompanije zajedno sa nama mogu da naprave svoj rakijski "blend" i tako postanu klijent naše vesele banke – kaže za eKapiju Branko Neđić, vlasnik destilerije Branko Nešić, već poznate po proizvodnji rakija i likera.

To, objašnjava izgleda tako što kupažu destilata po sopstvenom izboru, klijenti uz pomoć zaposlenih u destileriji stavljaju u burad zapremine 50, 100 ili 220 litara, koju nakon punjenja pečatiraju i ostavljaju na čuvanje do određenog datuma.

- Burad je stalno na raspolaganju, a nakon odležavanja od minimum 6 meseci do maksimalno 36 meseci, klijent otvara bure i rakiju puni u flaše sa sopstvenom etiketom – ističe Nešić.On dodaje da je rakija na sigurnom mestu i dobija na vrednosti, a klijenti ove najveselije banke na svetu upoznaju se sa rakijskim zanatom, uz dobro druženje i mogućnost da samostalno kreiraju svoj proizvod.

Inače, Belgrade Urban Distillery, kako navodi naš sagovornik, u ponudi ima preko 20 vrsta voćnih rakija, medovina i likera koje proizvodi u ograničenoj seriji od svega par stotina do nekoliko hiljada boca po vrsti proizvoda.

- Imamo rakije od jabuke, višnje, maline, kruške, kajsije, dunje i šljive, travarice, ilkere od limuna, narandže, višnje, maline i oraha, medovine na bazi dunje i šljive sa lekovitim biljem, kuvane rakije i specijalne serije starih rakija – kaže Nešić.

Kao jedinstvene proizvode destilerije, on izdvaja medovine sa lekovitim i začinskim biljem, kajsijevaču odležalu u hrastovim buradima, kuvanu rakiju sa cimetom i Branko rakiju - prvu šljivovicu koja se pije isključivo sa ledom.Primarna proizvodnja rakija i likera, kao i zasadi voća u vlasništvu destilerije nalaze se na jugu Srbije, u Jelašnici, dok se završni deo proizvodnje – starenje destilata, kupažiranje, filtriranje i punjenje, obavlja u pogonu na Dorćolu.

Osim iz sopstvenih voćnjaka, destilerija voće nabavlja i od dugogodišnjih kooperanata iz Šumadije i istočne Srbije, kako bi, kaže Nešić, za svaki proizvod imali maksimalno kvalitetnu sirovinu.

Belgrade Urban Distillery, iako je karakteriše moderan enterijer, odličan dizajn proizvoda i visok kvalitet ambalaže, zadržala je, ističe sagovornik našeg portala, tradicionalni pristup proizvodnji.

- Tradicionalan način proizvodnje podrazumeva dvostruku destilaciju na malim, ručno proizvedenim bakaranim destilacionim aparatima, bez dodavanja boja i aroma, kao i starenje rakije u buradima od srpskog hrasta. Nakon toga, uz kreativan pristup i smele kombinacije ukusa dobijamo jedinstvene recepture za naše proizvode – navodi on.

Nešić napominje da kupci mogu kupiti rakiju u okviru destilerije, direktno iz proizvodnje, iz buradi i inoks cisterni sa jasno istaknutim hemijskim anlizama, koje garantuju ispravnost i kvalitet proizvoda.

- Osim kupovine rakija, u destileriji svakodnevno organizujemo i degustacije i rakijske ture za domaće i strane goste, na srpskom ili engleskom jeziku. Rakija ture obavljaju se u terminima od 17 i 19 sati i obuhvataju degustaciju nekoliko različitih rakija i predavanja o istorijatu, načinu proizvodnje i zanimljivostima vezanim za rakiju kao srpsko nacionalno piće – kaže naš sagovornik.Interesovanja, kaže, ima, jer ljudi cene kvalitetne rakije, a posebno se iznenade kada probaju Branko šljivovicu, jer je u pitanju zaista jedinstven proizvod.

- Zato smo, iako svoje proizvode najviše prodajemo na licu mesta, u destileriji, Branko šljivovicu počeli da izvozimo i u Australiju, Austriju i Nemačku, a uskoro očekujemo početak izvoza i u SAD.

Kada je reč o daljim planovima Belgrade Urban Distillery, Nešić ističe da su oni vezani za podizanje kapaciteta proizvodnje.

- Verujemo da kvalitetna rakija, pre svega šljivovica, ima mesto na svetskom tržištu pića. Pored toga, u planu nam je i da sledeće godine nastupimo na nekoliko manifestacija u inostranstvu, ali i Srbiji, na kojima ćemo predstaviti svoje proizvode – zaključio je Nešić u razgovoru za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2664734/otvorena-prva-srpska-banka-rakije-u-belgrade-urban-distillery-mozete-da-napravite

Jabuka se u Srbiji gaji na oko 15% ukupne površine voćnjaka što je svrstava na drugo mesto, posle šljive. Vodeća sorta jabuke još uvek je Ajdared sa učešćem od 20-25% u strukturi proizvodnje, mada poslednjih nekoliko godina postoji primetan trend uvođenja drugih sorti kao što su Greni Smit, Zlatni Delišes i Jonagold, ocenjuje se u izveštajima Ministarstva poljoprivrede.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini pod jabukom je bilo 25 917 ha zemljišta, proizvedeno je 460 404 t jabuka, a prosečan prinos je 17,76 t/ha.

U periodu 2013–2018. godine površine pod jabukom su povećane sa 23. 989 ha na 25. 917 ha. Međutim, ukupna proizvodnja jabuke u 2018. godini (460 404 t) manja je od proizvodnje jabuke u 2013. godini (516 411 t).

Prosečan prinos jabuke u posmatranom periodu je značajno smanjen sa 21,53 t/ha na 16,53 t/ha. Najmanji prinos je bio 2017. godine i iznosio je 15,06 t/ha.

U 2017. godini izvezeno je 197.602 tona jabuke, odnosno za 15 % manje u odnosu na prethodnu godinu, zbog loših vremenskih uslova koji su bili u prethodnoj godini.

Vrednosti izvoza jabuke je bio 122,4 milion dolara. Najviše se izvozila sveža jabuka 189.042 tona, a vrlo malo suve jabuke, svega 20 tona. Od ukupnog izvoza jabuke, najviše jabuke se tradicionalno izvozi u Rusku Federaciju, oko 84%. Druge zemlje izvoza su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska i druge.

U 2017. godini uveženo je 65.588 tona jabuke, odnosno za 14 % manje u odnosu na prethodnu godinu, u vrednosti uvoza od 18,3 miliona dolara.

Od ove količine, uvezeno je 65.568 tone sveže jabuke, a u beznačajnoj količini sušena jabuka 20 tona.U poslednjih pet godina u Republiku Srbiju se u proseku godišnje uvozi oko 49.849 tona jabuke, navodi Ministarstvo.

Jabuka se najviše uvozi iz EU zemalja (84% od ukupnog uvoza), najviše iz Poljske 58%, pa zatim Italije i znatno manje iz Grčke. U CEFTA reginu najveći uvoz je zabeležen iz Makedonije, 10% od ukupnog uvoza jabuke.

Otkup jabuke ima tendenciju rasta iz godine u godinu, od čega otkup jabuke za jelo ima konstantan rast, dok otkupljena količina jabuka za preradu varira iz godine u godinu.

Takođe, u skladu sa modernizacijom proizvodnje jabuke, menja se i struktura proizvođača. Do pre deset godina to su bili individualni proizvođači koji su tradicionalno uzgajali jabuku na površinama od 2-5 hektara. Poslednjih godina, to su proizvođači sa više od 10 ha voćnjaka i ULO hladnjačama, odnosno komercijalna poljoprivredna gazdinstva koja postepeno povećavaju površine i modernizuju proizvodnju, uvode nove tehnologije i spremni su da angažuju stručna lica. Sa druge strane sve je veći broj kompanija koje imaju zasade veličine od 30 do 250 ha. To su savremeni intenzivni zasadi uz primenu najmoderne tehnologije gajenja.

Prosečan prinos je oko 50-70 t/ha sa fokusom na maksimalni procenat prve klase jabuka, stoji u izveštaju resornog ministarstva.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/svetski-dan-jabuke-u-srbiji-svaka-peta-ajdared

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31