Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su niske temperature krajem januara oštetile neke sorte kajsija u Srbiji koje su rano procvetale, ali da ako više ne bude mrazeva, to neće značajnije uticati na ukupan rod tog voća.

- Najviše je oštećena kajsija novosadska rodna, čak do 68%, ne samo u ravnici već i na nadmorskoj visini do 290 metara - rekao je Keserović za Betu.

Dodao je da je pre dvadesetak godina kajsija, kao i ove godine, rano cvetala, krajem februara, a da će se konačna šteta videti za mesec-dva u zavisnosti od toga da li će se u martu ponoviti niske temperatura, kako je najavljeno.

On je rekao da je mraz oštetio i sortu kajsije novosadska 4 , ali u manjoj meri, do 14%.

Najveće štete od mraza nastaju, prema njegovim rečima, u fazi kada voće cveta ili precvetava, a ako se ponove niske temperature u fazi kada odmakne formiranje plodova voće je otpornije.

Prosečan rod kajsija nekoliko poslednjih godina je, prema njegovim rečima, od 25.000 do 30.000 tona, a ako ne bude mrazeva po prognozama rod bi ove godine mogao biti od 35.000 do 40.000 tona.

Keserović je podsetio da su prošle godine od mraza u trećoj dekadi marta izmrzle kajsije, breskve i trešnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3185465/mraz-ostetio-kajsije-rod-bi-ove-godine-mogao-biti-od-35000-do

 

Početkom decembra u holandskim staklenicima ubrane su prve jagode uzgajane pod posebnim uslovima. U pitanj su četiri hektara pod staklenicima koje koriste isključivo LED osvetljenje.

U kombinaciji nekoliko vrsta jagoda holandski stručnjaci najavljuju da će vrlo brzo uspostaviti proizvodnju tokom koje će svakog dana tokom cele godine brati sveže jagode.

- Za Božić smo brali oko kilogram voća po kvadratnom metru. To znači da sa naša četiri hektara sa potpuno LED osvetljenjem u novom stakleniku možemo da uberemo 40.000 kilograma svežih jagoda nedeljno. Tako će potrošači tokom cele godine, pa i zimi biti u prilici da kupe sveže voće – rekao je za Horti dejl Boudevijan van der Val.

Da bi postigli berbu jagoda tokom cele godine u zasadi kombinovali nekoliko sorti. Najviše je zastupljena Elesante koja se pokazala kao najbolja za uzgoj u zaštićenom prostoru. U pitanju je holandska autohtona sorta, visoke otpornosti na bolesti sa dobrom plodnošću, bujnom vegetacijom sa čvrstom i uspravnom stabljikom i pravilnim rastom.

- Elsante je naša glavna kultura. Tradicionalno najbolje prinose daje od početka septembra do polovine decembra, a potom od aprila do kraja maja. U ostalim staklenicima smo posadili belu jagodu koja zri u septembru, kao i sortu Sonata koja se dobro pokazala u ranom zimskom uzgoju sa proizvodnjom od početka decembra do sredine februara, dok leti gajimo Furor koja daje po 1,5 kilograma roda po stabljici, ima čvrste plodove koji su dobri za transport – otkrio je on.

Na pitanje da li imaju problem sa plasmanom Boudevijan priznaje da su imali problema zbog korone, ali ističe da su njihove jagode tražene širom sveta od Japana do Holandije, Nemačke, Velike Britanije, ali i u skandinavskim zemljama kao što su Danska, Norveška i Švedska.

 Izvor: Agrobiznis magazin

S obzirom na veliku potražnju i visoke cene lešnika, ova voćka se smatra izuzetno rentabilnom za gajenje. Sam sistem gajenja nije komplikovan. Biljka se zadovoljava skromnijim uslovima, ne napadaju je brojne bolesti i štetočine, a što je veoma bitno, većinu proizvodnih operacija je moguće maksimalno mehanizovati.
Dugo se čeka na rod, ali dobra stvar u toku ovog dugog čekanja da leska prorodi je što je lešnik stabilna roba pa njegova cena i potražnja ne osciliraju previše posmatrano u dužem vremenskom roku. Posetili smo Dušana Arsića u selu Jabučje kod Kragujevca. Selo smešteno istočno od grada Kragujevca, na udaljenosti od šest kilometara. Prema nekim izvorima naselje je osnovano 1818. godine, dakle u vreme kada je Kragujevac proglašen za prvu prestonicu moderne Srbije, tek oslobođene od turskog ropstva. Nalazi se na nadmorskoj visini od 100 metara. Graniči se sa Maršićem, Gornjim Komaricama,Bukorovcem i Trmbasom. Selo je podeljeno na Donju malu, Srednju malu, Pipere, Ercove i Banju. Zapis novijeg datuma nalazi se u Reci. Na području Jabučja postoji
i vrelo tople vode. Litije su Svete Trojice.
,, Za proizvodnju lešnika odlučili smo se iz više razloga. Rukovodili smo se činjenicom da ova biljna vrsta ne traži obaveznu upotrebu hemijskih sredstava, to je
investicija na duge staze, jer zasad ukoliko se dobro održava, može da plodonosi do 50-te godine, plod se može čuvati duže vreme, deficitaran je na tržištu. Zasad smo podigli 2017. godine na površini od 4, 8 ha," ističe Dušan Arsić.
U voćnjaku je zaspupljeno navodnjavanje kap po kap, podzemni sistem navodnjavanja, tako da su napravili bazen u koji može da stane 16 hiljada kubika vode. To je po njegovim rečima za sada puno, ali imaju nameru da zasade još 5 ha. Arsić ističe da su razmišljali šta će raditi sa lešnicima, tako da su potpisali ugovor sa Fererom, i od njih su dobili sadnice, i u petoj godini će njima prodati.
Imaju svu potrebnu mehanizacije, ali uzimaju i radnike. U vreme rezidbe dolaze studenti sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada. Rade na formiranju sadnice u obliku krune. Uspešna proizvodnja leske moguća je na temperaturama u rasponu od +35 ºC do -25 ºC u zavisnosti od njegovog genetičkog porekla. Rani prolećni mrazevi od -4 ºC, do -6ºC mogu da oštete mlade letoraste i do 50 %. Nisu se razmišljali o sortimenu jer su dobili preporuku od firme Ferero. Sorte su: Tonda Gentile Romana, Tonda Gentile delle Langhe, Tonda di Giffoni .
,,Razmak sadnje pri podizanju zasada lešnika bi trebalo usaglasiti sa važnijim faktorima od kojih to zavisi. To su: zemljište, bujnost sorti, osobine stabla (žbun
ili stablašica), pa i konfiguracija zemljišta. U stablašice se gaje na manjem rastojanju (prosečno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u kvadrat ukoliko je ravna površina, ističe Arsić i dodaje: Na nagnutim površinama rastojanje je manje. Pri gajenjeu u obliku grma praktikuje se grm gajen od jedne sadnice, sa 3-4 izdanaka od kojih se formiraju rodne grane. Razmak sadnje kod ovog uzgojnog oblika je 6 x 6m.
Ukupni troškovi podizanja zasada iznose od 5.500 –7.500 evra, (podrivanje, oranje, tanjiranje, sadnice, sadnja, navodnjavanje, ograđivanje, rad). Troškovi održavanja od 500 evra u prvoj godini do 1.500 evra u devetoj godini. Komercijalna rodnost nastupa u 5-6 godini.Kompanija Ferero najveći svetski potrošač lešnika sa udelom većim od 25% na globalnom nivou. Broj tegli Nutele koji se proda u jednoj godini može prekriti celu dužinu Kineskog zida osam puta! Svake godine bude proizvedeno 4.6 milijardi Ferrero Rocher kugli.
Ono što je zajedničko za sve ove proizvode je da je njihov ekskluzivni distributer na teritoriji Srbije kompanija Delta DMD. Osim Ferera, sarađuje i sa drugim
renomiranim partnerima kao što su Beiersdorf, Diageo, SC Johnson, Meggle, Yuhor i drugi. Potvrdu uspešnog poslovanja predstavljaju brojna priznanja i nagrade. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Imećete priliku da pročitate jedan veoma interesantan i reklo bi se poučan tekst, mnogo zanimljivih podataka, starih i raznovrsnih sorti koje nam dolaze iz Iriške Baštice. Iz znatiželje da saznamo što više o autohtonim, starim, ali i novim, odnosno za naše podneblje nepoznatim sortama, ova pitanja postavili smo Lidiji Đurić..
Kako ste došli na ideju da pokrenete rasadničarsku priču, sa najraznovrsnijim biljnim vrstama, povrća, cveća, ukrasnih biljaka, starim i novim sortama?
„Dok sam bila na fakultetu obilazili smo rasadnike i veoma dobro se sećam šta nam je prilikom posete jednom velikom i poznatom rasadniku rekao njegov gazda kao dobronamerni savet budućim mladim rasadničarima:"Deco, trudite se da u rasadniku imate što više različitih vrsta i varijeteta. Putujte puno, obilazite sajmove i uvek donesite kući nešto novo". Iako je to bilo pre skoro 20 godina, meni se ta rečenica urezala zauvek i smatram da je veoma mudra i korisna. Takva je danas kod nas situacija sa povrćem, konstantno postoji želja da se proba nešto novo i svake godine nabavljamo i isprobavamo
nove, zanimljive sorte povrća. Ne radi se tu o trci za brojem i količinom sorti, to je jednostavno adrenalin i uzbuđenje kada probate i proizvedete nešto novo u svojoj bašti, a svidi vam se i onda nastaje ogromna želja da to podelite sa ostatkom sveta. U današnje vreme internet i tehnologija su nam omogućili da mnogo lakše nabavljamo različite biljne vrste, sorte povrća, cveća, ukrasnih biljaka iz raznih delova sveta.” – kaže Lidija Đurić za magazin AgroBiznis.

U čemu se ogleda značaj starih, odnosno autohtonih sorti?
„Ono što treba ljudima objasniti jeste da, kada se radi o povrću, te sorte nisu nove, nastale juče u nekoj laboratoriji, već se od davnina gaje i čuvaju u zemljama porekla, upravo kao što i kod nas postoje naše sorte sa našeg podnevlja, a one se svuda nazivaju isto: „Autohtone“. Danas velike semenske kuće širom sveta imaju svoje agente koji u potrazi za sortama obilaze celu planetu, pa sam tako imala priliku da na čuvenoj manifestaciji „Dani ludaje“ u
Kikindi i upoznam jednog takvog agenta. Ono što jeste jako zanimljivo i što verovatno većina ljudi ne zna, to je da danas na sajtovima za prodaju semena mnogih stranih semenskih kuća možete pronaći na primer: „Žutu feferonu iz Srbije“ ili „Najdužu tikvu iz Kikinde“. Treba da se trudimo svi da čuvamo naše autohtone sorte jer su i one jedno vreme bile zaboravljene i umalo nestale, ali sreća pa su postojale neke bake i deke koji su mudro u svojim baštama čuvali stare sorte voća i povrća, pa je danas, ipak, većina od njih sačuvana. Bitna je raznovrsnost i genetski potencijal koji se nalazi u sortama, jer na taj način i namernim ukrštanjem takvih, najboljih, gena dobijamo hibride.“ – smatra Lidija
Domaći paradajz je najboljeg ukusa, da li smo taj ukus zaboravili? Šta nam hibridi daju, a šta oduzimaju?
“Hibridi su svojevremeno masovno nastajali u želji da se poveća rodnost i otpornost na bolesti i na taj načih ishrani gladna planeta sa rastućim brojem stanovnika. Ono čemu danas svedočimo jeste malo obrnut proces, naime, ljudi i zemljište su se zasitili mineralnim đubrivima i raznim drugim hemijskim materijama, pa se danas javlja potreba da se gajenje voća i povrća vrati na prvobitan stadijum, kako bi se u isto vreme pročistili i naši organizmi i zemljište na kojem živimo, a samim tim i cela planeta koju smo godinama zagađivali. Ne želim da ljudi shvataju hibride kao nešto loše, oni nam i danas omogućavaju
da imamo jeftinu hranu, ali smatram da bi svi koji su u mogućnosti i žele da se pozabave radom u bašti (što nije lak posao, ali pruža ogromno zadovoljstvo), trebalo da pokušaju da proizvedu sopstvenu hranu. Asortiman koji nam je danas dostupan, a čine ga biljke iz različitih delova sveta, omogućavaju nam zaista predivnu paletu ukusa i boja. Treba biti otvoren da se proba nešto novo, a pri tome biti svestan da to nešto novo nije loše već da nam je promena klime kojoj danas svedočimo dozvolila da mnoge sorte koje ranije nisu mogle da se uzgajaju na našem podnevlju, danas veoma lako i uspešno mogu gajiti u našim
baštama.“ – kaže Lidija.
Čime se konkretno bavite u Iriškoj Baštici i koje sorte imate u ponudi?
Mi u Iriškoj Baštici svake godine isprobavamo i gajimo veliki broj novih, a starih sorti povrća. U tom procesu dešava se naravno, i da nam se nešto nedopadne ili jednostavno shvatimo da nije baš pogodno za gajenje na našim prostorima, pa te sorte nikada ni ne ponudimo našim mušterijama. U našem asortimanu posedujemo veliki broj različitih vrsta povrća (paradajza, paprika, kupusnjača, lukova...), začinskog i aromatičnog bilja, a jedan deo proizvodnje posvećujemo i ukrasnim i dekorativnim biljkama. Ovom prilikom želimo da izdvojimo nekoliko sorti povrća koje su veoma lake za gajenje, a ne zahtevaju mnogo prostora i neke od njih se mogu gajiti u kontejnerima i na balkonima: “Cucamelon (Melontria scabra)- je voće koje izgleda kao minijaturna lubenica, ali ukusom više podseća na krastavac umočen u sok od limuna. Ovo minijaturno voće neobičnog izgleda poznato je još i kao meksički mini krastavac, meksička mini lubenica, a u Meksiku, odakle i vodi poreklo, i kao mala lubenica za miševe (Sanditas de raton). Kukamelon nije genetski modifikovan hibrid nastao u laboratoriji već centralno američki specijalitet koji se u Meksiku gaji i koristi u ishrani vekovima unazad. Plodovi veličine grožđa rastu na lozi, a sama biljka je veoma laka za gajenje, otporna je na sušu i nije podložna napadima insekata. Ova nežna biljka koja daje mnogo sitnih plodova proizvodi se uglavnom setvom, ali je preporučljivo da se prvo u zaštićenom prostoru proizvede rasad, a kada su biljke dovoljno velike i nema više opasnosti od prolećnih mrazeva, može se rasaditi na otvorenom pri čemu je potrebno obezbediti neku potporu uz koji će se loza penjati. Plodovi počinju da se formiraju u julu, a beru se do kraja septembra meseca. Ono što je još interesantno kada je reč o uzgoju jeste da se ova biljka može gajiti i kao perena, tj. višegodišnja, tako što se nakon prestanka
plodonošenja (u kasnu jesen) izvadi koren, koji podseća na belu izduženu rotkvu, i sačuva tokom zime u delimično vlažnom kompostu u nekoj garaži, šupi ili
podrumu, a zatim se može ranije u aprilu posaditi napolje i na taj način očekivati raniji plodonošenje. Kukamelon se može konzumirati svež, u salatama, a takođe se može i kiseliti kao kornišon.“
„Patlidžan (Solanum melongena)- ovo povrće koje se kod nas gaji kao jednogodišnje ustvari je biljka koja se u zemlji porekla gaji kao divlja, tj. višegodišnja. Za zemlju porekla patlidžana smatra se Indija odnosno jugoistočna azija, a prvi pisani trag o postojanju patlidžana nalazi se u kineskoj knjizi poljoprivrede iz 544. godine. Ono što mi uglavnom znamo kao patlidžan jeste mesnati, pomalo sunđerasti, plod ljubičaste boje i upravo se ime te boje (auberegine)
u mnogim zemljama koristi za naziv ove biljke. Veoma interesantan podatak jeste i naziv „Eggplant“, koji se koristi u zemljama engleskog govornog područja, što u prevodu znači " biljka-jaje ". Naime, u engleskoj su prvi poznati patlidžani bili bele boje, a veličina i oblik su podsećali na guščija jaja. Takvi, beli patlidžani, okruglog oblika postoje i danas i u mnogim zemljama se mnogo više gaje od "klasičnog" patlidžana ljubičaste boje. Kada presečemo
plod, u unutrašnjosti patlidžana nalazimo mnošto malih semenki koje su gorke, i otuda upravo i gorčina u ukusu koja nam je poznata kada jedemo ovo povrće. Kuvanjem, odnosno termičkom obradom se ova gorčina smanjuje i dobijamo blag, ali i veoma bogat i interesantan ukus. Postoje razne boje i oblici patlidžana i uglavnom su karakteristični i vezuju se za određena područja u kojima se gaje, pa tako imamo: ovalne, tamno-ljubičaste sorte koje se
upravo kod nas najviše gaje („Black magic“, „Black beauty“); tradicionalne, bele boje patlidžane jajastog oblika („White Casper“, „Easter egg“); izduženog oblika i ljubičaste boje („Long purple“, „Little fingers“, „Pingtung long“); dvobojne sorte („Rosa Bianca“, „Violetta di Firenze“, „Rotonda Bianca Sfumata di Rosa“); prugaste („Listada di Gandia“) i mnoge druge koje se pronalaze i gaje tradicionalno širom sveta i sve te sorte zaslužuju podjednaku pažnju. Ako nemate puno prostora u bašti, patlidžani se veoma lako i uspešno uzgajaju u saksijama (od 5-10 l), što i mi praktikujemo.“ – naglašava Lidija za kraj.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

sorte jabukolikog oblika
sorte kruškolikog oblika
sorte zvonastog oblika
Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)
Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

sorte slatkastog ukusa
sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
sorte kiselkastog ukusa
sorte kiselkasto-slatkastog ukusa
Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)
Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
rodne (sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

Da bi postigli bolje prinose i kvalitetnije plodove, mnogi proizvođači se poslednjih godina radije odlučuju za gajenje novih sorti jagoda koje su veoma cenjene na evropskom tržištu.

Rezultati domaćih i stranih ispitivanja pokazuju da neke od tih sorti imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje.

Zadržavanje sorte zenga zengane u strukturi sortimenta jagode smatra se obaveznom, jer je u pitanju sorta koja je po pitanju kvaliteta postala standard za industrijsku preradu. Ipak, polazeći od toga da je jagoda sezonsko voće, koje se pretežno koristi sveže, važno je pomenuti i novije sorte i njihove najvažnije osobine.

Kleri (Clery) je italijanska sorta, veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20% manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. To pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone.

Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu. Meso ploda je kvalitetno, izražene arome.

Alba je druga italijanska sorta koja postaje sve popularnija. Uspešno se gaji u svim regionima. Rano sazreva (dva dana posle kleri), što je, uz visok prinos, izdvaja od drugih sorti iste epohe zrenja. Dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja i otporna je na manipulaciju.

Plod je krupan, atraktivnog izduženo konusnog oblika, ujednačen i čvrst. Pokožica ploda je svetlocrvena, s izraženim sjajem. Ukus je prijatan i aromatičan.

Kvin ELiza (Queen Elisa) je takođe italijanskog porekla. Sazreva rano, krajem prve dekade maja. Dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jako crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je, pretežno slatkog ukusa i izražene arome.

U odnosu na druge sorte, prednosti su joj rana epoha zrenja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda, prijatan ukus i aroma.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2576244/sorte-jagoda-koje-daju-vece-prinose-i-kvalitetnije-plodove

Tvining projekat koji je Srbija sa EU sprovodila u prethodne skoro dve godine omogućio je da se olakša oporavak, očuvanje, registracija i buduća eksploataciju starih autohtonih sorti voća i vinove loze u našoj zemlji, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede.
Tako očuvani genetski resursi dalje će se koristiti kao osnov za stavljanje u promet visokokvalitetnog propagativnog materijala, kao i za razvoj novih sorti, koje će posedovati neke bitne i cenjene karakteristike.Među bitnim postignutim rezultatima projekta su i poboljšanje profesionalnih veština osoblja zaposlenog u institucijama, uspostavljanje baze podataka za Nacionalni registar biljnih sorti, uključujući i održavaoce starih domaćih i odomaćenih sorti voća i vinove loze, kao i uvođenje modernih analiza DNK u cilju brze identifikacije starih i novih sorti u procesu registracije.

Ovaj dvadesettromesečni projekat, čiji je budžet iznosio 800.000 evra, u potpunosti je finansirala EU.

Projekat "Jačanje kapaciteta fitosanitarnog sektora u oblasti priznavanja biljnih sorti uključujući i ovlašćene organizacije" je počeo da se sprovodi 1. juna 2017. i trajaće do 30. aprila 2019.

Svečanom ceremonijom danas je obeleženo zvanično zatvaranje tvining projekta i tom prilikom su predstavljeni ciljevi i rezultati postignuti u protekla 23 meseca implementacije projekta u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je projekat bio od velikog značaja za Srbiju u okviru njenog procesa pristupanja EU, jer je direktno uticao na usklađivanje pravnog institucionalnog okvira i procedura za registraciju sorti poljoprivrednog bilja sa zahtevima EU i međunarodnim standardima.

Na svečanoj ceremoniji zatvaranja projekta prisutnima su se obratili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević otpravnik poslova Ambasade Italije u Beogradu Serđo Monti, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstroem, pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović, direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević i predstavnik Vlade Italije Rikardo Rosi Pakani.

Ciljeve i postignute rezultate projekta predstavili su Aleksandar Tabaković iz Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i stalni savetnik na projektu iz Republike Italije Valter Mičeli.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podrska-srbiji-u-ponovnom-otkrivanju-zaboravljenih-ukusa_1008558.html

Vinova loza se ne gaji samo zbog plodova koje daje, već i kao ukras, pravljenja hladovine i slično. Zbog toga se na okućnici gaje u vidu pojedinačnih ili manje grupe čokota vinove loze koje su namenjene proizvodnji manjih količina vina, kao i stone sorte koje se konzumiraju u svežem stanju. Zbog svoje otpornosti na bolesti, poslednjih nekoliko decenija se na okućnicama mogu videti sorte tipa interspecies hibrida za čije gajenje nije potreban veliki broj tretiranja zaštitnim sredstvima, što dalje doprinosi zdravoj životnoj sredini i lepom mestu za odmor.

Vinova loza je najčešće na okućnici duž staza, ulaza u kuće, garaže ili pomoćne zgrade. Primenjuju se različiti oblici čokota u zavisnosti od naslona (drvo, metal, plastika i ostali materijali). Formiranje uzgojnih oblika na okućnici nije nimalo lako jer su oni najčešće kombinacija više oblika.

Sve o gajenju vinove loze na okućnici možete saznati u novom broju Agrobiznis magazina

Čačak - Institut za voćarstvo u Čačku i Ministarstvo poljprivrede, potpisali su ugovor čime je ozvaničen početak komercijalane proizvodnje najviših kategorija sorti vilamet, sa ciljem da se za dve godine obezbede dovoljne količine sadnog materijala kako bi se zadovoljile potrebe tržišta. Direktor Instituta za voćarstvo Milan Lukić, izjavio je da je veliki problem za srpske malinare nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i da će saradnjom sa resornim ministarstvom biti rešen.

"To je prozvodnja sadnog materijala u laboratorijskim uslovima, gde će na bilo koji način biti izbegnuta mogućnost zaraze. Takav materijal oslobođen je virusnih i bakterijskih oboljenja, a samim tim dobija se najviša kategorija sadnog materijala", izjavio je Lukić. Lukić ističe da je neophodno oko 20 hektara matičnih zasada maline svake godine kako bi se zadovoljile potrebe za zasnivanjem novih zasada maline.“Pre par godina započeli smo sa klonskom selekcijom i sertifikacijom sorti vilamet i miker. Naš cilj je da kroz proces klonske selekcije i sertifikacije obezbedimo izuzetno kvalitetan sadni materijal, tako da proizvođači neće imati potrebu za uvoznim sadnicama, jer će moći kod nas da dobiju kvalitetan sadni materijal”, izjavio je Lukić. Da je proces sertifikacije započet 2005. godine, kada je i stvoren osnovni materijal, odnosno kandidat klonovi, potvrđuje Aleksadnar Leposavić, naučni saradnik instituta.

"U procesu stvaranja je osnovni materijal od koga će se proizvoditi sertifikovani. Na taj način smanjiće se uvoz i poboljšati kvalitet sadnog materijala", istakao je Leposavić.

Vilamet je i dalje jedna od najzastupljenijih i najtraženijih sorti maline kod srpskih poljoprivrednika, a bez obzira na celokupnu situaciju u srpskom malinarstvu ove godine, Lukić kaže da je interesovanje za sadnice ove voćke, na opšte iznenađenje je i dalje veliko. Sve sadnice mikera su rasprodate, a sadnice vilameta su pri kraju.

Izvor: Glas zapadne Srbije

http://www.glaszapadnesrbije.rs 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31