Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

Da bi postigli bolje prinose i kvalitetnije plodove, mnogi proizvođači se poslednjih godina radije odlučuju za gajenje novih sorti jagoda koje su veoma cenjene na evropskom tržištu.

Rezultati domaćih i stranih ispitivanja pokazuju da neke od tih sorti imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje.

Zadržavanje sorte zenga zengane u strukturi sortimenta jagode smatra se obaveznom, jer je u pitanju sorta koja je po pitanju kvaliteta postala standard za industrijsku preradu. Ipak, polazeći od toga da je jagoda sezonsko voće, koje se pretežno koristi sveže, važno je pomenuti i novije sorte i njihove najvažnije osobine.

Kleri (Clery) je italijanska sorta, veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20% manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. To pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone.

Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu. Meso ploda je kvalitetno, izražene arome.

Alba je druga italijanska sorta koja postaje sve popularnija. Uspešno se gaji u svim regionima. Rano sazreva (dva dana posle kleri), što je, uz visok prinos, izdvaja od drugih sorti iste epohe zrenja. Dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja i otporna je na manipulaciju.

Plod je krupan, atraktivnog izduženo konusnog oblika, ujednačen i čvrst. Pokožica ploda je svetlocrvena, s izraženim sjajem. Ukus je prijatan i aromatičan.

Kvin ELiza (Queen Elisa) je takođe italijanskog porekla. Sazreva rano, krajem prve dekade maja. Dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jako crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je, pretežno slatkog ukusa i izražene arome.

U odnosu na druge sorte, prednosti su joj rana epoha zrenja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda, prijatan ukus i aroma.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2576244/sorte-jagoda-koje-daju-vece-prinose-i-kvalitetnije-plodove

Tvining projekat koji je Srbija sa EU sprovodila u prethodne skoro dve godine omogućio je da se olakša oporavak, očuvanje, registracija i buduća eksploataciju starih autohtonih sorti voća i vinove loze u našoj zemlji, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede.
Tako očuvani genetski resursi dalje će se koristiti kao osnov za stavljanje u promet visokokvalitetnog propagativnog materijala, kao i za razvoj novih sorti, koje će posedovati neke bitne i cenjene karakteristike.Među bitnim postignutim rezultatima projekta su i poboljšanje profesionalnih veština osoblja zaposlenog u institucijama, uspostavljanje baze podataka za Nacionalni registar biljnih sorti, uključujući i održavaoce starih domaćih i odomaćenih sorti voća i vinove loze, kao i uvođenje modernih analiza DNK u cilju brze identifikacije starih i novih sorti u procesu registracije.

Ovaj dvadesettromesečni projekat, čiji je budžet iznosio 800.000 evra, u potpunosti je finansirala EU.

Projekat "Jačanje kapaciteta fitosanitarnog sektora u oblasti priznavanja biljnih sorti uključujući i ovlašćene organizacije" je počeo da se sprovodi 1. juna 2017. i trajaće do 30. aprila 2019.

Svečanom ceremonijom danas je obeleženo zvanično zatvaranje tvining projekta i tom prilikom su predstavljeni ciljevi i rezultati postignuti u protekla 23 meseca implementacije projekta u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede navodi da je projekat bio od velikog značaja za Srbiju u okviru njenog procesa pristupanja EU, jer je direktno uticao na usklađivanje pravnog institucionalnog okvira i procedura za registraciju sorti poljoprivrednog bilja sa zahtevima EU i međunarodnim standardima.

Na svečanoj ceremoniji zatvaranja projekta prisutnima su se obratili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević otpravnik poslova Ambasade Italije u Beogradu Serđo Monti, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstroem, pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović, direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević i predstavnik Vlade Italije Rikardo Rosi Pakani.

Ciljeve i postignute rezultate projekta predstavili su Aleksandar Tabaković iz Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i stalni savetnik na projektu iz Republike Italije Valter Mičeli.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podrska-srbiji-u-ponovnom-otkrivanju-zaboravljenih-ukusa_1008558.html

Vinova loza se ne gaji samo zbog plodova koje daje, već i kao ukras, pravljenja hladovine i slično. Zbog toga se na okućnici gaje u vidu pojedinačnih ili manje grupe čokota vinove loze koje su namenjene proizvodnji manjih količina vina, kao i stone sorte koje se konzumiraju u svežem stanju. Zbog svoje otpornosti na bolesti, poslednjih nekoliko decenija se na okućnicama mogu videti sorte tipa interspecies hibrida za čije gajenje nije potreban veliki broj tretiranja zaštitnim sredstvima, što dalje doprinosi zdravoj životnoj sredini i lepom mestu za odmor.

Vinova loza je najčešće na okućnici duž staza, ulaza u kuće, garaže ili pomoćne zgrade. Primenjuju se različiti oblici čokota u zavisnosti od naslona (drvo, metal, plastika i ostali materijali). Formiranje uzgojnih oblika na okućnici nije nimalo lako jer su oni najčešće kombinacija više oblika.

Sve o gajenju vinove loze na okućnici možete saznati u novom broju Agrobiznis magazina

Čačak - Institut za voćarstvo u Čačku i Ministarstvo poljprivrede, potpisali su ugovor čime je ozvaničen početak komercijalane proizvodnje najviših kategorija sorti vilamet, sa ciljem da se za dve godine obezbede dovoljne količine sadnog materijala kako bi se zadovoljile potrebe tržišta. Direktor Instituta za voćarstvo Milan Lukić, izjavio je da je veliki problem za srpske malinare nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i da će saradnjom sa resornim ministarstvom biti rešen.

"To je prozvodnja sadnog materijala u laboratorijskim uslovima, gde će na bilo koji način biti izbegnuta mogućnost zaraze. Takav materijal oslobođen je virusnih i bakterijskih oboljenja, a samim tim dobija se najviša kategorija sadnog materijala", izjavio je Lukić. Lukić ističe da je neophodno oko 20 hektara matičnih zasada maline svake godine kako bi se zadovoljile potrebe za zasnivanjem novih zasada maline.“Pre par godina započeli smo sa klonskom selekcijom i sertifikacijom sorti vilamet i miker. Naš cilj je da kroz proces klonske selekcije i sertifikacije obezbedimo izuzetno kvalitetan sadni materijal, tako da proizvođači neće imati potrebu za uvoznim sadnicama, jer će moći kod nas da dobiju kvalitetan sadni materijal”, izjavio je Lukić. Da je proces sertifikacije započet 2005. godine, kada je i stvoren osnovni materijal, odnosno kandidat klonovi, potvrđuje Aleksadnar Leposavić, naučni saradnik instituta.

"U procesu stvaranja je osnovni materijal od koga će se proizvoditi sertifikovani. Na taj način smanjiće se uvoz i poboljšati kvalitet sadnog materijala", istakao je Leposavić.

Vilamet je i dalje jedna od najzastupljenijih i najtraženijih sorti maline kod srpskih poljoprivrednika, a bez obzira na celokupnu situaciju u srpskom malinarstvu ove godine, Lukić kaže da je interesovanje za sadnice ove voćke, na opšte iznenađenje je i dalje veliko. Sve sadnice mikera su rasprodate, a sadnice vilameta su pri kraju.

Izvor: Glas zapadne Srbije

http://www.glaszapadnesrbije.rs 

 

Prema dosadašnjim iskustvima, na većim površinama treba da budu zastupljene sorte breskve po redosledu sazrevanja, da se u tom pogledu međusobno razlikuju za 10-12 dana. Znači, ukupno 7-8 sorti bresaka. Takav sortiment omogućuje da u toku cele sezone berba plodova traje bez prekida i da se najbolje iskoristi radna snaga za berbu.

Na osnovu dosadasnjeg iskustva mnogih proizvodača, za naše podnedblje, predlažemo sledeći sortiment breskve: spring tajm, Spring gold, kolins, rani red heven, red heven, glok heven, red skin,  fajet.

Spring tajm je poreklom iz Ontarija (Kalifornija). Plod je sitan do srednje krupan. Mesnati deo je beo, sočan i osvežavajući. Sazreva u drugoj polovini juna. Drvo je relativno otporno prema mrazu. Ova sorta breskve je dobre rodnosti. Najviše se gaji od svih rasnih sorti bresaka u Evropi i svetu.

Spring gold je poreklom iz Virdžinije (SAD). Plod je sitan do srednje krupan, okrugao i ujednačen. Pokožica je 80 posto prekrivena sjajnim crvenilom i neznatno je maljava. Mesnati deo je žut, čvrt i dobrog ukusa. Sazreva rano u drugoj polovoni juna. Drvo je bujno, rodno i dosta otporno prema mrazu.

Kolins potiče iz Nju Džersija. Plod je srednje krupan. Pokožica je žuta i 70 posto je crvene boje. Mesnati deo je žut, sočan, osvežavajućeg ukusa i zadovoljavajućeg kvaliteta. Kolins je sorta breskve koja dobro podnosi i duži transport. Sazreva u junu. Drvo je rodno i otporno prema mrazu.

Rani red heven je stvoren u Palisadi (država Vašington). Ova sorta breskve je nastala mutacijom (naslednom promenom) pupoljaka sorte red heven. Plod je srednje krupan do krupan. Koštica se odvaja od mesnatog dela. Sazreva 12-14 dana pre red hevena. Dosta je otporan prema mrazu. Dobre je rodnosti. Ostale osobine su slične red hevenu.

Red heven je poreklom iz države Mičigen. Plod je srednje krupan i okrugao. Pokožica je žuta i zatvorenocrvene boje. Plod je odličnog kvaliteta i vrlo privlačan. Sazreva 30 dana pre sorte elberte. Drvo je bujno, vrlo rodno i otporno prema mrazu. Ova sorta breskve se po ukupnoj vrednosti smatra najboljom u svojoj grupi (po vremenu zrenja).

Glok heven je poreklom iz države Mičigen. Plod je krupan, okruglastog oblika, a pokožica je crvena. Spada u kvalitetne sorte breskve. Koštica se odvaja od mesnatog dela. Stablo je srednje visoko, bujno i rodno. Otporan je prema mrazu.

Red skin je nastao u državi Mariland. Plod je srednje krupan do krupan, skoro okruglastog oblika. Pokožica je zlatnocrvena. Mesnati deo je žut. Drvo je bujno, otporno prema mrazu i bakteriozama.

Fajet je poreklom iz Kalifornije. To je samooplodna sorta breskve. Plod je krupan, okrugao i ujednačen. Pokožica je žuta. Mesnati deo je čvrst. Kvalitet ploda je izrazito dobar. Sazreva 5-6 dana posle Haleove pozne (krajem avgusta). Stablo je bujno, rodno, otporno prema mrazu i bakteriozama. Ova sorta breskve po svojim izvrsnim osobinama treba da zameni poznatu i vrlo cenjenu sortu Haleovu poznu.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Provereni saveti stručnjaka za uzgoj breskve!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2962-provereni-saveti-strucnjaka-za-uzgoj-breskve

 

 

 

To su rane sorte čiji plodovi sazrevaju do sredine avgusta, odnosno pre sezone bostana i grožda. Plodovi su im krupni, čvrsti i ukusni, dobro podnose transport i uglavnom se prodaju kao sveže stono voće, i to na pijacama većih gradova i letovališta. Postoji mogućnost i izvoza plodova ovih sorti. To su dakle sledeće sorte:

Rut geršteter je praktično najranija kvalitetna stona sorta šljiva. Sazreva početkom jula. Plodovi su ljubičasto plave boje i teški oko 30 g, koštica im se odvaja od mesa i vrlo su ukusni. Samoopladna je. Zbog dobrog kvaliteta ploda i sazrevanja u vreme oskudice u svežem voću uvek se realizuje po visokim cenama i bez teškoća.

Čačanska rana sazreva nekoliko dana posle ruta. Plodovi su ljubičaste plave boje, teški su oko 35 g, koštica se odvaja od mesa koje je vrlo ukusno. Dobro podnosi transport. Stablo je srednje bujno, samooplodna je, dobro rada. Ova sorta šljive nema mana. Lako se i dobro prodaje, što je veoma važno. 

Čačanska lepotica sazreva krajem jula. Plodovi su izrazito plave boje, prevučeni pepelkom, vrlo privlačni, teški oko 40 g. Meso ove sorte šljive se odvaja od koštice, čvrsto je i ukusno. Izvanredno podnosi transport. Samooplodna je. Stablo je umereno bujno i vrlo rodno. U periodu obrazovanja krune voditeljice treba jače skraćivati. Sa ovom je sortom sličan hibrid II/II/80/59. Sazreva 2-3 dana kasnije, ima ukusnije plodove, ali su nešto mekši.

Čačanska najbolja sazreva sredinom avgusta. Plodovi su plave boje i vrlo privlačne spoljašnjosti, teški su preko 45 g. Meso se odvaja od koštice, vrlo je ukusno. Takodje odlično podnosi transport. Plodovi se odlično realizuju u svežem stanju, a mogu se koristiti i za preradu. Ima bujno stablo, kruna ima lep i stabilan skelet. Nije samooplodna pa se obavezno mora saditi sa nekom od stonih sorti.

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Svetska proizvodnja lešnika je skoncentrisana na tri kontinenta: Evropu, Aziju i Severnu Ameriku. Azija je kao kontinent najveći svetski proizvođač, sa 71,02 % od ukupne svetske proizvodnje. Na proizvodnju lešnika u Evropi, otpada 24,05 %, a u Severnoj Americi 4,93 %, od ukupne svetske proizvodnje. Najveći svetski proizvođač lešnika je Turska, sa 72,85 % učešća u ukupnoj svetskoj proizvodnji. Za njom slede Italija (sa 9,41 %), SAD (sa 3,31 %), Azerbejdžan, Španija i druge zemlje (2012. godina).

Proizvodnja lešnika u našoj zemlji je mala. U našoj zemlji se gaji na manjim površinama i po vrtovima.

Uspešna proizvodnja leske dosta zavisi od pravilnog izbora sorti, nego kod drugih voćnih vrsta.

Lambertov lešnik - poreklom iz Engleske. Sazreva relativno kasno, polovinom septembra meseca. Žbun je male bujnosti, uspravnog rasta, izrazito dobre rodnosti.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar. 

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte jabukolikog oblika
  • sorte kruškolikog oblika
  • sorte zvonastog oblika

Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
  • sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
  • sorte vrlo krupnog ploda (više od 500 g)

Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

  • sorte slatkastog ukusa
  • sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkasto-slatkastog ukusa

Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

  • rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
  • srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
  • pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)

Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

  • slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
  • umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
  • rodne ( sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte jabukolikog oblika
  • sorte kruškolikog oblika
  • sorte zvonastog oblika

Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
  • sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
  • sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)

Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

  • sorte slatkastog ukusa
  • sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkasto-slatkastog ukusa

Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

  • rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
  • srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
  • pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)

Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

  • slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
  • umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
  • rodne (sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Koji su najpogodniji tereni za uzgoj leske:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

Saveti za uspešan odabir rasporeda sadnica u voćnjaku:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2844-saveti-za-uspesan-odabir-rasporeda-sadnica-u-vocnjaku

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30