Odeljenje za prostorno planiranje Sombora oglasilo je javni uvid u materijal za izradu Plana regulacije gradnje poljoprivrednog kompleksa u KO Stanišić.Kako se navodi u tom dokumentu, rani javni uvid trajaće do 7. februara u zgradi gradske uprave Sombor, a plan podrazumeva da se, severno od Sombora, gradi poljoprivredni kompleks na površini od gotovo 1.100 hektara.

Ukupna površina područja obuhvaćenog okvirnom granicom Plana iznosi oko 1.091,8 ha. Kompleks će podrazumevati salaše, farme, ribnjake, hladnjače, silose, biogasna postrojenja, solarne elektrane, vetroparkove...U elaboratu je navedeno da je osnovni povod za izradu Plana potreba investitora za novom organizacijom prostora, kako bi se omogućila izgradnja objekata u funkciji poljoprivredne proizvodnje i pratećih objekata.

Kako se navodi u dokumentaciji, do područja se stiže preko lokalnog puta koji povezuje naseljena mesta Stanišić i Aleksa Šantić. Trenutno, na tom području preovlađuje poljoprivredno zemljište ispresecano atarskim putevima i melioracionim kanalom.

Konceptualnim rešenjem poljoprivredno zemljište je podeljeno na dve celine, a u celini 1 biće dozvoljena izgradnja objekata u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje. To se odnosi na ribnjake, farme, staklenike i plastenike... zatim, objekte u funkciji poljoprivrede (hladnjače, magacini, silosi sa sušarama garaže, koševi, ambari, ostave, nadstrešnice i sl.) i komunalne i infrastrukturne objekte, akumulacija i objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije (biogasnih postrojenja, solarnih elektrana, vetroparkova i sl.).

U celini dva, biće dozvoljena i izgradnja salaša, voćarsko-vinogradarskih objekata i objekata za eksploataciju mineralnih sirovina. Predviđena je gradnja tri tipa salaša - tip sa pratećom ekonomijom za sopstvene potrebe, tip sa pojačanom poljoprivrednom proizvodnjom (mlekare, farme, klanice...) i turističko-ugostiteljski tip vezan za postojeću poljoprivrednu proizvodnju.

Što se tiče saobraćajne infrastrukture, planom je predviđeno da lokalni put Stanišić-Aleksa Šantić pređe u rang opštinskog puta, dok se atarski putevi koji će voditi do poljoprivrednih kompleksa na kojima se planira izgradnja objekata, predviđaju za asfaltiranje i proširenje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646672

Grad Sombor subvencionisao je sa 1,6 miliona dinara nabavku linije za preradu pčelinjeg voska Udruženju pčelara Avram Maksimović koja je danas puštena u rad.

Kako se navodi na sajtu tog grada, mašina će služiti za izradu voštanih satnih osnova na kojima pčele izgrađuju saće.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je reč o subvenciji koja će podstaći razvoj pčelarstva:

- To je mera koju smo utvrdili prošle godine, a tada je i organizovan konkurs za dodelu ove subvencije. Konkurs je podrazumevao prijavu udruženja pčelara za nabavku ove opreme koja je za članove udruženja korisna u smislu da se obezbeđuje prerada voska za proizvodnju satnih osnova, koje su za njih od značaja za dalje obavljanje delatnosti.

Lliniju za izradu satnih osnova je isporučila i instalirala firma Pčelar doo Vršac.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2749325/pustena-u-rad-linija-za-preradu-pcelinjeg-voska-u-somboru

Bimal Grupa završila je postupak preuzimanja i postala većinski vlasnik somborske fabrike za proizvodnju jestivog ulja "Novo sunce".Generalni direktor kompanije "Bimal" i predsednik uprave "Studen grupe" Ilija Studen kaže za Tanjug da predstoji ulaganje od 35 miliona evra u povećanje kapaciteta somborske fabrike.

Istakao je da je cilj akvizicije "Bimala" ukrupnjavanje i jačanje industrije ulja u regionu Zapadnog Balkana.

Namera je, kaže, da kompaniju čije su većinsko vlasništvo stekli dovedu na najviši tehničko-tehnološki nivo proizvodnje, koji već poseduju u fabrici za proizvodnju jestivog ulja u Brčkom.

Prvi koraci u Somboru biće rekonstrukcija pogona, podizanje proizvodnih kapaciteta i proširenje proizvodnog asortimana pa će se tu pored suncokretovog i sojinog semena prerađivati i uljana repica.

Cilj je da obe fabrike proizvode identične proizvode od sve tri sirovine, objasnio je Studen.

"Početna ulaganja u ovaj projekat su dvadeset miliona evra, a budući da je plan da kapacitet proizvodnje podignemo sa trenutnih 100.000 tona na 180.000 tona godišnje, ulaganja u narednom periodu će dostići ukupan iznos od 35 miliona evra", izjavio je Studen.

Proizvodnjom u fabrikama u Brčkom i u Somboru ta Grupa će godišnje plasirati više od 250.000 tona poluproizvoda i gotovih proizvoda na domaće tržište, u Tursku i na Bliski istok.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3754153/bimal-postao-vecinski-vlasnik-novog-sunca-investira-35-miliona-evra.html

Edukativnom centru Poljoprivredne struične službe Sombor, predstavljena je Monografija Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj grada Sombora.
Monografija Zemljište poljoprivreda i ruralni razvoj je izuzetno bogato opremljena knjiga sa 480 stranica stručnih tekstova, koji su prilagođeni svim čaitaocima i koji mogu biti značajna pomoć u planiranju poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja svih mesnih zajednica grada Sombora.

"Mi smo se trudili da pre svega opišemo i prema konkretnim podacima opišemo zemljište grada Sombora, gradskih naselja, salaških naselja i seoskih naselja na teritoriji grada sombora, što je oko 117 hiljada hektara. Trudili smo se da to opišemo u jednom delu knjige, da damo kenretne rezultate koje smo dobili tokom nekoliko godina istraživanja. Date su karte sa svim podacima o osnovnim parametrima poljoprivrednog zemljišta. A u drugom delu smo i opisali jedan deo koji mi radimo u PSS to su manje poznate sorte. Dali smo analizu poljoprivedne proizvodnje zadnjih petnaestak godina. Onda manje poznate biljne vrste koje se mogu gajiti i sve što vidite u ovoj knjizi je urađeno na našem oglednom polju i sve se može gajiti na područjima zapadne Bačke i Vojvodine", navodi Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor.

Monografija se ne bavi samo poljoprivredom i ruralnim razvojem već i stanovništvomna ovom području.

"Došli smo do poražavajućih podataka, da neka naseljena mesta koja su pre 50, 60 godina imala po tri četiri hiljade stanovnika, danas imaju ispod hiljadu stanovnika. Da imamo naseljena mesta gde je bilo pre sto, stodvadeset godina preko hiljadu stanovnika, dve škole, dve crkve, danas ima nekoliko stanovnika. Dali smo i predlog mesta, ako se ne može zaustaviti, kako bi se ublažio pad stanovništva na selu", kaže Vladimir Sabadoš.

"Mislim da ovako nešto se nije pojavilo ni u celoj državi Srbiji. Da je to izdao neki fakultet, univerzitet, ili neki institut, onda bi to bilo normalno, ali ovo sada što se pojavilo zahvaljujući pre svega kolegi Sabadošu, koji je bio inicijator svega. Ovo je knjiga koja ima izuzetnu vrednost u svakom pogledu. Kao jedan stručni prilog proučavanju plodnosti zemnljišta u Srbiji uopšte, a drugo kao jedna osnovica, baza za neke nove projekte koji će se na osnovu toga raditi, ne samo u lokalnoj samoupravi Sombor, već i šire naravno", ističe prof.dr. Miroslav Malešević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

"Monografija sa naučnog aspekta, ali i velikog poljoprivrednog značaja, ne samo za zapadnobački okrug, grad Sombor, nego mnogo šire. Po ovom modelu bi sada mogli svi drugi gradovi u Srbiji, da naprave takve monografije koje su od izuzetno velikog privrednog značaja, obzirom da tretira zemljište, vodotokove, glavne, primarnu, sekundarnu, tercijalnu mrežu, što je od posebnog značaja za navodnjavanje, a u ovom zapadnobačkom okrugu toga ne nedostaje. To je jedan od razloga i preduslova za uspešan razvoj poljoprivede. Zemljišta u zapadnoj bačkoj su izuzetno bogata, mapirana i tačno se zna gde na kom zemljštu bi šta moglo od ratarskih useva, povrtarskih useva, voćarsko vinogradarskih, hortikulturnih, lekovitog začinskog bilja, naravno ovo je i poznat stočarski kraj, tako da grad Sombor je dobio jedno značajno delo na osnovu koga može da planira budućnost i razvoj poljoprivrede u ovom regionu", poručuje prof.dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Monografija je priređena uz podršku grada Sombora, a poljoprivrednici i drugi zainteresovani za ovo kapitalno delo moći će da je dobiju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor. Poljopirvredne proizvodnje i ruralnog razvoja na području svih mesnih zajednice grada Sombora.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/predstavljena-monografija-zemljiste-poljoprivreda-i-ruralni-razvoj-grada-sombora_1032020.html

U organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru održana je radionica "Oblast priznavanja sorti u Srbiji, pravila i koristi za zainteresovane strane i uticaj na građane".
Proces registracije sorti ratarsko-povrtarskih kultura, inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu, proizvodnja kvalitetnog biljnog materijala voća i povrća, samo su neke od tema radionice IPA programa "Jačanja kapaciteta fitosanitarnog sektora" u Srbiji koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Italije."Mi smo ovim projektom autohtone sorte koje su u jednom trenutku bile malo zapostavljene ulaskom međunarodnih internacionalnih sorti, vratili u fokus. Neke od njih doveli do toga da su ušle u proces sertifikacije i da će u nekom narednom periodu moći da dobijemo dobar sadni materijal i dobro seme koje će biti namenjeno evropskom i međunarodnom tržištu", objasnio je Aleksandar Tabaković, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Svaki put kad dođem u Srbiju vidim veliki progres u proizvodnji semena. Srbija je član međunarodnih organizacija kao što je OECD, tako da se vidi veliki uticaj koji je Srbija donela, što je dobra baza za implementaciju direktiva EU, koje su opet na bazi međunarodnih organizacija i pravila", rekao je Pjerfederiko La Note iz Saveta za istraživanja u poljoprivredi Republike Italije.

Preuzimanje pozitivnih iskustava država članica EU koje imaju ustaljen sistem održavanja sorti i sertifikacije semena, očekuje se, pomoći će u pronalaženju održavaoca sorti radi očuvanja genetskih resursa u Srbiji i održavanja gem-banke u dužem periodu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/sombor-kako-do-kvalitetnog-biljnog-materijala-voca-i-povrca_1004556.html

Kao poslednji u nizu događanja tokom Velikogospojinskih svečanosti u Staparu pored Sombora, u ovom selu održana izložba starih traktora i mehanizacije. Ovo selo, poznato pre svega po poljoprivredi i rekorderima u poljoprivrednoj proizvodnji ugostilo je u dvorištu tamošnje Mesne zajednice i doborovoljnog vatrogasnog društva dvadesetak vremešnih poljo-mašina, od kojih mnogi i dan danas vredno rade na njivama Stapara, Doroslova, Deronja, Svilojeva...

"Ovo je druga po redu izložba koju održavamo u okviru Velikogospojinskih svečanosti, kako bismo skratili neophodnu administrativnu proceduru prilikom organizacije ovakvih okupljanja ljubitelja starih traktora i poljoprivrednih mašina", kaže jedan od organizatora, Radivoj Lukić, koji je takođe izložio mehanizovanu „časnu starinu“, odnosno traktor „lanc“ iz šezdesetih godina prošlog veka.

"Razloga za zadovoljstvo ima ne samo zato što je ove godine više izloženih eksponata, već što su nam došli i brojni gosti, pa tako i kolege iz Hrvatske, koji su se po vlastitim rečima, pokajali što i oni nisu ovogodišnji izlagači", ima pravo da bude ponosan na manifestaciju u čijoj organizaciji učestvuje Lukić.

Najstariji eksponat, kao što je i red, pripada Staparcu Aci Volić, koji kao i većina ovdašnjih meštana ima „špicmanen“, odnosno porodični nadimak, Belja, koji je u dvorište MZ parkirao još uvek funkcionalan traktor „lanc buldog“ iz 1941 godine. Kako kaže, u posedu njegove familije ova mašina je od sedamdesetih godina prošlog veka, mada su i pre toga imali isti model traktora na kojem je i sam Aca učio da vozi.

"Traktor radi, ali ga ne koristimo u domaćinstvu, već više ovako... za svoju dušu se njime bavim i restauriram ga. Za trošak me ne pitajte, to ni familiji ne smem da priznam, a kamoli novinarima", šali se na račun svog velikog truda i pozamašnih novčanih sredstava koje je uložio u rekonstrukciju „lanc buldoga“, u čemu je sličan sa kolegom Stevanom Kuhtom iz Pivnica, koji je svoj „Ajher“ iz 1953, zbog udaljenosti, dovezao na kamionu, dok ih razlikuje to što Kuhtin traktor još uvek i privređuje.

Jedan od eksponata koji je privukao možda i najviše pažnje, makar onih nešto mlađih, je bio „porše“ od 14 konjskih snaga, koji je na izložbu dovezao Branislav Savić iz Deronja, veliki ljubitelj i poznavalac antikne poljo-mehaniazcije koji i sam svakog proleća u svom selu organizuje izložbu starih traktora.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/izlozeni-stari-traktori-u-staparu-03-09-2018

U Zapadnoj Bačkoj pod pšenicom je ove godine je oko 30 hiljada hektara, ali je svega 30 odsto zasejano u optimalnom roku, a ostatak značajno kasnije zbog loših vremenskih uslova.

Stručnjaci kažu da je stanje useva dobro s obzirom na izuzetno niske temperature koje su na nekim terenima zbog golomrazice oštetile usev, ali je reč o beznačajnim površinama.

"Na sreću, veći deo je bio pod snežnim pokrivačem, što je svakako doprinelo da pšenica izađe u dobroj kondiciji iz zime i da nesmetano nastavi vegetaciju. Proteklih mesec - dva smenjivali su se kišni i sušni periodi, što je pogodovalo", navodi savetodavac Poljoprivrede stručne službe Sombor Olivera Sekulić.

U Zapadnobačkom okrugu pod uljanom repicom je oko tri hiljade hektara, što je značajno više nego lane. Stručnjaci kažu da je Uljana repica prošla kroz godinu iskušenja. Nakon suše na početku setve, presejavanja, imali smo i hladnu zimu.

"Većina parcela je izgledala katastrofalno nakon izlaska iz zime, međutim uljana repica kao ozima biljna vrsta ima sposobnost regeneracije. Vrlo brzo posle nedelju dana smo videli zelenu parcelu. Biljke su krenule u fazu intenzivnog razvoja, a onda se dogodilo da smo u aprilu imali niske temperature sa snegom, kada je već bila praktično u cvetu. Srećom to nije trajalo dugo, tako da je većina useva to dobro podnela", kaže genetičar uljane repice sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Ana Marjanović Erumela.

U zapadnoj bačkoj strna žita izgledaju dobro, ali se ne očekuje rekordan rod kao lane, čulo se na danu polja PSS Sombor. Žetva ječma počinje krajem nedelje, a pšenice za petnaestak dana.

Izvor: www.rtv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31