Rakija od šljive brenda "Ognjena", preduzeća "Braća Tomašević" iz Prijepolja apsolutni je pobednik velikog međunarodnog ocenjivanja kvaliteta rakija i likera na Sajmu poljoprivrede Kroagro u Zagrebu.

Prema rečima Vukosava Tomaševića "Ognjena", je dobila najviše ocene desetočlanog međunarodnog žirija koji je ocenjivao kvalitet 115 uzoraka rakija i likera iz 40 destilerije iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Srbije i Crne Gore.

"’Ognjena’ je prepečenica stara devet godina, koja je po oceni međunarodnih eksperata nagrađena sa preko 19 poena, od ukupno 20 mogućih", kazao je Tomašević.

Pored šljivovice, velikom zlatnom medaljom nagrađena je i ’Ognjena’od maline.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest698017.html

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ninoslav Nikićević ima nadimak “doktor za šljivovicu”, jer je doktorirao na aromatičnim sastojcima šljive požegače i rakije šljivovice proizvedene od istoimene sorte. Ceo svoj radni vek proveo je izučavajući “žestinu”, a jedan je od najuglednijih i najtraženijih stručnjaka u Evropi u ovoj branši. Otkrio nam je kako i kada je najbolje piti rakiju, kao i u kojim količinama.

Ekipa N1 je razgovarala sa njim neposredno nakon dolaska iz Zagreba, gde su se po prvi put na međunarodnom Sajmu poljoprivrede ocenjivale rakije iz čitavog regiona, a on je bio član Međunarodne komisije za senzorno ocenjivanje kvaliteta jakih alkohonih pića. Pretpostavljate - prvo mesto je osvojila rakija šljivovica iz Srbije.

Profesor Nikićević pojašnjava da pri ocenjivanju, uvek dva puta miriše proizvod, dva puta ga stavlja u usta, a ukoliko je mnogo staro i dobro piće, onda mora malo da ga, po pravilu, proguta. Iako ovaj posao radi nekoliko decenija, kaže da se opio svega nekoliko puta u životu, a poslednji put se to desilo 1972. ili 1973. godine, i to ne od pića koja će proučavati ceo svoj radni vek, već od – piva i vina!

"Ove godine, krajem marta, održao sam plenarno predavanje na prvoj Evropskoj konferenciji o voćnim destilatima, koje je organizovano u Puli, gde sam i predložio da se u Hrvatskoj organizuje ocenjivanje kvaliteta voćnih destilata, jer su oni poznati po vinima, dok sa voćnim destilatima malo ‘kaskaju’. I poslušali su, organizovali su ocenjivanje senzorskog kvaliteta rakije na njihovom ovogodišnjem čuvenom jesenjem Zagrebačkom velesajmu”, kaže Nikićević.Na pitanje kako se ne opije od tolike količine rakije koju testira popoljoprivrednim sajmovima i drugim manifestacijama, on odgovara da se većina uzoraka ispljune, a da se gutaju samo gorka pića.

"Broj dozvoljenih uzoraka dnevno u Evropskoj uniji za testiranje je 35 do 40. Shodno tome, da mi nismo još uvek član EU, u zavisnosti od organizatora, ocenjujemo i do 100, pa i preko tog broja uzoraka. Rekord je bio nedavnih 163 uzoraka, za 10 sati ocenjivanja. To je veoma naporno. Samo od početka ove godine sam imao 2.450 uzoraka na 16 ocenjivanja. Mi za vreme i nakon testiranja uzoraka imamo vreme za pauzu, za odmor i za neutralisanje čula. Pošto ne gutamo, imamo kofu sa strugotinama, gde pljuckamo uzorke. Za neutralisanje čula imamo mineralnu vodu, običnu vodu i mleko. Mleko ne sme da ima preko 1,5 procenata mlečne masti", objašnjava Nikićević način svog rada.

Ocenjuju se osnovni parametri kvaliteta, boja, bistrina, tipičnost, miris i ukus. Uzorci se članovima komisije prezentiraju pod šiframa gde se ne zna vlasnik uzorka, a po jednom uzorku ima 2 do 3 minuta za testiranje. kada se završi testiranje, usta se ispiraju mineralnom vodom.On ističe da što se tiče šljivovih i ostalih voćnih rakia, Srbija prednjači u svetu, takao da su stručnjaci iz naše zemlje iz ove oblasti mešu vodećima. Na pitanje kako se zove njegova profesija, znajući da su enolozi stručnjaci za vino, on uz osmeh pojašnjava da za jaka alkoholna pića ne postoji naziv, kao i da ne preporučuje nikome da bude zaljubljenik u jaka alkoholna pića s obzirom na visoku koncentracija etanola.

"U prepečenici je četiri puta više alkohola nego u vinu, a sedam do devet puta više nego u pivu. Preporučujem i onima koji vole jaka alkoholna pića, da ne konzumiraju ona koja imaju preko 45 volumnih procenata, (stepeni), jer treba čuvati jetru i želudac, svoj organizam i svoje zdravlje. Nigde nećete u zvaničnom "fri šopu" naći konjak preko 40 volumnih procenata. I viskiji su 42, 43, a Škoti piju sa 40 volumnih procenata jačine. Samo dunjevača, breskovača, šljivovica, lozovača i komovica "trpe" i do 45 volumnih procenata”, upozorava Nikićević. Sagovornik N1 tvrdi da je šljiva prepečenica iz Srbije, kao i sa celog Balkanskog poluostrva, definitivno jedno od tri najsavršenijih jakih alkoholnih pića.

"Izdvojio bih svakako i francuski konjak i određene tipove škotskih malt viskija. Tu je i kalvados, specifični čuveni jabukov konjak, proizveden od jabukovog vina, kao i armanjak koji je takođe veoma kvalitetan", navodi Nikićević.

On kaže da je jedan od prvih jačih brendova kod nas, nakon rasta privrede polovinom prošlog veka, čuveni vinjak "Rubin".

"Glavni procvat ovde bio je posle Drugog svetskog rata. Poznata firma 'Rubin' je 1955. godine od viška vina proizvela tada prvi, a danas čuveni i legendarni 'Vinjak'. To je prvo poznato piće koje je brendirano kod nas", kaže Nikićević i dodaje da se od tada do sada, zahvaljujući tehnologiji napredovalo, pa tako danas imamo neke od reprezentativnih pića koji su na istom nivou kao i najpoznatija svetski brendovi.

"Što se tiče kvaliteta, ukoliko pričamo o kvalitetu šljivovih prepečenica iz domaće radinosti, kojih ima malo na tržištu, ima vrlo korektnih uzoraka i vrlo kvalitetnih. Ima i proizvođača koji imaju kvalitet prepečenica koji može da se meri sa svakim francuskim konjakom i škotskim malt viskijem. Ukoliko pričamo o rakijama koje se mogu naći na tržištu kod nas, ima korektnih primeraka, ali se ponekad ne vidi računa o senzornom kvalitetu, pa se mogu naći i veštačke arome i dodatak šećera. Ja prepoznajem takve rakije sa preko jednog procenta šećera zahvaljujući znanju i dugogodišnjem iskustvu", kaže Nikićević.Voćne rakije i sva jaka alkoholna pića dele se na aperitivna, dižestivna i postoje "all day" pića.

"Sedamdeset pet do osamdeset odsto pića koja se proizvode danas na zemlji su dižestivi, piju se posle oborka. U toku jela može pivo, može vino, belo, roze ili crveno. Samo gorko se pije pre jela. Stara pića se konzumiraju kao dižestivi, odnosno šljivovice, viskiji, konjaci, kalvadosi, neki tipovi tekile i rumovi idu posle jela uz odgovarajuću pitu. Pošto je kod nas najpopularnija stara šljivova prepečenica, reći ću da bude jasnije - ona se konzumira na pun, mastan želudac, uz sitne kolače i pitu sa suvim šljivama. Kod nas najčešće ljudi greše što uzmu čašicu, ili dve i onda naprave veliku pauzu do ručka. To ne treba raditi. Odmah po uzimanju aperitiva, dva ili tri minuta kasnije, treba sesti za sto i konzumirati hranu", objašnjava Nikićević.On napominje da ljudi često greše na svim poljima prilikom proizvodnje rakije, ali da se veoma često dešava da izaberu pogrešan način za čuvanje i skladištenje, nakon završene destilacije. Kaže da je najbolje čuvati rakiju u hrastovom buretu, a da postoje brojni primeri kako proizvođači stavljanjem raznih stvari znaju da umanje kvalitet rakije.

"Ovde za šljivu prepečenicu svašta rade. I svašta dodaju. Razne daščice dodaju u flašu kako bi dobila boju, a to je veoma loše, i to odmah prepoznam. Jaka alkoholna pića moraju od hrastovog bureta da dobiju boju, a ne od daščica ili raznih ekstrakta", ističe on.

Kao glavni problem naše zemlje i svih naših proizvođača, on navodi činjenicu da naša šljivovica i ostala jaka alkoholna pića nisu zaštićena na međunarodnom nivou, tj nije zaštićena trehnologija proizvodnje."Ta šljivova prepečenica je trebalo da se zaštićuje još za vreme vladavine pokojnog Josipa Broza Tita, 50-tih I 60-tih godina prošlog veka. Vidite kolike su godine prošle, a još nije zaštićena. Mnoge zemlje iz EU imaju svoju vrstu šljivovice, koju su zaštitili, a mi još nismo", rekao je on.I pored ogromne količine alkohola sa kojim se zbog posla susreo, on je veliki protivnik preteranog uživanja u njemu, kao i zavisnosti od alkohola.

"Zaista mi je neprijatno kada vidim pijanog čoveka, a još neprijatnije kada vidim pijanu ženu, to ne bih savetovao nikome, jer piće je pre svega sredstvo za uživanje. Uzeti malo i uživati. I još jedna napomena, kada se pije - ne vozi se, kada se vozi - ne pije se", zaključuje profesor Nikićević.

Izvor:http://rs.n1info.com/Lifestyle/a549520/Doktor-za-sljivovicu-Ninoslav-Nikicevic.html

Rakija ne samo od šljiva nacionalni je brend Srbije čiji je kvalitet prepoznat u svetu, pa je neophodna još bolja saradnja proizvođača i države kako bi svi zajedno od proizvođača voća do ljubitelja rakije imali više koristi i zadovoljstva, konstatovano je u Beogradu na skupu koji je organizovao Savez proizvođača rakije Srbije.
U Srbiji se godišnje proizvede do 800.000 tona šljive od čega 70 odsto završi u rakiji čija je produkcija 30 miliona litara godišnje, a pod dunjama je 5.000 hektara po čemu smo drugi u Evropi, dok registrovanih proizvođača rakija ima 530, a postoji i dvadesetak udruženja, objavljeno je na skupu. Predsednik novoformiranog Saveza proizvođača rakije Ivan Urošević kaže da su se konačno za sada tri udruženja udružila da probleme u oblasti prerade
voća u rakije reše u boljoj koordinaciji sa Ministarstvima. „Nagrade koje su rakije iz Srbije dobile u Kini potvrda su da proizvodimo jako kvalitetne rakija kojima treba prilika da dožive svetsku slavu“, rekao je Urošević i dodao da moramo da opšti kvalitet rakije dignemo na viši nivo. „Procene su da se godišnje proizvede i preko 50 miliona litara, pa je najbitnije da naučimo da proizvodimo kvalitetnu rakiju i da je kvalitetnu pijemo kod kuće, a samim tim će onda biti bolji i opšti kvalitet rakije“, kaže on i navodi da je najveći problem jako veliki udeo nelegalnog tržišta.
Kao osnovnu prednost srpske rakije spominje vrlo kvalitetnu sirovinu „jer se kod nas rakija pravi od voća prve i druge klase“.

„Naših rakija ima na svim kontinentima ali u zanemarljivim količinama u odnosu na druga svetska pica, moramo proizvodnju rakije u Srbiji mnogo bolje  da uredimo da bi mogli da globalno nastupamo“, smatra on i dodaje da bi uz pomoć države trebalo da se stvori klima da se međusobno konkuriše kvalitetom i ferplejom. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević, ocenio je da je ključno uvođenje nelegalnih proizvođača rakija u sistem preko
registracije, kako bi inspekcije i druge nadležne službe mogle da ih kontrolišu.
„Registracija je najbitnija da bi koristili sredstva od Ministarstva poljoprivrede za recimo opremu za destileriju, i burad za odležavanje rakije“, rekao je on i dodao da je bitno da postoji nacionalna krovna organizacija koja će sa državnim organima rešavati probleme u sektoru koji napreduje. Ministarstvo, ističe on, podsticajnim merama pomaže proizvođačima u proizvodnji kvalitetnih pića, kao i na podizanju višegodišnjih zasada.

„Imamo predviđena i projektna sredstva za nastup, marketing i pojavljivanje na međunarodnim sajmovima“, rekao je on i dodao da se radi na klonskoj selekciji odnosno na očuvanju autohtnonih sorti šljiva. Gvozden Kovačević je iz užickog sela Karan, četvrta je generacija koja proizvodi rakiju a sada
je za dunju dobio svetsku zlatnu medalju.
„Najčuveniji smo po šljivi, potražnju za rakijom ne možemo da zadovoljimo ali trudimo se da kvalitet ostani isti“, kaže on i dodaje da je ukupna proizvodnja Zlatne doline oko 20.000 litara rakije.
„Za dobru rakiju tri stvari su bitne: odlično voće, poštovanje svih faza destilacije, i gde se rakija čuva - šta kvalitetno bure može da doda rakiji da bi postala vrhunsko piće“, kaže on. Miroslav Knežević iz destilerije „Hubert 1924“ iz Banatskog Velikog Sela, koja je dobila svetsko zlato za kajsijevaču, kaže da se priznanja ovog nivoa značajna za srpsku rakiju kao nacionalni brend. Kao ciljeve zacrtali smo propagandu naše rakije u svetu kako bi bio veći izvoz, i borbu sa sivim tržištem, što lažno deklarisanih, sto neregistrovanih proizvođača“, kaže on i dodaje da bi proizvodnja rakije mogla bi da bude i motor oživljavanja sela i
vraćanja ljudi na selo. Na značaj rakije kao dela turistickog gastro utiska koji ponesu turisti iz Srbije pažnju je skrenuo državni sekretar u Minstarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević koji je kao prostor za bolji plasman naveo i ponudu turistima u Srbiji kao i organizovane posete destilerijama. Rakiju kao nacionalni brend Milan Zarić, iz destilerije Zarić iz Kosjerića koja je u Kini osvojila zlatnu medalju za šljivovicu i srebrnu za rakiju od malina, a nedavno sklopila i ugovor za izvoz u tu zemlju, uporedio je sa nacionalnim brendom Škotske - viskijem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prošle su dve godine otkako je ustanovljena oznaka za hranu Srpski kvalitet, a garanciju da je proizvod napravljen od najboljih sirovina ima tek 11 proizvoda i to iz sektora mesa. Pravilnik za hranu biljnog porekla očekuje se do kraja godine. Stručnjaci kažu da etiketa Srpski kvalitet ima potencijal da domaćoj premijum hrani odškrine vrata svetskog tržišta, a mi smo istraživali koje su prepreke na tom putu.U globalnom svetu najbolju cenu postižu lokalni proizvodi. Francuski sirevi i italijanske pršute na put prestiža krenule su pre 60 godina. Srpski ajvar, malina i šljivovica tek su na startu trke za zaštitu geografskog porekla i promociji oznake Srpski kvalitet."Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dodaje da to neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, kao i da će morati da se uključe i mediji i prozvođači.

Kaže da je oznaka Srpski kvalitet posebno važna za živinarsku proizvodnju, te za sektor voća i povrća. Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode", navodi Željko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da je najvažnije osvojiti domaćeg kupca, ali da se najbolja zarada ipak postiže izvozom. A iz sveta potvrda da preterujemo u svojoj predstavi o sebi – nismo ni najbolji ni najgori. Za autentične proizvode iz Srbije gotovo se ne zna.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju", naglašava Emanuel Hajder, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Projekat Srpski kvalitet, pored resornog ministarstva podržavaju i Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj. Sirovinu i znanje imamo, nedostaje još dobar glas koji se daleko čuje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3684104/ajvaru-malini-i-sljivovici-nedostaje-dobar-glas-koji-se-daleko-cuje.html

Geografske oznake za rakiju od voća „Šumadijska šljivovica“, posle više od dve godine sertifikacije, uspela je da dobije Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“.

Rešenje o priznavanju proizvodnje rakije sa geografskom oznakom donelo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a tim povodom je održana promocija u „Šumadijskom dućanu“, u Beogradu.

Regionalnu asocijaciju proizvođača rakije „Šumadijska rakija“, čini 19 registrovanih proizvođača iz Šumadije, a njihov osnovni cilj okupljanja je unapređenje kvaliteta i standardizacija u proizvodnji voćnih rakija iz ovog regiona.

U praksi to podrazumeva proizvodnju voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla Šumadija i pozicioniranje ovog pića kao regionalnog brenda.

Posle više od dve godine, Asocijacija je za svoj proizvod „Šumadijsku šljivovicu“ dobila oznaku geografskog porekla.

Proizvodnja „Šumadijske šljivovice“ počela je pre 15 dana ali, pošto prema sertifikatu mora da odstoji najmanje 18 meseci, na tržištu će se pojaviti 2021. godine.

Ovo je prvo rešenje o priznavanju geografske oznake po novom zakonu koji je usaglašen sa propisima Evropske unije.

Oznaka geografskog porekla predstavlja ozbiljan iskorak u pozicioniranju šumadijske rakije na nacionalnom, regionalnom i globalnom tržištu.

Projekat „Šumadijska šljivovica“ je, prema rečima direktora Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenada Popovića, najbolje plasiran projekat u regionalnog razvojnoj strategiji.

Uspešna sertifikacija omogućiće dalji razvoj voćarstva u Šumadiji, a u planu je i da se povećaju zasadi autohtone sorte „crvena ranka“.

To će pomoći razvoju rakijskog turizma, gde će posetioci moći da probaju autentične proizvode iz Šumadije.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60980-sumadijska-sljivovica-dobila-oznaku-geografskog-porekla.html

Brendiranje poljoprivrednih proizvoda, posebno na osnovu oznake geografskog porekla, veoma je važan segment u većini razvijenih zemalja. Nažalost, prosečan srpski seljak o ovome zna vrlo malo ili gotovo ništa. Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja ističe za Agrobiznis magazin, da je Regionalna agencija na čijem je on čelu u prethodnom periodu prepoznala značaj zaštite geografskog porekla i pokrenula ovaj proces kao deo jedne šire inicijative. Cilj je razvoj teritorijalnog identiteta regije Šumadija u ključnim sektorima ruralne ekonomije, vinogradarstvu
i proizvodnji vina, voćarstvu i tradicionalnim zanatima.
Da li možete da nam pojasnite kolika je važnost brendiranja srpskih proizvoda i kakvu korist poljoprivrednici mogu da imaju od toga?
„Kvalitet, tehnologija proizvodnje, tradicija u proizvodnji i geografsko područje sa koga potiče proizvod su ključni motivi koji usmeravaju kupca pri kupovini proizvoda. Sve ove navedene karakteristike sadržane su u proizvodu koji ima zaštićeno geografsko poreklo. Ciljevi proizvođača proizvoda sa geografskim poreklom su da imaju jedinstven i kvalitetan proizvod sa stvorenom dodatom vrednošću, diferenciran i sa znatnim komparativnim prednostima u odnosu na ostale proizvode masovne proizvodnje koji se nalaze na tržištu. Jedan od ključnih motiva je stvaranje veće ekonomske dobiti što u značajnoj meri može
poboljšati finansijsko stanje proizvođača i obezbediti dugoročno održivu proizvodnju“, kaže za Agrobiznis magazin Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.
U sektoru voćarstva fokus je postavljen na rakiju šljivovicu, koja ima dugogodišnju tradiciju proizvodnje na području Šumadije i predstavlja tradicionalnu i široko prepoznatljivu kategoriju jakih alkoholnih pića.“ Prema podacima iz pisanih dokumenata od početka XIX veka u Šumadiji skoro svako domaćinstvo je imalo svoje kazane za pečenje rakije i proizvodilo šljivovicu od sopstvenih sirovina, pre svega od autohtonih sorti šljive, kao što su požegača i crvena ranka.Popović kaže da se na osnovu analize potencijala i resursa u sektoru voćarstva, koja je izrađena u okviru Regionalne agencije, došlo do podataka da se u Šumadiji u proseku na 6.650 ha, godišnje proizvede od 55.000 – 60.000 tona šljive, od čega se od 10.000 – 15.000 tona, odnosno 20 – 25% proda kao sveža ili sušena šljiva, dok se preostala šljiva preradi u rakiju šljivovicu.
„Na osnovu karakteristika tehnološkog procesa za proizvodnju rakije znamo da je potrebno od 8 do 10 kg šljive, za litar prepečenice sa 45 % vol. alkohola. To
znači da se na teritoriji Šumadije godišnje proizvede između četiri i pet miliona litara na godišnjem nivou. Ovo je količina koja Šumadiji daje veliki potencijal kao proizvođača šljivovice. Prosečna izvozna cena voćnih rakija iznosi pet do šest evra za litar, što ukazuje da potencijalna vrednost proizvedene šljivovice koja bi se izvozila iznosi od 20 do 30 miliona evra na godišnjem nivou“.
Ukupna tržišna vrednost proizvedene rakije šljivovice, kako objašnjava Popović, je znatno veća ukoliko ima i zaštićeno geografsko poreklo.
„Na nivo EU razlika u ceni između konvencionalnih proizvoda i proizvoda sa geografskim poreklom je prosečno između 30 i 50%. Imajući u vidu proizvodni i izvozni potencijal rakije šljivovice kao i značaj zaštite geografskog porekla za tržišno pozicioniranje, tokom prethodne dve godine kroz projekat „Šumadijska
šljiva“ pokrenute su aktivnosti na zaštiti geografskog porekla „Šumadijske šljivovice“. Projekat se realizovao u okviru „Programa podrške ruralnom i regionalnom razvoju u Republici Srbiji“, a koji je finansiran od strane Vlade Švajcarske“, kaže Popović.
Proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom osim značaja za proizvođače imaju i širi značaj za teritoriju u oblasti razvoja i promocije teritorijalnog identiteta regije u kojoj se proizvodi, unapređenje turističke ponude i razvoj novih usluga i proizvoda. Time se stvaraju preduslovi za širenje u različitim pravcima, ali i
pokretanje novih ekonomskih aktivnosti u okviru malih ruralnih gazdinstva, pre svega u sektoru ruralnog turizma, proizvodnje lokalnih tipičnih proizvoda i razvoja novih usluga.
Šta je brendiranje proizvoda prema geografskom poreklu i zašto je to važno?
„Brendiranje proizvoda sa geo poreklom je proces koji jasno definiše specifičnosti proizvoda koji je proizveden od sirovine koja je sa specifične lokacije koja ima uticaj na kvalitet samog proizvoda. Na taj način se kupcu ističe dodatni zagarantovan nivo kvaliteta a proizvodi sa geografskim poreklom se razlikuju i izdvajaju od ostalih sličnih proizvoda – kaže Popović i ističe da je kod ovih proizvoda važno da kvalitet uvek bude na zagarantovanom visokom nivou.
„Samim isticanjem postojanja zaštite geografskog porekla i specifičnih tehnoloških procesa potrošaču se garantuje da kupuje proizvod visokog kvaliteta.
Kada je u pitanju “Šumadijska šljivovica” kroz projekat “Šumadijska šljiva” sproveden je niz aktivnosti na podršci registrovanim proizvođačima koji će proizvoditi rakiju sa zaštićenim geografskim poreklom. Podrška je uključila nabavku opreme za proizvodnju, pakovanje i skladištenje, edukativne aktivnosti vezane za proizvodnju rakije i angažovanje tehnologa, koji je pružio stručnu podršku destilerijama u pripremi tehnološkog procesa. Cilj je dostizanje visokog kvaliteta rakije šljivovice iz Šumadije, kvalitet kakav potrošač i očekuje od proizvoda koji ima zaštićenu oznaku geografskog porekla.
Koliko je proizvoda Srbija zaštitila kao brend na osnovu geografskog porekla?
„U Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije registrovano je ukupno 57 oznaka geografskog porekla sa domaćim proizvodima. Zaštita geografskog porekla za „Šumadijsku šljivovicu“ biće prva oznaka geografskog porekla za rakiju na teritoriji Republike Srbije.
Opština Knić je podnela zahtev za brendiranje rakije na osnovu geografskog porekla, kako taj proces izgleda u praksi?
„Kada govorimo o opštini Knić treba istaći da je u pitanju destilerija „Aleksić prvi“ iz sela Guberevac, jedna od destilerija članica Regionalne asocijacije proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ koja je osnovana u avgustu 2017. godine na inicijativu i uz podršku Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja. Imala je osam osnivača, dok je danas ukupno 18 destilerija članica ove asocijacije“, kaže Popović i ističe:
„Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ podnela je Zahtev za zaštitu geografskog porekla „Šumadijske šljivovice“ Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Uz Zahtev priložen je i Elaborat o tehnološko ekonomskom istraživanju za zaštitu geografskog porekla rakije „Šumadijska šljivovica“ i dokaz da je jako alkoholno piće usaglašeno sa glavnim specifikacijama tehničke dokumentacije za geografsku oznaku. Trenutno je Zahtev u proceduri u nadležnom ministarstvu i ako sve bude u skladu sa uslovima propisanim zakonom, nadležno ministarstvo će glavne specifikacije tehničke dokumentacije objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Po pravnosnažnosti rešenja o priznavanju geografske porekla, sprovodi se registracija u Registru geografskih oznaka.“

Kako objašnjava Popović posebno treba istaći da jako alkoholno piće sa geografskim poreklom podleže obaveznoj kontroli proizvodnje i kvaliteta koju vrši Ministarstvo. Kontrola se vrši u akreditovanoj laboratoriji, a utvrđuje se lokalitet sa kojeg je sirovina, sorta šljive koji se prerađuje i poštovanje postupka proizvodnje do finalizacije i punjenja.

Kakva je procedura za brendiranje srpskih proizvoda van granica naše zemlje, odnosno od strane EU?
„Nakon završetka zaštite geografskog porekla u Republici Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, podnosi službeni zahtev Evropskoj komisiji za zaštitu proizvoda
na teritoriji EU, kojim ujedno i dokazuje da je proces zaštite na nacionalnom nivou sproveden u skladu sa propisima. Uz Zahtev Evropskoj komisiji se dostavljaju i podaci o korisniku oznake geografskog porekla na teritoriji Republike Srbije, kao i specifikacija proizvoda koji je predmet zaštite. Proces zaštite na teritoriji EU je dosta složeniji i dugotrajniji, a može trajati i do godinu dana. Na nivou EU postoji više od 1300 registrovanih proizvoda sa zaštićenim oznakama geo porekla.“
Slovenija je svojevremeno pokušala da ajvar zaštiti kao svoj brend iako oni nikada nisu bili poznati po proizvodnji paprike, a kamoli ajvara. Kako se zaštiti od ovakvih situacija?
„Potrebno je pre svega unaprediti institucionalnu podršku na svim nivoima koja je usmerena ka lokalnim proizvođačima i ujedno razvijati ljudske resurse koji
mogu realizovati proces zaštite geografskog porekla. Kroz razmenu informacija između nacionalnog i lokalnog nivoa potrebno je ubrzati proces identifikacije
proizvoda koji mogu biti predmet zaštite geo porekla. Nakon identifikacije proizvoda od nacionalnog ili regionalnog značaja u saradnji i kroz angažovanje lokalnih kapaciteta i resursa potrebno je pokrenuti procese i procedure za zaštitu geografskog porekla na nacionalnom i kasnije na nivou EU.“
Ukoliko opština Knić dobije pravo na brendiranje svoje rakije na osnovu geografskog porekla, da li to znači da će oni jedini imati pravo da koriste termin
rakija – šljivovica?
„Zaštita geo porekla je kolektivno pravo i može ga dobiti udruženja ili asocijacija koji podnose zahteve za zaštitu, a pravo korišćenja imaju svi registrovani proizvođači koji ispunjavaju uslove definisane Elaboratom i koji su u sistemu nadzora i kontrole proizvodnje. U slučaju „Šumadijske šljivovice“ svi proizvođači koji imaju proizvodnju sirovine na teritoriji Šumadijskog okruga, pridržavaju se tehnološkog procesa proizvodnje, sortimenta, odležavanja rakije, kontrole i drugih zahteva definisanih Elaboratom mogu da koriste naziv „Šumadijska šljivovica“.
Koliko Srbija ulaže u zaštitu imena svojih izvornih proizvoda?
„Za sada je jako malo inicijative od strane države u smislu uspostavljanja sistematskog pristupa za sveobuhvatno i sinergetsko delovanje za pokretanje inicijativa za zaštitu geo porekla. Uglavnom je proces pokretanja inicijativa prepušten pojedincima na lokalnom nivou. Kada je u pitanju finansijska podrška od strane države za proizvođače rakije i vina, ona je definisana i opredeljena na godišnjem nivou kroz pravilnike i programe Ministarstva poljoprivrede za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta“, kaže Popović.
Škotski viski je, recimo, dobro poznat širom sveta i gde god ga naručite znate da ćete dobiti baš taj viski. Da li postoji mogućnost da tako postane poznata i prepoznatljiva spska šljivovica? I od čega to sve zavisi?
„To i jeste cilj zaštite geografskog porekla koji je sada u postupku za šumadijsku šljivovice, gde će se potrošačima u Srbiji i EU garantovati jasno definisan i visok nivo kvaliteta koji dobijaju kada kupuju „Šumadijsku šljivovicu“. Kvalitet „Šumadijske šljivovice“ zavisi od specifičnosti i jedinstvenosti sirovine sa područja Šumadije, postupaka proizvodnje definisanih Elaboratom o tehnološko ekonomskom istraživanju i od direktne primene procedura u proizvodnji i kontroli proizvoda. Ako se ispoštuju svi navedeni postupci i procedure „Šumadijska šljivovica“ može apsolutno stati rame uz rame sa najpoznatijim
svetskim brendovima, kada su u pitanju jaka alkoholna pića“, zaključuje za Agrobiznis magazin, Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Šljivovica se može smatrati našim nacionalnim pićem. U voćarstvu Srbije šljiva zauzima prvo mesto, sa oko 65 % od ukupnog broja stabala voća. Za proizvodnju rakije najviše se koriste požegača, odnosno nove sorte čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja, stenlej, kalifornijska plava i, naravno, naše autohtone sorte crvena ranka, metlaš, trnovača, moravka, piskavac, bela šljiva, džanarika, petrovka.

Šljive se kod nas, s obzirom na tradiciju ali i na sortiment, uglavnom prerađuju u rakiju. Najinteresantnije sorte za preradu u rakiju, sa stanovišta kvaliteta, jesu požegača i crvena ranka. Sorta stenlej, koja potiče iz SAD a kod nas se dosta gaji, pogodna je za sve vidove prerade, pa i za spravljanje šljivovice. Takođe je veoma pogodna za mešanje u određenom odnosu sa požegačom. Požegača (bistrica, madžarka) odnosno novostvorene sorte (čačanska rodna, najbolja, valjevka...) sazrevaju krajem avgusta ili u prvoj polovini septembra. U punoj zrelosti pokožica postaje izrazito plava s obilnim pepeljkom. Mezokarp (meso) menja boju od žutozelene u zlatnožutu i odvaja se potpuno od koštice. Može dugo da se drži na stablu. Ukupan šećer u plodu kreće se obično od 10 do 12 %, a može da dostigne i 20 %. Ukupne kiseline su 0,5 do 0,6 %. Požegaču za preradu u rakiju treba brati kada dostigne tehnološku zrelost, a to se poznaje po tamnjenju mesa oko koštice. Kada plodovi šljive počnu oko peteljke da se smežuravaju, to je znak da je treba brati, jer je nakupila maksimalnu količinu šećera i aromantičnih materija, lako otpušta sok i vrenje brže otpočinje.

Crvena ranka (crvenjača, šumadinka, dorosavka, drenovka) sazreva u prvoj polovini avgusta. U punoj zrelosti menja se boja pokožice od crvenoplave u plavocrvenu. Mezokarp menja boju od žutozelenkaste u zlatnožutu. Berba šljiva obavlja se ručno ili trešenjem specijalnim uređajima na mehanički ili hidraulični pogon. Ručna berba se obavlja za prodaju i preradu u domaćinstvu, a za rakiju potresanjem stabla šljive. Postepeno i povremeno protresanje stabla ili potkupljanje, dobar je način prikupljanja šljiva, s obzirom na to da sazrevaju u etapama. Ispod stabla šljive mogu se postaviti cirade ili polietilenske folije, na koje šljive padaju pri trešenju. Ručna berba šljiva pogodna je za manje individualne proizvođače, a u industrijskim uslovima koriste se specijalni tresači sa prostirkom, moguće je za isto vreme prikupiti i do 10 puta veću količinu šljiva, sa istom radnom snagom.

Ne treba čekati da plodovi prezru pa ih tada brati, jer je tada alkoholno vrenje veoma sporo. Tehnologija prerade šljive u rakiju obuhvata sledeće operacije:
– berbu šljiva (odnosno trešenje i sakupljanje)
– lagerovanje šljiva u sudove za varenje
– dobro je šljivu prethodno odvojiti od koštice
– alkoholno vrenje kljuka šljive
– destilaciju prevrelog kljuka šljive
– odležavanje i finalizaciju šljivovice

 

Tehnologija proizvodnje rakije od jagodastog voća - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3321-tehnologija-proizvodnje-rakije-od-jagodastog-voca-saveti

 

 

Šljivovica se može praviti i od suvih šljiva. Međutim, suve šljive sadrže i do 50 % šećera, koji onemogućava razmnožavanje kvasca, a time i alkoholno vrenje, zbog čega plodove treba pripremiti, kako bi se stvorili uslovi za rad kvasaca i alkoholnu fermentaciju.

Ovo se postiže tako što se na 100 kg suvih šljiva doda 300–350 l vode, zagrejane na 45 °C i ostavi jedan dan da plodovi nabubre. Na taj način se sadržaj šećera svodi na 10–12 % tj. na količinu koju obično sadrže i sveži plodovi.

Potom se doda aktivni kvasac, pa se sve dobro izmeša i ostavi da prevri, a potom se obavlja destilacija. Takođe, ukoliko se zakasni sa berbom šljiva, pa plodovi prezre i sasuše se, kljuk treba razblažiti vodom kako bi se vrenje nesmetano obavilo. Rakija od suvih šljiva je veoma slična rakiji od svežih, s tim što ima specifičan ukus i miris.

Od 100 kg suvih šljiva može se dobiti oko 50 litara šljivovice jačine 50 Vol.% alkohola. 

 

Kako da napravite kvalitetnu dunjevaču 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3156-kako-da-napravite-kvalitetnu-dunjevacu

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31