Vernici Srpske pravoslavne crkve slave 6. maja Đurđevdan u spomen na stradanje Svetog Đorđa koji je pogubljen 23. aprila 303. po novom kalendaru. Smatran je za jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Đurđevdan je, odmah posle Nikoljdana najveća slava po broju domaćinstava koji ga praznuju, a poštuju ga i katolici kao imendan, pa čak i muslimani u Srbiji.
Po predanju Sveti Đorđe je zaslužan za stvaranje nemanjićke Srbije, a čini se da se ni jedan verski praznik kao ovaj nije izmešao sa predhrišćanskim verovanjima i narodnim običajima. Njegovo praznovanje posebno je naglašeno u oblastima sa razvijenijim stočarstvom. Đurđevdan je 2015. godine uvršten u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Od davnina Sveti Đorđe je imao snažan kult kod Srba i poznat je kao oslobodilac zarobljenih, zaštitnik siromašnih, lekar bolesnih, borac protiv careva, pobednik i velikomučenik. Sveti Đorđe je, kažu istoričari, zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. U narodu se Đurđevdan smatran za granicu između zime i leta, a vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu, plodnost stoke i dobre useve. Dani oko Đurđevdana smatraju se magijskim, pa se pletu venci od mlečike, đurđevka, zelenih vrbovih ili leskinih grančica i prolećnog cveća, a venac se kači na vrata ili kapiju i tu ostaje do narednog Đurđevdana. Dok se kuća kiti obično se izgovaraju reči:“ Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Uoči Đurđevdana domaćica
u posudu sa vodom stavlja razno prolećno bilje, dren, zdravac i čuvarkuću, crveno jaje koje je ostalo od Vaskrsa i sve to stavi pod ružu da prenoći. Sutradan se ukućani umivaju tom vodom da budu zdravi kao dren, lepi kao ruže i da im kuća bude čuvana.
Pre svanuća narod se okuplja na Đurđevdanski uranak na nekom proplanku ili još češće na obalama reke kako bi se kupali u reci u koju se pre toga bacaju venčići od cveća ili sipa mleko. Mladići se opasuju vrbovim grančicama da bi bili napredni kao vrbe, a uranak je bio i prilika za da se „gledaju“ momci i
devojke, da se bira sebi par.
Svaka domaćinska kuća trudi se da za Đurđevdan ima bogatu trpezu. Najčešće se peku mladi jaganjci na ražnju tek odbijeni od sise, jer je njihovo meso tad
najslađe. Veruje se da na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao onda na Markovdan da mora da spava na tom istom mestu. Po ovom prazniku se gledalo i kakva će biti godina. Ako je na Đurđevdan vedro verovalo se da će biti plodna godina, a ako pada kiša - da će leto biti sušno.
Sveti Đorđe je na ikonama predstavljen na konju, u vojvodskoj odori i kopljem probada aždaju koja predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.
Sveti Đorđe je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“. I zaista deset godina nakon njegove smrti car Konstantin je hrišćanstvo proglašeno zvaničnom religijom Rimskog carstva. Iz perioda srpskog ropstva pod Turcima ostale je i legenda za Đurđevdan hajduci napuštaju jatake kod kojih su zimovali i vraćaju se u šumu da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Srpska pravoslavna crkva 19. decembra slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.

Posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.

Sveti Nikola je slava nepromenjenog datuma: 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji, u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana Preteče.Tri godine potom, građani Barija su podigli velelepnu crkvu tom svecu.

Tom hramu je u 14. veku, srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je, kako je verovao, Sveti Nikola povratio vid. Roditelji su ga, kao sina jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili.

Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta. Vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Običaj je bio da uoči Svetog Nikole,deca ostave čizmice ispred vrata, a pismo Svetom Nikoli stave u prozor da pročita, u kojem pišu kako su bili dobri tokom protekle godine, da suslušali roditelje i izvršavali svoje obaveze. U pismu napišu želju koju bi voleli da im bude ispunjena. Sledećeg jutra bi išli odmah do vrata da vide koji su poklon dobili.

Sveti Nikola je najmasovnijaslava u Srbiji i dan kada, kako se u narodu kaže, "pola Srbije slavi, a druga polovina ide na slave".

Na današnji dan treba pripremiti Božićno žito, simbol nadolazeće plodne godine, novog života i bogatih useva. Žito će narasti do Božića.

Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas slave krsnu slavu, Svetog mučenika Stefana Dečanskog, u narodu poznatiji kao Mratindan ili Sveti Mrata.

Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je srpski kralj, sin kralja Milutina i otac cara Dušana.

Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju, i obećao da će mu vratiti vid.

“Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”, rekao mu je Sveti Nikola.

Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja. Svojom mudrošću i trpeljivošću izazivao je divljenje, kako monaha, tako i celog Carigrada.

Nakon pet godina, Sveti Nikola je čudotvorno vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.

Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitnik vukova. Prema verovanju, Mrata saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.

Ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima će krenuti nabolje. Međutim, ako domaćin ne želi da preuzme obavezu, godina će biti loša.

Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu, u torovima može da očekuje gladnog vuka. Običaj je da se ovce na taj dan ne izvode iz tora.

Takođe postoji i izreka "Sveti Mrata, sneg do vrata", kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine.

              

               Manastir Visoki Dečani

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31