Uzgoj koza sve je zastupljeniji i u Sremskom okrugu.Posebno je zanimljivo da koze sada gaje mnogi koji se nikada nisu bavili uopšte poljoprivredom, a kamoli stočarstvom.

Jedan od njih je i Ivan Knežević, koji se sa porodicom iz Šapca pre dve godine preselio u Klenak - sremsko selo, koje od mačvanskog grada deli samo reka Sava. Odmah je registrovao gazdinstvo i sada sa uspehom gaji alpske koze, piše portal Agroklub.
"Imao sam želju da se sa porodicom preselim iz grada, a Klenak je bio odličan izbor, jer je blizu grada. Imao sam sreće da nađem dobar plac, a kako se bavim sportom na vodi, blizina reke, na 50 metara od kuće, takođe je uticala na izbor. Sada sam ovde sa suprugom i dve ćerke, koje pohađaju osnovnu školu u Klenku, a i moja majka je posle 35 godina rada napustila Železnicu Srbije u Šapcu i došla da zajedno gajimo koze u Klenku", kaže Ivan Knežević.Na početku, sagovornik Agrokluba imao je šest koza i jednog jarca alpske rase, a sada je već stigao do oko 30 muznih koza. Ovo još nije pun kapacitet za dovoljan porodični prihod, pa Kneževići imaju u planu da proizvodnju prošire i tako obezbede punu egzistenciju. To će, kako kaže, postići kvalitetom, po kom je već postao prepoznatljiv. Mušterije iz Šapca dolaze kod Kneževića u Klenak, gde se praktično sve rasproda na kućnom pragu.

"Bavimo se proizvodnjom mleka, jogurta, mladog i tvrdog sira, kačkavalja, sira sa raznim ukusima i začinima, čak smo eksperimentisali i sa voćnim dodacima. Proizvode od kozijeg mleka prodajemo i na šabačkoj pijaci. Međutim, mušterije su, u želji da se uvere da zaista prodajemo prirodni proizvod, dolazile u naše gazdinstvo. Dešavalo se da ne veruju da prodajemo čisto mleko. Sada imaju priliku to da vide na licu mesta, pa se često desi da kupci dolaze kod nas i da većinu prozvoda prodamo još sa praga", navodi nekada Šapčanin, a sada mladi poljoprivrednik iz Srema.Osim mlečnih proizvoda, prodaje i mlade jarčeve kao priplodni materijal, jer osim reprodukcije u matičnom stadu, nemaju drugu ulogu. Sada je vreme kada se koze pripremaju za jarenje - u februaru i početkom marta, što znači da je posla nešto manje. Koze su, što se tiče muže, najproduktivnije sa tri do četiri ili pet godina starosti. Pare se uglavnom u septembru ili oktobru, kada dani postaju kraći, a koze odmaraju noseći mlade.

Inače, ovaj mladi poljoprivrednik u svom gazdinstvu gaji umatičene koze, sarađuje sa Poljoprivrednom stručnom službom u Rumi, kojoj teritorijalno pripada i koristi subvencije države od po 7.000 dinara po novom grlu. Posao će, kako kaže, da širi da bi to postala njegova osnovna delatnost.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=10&nav_id=1652789

JKP Gradske pijace i UKUS FEST pripremaju još jednu veliku gastronomsku manifestaciju : „Noć Ukusa“. U petak 15. novembra od 18:00 sati pa sve do ponoći, na Đeram pijaci, sve će biti u znaku najlepših čarolija najukusnije hrane i pića, ali i zabave, druženja, vrhunske muzike najboljih DJ majstora.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza preko 4000 proizvoda sa oko 100 izlagača iz cele Srbije.

„Noć Ukusa“ će biti i prilika da probate najbolje i najukusnije sireve, suhomesnate proizvode, ajvare, ljutenice, paprike sa sirom, kajmak.. Slana zadovoljstva biće u znaku pršute, domaćih kobasica, kulena, čvaraka. Posle dobrog zalogaja, sve teče lagano uz čašu pravog domaćeg piva. Mnogi će se zasladiti džemovima, čuvenim slatkišima iz stare dobre bakine kuhinje. Na štandovima će moći da se kupe najkvalitetniji proizvodi Srbije. U specijalnim degustacijama, posetioci će uživati u ukusima zaboravljenih jela, sasvim prirodnih sokova, likera, rakije, renomiranih vina. Na „Djeram“ pijaci će biti jedinstvena prilika da se probaju arome iz starih kuvarskih almanaha, ali i da svi uživaju u jedinstvenim novim proizvodima koji će upotpuniti savršenstvo doživljaja „Noći Ukusa“.

Ulaz za posetioce je besplatan!

Izvor: Agrobiznis magazin

Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva,
najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme.
Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da se kod nas ne koristi mnogo kozji sir, jer mi nemamo tu naviku.
Na ,,Jesenjem ukus festu“ , upoznali smo predstavnika porodice Dobrić iz Bele Reke kod Šapca. Kako nam je rekao Dobrivoj, Bela Reka ima oko 350 kuća i oko 1. 000 stanovnika. Porodica Dobrić je jedina porodica u selu koja se bavi kozarstvom. Dobrivojev otac je 35 godina radio u šabačkoj mlekari, pa se i Dobrivoj tu zaposlio. Porodica Dobrić pravi kozji sir i kozju surutku. Sve je sto posto prirodno bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Imaju 70 koza rase Alpina, i mleko prerađuju u svojoj mlekari u okviru poljoprivrednog gazdinstva.
Štalski prosek je 2, 8 litara mleka po kozi, koze su svakog dana na ispaši, i one same biraju šta će da jedu. Po njegovim rečima, koze nisu zahtevne što se tiče smeštaja. Zato je potrebno izgraditi objekat koji će je zaštiti od sunca, kiše i jakih vetrova, i to je sasvim dovoljno. Materijal mogu da budu ili daske, ili cigla, ili bilo šta drugo što je jeftino. Objekat mora da je bez tavanice, sa dosta svetla, pod najbolje od cigle, pokrivene tankim slojem betona. Obavezna je prostirka od slame i stalna mogućnost pristupa čistoj pijaćoj vodi.
Koze su kod Dobrića smeštene u boksovima po šest, i tako je i izmuzište. Kozja surutka je u stvari nusproizvod koji nastaje pri spravljanju kozjeg sira. Blagotvorno deluje na probavni trakt, na disajne organe, preporučuje se u terapeutske svrhe. U kozjoj surutki ima 2% suve materije, dok ostatak čini voda.
Kozje mleko se zbog brojnih lekovitih svojstava svrstava u najzdravije namirnice na svetu. Godinama se, osim u ishrani, koristi kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća... Istraživanja su pokazala da se ovo mleko lakše vari od kravljeg i da ima nizak nivo alergena.
On zaključuje da je isplativo i korisno držati koze, jer se brzo razmnožavaju, a njihovo mleko je izuzetno zdravo jer ne sadrži laktozu pa je lako svarljivo i mogu
da ga piju čak i bebe, dok je kod lečenja plućnih bolesti nezamenljivo, naročito kozja surutka.
I na kraju Dobrivoje ističe da nikada ne bi menjao selo za grad, u grad ide samo kad mora. Kako on ističe ko ima imanje, treba da ostane na selu, da radi na svojoj zemlji, a ne da ide u grad da radi za malu platu, i da se bori za egzistenciju. Apeluje da mladi ostaju na selu. Nije lako prodati svoje proizvode, oni još tragaju za tržištem, ali su ipak zadovoljni. Učestvuju na raznim manifestacijama, sajmovima, i plasiraju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dogovoreni su detalji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja članica Evroazijske ekonomske Unije, koji će u petak biti potpisan u Moskvi. Koje su novine u odnosu na prethodne bilateralne sporazume koje je Srbija imala sa svakom zemljom članicom Unije?

Novina je to što u sporazumu osim Rusije, Belorusije i Kazahstana sada učestvuju i Kirgistan i Jermenija. Lista za bescarinski izvoz se u odnosu na prethodne sporazume proširuje za kozje i ovčije sireve, kao i za visokokvalitetne voćne rakije. Za ove proizvode nema ograničenja. Kvote smo dobili za kravlji sir, cigarete i vinjak.Jagoda Lazarević, šef pregovaračkog tima sa carinskom unijom, kaže za RTS da su pregovori bili tvrdi, ali da veruje da će se obim trgovinske razmene povećati. Prema njenim rečima, Srbija je veliki izvoznik sireva – od ukupne količine koja se izveze dve trećine su namanjene Ruskoj Federaciji, što je, kaže, nekih 10.000 tona.

"Zato je naš prioritet tokom pregovaranja bio da sirevima koji su bili izuzeti damo pristup ovom velikom i značajnom tržištu i Rusiji i celoj Evoazijskoj ekonomskoj uniji", kaže Lazarevićeva.To su visokokvalitetni sirevi koji donese veću dodatu vrednost – tvrdi, polutvrdi, kozji, ovčiji. Tu vidimo šansu za naše proizvođače, kaže Lazarevićeva.

Ističe da je država obezbedila pravni okvir da naši proizvođači rakija uđu i budu konkurentni po cenama i da ponude nešto što u Rusiji nema.Očekuje da dosadašnji investitori povećaju obim proizvodnje, kao i da dođu novi.

"Struktura našeg izvoza je manja iz godine u godinu, proizvod koji najviše izvozimo su automobilske gume", rekla je Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, Rusija će imati iste koncesije kao i do sada, a što se tiče novih članica u ovom sporazumu (Kirgistana i Jeremenije) sa njima je dogovorena trampa – kvota za kvotu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-pogodnosti-za-srpske-izvoznike-kozji-i-ovciji-sirevi-iz-srbije-na-ruskoj-trpezi/76ennq6

Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko 10 hektara zemlje najbrojnija su u srpskim selima. Njima je najteže da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje, koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Dejan Lazić iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od 10 mlekulja.

- Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se da su u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava - kaže Dejan.

Lazići od mleka prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način, koji prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani.

- Prodajna cena kilograma sira je povoljna, 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu - ističe Dejan.

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje sedam do osam krmača rase landras, a odnegovane prasiće prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

- Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo - kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Treći po veličini izvor prihoda je uzgoj rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji su na kvalitetno jato kineske labudaste guske. Uglavnom prodaju priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola Lazić razmenjuje sa kolegama - odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

- Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada - zadovoljan je Dejan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2648660/mala-gazdinstva-mogu-da-zarade-proizvodnjom-sira-prodajom-prasica-i-priplodnih-jaja

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

Festival sira i kačkavalja održava se u Pirotu, 21. septembra 2019. godine, u terminu od 10 do 19 sati. Mesto održavanja festivala je otvoreni prostor srednjevekovne tvrđave Momčilov grad, u centru Pirota. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovaće blizu 30 proizvođača sira i kačkavalja, iz Pirotskog okruga i ostalih delova Srbije, Francuske i Bugarske. Festival sira i kačkavalja je izlagačkog i prodajnog karaktera.

Pirotski kačkavalj jedan je od najznačajnijih pirotskih brendova, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom imena. Pored degustacije različitih sireva i kačkavalja, kao i vina, posetioci će imati prilike da probaju i specijalitete kao što su đubek i svrljiški belmuž, demonstracijom izrade i spravljenja istih, kao i specijalitete srednjevekovne trpeze, navodi se na sajtu Turističke organizacije Srbije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Organizatori manifestacije su Turistička organizacija Pirot i Mlekarska škola dr Obren Pejić iz Pirota, uz podršku grada Pirota.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2635481/festival-sira-i-kackavalja-u-pirotu

Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine biće održan 9. "Balkan Cheese Festival“, izložba autohtonih sireva Balkana. Tokom dva dana 9. i 10. marta posetioci će moći da probaju više stotina različitih sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske, da uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao i da degustiraju poslastice sa sirom.
Zemlja gost ovog festivala je Slovenija, a biće izloženi i inače retko dostupni sirevi sa područja Kosova i Metohije.

Jedan od brojnih izlagača na ovom jedinstvenom festivalu sira biće i Rudimentaler koji će ponuditi domaće dimljene sireve od punomasnog kravljeg mleka: Rolovani dimljeni sir (sa paprikom, rolovani sir sa maslinama, dimljena gauda i kačkavalj. Posetioci će na štandu ovog izlagača imati priliku da degustiraju i sireve gazdinstva Erceg: Polutvrdi kozji trapist, tvrdi (dimljeni) kozji sir (sa maslinama, začinskim biljem, ljutom tucanom paprikom), zreli i mladi kozji sir.

Beogradskim ljubiteljima sira po prvi put će se predstaviti Rolan Bartelemi, čuveni francuski majstor sira i predsednik Međunarodnog udruženja sirara, Guilde Internationale des Fromagers.
Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju. Ceremonija otvaranja je u subotu u 11 časova, dok će u nedelju u 19. sati biti dodela nagrada za najbolje sireve na osnovu glasova posetilaca. 
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara što uključuje i degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Parmiđano ređano (italijanski: Parmigiano - Reggiano) ili poznatiji kao parmezan je italijanska vrsta tvrdog granularnog sira. Potiče iz okoline Parme, po kome je dobio ime, koje je zakonski zaštićeno i može da ga nosi samo sir proizveden u provincijama Parma, Ređo Emilijana, Modena, Bolonja i Mantova.

Parmezan je najfalsifikovaniji sir na svetu i gotov da nema zemlje koja ne pravi svoj "parmezan" koji osim imena često nema nikakve veze sa orginalnim sirom iz Parme. Zbog ovog sira Italijani su decenijama vodili sudske sporove kako bi zaštitili ime i brend, i konačno presudom Suda pravde EU od 26.02.2008. doneta je odluka da na tržištu EU bude zabranjena upotreba imena "parmezan" koji su svojevremeno uveli Francuzi. 

Da li ste znali da prvi pisani trag o parmezanu datira iz 13. veka, da je bio omiljeni sir Napoleona Bonaparte ali i čuvenog srpskog naučnika Nikole Tesle? Sve o parmezanu možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31