Posle rata 1999. godine i zatvaranja fabrika na Kosovu i Metohiji, Srbi su ostali bez posla. Mnogim porodicama pretila je glad. Eparhija raško-prizrenska pokrenula je narodne kuhinje za dve i po hiljade ljudi. Posle toga pokrenula je i ekonomije. Novu podiže pri manastiru Gračanica.Ko ima hranu ima i egzistenicju. To je vodilja i pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Narodne kuhinje su vremenom prerasle u ekonomiju. Desetak je godina kako imaju svoje farme krava, bikova, svinja, ovaca, koza. Imaju pogone za proizvodnju stočne hrane, preradu mleka, pasterizaciju voća i povrća, plastenike na skoro jednom hektaru.

I tu nije kraj. Vladika raško-prizrenski Teodosije je nakon obnove Prizrenske bogoslovije, dograđivanja manastirskog kompleksa Visokih Dečana, krenuo u podizanje ekonomije manastira Gračanica, na imanju od 55 hektara.

"Do sada manstirska ekonomija je bila u krugu manastira na veoma skučenom prostoru, i mehanizacija i sve ostalo. Sada smo izmestili ekonomiju i počeli smo od početka", rekao je vladika Teodosije.

Za dve godine podignuti su objekti, u koje su smeštene krave, telad, svinje i živina. Mehanizacija će biti zaštićena. Na prostoru ekonomije dogovorena je gradnja štale za farmu od nekoliko stotina ovaca i koza.

"Manastirska ekonomija je u funkciji naše crkve, našeg naroda, narodnih kuhinja odakle hranimo siromašne i gladne i naše Bogoslovije u Prizrenu. Poenta je i da se ovde mladi ljudi zaposle. Trenutno smo zaposlili sedmoro radnika, sedam porodica smo obezbedili, a kada budemo sve završili biće oko 10 do 15 radnika", kaže vladika Teodosije.

Biće onda na ekonomijama narodne kuhinje u Novom Brdu i manastira Gračanica više od 60 zaposlenih ljudi i toliko zbrinutih porodica.

"Tako da će to biti dve farme pod jednim krovom, a ako bude sreće, možda se pojavi neko koji će vođen ovim primerom, moći da proširi i na severu i na nekom drugom delu Kosova, da se pruži ljudima šansa za zaposlenje i proširenje kućnog fonda", kaže Svetlana Stević iz Narodne kuhinje "Majka devet Jugovića".

Cilj je samoodrživost crkvene ekonomije i narodnih kuhinja. Crkva međutim u svemu ovome ne bi mogla sama.

Obe farme izgražene su donacijama. Dobrotvori su Vlada Srbije preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Solidarnost za Kosovo, Fondacija za Kosovo iz Kalifornije, norveška vlada, Putevi Srbije i Magistrala iz Beograda, Eparhija austrijsko-švajcarska. Njihovi prilozi znače opstanak crkve i Srba na Kosovu i Metohiji.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4217099/narodna-kuhinja-kosovo-manastiri-ekonomija.html

Za poljoprivrednike koji u stajama drže po nekoliko muzih krava proizvodnja mleka nije isplativa, pa se proizvođači trude da što više mleka prerade i prodaju na pijaci.
Proizvodnja na farmama koja osigurava količine, kvalitet i prihtavljivu cenu pravac je u komem se razvija domaća proizvodnja mleka. Zato poljoprivrednici koji žele da profitiraju u mlekarstvu povećavaju broj muznih krava i prozvodnju usmeraju na sirovo mleko."Ispod 20 krava se ne isplati. Što više to je isplativije, tako da idemo preko te cifre i stalno povećavamo broj muznih krava. Mora se ići na više da bi cela porodica imala posao. Osim supruga i mene na farmi rade i dva si i dve snahe. Zadovoljni smo cenom. Dobijemo 40 dinara po litri. Na pijaci prodajem sir i mleko, samo zbog svojih starih mušterija", kaže Marija Vuković.

Za razliku od velikih proizvođača mleka mali proizvođači koji mleko predaju na otkupnim mestima imaju i nižu cenu. Uz to sa malim brojem muzih krava teško mogu obezbediti količine od 1.000 litara mesečno, što je minimalna količina da bi se dobila premija koja iznosi 7 dinara.

"Idem na pijacu i mleko nosim po kućama. Jedino tako se može zaraditi. Za male proizvođače na otkupnom mestu cena je 25 dinara. Kod nas na salašu nema 10 kuća koje drže krave, dok je krava nekada bilo u svakom domaćinstvu. Na pijacu je išla još moja mama, nastavila sam ja posle udaje, ali sve više razmišljam da li to uopšte i vredi", kaže Marina Džinić.

"Imam sedam krava i sve mleko pretvaram u mlečne proizvode- švapski sir, kajmak, sir u kriškama, gorgonzolu, somborski sir. Da predajemo mleko zarada bi bila mala, ovako jeste teže, ali isplativije", kaže Terezija Žuljević.

Da se mali proizvođači teško nose sa sadašnjom situacijom u mlečnom govedarstvu dokaz su i prazne tezge na somborskoj mlečnoj pijaci, jer mnogih proizvođača koji su decenijama prodavali meko i sir više nema na pijaci.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/prerada-mleka-na-malo-se-ne-isplati_1196623.html

Platforma E-pijaca, koja je pokrenuta početkom aprila zbog pandemije, jer poljoprivredni proizvođači nisu mogli svoje proizvode da prodaju, mogla bi da preraste u "interaktivnu tržnicu Srbije".
Na digitalnoj pijaci sada je registrovano više od 2.000 malih proizvođača iz cele zemlje.

Kako kažu u Minstarstvu poljoprivrede, ideja je bila da se omogući pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje internet strane, kako bi njihovi proizvodi bili dostupni potrošačima.

- U "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biće predstavljena na još bolji i napredniji način, sa slikama, količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću - navode u resornom ministarstvu. - Postojaće i mogućnost "osvežavanja" ponude, organizovanja popusta i specijalnih ponuda, a sve u cilju podsticanja veće tražnje i trgovine u internet prostoru.

Inače, u planu je i da se razvije posebna mogućnost pretrage i pregleda za male distributivne lance, koji su i najveći kupci.To znači da bi, recimo, jednostavnom pretragom dobili informaciju koliko u selima u okolini Leskovca ima proizvođača krastavaca, paradajza ili pečuraka i mogućnost da nabave određene količine.

- Platforma E-pijaca nudi sve, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, pa do vina, rakije, piva i domaćih sokova - navode u Ministarstvu poljoprivrede. - Ponudom je praktično pokrivena cela teritorija Srbije. Najveće interesovanje je bilo za premijum proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organske namirnice i prerađevine od bobičastog voća.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/952281/razvijanje-pijace-sada-registrovano-vise-2-000-malih-proizvodjaca

Republika Srbija raspolaže izuzetno povoljnim prirodnim uslovima za razvoj stočarske proizvodnje, a posebno proizvodnje mleka. Prema zvaničnim statističkim podacima u Srbiji je u 2018. godini bilo ukupno 424,155 muznih krava. Po broju muznih grla Srbija predstavlja lidera u redionu (Milić i sar. 2019). U proizvodnji mleka dominiraju porodična gazdinstva sa manje od deset muznih grla.
Više od 59% proizvođača ima jedno do dva grla, i prosečnu dnevnu predaju mleka po gazdinstvu od 19.4 litra, dok drugu po učešću (35%) čini grupa proizvođača koja ima od tri, do devet grla. Gotovo 95% proizvođača mleka čine mala porodična gazdinstva, koja raspolažu sa maksimalno devet grla.Jedan od glavnih ograničavajućih faktora za povećanje broja krava na porodičnim gazdinstvima u Republici Srbiji je usitnjenost poseda, odnosno ograničeni resursi za proizvodnju stočne hrane na poljoprivrednim površinama kod najvećeg broja gazdinstava, kaže se u studiji koju je radio Institut za primenu nauke u
poljoprivredi, a za Agrobiznis magazin govoru stručnjak iz ovog insituta Msr Vedran Tomić.
- Ukoliko se analizira vrednost proizvodnje prema delatnostima u Republici Srbiji za period od 2000. do 2017. godine, može se konstatovati da je ratarstvo procentualno najzastupljenija delatnost (52%), koja po pravilu predstavlja ekstenzivnu proizvodnju i ne zahteva angažovanje velikog broja radne snage. Govedarstvo je zastupljeno sa svega 13.2%. Prema sprovedenoj Anketi iz 2018. godine, ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava je za 12% manji u odnosu na broj gazdinstava iz Popisa poljoprivrede 2012. godine, ističe Tomić i dodaje:
- Uprkos činjenici da je ekonomska veličina na višem nivou u 2018. godini (8,610 €) u odnosu na rezultate Popisa iz 2012. godine, što je za 45% više,
ekonomska veličina odnosno vrednost proizvodnje koju stvaraju gazdinstva u zemljama EU je 4 puta veća nego na gazdinstvima u Srbiji (EUROSTAT,
2016). Ukoliko se posmatraju regionalni pokazatelji, podaci o prosečnim ekonomskim veličinama pokazuju da se najviši prihodi ostvaruju u ratarstvu,
kao i to da se ta gazdinstva nalaze u regionu AP Vojvodine. Drugačija je slika kada se posmatraju pokazatelji vezani za govedarsku proizvodnju.
Najveći broj gazdinstava koja se bave ovom proizvodnjom se nalazi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Ukupna količina prerađenog mleka u Srbiji iznosi 524.1 miliona litara godišnje, što je tek 35.1% ukupne količine proizvedenog mleka u Srbiji za 2018. godinu, koja iznosi oko 1.5 milijardi litara mleka (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za Veterinu, 2019).
U radu su analizirani ekonomski aspekti proizvodnje mleka na malim porodičnim gazdinstvima, kao i mogućnost povećanja dohotka na gazdinstvu od ove proizvodnje kroz preradu mleka u tradicionalne proizvode kao što su kajmak i beli sir. Istraživanje je obuhvatilo analizu ekonomskih pokazatelja proizvodnje
mleka i prerađevina od mleka u kajmak i beli polumasni sir u mini pogonima na porodičnim gazdinstvima u 2017. godini. Podaci o proizvodnim i ekonomskim rezultatima mini mlekara su prikupljeni putem ankete na terenu, dok su za stanje u mlekarskom sektoru u Srbiji i svetu korišćene zvanične publikacije Republičkog zavoda za statistiku, STIPS i EUROSTAT statistike.
Analitička kalkulacija na bazi varijabilnih troškova predstavlja brz i efikasan pokazatelj za poređenje različitih linija proizvodnje i odabir ekonomski najisplativije
(Tomić et al., 2013). Ona omogućava trenutnu ekonomsku analizu postojeće proizvodnje, odnosno procenu održivosti usvojene tehnologije proizvodnje i postignutih rezultata (Subić i sar., 2015)Ovo je mnogo pogodniji postupak od analitičke kalkulacije pune cene koštanja kod koje je potrebno izdvojiti
fiksne troškove po pojedinim linijama proizvodnje, a takođe iskazati ne samo direktne već i opšte troškove proizvodnje, što je veoma teško kada su u pitanju porodična gazdinstva koja u Srbiji nemaju zakonsku obavezu vođenja knjigovodstvene evidencije.
Predmet istraživanja u ovom radu su ekonomski aspekti proizvodnje i prerade mleka u kajmak i beli polumasni sir u mini pogonima na porodičnim gazdinstvima kapaciteta do 200 litara dnevne proizvodnje. Testirane su obe proizvodnje na osnovu analize proizvodnih kapaciteta i poslovnih
rezultata poslovanja reprezentativnog gazdinstva koje se bavi isključivo proizvodnjom mleka.
- Cilj rada je bio, kako ističe Tomić, da se obračuna cena koštanja proizvedene litre mleka, kao i cena koštanja prerađene litre mleka u tradiocionalan proizvod od mleka - kajmak i beli polumasni sir, i proveri ekonomska efektivnost obe proizvodnje. Analizirali smo rezultate terenskih istraživanja, a analizirana ekonomska efikasnost u proizvodnji i preradi mleka. Model gazdinstva formiran je na bazi prosečnih vrednosti 242 gazdinstva koja su sačinjavala uzorak.
Gazdinstva iz uzorka se nalaze po celoj Srbiji, tačnije nalaze se u 68 opština. U strukturi vrednosti proizvodnje najbitniji elementi su: ostvarena godišnja proizvodnja mleka po muznoj kravi (4,211 litara), kao i ukupna proizvedena količina mleka u toku perioda laktacije (za 12 krava 50,536 litara koji su predati mlekari).
Sledeći elementi ukupne vrednosti proizvodnje su vrednost teladi, junica, izlučenih krava i proizvedenog stajnjaka. Cene koje su prikazane u kalkulaciji
izračunavanja marže pokrića su bile aktuelne cene u vreme realizacije anketnog istraživanja na pijacama. Tako je prosečna cena muških teladi bila 593.37 € po komadu, ženskih teladi 461.51 €, junica 1,500 €, izlučenih krava 803,53 €, kao i stajnjaka čija je cena iznosila 82.41 € na 10 tona stajnjaka.
U ukupnoj vrednosti proizvodnje su obračunata i primanja ostvarena na osnovu subvencija koje pripadaju liniji proizvodnje mleka. Strukturu ovih subvencija čine podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave od 206.03 € po kravi, i premija za isporučeno mleko od 0.06 € po litri.
Struktura vrednosti proizvodnje je sledeća: prihod od prodatog mleko čini oko 43%, prodaja stoke 33.51%, subvencije 19.86%, a stajnjak 3.64%.
Strukturu varijabilnih troškova čine troškovi stočne hrane, angažovane radne snage, energije i goriva, troškovi usluga (troškovi veterinarskih usluga, troškovi
osemenjavanja i troškovi selekcije), kao i ostali troškovi (troškovi slame za prostirku, utrošenih lekova, izdavanja mlečne karte, bileta za prodaju, troškovi potrošnog materijala, deterdženta, sredstava za dezinfekciju, ubrusa, sitnog alata).
Troškovi stočne hrane procentualno najviše opterećuju varijabilne troškove proizvodnje u kalkulaciji marže pokrića sa oko 73%, odnosno u apsolutnom iznosu sa 11,940.85 €. Ovaj trošak se deli na tri stavke: stočna hrana za muzne krave, stočna hrana za junice, i koncentrovana hrana za telad. Od ostalih varijabilnih
troškova angažovana radna snaga je sledeća stavka koja najviše opterećuje kalkulaciju marže pokrića sa 17%. Obračun kritičnih vrednosti daje uvid koliko proizvodnja mleka možeda bude pozitivna, a u kojem trenutku postaje neprofitabilna. Iz ovog istraživanja se jasno vidi da je nivo opterećenosti izuzetno mali, odnosno 0.01 €. Kritične vrednosti su računate samo na proizvodnju mleka, bez uzimanja u obzir prihoda od prodaje stoke, što čini 33% ukupnih prihoda, ističe Tomić.
Prosečna tržišna cena belog sira iznosila je 2.47 € i množi se sa 11.623 kg proizvedenog sira, te se dobija vrednost od 28.736,61 € Za kajmak prosečna tržišna cena iznosi 6,18 € koja se množi sa 3.790 kg proizvedenog kajmaka i čini vrednost od 23.425,91 €. Surutka ima godišnju proizvodnju od 35.123 litre, koja se množi sa tržišnom cenom od 0.01 € što daje vrednost od 347,35 €. Troškovi prerade prikazani u kalkulaciji marže pokrića su: sirilo, so, ambalaža za pijacu, struja, voda, radna snaga uključena u preradu mleka, transport do pijace i zakup tezge. Troškovi sirila, soli i ambalaže ukupno iznose 2.084,22 €. Ovi
troškovi su definisani na gazdinstvima obuhvaćenim uzorkom koja se bave preradom. Kod troškova transporta računalo se da proizvođač na pijacu iznosi proizvode dva puta nedeljno, tako da godišnje pređe oko 600 kilometara od gazdinstva do obližnje pijace, što pomnoženo sa cenom dizela od 1,29 € po litru, zbirno iznosi 741,04 €. Troškovi zakupa tezge su varirali u zavisnosti od anketiranog mesta. Za zakup samog mesta, odnosno tezge na godišnjem nivou uzeta je cifra od 329,65 €, dok je dnevni trošak najma tezge koji se dodatno plaća iznosio prosečno oko 10 €, tako da je uzeto da trošak zakupa tezge ukupno iznosi
1.279,05 €.
Anketom na gazdinstvima koja se bave preradom došlo se do prosečno 6 časova rada dnevno koji se utroše u preradi i plasmanu proizvoda od mleka, što na godišnjem nivou odgovara cifri od 1.804,85 €. Proizvodnja tradicionalnih proizvoda od mleka, u ovom slučaju kajmak i beli sir, imaju više prostora u kom
mogu da podnesu tržišne turbulencije. Cena kajmaka može da se smanji za 0,7 €, a da marža ostane pozitivna veličina. Kod belog sira je situacija slična,
opterećenje odnosno pad cene može da ide i do 0,68 €. Senzitivna analiza koja je i za ovu proizvodnju rađena kako bi potvrdila obračun kritičnih vrednosti, pokazala je identičan rezultat. Uporedna analiza proizvodnje i prerade mleka sa datim parametrima za obe proizvodnje pokazuje finansijski rezultat po litru prodatog/prerađenog mleka. Kod proizvodnje mleka proizvodna prosečna cena po litru mleka iz anketiranog uzorka iznosila je 0,21 €, dok je prodajna cena litra mleka uključujući premiju iznosila 0,29 €, što čini finansijski rezultat po litru prodatog mleka od 0,08 €.
Kod proizvodnje kajmaka i belog sira prosečna proizvodna cena po litru prerađenog mleka iznosi 0,46 €, a prosečna prodajna cena po litru prerađenog mleka za ova dva proizvoda iznosi 1,29 €. Finansijski rezultat po litru prerađenog mleka u ovom modelu iznosi 0,83 €. Razlika proizvodne cene proizvedenog i prerađenog mleka po litru iznosi 0,24 €, razlika prodajne cene sirovog i prerađenog mleka po litri iznosi 1 €, a razlika u konačnom finansijskom rezultatu po litru prerađenog mleka iznosi 0,75 €.
Šta možemo da zaključimo?
Glavni nosioci proizvodnje mleka u Srbiji su mala porodična gazdinstva koja raspolažu sa maksimalno 9 muznih grla. Jedan od glavnih ograničavajućih
faktora za povećanje broja krava na porodičnim gazdinstvima u Republici Srbiji je usitnjenost poseda, odnosno ograničeni resursi za proizvodnju stočne hrane, kaže nam Tomić.
Stvaranjem odgovarajućih tehnoloških uslova značajnu količinu mleka moguće je preraditi u okviru porodičnih gazdinstava u tradicionalne proizvode od mleka, poput raznih vrsta sireva i drugih mlečnih proizvoda koji se mogu uspešno valorizovati na tržištu, čime se može značajnije uvećati vrednost proizvodnje mleka, a samim tim i profitabilnost ove proizvodnje. Tradicionalni mlečni proizvodi se odlikuju originalnom tehnologijom i specifičnim osobinama mleka onih područja na kojima se proizvode, a mogu biti prepoznatljivi na tržištu, što im daje mogućnost stvaranja dodate vrednosti.
Istraživanje je pokazalo da ostvareni proizvodni rezultati u proizvodnji mleka na malom poljoprivrednom gazdinstvu ostvarena je pozitivna marža pokrića (10,789.66 €/osnovno stado, odnosno 899.14 € /muznom grlu, odnosno 0.21 € /litri mleka); ostvarena vrednost proizvodnje po realizaciji proizvedenog mleka, prodate stoke i stajnjaka je 1.66 puta veća od generisanih varijabilnih troškova proizvodnje; u strukturi varijabilnih troškova dominiraju troškovi stočne hrane (73 %).
Ostvareni proizvodni rezultati u preradi mleka u tradicionalne proizvode (kajmak i beli sir) na malom poljoprivrednom gazdinstvu upućuju na sledeće  aključke:
ostvarena je pozitivna marža pokrića (42,016.14 €/osnovno stado, odnosno 3,501.34 €/muznom grlu, odnosno 0.83 €/litri prerađenog mleka); ostvarena
vrednost proizvodnje po realizaciji proizvedenog mleka, prodate stoke i stajnjaka je 2.82 puta veća od generisanih varijabilnih troškova proizvodnje; u strukturi varijabilnih troškova dominiraju troškovi stočne hrane (52 %), dok su troškovi prerade na drugom mestu (28 %).
Upoređujući proizvodnju mleka i proizvodnju tradicionalnih proizvoda od mleka)i rezultate, jasno se može viditi da su prodajne cene mlečnih prerađevina znatno veće od cena mleka u sirovom stanju i da se ostvaruje bolji finansijski rezultat kod proizvodnje mlečnih prerađevina. Rezultati istraživanja jasno pokazuju da je ekonomska efikasnost prerade mleka u tradicionalne proizvode na izuzetno visokom nivou.
Ostvareni ekonomski rezultati u preradi mleka su na takvom nivou da dozvoljavaju da se pokriju fiksni troškovi proizvodnje, i da nakon toga ostane višak koji može da se iskoristi za nove investicije na poljoprivrednom gazdinstvu. Treba napomenuti da je ovaj vid proizvodnje tradicionalnih proizvoda od mleka
idealan za gazdinstva koja imaju osnovno stado od oko 12 muznih grla.

Izvor: Agrobiznis magazin

U motelu Predejane okrenuli su se keteringu i proizvodnji zimnice. Paprike ubrane kraj Morave u Grdeličkoj klisuri spakovali su u tegle. Potvrda dobre odluke već je stigla za njihove čuvene ljute papričice. Ovih dana žig Čuvarkuća dobiće i domaći ajvar.

- Mi smo odlučili da, pošto naši gosti ove godine nisu bili u mogućnosti da svrate kod nas, svatimo mi kod njih. Naravno svojim novim proizvodima, radi se o proizvodnji tradicionalnih specijaliteta - ističe Ivana Vučković, direktorka motela Predejane.
Od male porodične firma za tri decenije, mlekara u Gložanu kod Vlasotinca postala je jedna od najprisutnijih na tržištu istoka i juga zemlje. Dnevno prerađuju više od 500.000 litara mleka otkupljenog isključivo u leskovačkoj kotlini. U bogatoj paleti mlečnih proizvoda žig kao potvrda domaćeg porekla vrhunskog kvaliteta naći će se na 16 pakovanja svrstanih u 5 grupa: jogurti, kisela mleka, feta sir, kačkavalj i pavlaka.

- Mi smo time hteli da unapredimo kvalitet svojih proizvoda u smislu da postanemo prepoznatljiviji i drugima umesto postojećih potrošača imajući u vidu da u svom poslovanju primenjujemo standarde upravljanja kvaliteta i bezbednosti proizvoda - objašnjava Jadranka Mitić, šef prozvodnje Mlekare Gložane.U leskovačkom kraju brendiranje je počelo pre deset godina. Posle tri proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom ovo je novi korak Privredne komore.

- Sada smo samo to pretočili u drugu zaštitu, a to je Čuvarkuća gde ćemo pomoći da se zaštite mnogi proizvodi ne samo poljoprivredno-prehrambeni već i proizvodi iz tekstilne, iz metalske industrije i na taj način da očuvamo srpsku privredu - kaže Goran Jović, direktor Privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug.

Za jedne bolja pozicija na tržištu, za druge opstanak i ostanak 70 zaposlenih na radnim mestima jedinim u varošici Predejane. Kvalitet i stečeni ugled očigledno lako nalaze put do kupca pa se uz želju za bolje dane u turizmu i ugostiteljstvu u motelu Predejane već prave planovi i za preradu voća.

Akcija Privredne komore Srbije Stvarano u Srbiji i žig Čuvarkuća imaju cilj da podrže domaće proizvođače i istaknu značaj kupovine domaćih proizvoda. Čuvarkuća"se do sada našla na 430 najboljih srpskih proizvoda među kojima je 17 iz leskovačkog kraja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3119572/iz-leskovca-17-proizvoda-sa-zigom-cuvarkuca-ljute-papricice-ajvar-sir-pavlaka

Na Pešterskoj visoravni, u mestu Leskova kod Tutina, mlekara Pešterka pravi, kako nam je rekao direktor Džemil Škrijelj, neke od najzdravijih mlečnih proizvoda u Srbiji.

- Ovde krave pasu na kilometar i po nadmorske visine, pa možete zamisliti koliko je naše mleko zdravo, na toj visini hemoglobin ide "nebu pod oblake" – kaže naš sagovornik.

Mlekara Pešterka koja je, prema njegovim rečima, jedna je od malobrojnih u ovom kraju, proizvodi pasterizovano kravlje mleko, jogurt, kiselo mleko, kajmak, surutku, maslac, sir u kriškama, trošni sir za pekare, kao i pavlaku i autentičan proizvod Raške oblasti – papriku u pavlaci.

- Paprika u pavlaci ili ovčavina, kako se ranije zvala jer se pravila isključivo od ovčijeg mleka, tradicionalno je jelo u ovim krajevima i jedan od omiljenih proizvoda naših kupaca – ističe Škrijelj.

A tražnje, kaže, ima, pa tako u u letnjem periodu, 12 zaposlenih u mlekari obradi i do 7,5 tona mleka, što je pun kapacitet mlekare, jer leti krave zbog prirodne ispaše daju više mleka, dok se u zimskom periodu proizvodni kapacitet spušta na 2,5-3,5 tone – navodi Škrijelj i dodaje da mleko nabavljaju sa oko 115 seoskih imanja u okolini.

- Proizvode distribuiramo marketima u Tutinu, Novom Pazaru, Sjenica, ali i u Kraljevu, Kragujevcu i Brusu. Naši najbolji kupci su ljudi koji su otišli trbuhom za kruhom u inostranstvo, jer se oni najviše užele domaćih proizvoda. Zato mlečne proizvode plasiramo i privatnim kupcima u Luksemburgu i Nemačkoj, koji ih dalje distribuiraju po restoranima.

Sagovornik eKapije navodi da je Pešterka imala i dve prodavnice u Beogradu, ali da zbog specifičnosti robe, koja je po prirodi kvarljiva, nisu uspeli da održe kntinuitet transporta. Zatim, je dodaje, došla korona koja je dodatno otežala poslovanje, onemogućivši povratak ljudi iz dijaspore tokom leta, kada je za ovu mlekaru udrana sezona.

- Ipak, čim prođe ova epidemija, planirimo proširenje poslovanja u zemlji, ali i u regionu. U planu je i povećanje proizvodnih kapaciteta i širenje lepeze proizvoda. Želja nam je da na tržište ponovo plasiramo svoj probiotski napitak sa 1% masnoće, koji smo prestali da proizvodimo pre godinu dana. Ovde kod nas nije bilo tražnje za njim, jer je reč o blagom i retkom, manje masnom jogurtnom napitku, sa posebnim miksom probiotskih kultura, a naš narod voli masne i guste jogure, dok na probiotik gleda isključivo kao lek. Ali znamo da bi ovakav jedan proizvod imao odličnu prođu u sredinama koje prate trendove u zdravoj ishrani, poput Beograda, pa planiramo da ga vratimo u proizvodnju i ponudimo tamošnjim kupcima – kaže Škrijelj.

Pešterka, po njegovim rečima, planira i ulaganje u novu proizvodnu opremu. Nedavno su dobili kredit Fonda za razvoj za nabavku nove proizvodne linije.

- Reč je o novim pakericama za mleko i sireve. Rešili smo da ispratimo zahteve tržišta i osavremenimo dizajn svoje ambalaže, Trenutno imamo dve ponude za nabavku novih pakerica, ali još uvek nismo ugovorili posao i otvoreni smo za ponude – zaključuje sagovornik našeg portala.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3107536/mlecni-proizvodi-sa-15-km-nadmorske-visine-mlekara-pesterka-kupuje-nove-pakerice

Svetske cene prehrambenih proizvoda zabeležile su nagli međugodišnji rast u novembru, dostigavši skoro šestogodišnji maksimuma.Pri tome je indeks na mesečnom nivou ostvario najoštriji skok od jula 2012. godine, prema novom izveštaju agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Prema podacima FAO-a, indeks svetskih cena hrane je uzleteo prošlog meseca za 3,5 posto na 105 poena u odnosu na 101 bod u oktobru. Ovo je najviši nivo FAO indeksa od decembra 2014. godine, koji prati mesečne promene cena u korpi pet elementarnih proizvoda - žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera.Izveštaj objavljen na zvaničnoj internet stranici ove agencije UN sa sedištem u Rimu, pokazuje da su cene biljnog ulja prednjačile s rastom od čak 14,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, usled skoka cena palminog ulja.

Cene žitarica su skromnije povećane, za 2,5 procenata na mesečnom nivou, mada su za skoro 20 procenata iznad prošlogodišnjeg nivoa. Pšenica je poskupela zbog „smanjenih procena žetve“ u Argentini, a cene kukuruza su delimično porasle usled prognoziranog nižeg roda u Sjedinjenim Državama i Ukrajini. Cene pirinča su ostale stabilne.

Meso i mlečni proizvodi su zabeležili porast cena od po 0,9 odsto u odnosu na oktobar. U poređenju sa novembrom 2019. godine, cene mesa su pale za 13,7 odsto, ali su na mesečnom nivou poskupeli i govedina i ovčetina i svinjetina, napominje FAO.

Zabrinutost zbog potencijalnog manjka globalne proizvodnje šećera usled loših izgleda za rod u Evropskoj uniji, Rusiji i Tajlandu, cene ove namirnice su porasle za 3,3 procenta.

Indeks mlečnih proizvoda popeo se za 0,9 odsto na najviši nivo u poslednjih skoro 18 meseci, delimično podstaknut jačanjem cena maslaca i sira.

FAO navodi da se pandemija kovid-19 pokazala kao "značajan generator globalne prehrambene nesigurnosti", jer rast cena predstavlja dodatno opterećenje onima čiji su prihodi pali zbog koronavirusa.

"Pandemija pogoršava i intenzivira ionako krhku situaciju koju uzrokuju sukobi, štetočine i vremenske neprilike, poput nedavnih uragana u Centralnoj Americi i poplava u Africi", dodaje ta agencija.

FAO ističe da je za 45 zemalja, od kojih su 34 u Africi, i dalje potrebna spoljna pomoć kako bi obezbedile dovoljno hrane.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=12&dd=04&nav_id=1775348

Po završenom Poljoprivrednom fakultetu Dejan Gligorijević se, sa devojkom, sada suprugom, vratio u rodne Radanovce, kosjerićko selo, nastavljajući porodičnu tradiciju bavljenja mlečnim govedarstvom. Tržištu su ponudili i nove proizvode, poput krem sira sa voćem, kajsijom, brusnicom, ali i susamom, bosiljkom. Sve što proizvedu prodaju preko interneta.Da se vrate u Radanovce, dvadesetčetvorogodišnji Dejan i Ivana su odlučili još tokom studija, sa željom da farmu Dejanovih roditelja, sa oko 40 krava, unaprede znanjem stečenim sa Poljoprivrednog fakulteta. Do njihovog dolaska gotovo 100.000 litara sirovog mleka godisnje, išlo je u kosjerićku mlekaru."Sirovo mleko ide po onoj najjeftinoj ceni, uvek je tako bilo i to je negde bio razlog da nešto promenimo, da imamo gotov proizvod i da time ostvarimo neke malo veće prihode", kaže Dejan Gligorijević.

Sada već mlekarama predaju 70 odsto mleka, a ostatak Ivana prerađuje.Savladavši svekrvinu tehnologiju pravljenja krem sira, obogatila ga je sa pet slanih i četiri slatka ukusa.

Uz obični krem sir, sprema ga sa ukusom ljute papričice, bosiljka, peršuna, kajsije, brusnice, aronije, a leti i sveža maline i divlje kupine...

"Kod tih slatkih varijanti, tu je samo razlika u tome što je ta slatkoća, zbog čega ih i nazivamo slatke varijante, od tog suvog voća koje je dodato. Nikakvi šećeri nisu dodati, samo je smanjen procenat soli u odnosu na slane varijante", priča Ivana Gligorijević.Od prva dva kilograma prodata preko interneta, stigli su do 40 kilograma koje nedeljno isporučuju.

Za bolji plasman delom je zaslužan i Dejanov mlađi brat, učenik srednje poljoprivredne skole.

"Moja ideja je bila da počnem nešto da pravim i samim tim da objavljujem na društvenim mrežama, da ljudi vide kako sir može da se upotrebi u nekoj realnoj nameni", ističe Darko Gligorijević.Sve što su naučili o zaštiti bilja na fakultetu Dejan i Ivana primenjuju u proizvodnji kabaste hrane i žita za stoku.

"Od kvalitetne hrane za stoku dobija se kvalitetna sirovina, odnosno mleko, a takvo mleko mora dati dobar sir... Dalji plan jeste da se pravi mini mlekara, da se prerađuje celokupna količina našeg mleka", kaže Dejan.

Ako se u selu reše problemi sa putevima i strujom, zbog već sada velike potražnje za njihovim sirom, planiraju i izgradnju degustacionog centra u Radanovcima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4159370/radanovci-kosjeric-stocarstvo-dejan-gligorijevic.html

Porodica Ilić, iz Krajišnika kod Loznice, je pre pet godina počela da se bavi kozarstvom. U početku nisu mnogo znali o kozarstvu, ali zahvaljujući trudu i radu
ovo je danas uspešna farma, koju su nazvali „Saradu“. Po rečima Radomira 2005. godine majka se razbolela, tada su kupili kozu, jer je kozje mleko zdravo, i tako je i počelo. Trenutno imaju oko 80 odraslih koza i oko 40 jarica, od kojih, kako kaže Radomir, dvadesetak će ostaviti za priplod. Mladi bračni par, posao u inostranstvu zamenili su uzgojem koza na sopstvenom imanju.
„Ovo je porodični biznis i na farmi radimo svi, ističe Radomir i dodaje: U Nemačkoj, sam shvatio koliko je organska hrana bitna. Kod nas je hrana, hrana, kod njih nije tako. Organski proizvodi su na ceni, i imaju svoju vrednost. Koze gajimo na kombinovan način, znači da imaju kompletne štalske uslove i da ih
pu[tamo u brst samo kad je lepo vreme, farma se praktično nalazi u šumi. Hranimo ih i senom i peletiranom hranom za koze, zimi uvrstimo i kukuruz u ishranu. Mlečnost koza je u nekom proseku između 2,5 i 3 i po kozi, mada još nismo vršili selekciju stada, pa se nadamo da će biti i veća mlečnost posle selekcije. Prodajemo sveže mleko i surutku, ist če Radomir.Od sireva imamo, beli sir krišku i polutvrdi sir u koturu, sušeni na vazduhu i dimljeni sir, nešto poput trapista. Recept su dobili iz Knina, odakle i potiču.
Kozja surutka je dobra hrana za ljude jer je neverovatno slična majčinom mleku. Kozja surutka sadrži velike količine proteina i drugih aminokiselina i izrazito je
delotvorna ukoliko se koristi u zdravoj ishrani i dijeti. Surutka nastaje kao nusproizvod prilikom pripremanja sira, bogata je mlečnom kiselinom i enzimima, ali i
visokovrednim belančevinama, vitaminima B-6, B-2, B-12, K, C, mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kao i aminokisleinama, uz veoma nisku
kalorijsku vrednost, te je zbog svog sastava veoma popularna za konzumiranje kod sportista.
Kod Ilića je zaokružen procet proizvodnje, proizvode hranu za svoje koze, a od dobijenog mleka u mini mlekari proizvode svoje proizvode. Supruga Mirjana je zadužena za higijenu mlekare i distribuciju proizvoda na kućnu adresu. Mirjana je i majka troje dece, ali sve stiže. Po Mirjaninim rečima, važno jeda su im kupci zadovoljni, što je i najbitnije. U planu je da ne prelaze na industriju, žele da budu po kvalitetu prepoznatljivi. Nemaju zalihe jer sve prodaju u Loznici.
Imaju i kupce u inostranstvu, javljaju se i mušterije iz Beograda i Novog Sada.
Alpska koza (alpina) je srednje veličine bez nekih posebnih karakteristika. Spadaju u mlečne rase i zahvaljujući dugotrajnoj selekciji postižu dobre rezultate kad su u pitanju količine kozjeg mleka koje se može od njih dobiti. Prilikom jarenja prosek je preko dva jareta. Što se tiče mleka u pitanju je oko 7 litara mleka, od čega se za jare ostavlja 2 litre, ali to sve važi posle 3 laktacije kod dobrih primeraka alpske koze. U startu i prvoj laktaciji se može dobiti oko 10 litre mleka. Koza se jari obično posle 145 do 155 dana.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kompanija "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina dobila je veliko priznanje i uskoro će široku paletu svojih proizvoda moći da plasira, osim na tržište zemalja Evropske unije, i u - daleku Kinu.
Kako je to sa velikom radošću saopštio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, zrenjaninska mlekara je, uz "Mlekaru Ub", dobila sertifikat za izvoz proizvoda na tržišta Kine.

- Sjajna vest i veliki uspeh, jer po prvi put u istoriji srpski mlečni proizvodi naći će se na ogromnom tržištu Kine - kaže, za "Novosti", Andrej Beslać, direktor "Mlekoprodukta", koji posluje u okviru grupcije Savencia fromage&dairy iz Francuske, pete po veličini u svetu.

Ovo je, zaista, veliki iskorak napred, da se srpsko mleko i mlečni proizvodi nađu i na prostoru Kine, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu. Do sada je "Mlekoprodukt" svoje proizvode izvozio u zemlje Balkana (Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija) i ovo je sjajan poslovni uspeh, ali i ogromna obaveza za kompaniju iz Zrenjanina.- Izuzetno smo ponosni što je "Mlekoprodukt" na ovaj način dobio veliku priliku da daljim razvojem i unapređenjem svog poslovanja doprinese i poboljšanju domaće privrede. Naša osnovna strategija je očuvanje postojećih radnih mesta, ali i stvaranje mogućnosti za nova zapošljavanja. Pored toga, cilj nam je da proširimo zonu otkupa mleka i saradnju sa proizvođačima i farmerima - naglasio je Andrej Beslać, uz napomenu da je kompanija mnogo uložila u razvoj proizvodnih kapaciteta, kako bi domaće srpske proizvode ponudila kineskim potrošačima, kao i probirljivim potrošačima zemalja Evropske unije.

Sertifikovani proizvodi koji će se izvoziti u Kinu su polutvrdi, tvrdi i topljeni sirevi, po čemu je "Mlekoprodukt" decenijama poznat na srpskom, ali i tržištu brojnih evropskih zemalja.

Povratku na stare staze uspeha koje je grad Zrenjanin, kao gigant prehrambene industrijske proizvodnje imao do početka ovog veka, sigurno će doprineti poslovni uspeh "Mlekoprodukta", jedna od retkih srpskih kompanija koja će svoje proizvode izvoziti na kinesko tržište.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/909963/sirevi-banata-trpezi-kineza-mlekoprodukt-zrenjanina-jedini-srbije-prodaju-robu-azijskom-trzistu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31