Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

Mala poljoprivredna gazdinstva koja obrađuju oko 10 hektara zemlje najbrojnija su u srpskim selima. Njima je najteže da se specijalizuju za jednu oblast proizvodnje, koja će im donositi dohodak dovoljan za podmirenje životnih troškova članova domaćinstva, ali i omogućiti investiranje svih tekućih agrarnih poslova.

Dejan Lazić iz Velikog Orašja u Pomoravlju sa svojim članovima domaćinstva kaže da je posle dužeg lutanja pronašao šta da proizvodi i na koji način proizvedenu robu najbrže da plasira na tržištu.

Lazić poseduje 12 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome seje kukuruz, ječam, soju i detelinu lucerku. Sve proizvedene količine ovih ratarskih useva upotrebi za ishranu stoke. On ima izgrađenu štalu sa mlekovodom i automatskim izđubravanjem, kapaciteta 20 krava muzara, ali retko kada ima više od 10 mlekulja.

- Stočarski stručnjaci kažu da je za ishranu jedne krave muzare potrebno proizvesti hrane sa jednog hektara zemljišta. Uverio sam se da su u pravu, pa zato u mojoj štali uglavnom bude najviše 10 -12 grla goveda, odnosno junica i muznih krava - kaže Dejan.

Lazići od mleka prave beli meki i tvrdi sir na stari tradicionalni način, koji prodaju na kućnom pragu i na pijaci u Velikoj Plani.

- Prodajna cena kilograma sira je povoljna, 300 dinara, pa nam kupci telefonom unapred rezervišu željene količine, a oni koji žele tvrdi sir moraju da sačekaju nekoliko dana. Potražnja je velika pa bismo mogli sadašnju količinu gotovo da dupliramo. Međutim, mi i određenu količinu mleka raznosimo po selu - ističe Dejan.

Osim farme krava, Lazići imaju savremeno izgrađen i tehnički opremljen objekat za držanje krmača i odgoj prasića. Gaje sedam do osam krmača rase landras, a odnegovane prasiće prodaju zainteresovanim stočarima za dalji tov i isporuku klanicama.

- Ranije smo tovili svinje, ali nam se taj posao više ne isplati. Tovljenici mnogo jedu, a kada se tovni ciklus završi, po čudnom ustaljenom pravilu, cena se drastično smanji, tako da nemamo nikakvu računicu, čak ni cenu potrošene stočne hrane ne možemo da nadoknadimo. Ovako, prodajom prasića težine oko 25 kilograma, pristojno zaradimo - kaže Dejan i nada se da će najavljenim početkom izvoza svinja u Kinu, verovatno da poveća broj krmača i odnegovanih prasadi.

Treći po veličini izvor prihoda je uzgoj rasne živine: kokoške, ćurke, morke, patke, japanske prepelice, a najponosniji su na kvalitetno jato kineske labudaste guske. Uglavnom prodaju priplodna jaja i mladu živinu, a odrasle jedinke muškog pola Lazić razmenjuje sa kolegama - odgajivačima radi takozvanog genetskog osvežavanja krvi.

- Najviše je rasa kokoši: nju hempšir, australorp, vijandota, italijanka, brama, kao i araukana koja nosi obojena, svetlo plava jaja. Imam priplodno jato od dvadesetak kineskih labudastih gusaka, pa prodajom priplodnih jaja i guščića kaplje dobra zarada - zadovoljan je Dejan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2648660/mala-gazdinstva-mogu-da-zarade-proizvodnjom-sira-prodajom-prasica-i-priplodnih-jaja

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

Festival sira i kačkavalja održava se u Pirotu, 21. septembra 2019. godine, u terminu od 10 do 19 sati. Mesto održavanja festivala je otvoreni prostor srednjevekovne tvrđave Momčilov grad, u centru Pirota. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovaće blizu 30 proizvođača sira i kačkavalja, iz Pirotskog okruga i ostalih delova Srbije, Francuske i Bugarske. Festival sira i kačkavalja je izlagačkog i prodajnog karaktera.

Pirotski kačkavalj jedan je od najznačajnijih pirotskih brendova, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom imena. Pored degustacije različitih sireva i kačkavalja, kao i vina, posetioci će imati prilike da probaju i specijalitete kao što su đubek i svrljiški belmuž, demonstracijom izrade i spravljenja istih, kao i specijalitete srednjevekovne trpeze, navodi se na sajtu Turističke organizacije Srbije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Organizatori manifestacije su Turistička organizacija Pirot i Mlekarska škola dr Obren Pejić iz Pirota, uz podršku grada Pirota.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2635481/festival-sira-i-kackavalja-u-pirotu

Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine biće održan 9. "Balkan Cheese Festival“, izložba autohtonih sireva Balkana. Tokom dva dana 9. i 10. marta posetioci će moći da probaju više stotina različitih sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske, da uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao i da degustiraju poslastice sa sirom.
Zemlja gost ovog festivala je Slovenija, a biće izloženi i inače retko dostupni sirevi sa područja Kosova i Metohije.

Jedan od brojnih izlagača na ovom jedinstvenom festivalu sira biće i Rudimentaler koji će ponuditi domaće dimljene sireve od punomasnog kravljeg mleka: Rolovani dimljeni sir (sa paprikom, rolovani sir sa maslinama, dimljena gauda i kačkavalj. Posetioci će na štandu ovog izlagača imati priliku da degustiraju i sireve gazdinstva Erceg: Polutvrdi kozji trapist, tvrdi (dimljeni) kozji sir (sa maslinama, začinskim biljem, ljutom tucanom paprikom), zreli i mladi kozji sir.

Beogradskim ljubiteljima sira po prvi put će se predstaviti Rolan Bartelemi, čuveni francuski majstor sira i predsednik Međunarodnog udruženja sirara, Guilde Internationale des Fromagers.
Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju. Ceremonija otvaranja je u subotu u 11 časova, dok će u nedelju u 19. sati biti dodela nagrada za najbolje sireve na osnovu glasova posetilaca. 
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara što uključuje i degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Parmiđano ređano (italijanski: Parmigiano - Reggiano) ili poznatiji kao parmezan je italijanska vrsta tvrdog granularnog sira. Potiče iz okoline Parme, po kome je dobio ime, koje je zakonski zaštićeno i može da ga nosi samo sir proizveden u provincijama Parma, Ređo Emilijana, Modena, Bolonja i Mantova.

Parmezan je najfalsifikovaniji sir na svetu i gotov da nema zemlje koja ne pravi svoj "parmezan" koji osim imena često nema nikakve veze sa orginalnim sirom iz Parme. Zbog ovog sira Italijani su decenijama vodili sudske sporove kako bi zaštitili ime i brend, i konačno presudom Suda pravde EU od 26.02.2008. doneta je odluka da na tržištu EU bude zabranjena upotreba imena "parmezan" koji su svojevremeno uveli Francuzi. 

Da li ste znali da prvi pisani trag o parmezanu datira iz 13. veka, da je bio omiljeni sir Napoleona Bonaparte ali i čuvenog srpskog naučnika Nikole Tesle? Sve o parmezanu možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnja sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda, neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredu ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednosti.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad Veoma je važno da naši proizvođači se bave ovakvom jednom aktivnošću, gde su upravo radi o proizvodu sa dodatnom vrednošću, znači gde se multiplikuje vrednost osnovne sirovine. Važno je iz sledećeg razloga, zato što oni na ovaj način mogu da ostvare veći prihod pod jedan, drugo na ovaj način mogu da se zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji ili u distribuciji ili u prodaji i tako dalje. I važno je na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. Reporter Profesor Branislav Vlahović smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

Prof. dr Branislav Vlahović, poljoprivredni fakultet Novi Sad:  To je izuzetno bitno, jer smatram da našim proizvođačima, pre svega malim proizvođačima, potrebno je ili odnosno, potrebna je određena pomoć kako bi oni mogli da u trenutnom, u trenutnoj situaciji da se izbore na tržištu i kako bi mogli da praktično tu svoju proizvodnju oplemene i prilagode tržištu. Znači svaka sredstva i svaki konkurs koji donosi sredstva je jako bitan za proizvođače, da bi oni mogli da povećaju pre svega kvalitet mleka, jer ako je kvalitetno mleko dobiće se i kvalitetniji sir, takođe da povećaju praktično i kvalitet svojih krajnjih proizvoda koji dolaze do tržišta.

Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, kaže da je ta proizvodnja isplativa. Koliko je proizvodnja svira profitabilna delatnost? ”Ona je profitabilna ako onaj ko proizvodi učestvuje puno u radu, zaokruži proizvodnju odnosno ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište. Sve ostalo je jako teško danas”.

Kako navodi naša sagovornica, proizvođači sira trebalo bi da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer to je šansa za bolji plasman proizvoda. Da li je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla. Bojka Plavšić smatra da jeste, ali jedino ako se udruže sve mlekare zajedno.

Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za ovu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U Sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu. Mladen Petković, pomoćnik Pokrajisnkog sekretara za poljoprivredu Izuzetno je važno da se ulože u prerađivačke kapacitete jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Reporter Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića pomoćnika Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, proizvođači će moći da konkurišu na agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor: RTV           

Brojni stočari koji se bave proizvodnjom mleka i sireva, imaju svoje recepture za pravljenje prerađevina od mleka. Jedni svoje tajne ljubomorno čuvaju, drugi pak vole da podele iskustva, saznaju ili isprobaju nešto novo.

Važnost sirila

Nedeljko Panić, iz sela Muškovina na južnoj padini Zlatara pita koju je maju nabolje koristiti i koliko sirilo ima uticaja na proizvodnju sira?

- Najbolje je korstiti onu maju koja se na osnovu vašeg iskustva pokazala kao najbolja. Na deklaraciji bi trebalo da piše jačina sirila i obično je 1:3000,  što znači da jedna kašika sirila može da podsiri 3000 kašika mleka. Ako je tako,  onda maja ima dobru jačinu i može se koristiti. Sirilo ima veliki uticaj na proizvodnju sira i nedovoljna količina sirila izaziva gorčinu i neizražen ukus samog sira. S druge strane, ukoliko se koristi veća količina sirila od preporučene sir postaje krt i gorak, dok samo sirilo nema bitan uticaj na zrenje sira. Prilikom rezanja sira u kriške,  treba voditi računa da se ne drobi, što može da se desi ako nije dobro presovan ili se koriste noževi lošijeg kvaliteta. Slaganje u kante ili kace,  mora da se radi pažljivo, a surutke treba da ima toliko da se ne vide gornje kriške, odnosno da ne isplivaju kako ne bi imale kontakt sa vazduhom.

Proizvodnja tvrdog sira

Tvrdi sirevi su sve popularniji i sve traženiji na tržištu, pa ne čudi što se mnogi raspituju za tehnologije proizvodnje ovog sira.

U okolini Nove Varoši,  mnogi stočari se bave proizvodnjom sira, a jedan od njih je i Zlatko Đurić,  koga interesuje koliko je proizvodnja tvrdog sira komplikovana,  i da li može da registruje sir kao lični proizvod?

- Da biste registrovali sir pod sopstvenim imenom i brendom potrebno je da imate registrovanu firmu (mini mlekaru ili slično),  proizvođačku specifikaciju sira iz koje se vidi po čemu je on specifičan. Recimo, Zlatarski i Sjenički sir se razlikuju po kvalitetu mleka koje opet zavisi od specifičnosti geografskog podneblja. Zlatarski sir,  zri bez dodate salamure u sopstvenom soku,  koji je otpustio tokom zrenja, dok Sjenički sir ima deblju krišku,  što znači da treba duže da sazreva. Tehnološko zrenje Sjeničkog sira je minimun 20 dana kod proizvođača, deset do dvanaest dana u trgovini,  i oko dvadeset dana kod krajnjeg kupca.

Što se tiče same proizvodnje tvrdog sira,  proizvodnja je lakša ukoliko imate uslove, a to se pre svega odnosi na potrebnu opremu i tehnologiju. Glavni problem je da se obezbede optimalni uslovi zrenja sira i njegovo skladištenje. Da razjasnimo jednu stvar,  mnogi greše,  jer tvrdi sir nije ono što mi smatramo za tvrdi sir, već su to sirevi kao što su Ementeler, Grojer ili naš kačkavalj. U tom smislu proizvodnja tvrdog sira nije jednostvana, potrebno je znanje, stručnost i tehnologija za njegovu proizvodnju.

 

Sir nikako ne zamrzavati

Pravljenje i čuvanje sira nije jedostavno. Potrebno je znaje, iskustvo i ljubav prema ovoj vrsti proizvodnje. Sir može da bude od kravljeg ili ovčjeg mleka, a moguće je i mešati ove dve vrste mleka u proporciji pola – pola. U tom slučaju važe pravila za preradu ovčjeg mleka, a dobijni sir ima  specifičan ukus. Maricu Pilipović je zanimalo kako je najbolje sačuvati višak sira i da li može da se čuva u zamrzivaču?

- Mleko u proseku sadrži 87 posto vode,  dok ostalih 13 procenata čine ostale komponente kao što su mast, proteini, mlečni šećer, mineralne materije. Sir nije dobro zamrzavati, jer tada se u stvari zamrzava voda u siru i stvaraju kristali,  koji razgrađuju sir. Posle odmrzavanja on je mrvičast ili krt i ima promenjen ukus. U nuždi ako baš nemate drugi izbor možete ga čuvati u zamrzivaču do 30 dana, može da se jede ali će imati navedene promene.

Mnogi su pitali i da li je bolje praviti sir od kuvanog ili nekuvanog mleka. U industrijskim uslovima kuvanje odnosno pasterizacija mleka je obavezna. Primenjuje se kao jedna vrsta sigurnosne mere,  zbog mogućih zdravstvenih problema koje se mogu javiti kod krava. U domaćinstvima gde je manje krava, pa samim tim je i manja proizvodnja, praksa je da se mleko ne kuva kada se pravi sir. U tom slučaju je obavezno njegovo zrenje od najmanje 20 dana. Zašto? Zato što u ovom periodu zrenja nestaju mogući uzročnici zaraze koja se može preneti na čoveka. Inače, lakše se podsirava nekuvano mleko.

Dragana Petrović

www.agrobiznis.rs 

„Balkan Cheese Festival“, osma po redu izložba autohtonih sireva Balkana biće održana tokom vikenda 13. i 14. oktobra u prostoru Doma omladine Beograda, partnera ove manifestacije. Posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste stotine sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske i Hrvatske, uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima kao i poslasticama sa sirom. Na ovom festivalu po prvi put biće predstavljen i kozji sir u irskom Guiness pivu.
Zemlja gost ovog festivala je Holandija, zemlja poznata po proizvodnji sireva, koja će imati i svoje predstavljanje na samom događaju. Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju, dok je ceremonija otvaranja zakazana za subotu u 11 časova.

Na festivalu će biti održane prezentacije pravljenja mladog kačkavalja čuvene Mlekarske škole „Dr Obren Pejić“ iz Pirota, kao i predavanja:
Subota, 13. oktobar:
12:30 časova: „Holandska tradicija: proizvodnja sireva na farmama“
14 časova: „Istorijat sirarstva i vrste sireva Holandije”
Nedelja, 14. oktobar:
16 časova: „Stara jela od sireva i mlečnih proizvoda kao deo nematerijalne kulturne baštine Srbije“
Svečana dodela nagrada za najbolje sireve po glasovima publike, najlepši štand i najlepši tanjir sireva biće održana u nedelju, 14. oktobra u 19 časova.
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara (uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača). Karte će biti dostupne na biletarnici Eventima u Domu omladine Beograda.
Detaljnije informacije o manifestaciji mogu se naći i na stranici:
www.facebook.com/IzlozbaSira

Izvor:Agropress

Delegacija Opštine Čajetina sa predstavnicima Zlatiborskog Eko Agrara i Turističke organizacije „Zlatibor“, bila je učesnik Sajma parmskog pršuta u italijanskom gradu Langirano. Glavni razlog njihovog odlaska je jačanje ranije uspostavljene saradnje sa predstavnicima konzorcijuma parmskog pršuta, koji su ove godine bili gosti Sajma suvomesnatih proizvoda u Mačkatu.
Opština Čajetina jedina je opština iz Srbije koja je učestvovala na Sajmu parmskog pršuta, manifestaciji koja se dugi niz godina organizuje u italijanskom gradu Langirano, u regiji Parma. Cilj učešća bila je prezentacija poljoprivrednih proizvoda, ali i turističke ponude opštine Čajetina, kao i uspostavljanje saradnje sa proizvođačima sa Korzike, Španije, pa čak i iz dalekog Japana, sa domaćinima iz Italije, kao i sa delegacijom iz Hrvatske.

„Imali smo prezentaciju na glavnoj bini gde smo predstavili zlatiborsku goveđu pršutu, koja je za Italijane bila pravi delikates. Ovaj proizvod privukao je dosta pažnje zbog specifičnog načina pripreme, koji traje od 41 do 45 dana. Naravno, promovisali smo Zlatkin sir i kajmak. Iako Parma kao regija obiluje raznim vrstama sireva, Italijani i njihovi gosti bili su zadovoljni ukusom i izgledom našeg belog sira u krišci“, kaže Miljko Radišić iz Zlatiborskog Eko agrara.Dragocena iskustva stečena učešćem na sajmu u Italiji, primeniće se prilikom organizovanja narednog Sajma pršute u Mačkatu, manifestaciji koja je odavno svrstana u red nacionalnih. Iz Eko agrara kažu da će se sa prezentacijom tradicionalnih proizvoda zlatiborskog kraja nastaviti i u narednom periodu. Ovi specijaliteti uskoro će se naći na internacionalnom sajmu pršute u Tinjanu, koji će se održati od 19. do 21. oktobra.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/335120/zlatiborski-delikatesi-na-sajmu-parmskog-prsuta-u-italiji/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31