Najveća plantaža divljih ruža u Srbiji i okruženju već se prostire na 30 hektara u Novom Kneževcu, a radi proizvodnje šipuraka, ili šipaka, diplomirani inženjer agronomije Karolj Fekete podiže još veću. On će u ataru ovog severnobanatskog mesta ove jeseni zasad povećati za još 20 hektara, jer je zacrtao da proizvodnju šipuraka ima na 50 hektara.

Za razliku od malog broja gazdinstava koja uzgajaju šipurak i beru ga ručno, prvu berbu šipuraka, na 10 hektara pod divljom ružom ove jeseni već obavlja na svom gazdinstvu mašinski. Karolj Fekete se do sada bavio semenskom proizvodnjom, lekovitim i začinskim biljem, što je uvek davalo veće efekte od klasičnog ratarenja.

Fekete je odlučan da sve raspoložive površine zasadi divljim ružama i ubira šipke, jer smatra da je to lepa i isplativa proizvodnja, ne iziskuje puno radne snage, nego jedan čovek sa neophodnom mehanizacijom može komotno da opsluži svih 50 hektara. Sav ulog za stare dane Fekete je stavio na šipurke, uveren da pravi dobar posao.

– Trećina do sada podignutih zasada zasada je ove godina došla na rod, jer šipurak rodi treću godinu od podizanja plantaže. Imena tri tipa šipurka koje uzgajam su "laksa", "šmit ideal" i "inermis". Nazivi su im fantomski da bi se mogli razlikovati po osnovnim karakteristikama. Prva dva su počela da rađaju, a berbu trećeg imaću prvi put iduće sezone. Upravo pripremam zemljište za sadnju, da zaokružim plantaže na planiranoj površini – priča Fekete, koji pored proizvodnje šipaka, ulazi i u proizvodnju sadnog materijala divlje ruže, očekujući da će njegovim stopama krenuti i druga gazdinstva u našoj zemlji.

Fekete je uveren da je proizvodnja šipuraka vrlo zahvalna, jer nisu potrebna velika ulaganja u odnosu na ostale kulture, međutim, u našoj sredini to nije tradiconalna kultura, nego predstavlja novost i retko ko ima zasade.

Do sada se, dok je bilo više vrednih ruku, šipurak uglavnom ubirao kao divlji plod, međutim, kako je onih koji šipke beru sve manje, a ima potražnje na inostranom tržištu, Fekete odlučio da na severu Banata podigne veliku plantažu šipurka.

– Bio sam u Budimpešti na stručnom skupu o organskoj proizvodnji gde su partneri insistirali da uđem u organsku proizvodnju šipurka. Šipurak sam, dok se nisam posvetio proizvodnji, znao kao divlju biljku koja raste samoniklo. Prihvatio sam da uđem u ovu proizvodnju jer su partneri obezbedili tržište, sve ide za izvoz u obliku voćne kaše, za Austriju i Nemačku – otkriva naš sagovornik.

Tehnologija uzgoja divlje ruže je vrlo jednostavna, jer se na plantaži ponaša baš kao divlja, a u organskoj proizvodnji ne sme se prihranjivati veštačkim đubrivom, nema tretiranja pesticidima, ali i nema posebnih štetočina i bolesti koje je odviše napadaju. Lisna rđa i pepelnica ako se i pojave ne utiču toliko na rod, jer se pojavljuju u kasnijoj fazi vegetacije kada je plod formiran.

– Vrlo je jednostavna proizvodnja, ali se ulazak u proizvodnju teško prihvata, jer posle zasnivanja plantaže na prvi rod treba čekati tri godine, mada ljudi ulaze u podizanje zasada na kojima plodove berbe treba čekati i duže. Ulaganje u podizanje zasada prve godine je oko 1.000 EUR, naredne dve za negu je potrebno po 500 EUR, međutim, nakon toga sve ide sa minimalnim troškovima za negu. Najvažniji posao je rezidba, jer se njome utiče na biljku da se regeneriše novim izdancima i više rađa. Nije reč o klasičnoj rezidbi kao kod drugog voća, nego treba odstraniti sve izdanke deblje od dva centimetra, jer se berba obavlja mašinski pa deblji izdanci jako utiču na kvalitet berbe – objašnjava Fekete.

Ima velike potražnje za šipurkom na evropskoj i svetskoj pijaci, jer plodovi šipurka su veoma bogati vitaminom C i drugim sastojcima, pa je izuzetne vrednosti kao antioksidans, tako da ima široku primenu. Šipurak, recimo, čak deset puta ima više vitamina C nego limun.

– Svetsko tržište upravo traži šipurak sa ovog podneblja iz Srbije i okruženja jer ovde imamo pogodne zemljišne i klimatske uslove koji utiču na kvalitet i unutrašnju vrednost plodova. Može šipurak da se uzgaja i na kvalitetnijem zemljištu, ali vrlo dobro uspeva i na nekvalitetnim, što nije slučaj sa durgim kulturama. Najbolje uspeva na blago kisleim zemljištima PH vrednosti 5,5 do 6,5, a takvog zemljišta je puno u Srbiji. Međutim, ljudi se teško odlučuju da podižu zasade šipurka jer ne poznaju proizvodnju i zbog toga što treba duže čekati da se dođe do finansijskih efekata. U Srbiji je mali broj gazdinstava koja se bave proizvodnjom šipurka, uglavnom na manjim površinama, gde se berba obavlja ručno, ali berbu šipurka na velikim površinama nemoguće je obaviti ručno. Dosta sam putovao i obilazio proizvođače u inostranstvu, da se upoznam kako to ljudi rade u Poljskoj i Bugarskoj gde ima proizvodnje na većim površinama. Ušao sam u ovu proizvodnju zato što sam odmah u startu računao na mehanizovanu berbu za koju ima izuzetno dobrih rešenja, ali to zahteva dosta ulaganja. Nadam se dok svi zasadi dospeju na rod, da ću uspeti da nabavim francuske mašine koje su pogodne i za berbu grožđa, koje sam bio da vidim kako rade – pojašnjava Fekete.

Za početak on je nabavio polurednu mašinu, iz kategorije vučenih mašina, ali za plantažu kakvu je zasnovao ima izuzetno mali učinak pošto za dan rod može da ubere sa svega hektar i po, a u poslu kojeg se latio treba voditi računa i o daljoj manipulaciji rodom.

Fekete napominje da ima još dosta stvari koje treba da reši, ali veruje da dok svi zasadi na 50 hektara stignu na pun rod, da će opravdano biti ulaganje u veće mašine za berbu. Prerada u kašu koja ide u izvoz, radi se u specijalizovanim pogonima za preradu voća, registrovanim za organsku proizvodnju, pa isporuka ide u kamionskim cisternama do krajnjeg kupca za dalju preradu.

Fekete se odlučio za podizanje plantaža divlje ruže po uspostavljanju saradnje sa partnerom iz Nemačke koji je u vreme bivše Jugoslavije , sa područja Srbije uvozio 5.000 do 10.000 tona plodova divljeg šipurka godišnje. Oni se sada bave šipurkom iz Čilea, jer šipurak iz ove južnoameričke zemlje je dominantan na svetskom tržištu, ali kvalitet nije takav kao što je šipurak sa ovih prostora, pa su zainteresovani za plantažnu proizvodnju u Srbiji.

Divlje ruže cvetaju krajem maja tako da izbegava mrazeve i uvek rađa. Fekete veli da nikada se žbun divlje ruže kraj puta ili na pašnjacima ne vidi bez roda, rađa u svim vremenskim prilikama, čak i u sušnim sezonama. Na plantaži se obavlja međuredna obrada, da ne bi preovladao korov, ali pošto je u pitanju divlja biljka nije zahtevna, pa joj ne treba puno nege.

Najveći problem, napominje Fekete, je divljač, jer zečevi i srne rado jedu mladice, nove izdanke divlje ruže, pa bilje kada ih obrste zastaju u razvoju, zbog toga je i zasad na plantaži dosta neujednačen. Ipak, Karolj smatra da ga to ne sputava da proizvodnju zaokruži na planiranoj površini. Bilo bi bolje da je zasad ograđen, ali pošto nije u jednoj parceli, nego na više mesta, na manjim parcelama kod naselja Filić, na Krsturskom putu i drugim lokacijama u ataru.

– Jako sam zadovoljan prvom berbom šipurka. Po hektaru imam zasađeno 2.500 biljaka, sa međurednim razmakom od četiri metra, a u redovima razmak između biljaka je metar. U prvoj berbi ubrao sam u proseku oko 800 grama plodova po biljci, što je oko dve tone po hektaru. Kada dospeju na pun rod svaka biljka daje u proseku oko tri kilograma šipuraka, a znaju da rode i do pet kilograma. Kilogram šipuraka može se prodati za 1 EUR, ali je isplativije prodati bar poluproizvod u vidu kaše za koju mi kupci plaćaju 1,3 EUR za kilogram. U preradi u poluproizvod se obezbeđuje veća rentabilnost. Kod kaše masu povećava voda koja se koristi u preradi, u postupku pretkuvanja do 40 stepeni Celzijusa, odnosno blanširanja, u kome posle ide u specijalnu pasirku gde se odvajaju peteljke, koža, seme i vlakna tako da se dobije kaša od čistog mesa šipurka, koji ima 12% suve materije – objasnio je Fekete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2669608/u-novom-knezevcu-nice-najveca-plantaza-sipka-sa-50-hektara-sve-ce

U okolini Valjeva do skoro šipurak se brao u šumama i uz puteve, od pre nekoliko godina gaji se na plantažama, a najveću u selu Mrčić ima porodica Prodanović.

Kada bi proizvođača bilo više i kada bi bilo dodatnih podsticaja, veruju da bi im i daleka tržišta bila otvorena.

Plantažni šipurak na dva hektara u Mrčiću kod Valjeva Aleksandar Prodanović zasadio je pre šest godina. Uz primenu agrotehničkih mera i povoljne vremenske uslove prinos je oko četiri tone ili četiri kilograma ploda po grmu. Svi članovi porodice angažovani su u vreme berbe.

"S obzirom da je to porodičan biznis, onda gledamo da svi budemo uključeni u to, i ja , i deca koliko god možemo i koliko nam vreme i obaveze dopuštaju", kaže Olivera Prodanović, Aleksandrova supruga, prenosi RTS.Cena svežeg šipurka u Valjevu je 100 dinara po kilogramu. Prodanovići su se opredelili za proizvodnju zimnice, jer je isplativije. Od plodova divlje ruže pravi se kaša, koja košta 100 dinara po litru, dok je tegla pravog, domaćeg džema 300 dinara."Razlika sama između kaša i džema je u tome što kaša kada ide u dalju prodaju, ona mora da se konzervira. Znači, ona sadrži u sebi konzervans, dok džem kada se proizvodi, konkretno ja ga proizvodim bez konzervansa, samo uz dodatak šećera i limunske kiseline", kaže Aleksandar Prodanović.

Prodanovići pripremaju i ajvar od pečenih paprika i plavog patlidžana, koji takođe gaje na svom posedu. "Važno je pratiti tu domaću recepturu, po receptima naših baka. Radimo od sto posto prirodnog, pečena paprika, plavi paradajz pečen, to se prerađuje, to sve žene rade", kaže Milomirka Ranković iz Valjeva.Aleksandar Prodanović planira da ubuduće smanji količine ajvara koji priprema u korist džema i kaše od šipurka. "Pošto ja imam i ostale poljoprivredne kulture od povrća do voća, šipurak mi je, ipak, najisplativiji i zahteva mi najmanje radne snage i što se tiče same njive i što se tiče kasnije prerade. Mogućnosti što se samog šipurka tiče su veoma velike", kaže Aleksdandar Prodanović iz Valjeva.

Međutim, kod proizvodnje šipurka ne mogu da se ostvare nikakve subvencije, zato što se on ne nalazi na listi ni lekovitog bilja, ni voća kod Ministarstva poljoprivrede, kaže Aleksandar.

Dodaje da su neke opštine kao što su Novi Pazar, Sjenica i Tutin izašle u susret proizvođačima šipurka i donirale besplatna sredstva za navodnjavanje.

Plantažni šipurak selekcionisan je od divljeg da bi plod bio mesnatiji, sa manje semenki, a grm sa manje bodlji. Aleksandar Prodanović gaji dve sorte koje za branje ne stižu u isto vreme, a namerava da uvodi i nove. Ističe da je posao sezonski, ali je isplativ i perspektivan.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sire-se-plantaze-sipurka-posao-sezonski-i-veoma-isplativ/fn2nmpf

Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, odličan je u terapiji prehlade i gripa, a deluje i kao blagi diuretik i laksativ.

Šipak, šipurak, divlja ruža, šepurika (Rosae pseudofruktus), neki su od odomaćenih naziva u narodu za ovu dragocenu biljku bez koje je kućna apoteka nezamisliva. Šipurak pripada velikoj porodici ruža od preko 400 vrsta, raspoređenih širom planete, od čega čak 21 vrsta uspeva na našem podneblju. Od šipurka se pravi i visokovredno biljno ulje, koje se, nažalost, ne koristi uprkos izuzetnim lekovitim svojstvima.

Rosa pseudofruktus uspeva na različitim podlogama i tipovima zemljišta. Najrasprostranjenija je u listopadnim šumama i na njihovim obodima, livadama i pašnjacima. Obuhvata nekoliko vrsta divlje ruže, pri čemu dominira Rosa kanina, Rosa pofimera i Rosa tomentosa.

Plod bilo koje vrste šipurka bere se ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši na suncu ili sušarama, na maksimalnoj temperaturi od 80 stepeni. Osušen plod je tvrd, malo smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje. Nakiselog je i slatkog ukusa, ali bez mirisa.

Seme šipurka sadrži između osam i deset odsto masnog ulja u kojima dominiraju oleinska, linolna i linoleinska kiselina. Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima i taninima... Zbog ovako karakterističnih sastojaka, višestruko je dragocen. Istovremeno služi kao tonik, kao vitaminski napitak za vreme prehlada i gripa, kao blagi diuretik, blagi laksativ, ili prosto, kao čaj za uživanje. Za uživanje je i džem i marmelada koji se tradicionalno pripremaju po recepturi naših baka. Čaj od šipka je i odlično sredstvo protiv dečijeg proliva u letnjim mesecima.

Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstrakti i koncentrati šipurka našli su svoje mesto i uproizvodnji različitih bezalkoholnih napitaka, od kojih je najpoznatije kokta. U izradi ovih napitaka veoma se vodi računa da ekstrakti budu tamno smeđecrvene boje, prijatnog kiselkastog ukusa sa karakterističnim mirisom. 

Ulje šipurka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Može da se koristi kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože, ali i za kozmetičku upotrebu. Može da se primeni lokalno u terapiji ekcema, akni i psorijaze, ali je odlično i za negu suve, izrazito suve i zrele kože, a istraživanja su pokazala da ulje šipurka blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Naročito je korisno za suvu kožu jer povećava njenu elastičnost. Kao i sva druga ulja, i šipkovo ulje je emolijens, odnosno povećava mekoću kože i čini je glatkom. Odlično je i sredstvo za zaštitu od sunčanja. Praktično, spakovano u losionima za telo, kupkama, šamponima, balzamima za usne i kremovima za negu ruku i noktiju ispoljava delotvornost na svakom delu tela.

Kod nas najkvalitetniji uzorci šipurka rastu u okolini Novog pazara i na Poravinama Tare.

Prosečna vrednost sadržaja semena u plodu je oko 47 procenata, što je veoma značajno zbog ulja. Iz uzorka šipurka Rosa kanine koji uspevaju na ovim prostorima, dobijaju se najveće količine masnog ulja (između 15 i 16 procenata), ali i drugih lekovitih sastojaka.

 

Čaj bogat vitaminom C

Zbog bogatstva vitamina C koji se kuvanjem ne gubi, čaj od crvenog ploda šipurka nezamenljiv je u lečenju prehlada. A naročito je preporučljiv za otklanjanje umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba koje nastaju zbog manjka vitamina C u organizmu.

Poželjno je i da se uzima i za pročišćavanje krvi. Povoljno deluje i na organe za varenje, ali i na izlučivanje mokraće bez nadražaja bubrega. Čaj od šipurka preporučuje se i za sprečavanje stvaranja peska u bubrezima i mokraćnim kanalima. Koristi se i kod upalnih procesa bubrega i mokraćnih puteva.

Osim ploda, za pripremu čaja beru se i latice u vreme cvetanja ove biljke. Čaj od latica je delotvoran za krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali se koristi i kao lek protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu.

* Čaj protiv suvog kašlja priprema se tako što se supena kašika dobro usitnjenog osušenog ploda šipurka prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 15 minuta. Čaj se zatim procedi, zasladi kašičicom bagremovog meda i pije pre jela tri puta na dan. Ukoliko je prisutan i nazeb, čaj treba češće piti. Jedino je važno da se svaki put priprema svež čaj.

* Za jačanje organizma treba tri supene kašike usitnjenog sušenog ploda potopiti u pola litra hladne vode. Tako potopljeni sadržaj ostaviti da odstoji 68 sati, a zatim prokuvati pola sata. Skuvan čaj ostaviti da se prohladi, a zatim ga treba procediti i pomešati sa istim količinama mleka i zasladiti kašikom meda. Ovako spremljen čaj uzima se uveče pred spavanje, idealan je za jačanje organizma, pogotovo kada je reč o starijim osobama.

* Za razbuđivanje treba kašiku usitnjenog osušenog ploda preliti sa dve šolje vrele vode i ostaviti da odstoji pola sata. Čaj se zatim ohladi, procedi i sa pomešanom kašikom meda po izboru, pije odmah pre jela. Ovako spremljen čaj je savršen za razbuđivanje i popravljanje raspoloženja.

Izvor: www.novosti.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31