Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) ubuduće će voditi registar sezonskih radnika, zahvaljujući kojem će se znati kakve veštine i znanja poseduju potencijalni kandidati za zaposlenje. To će, kako otkrivaju u NALED-u, olakšati poslovanje ne samo poslodavcima, koji će unapred moći da znaju kojeg sezonskog radnika će angažovati i za koju vrstu poslova, nego će doneti boljitak i sezoncima. Jer, i oni će u skladu sa svojim znanjem i sposobnostima ubuduće na takav način lakše moći da pronalaze posao.

U NSZ-u podsećaju da tražioci zaposlenja, prijavljeni na evidenciji, već sada mogu da se izjasne da li su zainteresovani za obavljanje sezonskih poslova, kako bi prilikom zahteva poslodavaca ova služba bila u mogućnosti da uradi selekciju, posreduje i odgovori na njihove zahteve za obezbeđivanje radnika.

– Dok traje procena zapošljivosti, pored ostalih važnih parametara za posredovanje u traženju posla, NSZ evidentira i spremnost osobe za rad na sezonskim poslovima jer su ti podaci značajni za kvalitetniju selekciju po zahtevu poslodavca. Zarad bolje registracije onih koji žele ili su bili angažovani na sezonskim poslovima, u već postojeći šifarnik posebnih znanja i veština uneli smo novih 18 šifara za sezonske poslove – napominju u NSZ-u.

U Srbiji zasad funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs. Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počela je pre sedam meseci, a kako ističu u Naledu, koji je sa vladom i uz podršku Nemačke razvojne agencije još 2017. pokrenuo reformu sistema radnog angažovanja sezonaca u poljoprivredi, prednosti uvođenja e-sistema su brojne.

Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, podsećaju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.

– Do pre nekoliko dana bilo je registrovano 18.318 sezonskih radnika i 230 poslodavaca, od kojih su 66 fizička lica. Država je dosad prihodovala 31.409.904 dinara na ime poreza i 87.946.946 dinara za doprinose – nabrajaju u NALED-u.

Ostaje pitanje šta bi moglo da se unapredi na ovom polju rada i u kojim oblastima bi mogla da se proširi mogućnost angažovanja sezonskih radnika po novom sistemu?

– Model prijave sezonskih radnika mogao bi dodatno da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiji, a to je naročito moguće postići u brojnim delatnostima, gde postoje poslovi sezonskog ili privremenog karaktera, i gde je potrebno relaksirati birokratiju, koja prati prijavu i odjavu radnika. To su, pre svega, oblasti građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i kućni poslovi – ističu u NALED-u, i dodaju da je Akcionim planom za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. planirano proširenje obuhvata Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i na druge poslove.

U ovom dokumentu piše da je cilj da se pojednostave poslovi kućnog pomoćnog osoblja koji su ograničenog trajanja od nekoliko dana mesečno (čišćenje po kućama, dadilje i slično). Ideja je i da se ti poslovi uvedu u legalne tokove, ali i da se uprosti uplata poreza i doprinosa, kao i način angažovanja kućnog pomoćnog osoblja, uz obezbeđivanje prava angažovanih u skladu sa međunarodnim standardima, piše u akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije, uz podatak da će se u toku naredne godine raditi i analize, koje bi pokazale koliko je i u kojim delatnostima zaposleno ljudi na „crno” i gde ima prostora da se uvede sistem prijavljivanja sezonskih radnika.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/435894/Berza-sezonskih-radnika-na-jednom-mestu

 

Svake godine, posebno u proleće i jesen, kad su aktuelni radovi u poljoprivredi, na njivama širom zemlje mogu se videti sezonski radnici. I dok su na njivama, u voćnjacima, vinogradima... sezonski radnici vidljivi, za državu su bili, praktično, nevidljivi – do sada.

Na pitanje koliko ljudi svake godine sezonski rade u poljoprivredi teško da iko može dati precizan odgovor. Procenjuje se da ih ima i više od 80.000, a zvanična statistika od pre dve godine izbrojala je oko 3.500 sezonskih radnika.

Sada se, zahvaljujući portalu za elektronsku prijavu sezonaca, slika značajno promenila. Taj portal u funkciji je od početka godine – a rezultat je da je evidentirano gotovo pet puta više sezonskih radnika nego pre dve godine.Po rečima Ivana Radaka iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, u maju je bilo evidentirano oko 5.000 sezonskih radnika u poljoporivredi, a sada ih je više od 17.000. Sezonske radnike angažovale su i prijavile i velike poljoprivredne kompanije, ali i manji proizvođači i poljoprivedna gazdinstva, a među više od 200 poslodavaca, 60 je poljoprivrednih gazdinstava. Radak naglašava da se za sada evidentiraju samo sezonski radnici u poljoprivredi.

Od početka godine do sada, odnosno za sedam meseci, evidentirano je ukupno 17.085 sezonskih radnika, a do kraja godine će broj sezonaca biti svakako daleko veći jer tek slede jesenji radovi, kaže Radak.Kako dodaje, reč je o velikom broju u ljudi koji su sada uvedeni u legalne tokove, pošto se za prijavljene sezonske radnike plaćaju porezi i doprinosi.

U budžet se ove godine od njihovog rada slilo oko 26,7 miliona dinara na ime poreza, dok je na ime doprinosa uplaćeno 74,9 miliona, navodi Radak.

Po njegovim rečima, korist od evidentiranja sezonskih radnika imaju svi – i poslodavci i sezonci, a, naravno, i država. Sezonci su ranije radili bez prijave, nisu ostvarivali nikakvo radno pravo, što su poslodavci nekad znali da iskoriste. Poslodavci često nisu znali koga angažuju i koje veštine sezonski radnik poseduje i ima li ih uopšte, a država nije imala prihode.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/elektronskim-prijavama-iz-sive-zone-izvuceno-17000-sezonaca/t3lywc4

Početak berbe maline obeležio je raspon cena od 120 do 145 dinara po kilogramu, ali i nedostatak sezonskih radnika. Vremenske nepogode prethodnih meseci umanjile su rod, a proizvođači se pitaju da li će otkupnom cenom pokriti troškove proizvodnje.Četiri časa nakon ponoći u ivanjičkom kraju započinje novi radni dan, za sve koji žive od malina. Berači su, u potrazi za poslom, sa juga stigli na zapad Srbije.

"Eto krenuli smo da bi zaradili za decu i da imamo za život", kaže Duško Ibrimović iz Surdulice.

U berbu malina dolaze kompletne porodice, a tvrde da je najbolje u zapadnoj Srbiji.

"Ima više posla, tamo južnije nema toliko posla. Radiš dan, dva, tri dana odmaraš, a ovde imamo četrdeset dana, mesec dana da bi nešto skupili", kaže Slobodan Asanović iz Surdulice.

Potrebno je da uberu pedesetak kilograma malina, a za spretnije i zarada je veća. Za posao na koji kreću i pre svitanja, berači mogu da zarade od šezdeset do osamdeset hiljada dinara, uz obezbeđenu hranu i smeštaj.

Zajedno sa sezoncima, i deca poslodavaca najčešće raspust provode u berbi malina.

Gimnazijalka iz Prilika Maja Radović, kaže, radi da zaradi za školu i dalje uslove, a student Veljko Radović kaže kada završi rad na poljoprivredi, uveče uči.

Tokom sezone Daliborka Radović spava samo tri časa dnevno, stara se o domaćim životinjama, povrtnjaku. U toj porodičnoj fabricu pod otvorenim nebom, njeno zaduženje u sezoni je i kuhinja.

"Hiljadu i osamsto obroka, eto toliko. Još i slatko da im umesim i kafa, palačinke i tako to", kaže Daliborka Radović iz Prilika.

Proizvođački dinar je, kažu, opterećen brojnim rashodima, tržišnim kalkulacijama u kojima nakupci zarade više, ali i ćudom prirode.

"Ma šta da uradite tu povećanja prinosa nema, jer elementarne nepogode unište to što dovedete do povećanja prinosa", kaže Dobrivoje Radović, proizvođač malina iz Prilika.

Uz podršku države, pojedini su se okrenuli zadrugarstvu i proizvodnji u zaštićenom prostoru. Uz subvenciju kod Arilja niče i zasad nove sorte malina "enrosadira", koja se izvozi u svežem stanju.

"Ne ulaziti u priču, pogotovo o svežoj, gde će nakupci, prekupci određivati cenu, već da ti proizvođači idu sa sopstvenom proizvodnjom, preko svog menadžmenta, preko tog klastera da zatvore tu celinu", objašnjava proizvođač malina iz Arilja Božo Joković.

Od višeg proizvođačkog dinara koristi imaju svi delovi Srbije i sve privredne grane, a krajevi u kojima cveta isplativa proizvodnja pod otvorenim nebom, neće opusteti, tvrde proizvođači.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3574123/vremenske-nepogode-umanjile-rod-malina.html

Siva ekonomija je veliki problem u Srbiji, a to dokazuju podaci studije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji govore da je reč o više od 15% bruto društvenog proizvoda. Dakle, svako peto preduzeće u Srbiji posluje izvan zakonskih okvira. Država tako godišnje gubi nekoliko stotina miliona evra, od čega samo na prodaji rezanog duvana na crno 300 mil EUR.

Učešće sive ekonomije najveće je u građevinarstvu, 43%, dok poljoprivreda sa 34% zauzima drugo mesto.

Izuzetno visok udeo sive zone u agroprivredi odraz je, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta, piše Poljoprivrednik.

Program NALED-a na smanjenju obima poslovanja u sivoj zoni i suzbijanje neformalnog zapošljavanja u dobroj meri se odnosi na poljoprivredu. Posebno su istaknute mere za kontrolu nelegalne proizvodnje i prometa duvana, GM soje, kao i prometa životinja, najviše u pograničnom pojasu Raškog i Pčinjskog okruga, gde je ova pojava najizraženija, a država godišnje gubi više miliona evra. Ništa manji gubici nisu u bespravnom iskorišćavanju vodnih i šumskih resursa.

Prema NALED-u, pozitivan primer borbe protiv sive ekonomije jeste saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede, uz podršku Poreske uprave, u vezi sa elektronskim sistemom prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi.

- Za nešto manje od pet meseci, onlajn prijavljivanje sezonaca, portal sezonskiradnici.gov.rs koristilo je oko 119 poslodavaca iz 83 lokalne samouprave. Na poslovima ljuštenja, sortiranja i pakovanja voća i povrća, kao i orezivanju, sadnji i pripremi zemljišta za setvu bilo je legalno angažovano 5.677 sezonskih radnika. Svi oni su ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje, uz istovremeno plaćen porez kao doprinose na PIO - rekao je Vladimir Čupić, predsednik Saveta za hranu i poljoprivredu NALED.

U agroprivredi je siva zona poslovanja posebno izražena u mlinarskoj i pekarskoj industriji. Svaka druga vekna na našem tržištu, tvrde dobro upućeni u oblasti prehrambeno-prerađivačke industrije, proizvedena je na crno, a gotovo 50% prometa odvija se van zakonskih okvira.

- Bila je odomaćena praksa da pojedini mlinovi kupuju pšenicu na crno, a da na isti način pekarima prodaju brašno. Usled takve nelojalne konkurencije, koju niko nije sankcionicao, osim države koja je zakinuta za porez na promet, veliku štetu trpeli su mlinovi i pekare koji rade legalno i po važećim propisima - kaže Zdravko Šajatović, direktor Žitounije, napominjući da zvanična statistika registruje samo 40% proizvodnje hleba u Srbiji, dok se 60%, najviše u privatnom sektoru, proizvodi i prodaje nelegalno.

Siva ekonomija i nelojalna konkurencija takođe su uzroci velikog dela problema u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Posebno se loše odražavaju na poslovanje zemljoradničkih zadruga.

- Tražiili smo da se uvedu adekvatne mere za otklanjanje prisustva sive ekonomije u poljoprivredi koja značajno otežava poslovanje zadruga. Tu pre svega mislimo na poboljšanje načina kontrole rada svih fizičkih lica na tržištu poljoprivrednih proizvoda, a istovremeno se zalažemo za uvođenje stimulativnih mera i olakšica za sve zadruge koje se dosledno pridržavaju zakonskih okvira i regularno posluju - kaže sekretar Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, uz napomenu da bi još veće udruživanje poljoprivrednika u zadruge podsticajno delovalo na smanjenje sive ekonomije.

Po mišljenju stručnjaka, smanjenje udela ilegalnog poslovanja i zapošljavanja može da se dovede na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope za tri do pet godina. Nužno je da se sinhronizovano donesu mere za smanjenje gotovinskih plaćanja, kao i podsticanja bezgotovinske isplate preko računa. Isto tako, uz opšteprihvaćenu podršku legalnog poslovanja i zapošljavanja, potrebni su i stimulativnija poreska politika, usaglašeno delovanje inspekcijskih službi, nulta tolerancija za korupciju, kao i adekvatno i dosledno kažnjavanje svih prekršaja kojim se smanjuju budžetski prihodi i podstiče nelojalna konkurencija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2538538/poljoprivreda-na-drugom-mestu-po-sivoj-ekonomiji-sta-je-resenje-problema

Česte i obilne padavine u proteklom periodu pretile su da ugroze ovogodišnji rod trešnje. Međutim, plodovi su sa minimumom oštećenja, a berba je uveliko počela.

- Kiše je bilo i previše, tako da smo očekivali da će biti većih oštećenja na plodovima, jer je trešnja osetljiva na vlagu i plodovi pucaju. Ipak prošli smo dobro, ima oštećenih plodova, ali ništa strašno. Dosta je i rodilo pa očekujem da ću ove godine imati oko četiri tone plodova uglavnom prve klase - kaže za TopPres Mihailo Đorđević, voćar iz sela Vinča.

On dodaje da je morao da poveća broj tretiranja hemijskim preparatima zbog lošeg vremena, kako bi sačuvao kvalitet plodova.

- Ne možemo zaštititi plod da ne prsne, ali smo uspeli da spasimo da nema truleži. Ovogodišnja cena je od 100-150 dinara, dok je prethodnih godina cena išla i do 250 dinara jer smo imali izvoz za rusko tržište. Ove godine plodove plasiramo na domaćem tržištu pa je i cena niža ali se uklapamo, ima zarade, tako da sam ja zadovoljan - kaže Đorđević.

Ovaj domaćin na svom imanju gaji aktuelne sorte poput Nju stara, Sambersta i Binga.

I radnici sezonci mogu solidno da zarade, jer se dnevnica za berbu trešnje plaća oko 2.200 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2537605/pocela-berba-tresanja-poljoprivrednici-zadovoljni-solidna-zarada-i-za-proizvodjace-i-za

Iako vreme ometa mnoge poljske radove, ovo je doba godine kada je najveća potražnja za sezonskim radnicima. Prvi put ove godine oni mogu i treba da rade po uređenim pravilima. Radnici sada imaju zagarantovanu finansijsku naknadu, osiguranje u slučaju povrede na radu i penzijski staž.

Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da su trenutno prijavljena 5.862 sezonska radnika i da je to rezultat iznad očekivanja.

"Za njih su poslodavci uplatili oko 34 miliona dinara poreza i doprinosa i negde oko 130 poslodavaca je koristilo ovaj sistem, od čega su četvrtina fizička lica. Imamo poslodavce koji su ne samo kompanije, već i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji angažuju sezonske radnike", rekao je Radak.

On je istakao da bi se, prema njihovim procenama, u narednih pet godina na taj način moglo uvesti oko 33 hiljade sezonaca, navodeći da su sezonski radnici trenutno prijavljeni u 135 opština.

"S obzirom na prethodna iskustva, gde 95 odsto sezonskih radnika nije bilo prijavljeno, sada imamo situaciju da imaju sigurnu naknadu, makar minimalnu dnevnicu po zakonu, zagarantovan im je penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu", naglasio je Radak.Dodao je da su radnici evidentirani i u registar nacionalne službe pomoću koje poslodavci mogu da vide ko voli da radi što im, kako kaže, može povećati šanse za zaposlenje.Ivan Radak ističe da nema tačan podatak koliko ljudi odlazi iz zemlje, ali da je svakako reč o ozbiljnim ciframa. Naveo je da je Vlada Srbije formirala grupu koja će se baviti osmišljavanjem mera koje će smanjiti odliv mozgova, naglašavajući da je jedna od tih mera preduzetništvo.

"Potrebno je smanjiti birokratiju, smanjiti finansijsko opterećenje kako biste lakše mogli da započnete svoj biznis, kako bi taj biznis bio održiv", rekao je Radak, ukazujući da 54 odsto privrednika u Srbiji ocenjuje uslove poslovanja kao loše."

On kaže da u četvrtak u Narodnoj skupštini promovišu novu, zanimljivu inicijativu u bezgotovinskom plaćanju.

"Inicijativa je da ukinemo priznanicu, da kad dođete možete karticom da platite. Niže će biti i naknade za takvo plaćanje", objašnjava Radak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bolji-uslovi-za-sezonske-radnike-u-srbiji-garantovan-penzijski-staz-zarada-i-placeni/8tzmmfn

Od početka primene online aplikacije za pojednostavljenu registraciju sezonskih radnika više od 100 poslodavaca uplatilo je poreze i doprinose u vrednosti od oko 30 miliona dinara za oko 5.000 radnika, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.
Poslodavci pored svih oblika zapošljavanja radnika shodno Zakonu o radu, od januara ove godine imaju mogućnost i pojednostavljenog radnog angažovanja za sezonske poslove.

Naime, u cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je u saradnji sa NALED-om i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog zakona, čija je primena otpočela u januaru 2019, i izradu on-line platforme za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs.Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojen je polovinom prošle godine.

Dragana Ilić, koordinatorka Stručne grupe za suzbijanje sive ekonomije u NALED-u kaže da su zadovoljni realizacijom te mere i da se nadaju da će ona biti proširena i na nove delatnosti.

O tome će biti reči sutra četvrtoj po redu godišnjoj konferenciji Vlade Srbije i privrede, gde će biti predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2019/2020.

O rezultatima u smanjenju obima sive ekonomije i novinama koje donosi 36 novih sistemskih mera i 153 aktivnosti govoriće predstavnici NALED-a i članovi Koordinacionog tela Vlade RS za suzbijanje sive ekonomije.

Taj plan predviđa pet posebnih ciljeva- efikasnije suzbijanje svih oblika sive ekonomije, transformacija Poreske uprave, sprovođenje mera koje će podstaći legalno zapošljavanje, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja, podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije, istakla je Ilić.

Što se tiče sezonskog rada, Ilić je Tanjugu rekla da je osnovna prednost ovakvog načina prijavljivanja što sada angažovanje radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi ne utiče na socijalna prava i primanja radnika na koja su prethodno stekli pravo, odnosno radnici mogu ostati na evidenciji NSZ.

Svi radnici prijavljeni preko portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Donošenjem zakona omogućeno je da radnici ne gube povlastice koje imaju kao nezaposlena lica, a ujedno poslodavci imaju manje troškove.

Poslodavci sada praktično mogu sezonce da prijave i odjave jednim klikom što podrazumeva znatno manje administrativnih i fiskalnih resursa, objašnjava sagovornica Tanjuga.

„Cilj je da osim za poljoprivredu ovaj način prijave proširimo i na druge oblasti, poput pomoć u kući, sektor građevinarstva, ugostiteljstva", rekla je Ilić.

Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine procenjen broj sezonski angažovanih radnika u poljoprivredi kretao se od 65.000 do skoro 80.000.

Prema podacima Poreske uprave, u 2017. godini po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PP) bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi.

Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno" bez ikakvog ugovora, što znaci da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penzijsko osiguranje, i osiguranje od povrede na radu.

Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili cak mesec dana.

Portal je u nadležnosti Poreske uprave, a povezan je sa CROSO i NSZ.

Poslodavac ima na raspolaganju 180 dana u kalendarskoj godini za angažovanje sezonskih radnika preko portala, a dodatno može angažovati radnike preko ugovora o PP poslovima.

Radnici imaju mogućnost da preko portala u realnom vremenu imaju uvid u to da li su prijavljeni, koji poslodavac ih je prijavio i na koji vremenski period.

Na osnovu metoda standardnog troška i uz pretpostavku da ce ukupno 50 odsto sezonskih radnika preći iz neformalnog u formalni sektor zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri i nižim troškovima, procenjuje se da ce efekti uvođenja elektronskog sistema prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi u narednih pet godina doneti 15 miliona evra dodatnih prihoda u budžet.

Takođe će uticati na porast formalne zaposlenosti za 33.000 radnika koji ce imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, navode u NALED-u.

Očekuje se da će novi sistem smanjiti troškove poslodavaca za trećinu (porezi, doprinosi i troškovi administracije).

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/naled-cilj-ukljuciti-i-druge-delatnosti-u-online-platformu_1018995.html

NALED i Poreska uprava razvili su aplikaciju za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi putem "pametnih" telefona. Prvi put u Srbiji omogućeno je radno angažovanje preko mobilne aplikacije i to je ujedno i prva potpuno operativna mobilna aplikacija za jedan servis javne upraveKreirana je u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika" koji NALED realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje - GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga. Pored portala www.sezonskiradnici.gov.rs poslodavci će sada imati još jedan efikasan alat za registraciju sezonaca, a radnici mogućnost da na telefonu provere da li su prijavljeni.

- Mobilna aplikacija učiniće pojednostavljenu proceduru angažovanja još pristupačnijom jer su istraživanja pokazala da dve trećine korisnika prednost daje aplikacijama u odnosu na web portale kao ugodnijim za korišćenje, a tri od četiri internetu najčešće pristupa preko telefona. Od aplikacije „Sezonski radnici“ zato očekujemo da poveća broj poslodavaca koji u svega par klikova, unosom JMBG-a, datuma kada će radnik raditi i odabirom vrste posla, na legalan način mogu da obezbede pomoć u poljoprivrednim radovima. Za prva tri meseca primene pojednostavljenu proceduru već je koristilo 70 poslodavaca – kaže predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor predstavništva Atlantic grupe za Srbiju Vladimir Čupić.Podaci sistema za elektronsku prijavu pokazuju da je od januara ove godine na poslovima u poljoprivredi bilo angažovano 2.987 sezonskih radnika koji su prijavom ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu. Za njih je plaćen porez u iznosu od 4,2 miliona dinara, kao i gotovo 12 miliona dinara doprinosa.

Sezonci su dosad angažovani u 95 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla, najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su vezani za čišćenje, sortiranje, pakovanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Interesantno je da je među 70 poslodavaca, sezonce angažovalo i 17 fizičkih lica.Aplikacija Sezonci pruža mogućnost jednostavnog, lakog i brzog prijavljivanja i odjavljivanja sezonskih radnika od strane pravnog ili fizičkog lica koji su se prethodno registrovali na portalu www.sezonskiradnici.gov.rs.

Putem aplikacije Sezonci može se izvršiti uvid u mesečnu evidenciju angažovanja sezonskih radnika, dodeliti ovlašćenja za prijavu i odjavu sezonskih radnika, prijaviti i odjaviti sezonske radnike, izvršiti uvid u podnete poreske prijave.

Pristup elektronskim servisima Poreske uprave putem aplikacije Sezonci vrši se uz pomoć QR koda, koji je potrebno očitati sa portala. Putem aplikacije Sezonci nije moguće elektronsko plaćanje poreskih obaveza.

Pomoć u korišćenju aplikacije i portala, poslodavci i sezonski radnici mogu da potraže u servisnim centrima koji su dosad formirane u 83 lokalne samouprave. Njihovo uspostavljanje i obuku zaposlenih sprovodi NALED u okviru istog projekta. Samo u martu organizovano je 30 obuka na kojima je učestvovalo 604 zaposlena u lokalnim samoupravama i poslodavaca i nove obuke su planirane do uspostavljanja svih predviđenih servisnih centara.

Mobilna aplikacija „Sezonski radnici“ od 1. aprila dostupna je za preuzimanje na Google play store-u na linku, a uskoro će biti na raspolaganju i vlasnicima telefona sa IOS operativnim sistemom.Dnevnica sezonaca na poljoprivrednim poslovima ide i do 4.000 dinara, a manje dnevne zarade od 2.000 dinara nema. Iako se poslodavcima plaćanje sezonskih radnika nekada ne isplati, dnevnice nikada nisu bile više upravo zbog manjka radnika.

Za kopanje zemlje dnevnica se kreće od 2.500 do 3.000 dinara, što je ove sezone jedan od plaćenijih poljoprivrednih poslova. Još više se plaćaju rezači voća i vinove loze, čiji dan rada košta od 3.000 do 4.000 dinara. Na najučestalijim poljoprivrednim poslovima u ovom delu Srbije, a to su sređivanja malinjaka ili kupinjaka, dnevno se zaradi najmanje 2.000 dinara, a kada počne berba vlasnici gazdinstava će sezoncima obezbeđivati obrok i prevoz, što visinu dnevnice podiže na 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici takođe će moći da zarade 2.000 dinara na dan.Ako neko uspe da nađe posao sa najvećom dnevnicom od 4.000 dinara, za mesec dana mogao bi da zaradi 80.000 dinara, a za tri letnja meseca i više od 240.000.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/ekonomija/3054563-od-1-aprila-sezonski-radnici-mogu-da-se-zaposle-i-preko-ove-aplikacije-a-za-leto-mogu-da-zarade-i-vise-od-200000-dinara

Ko dobro barata sa motikom može da zaradii do 3.000 dinara dnevno, a slično je i sa rezidbom voća, gde dnevnica rezača ide i do 4.000 dinara. Ova dva posla su u valjevskom kraju među najplaćenijima, bar što se tiče radova u poljoprivredi. Ove godine u valjevskom kraju za radove u poljoprivredi nema dnevnice ispod 2.000 dinara. Vlasnici seoskih gazdinstava kažu da je do radnika je sve teže doći, a da dnevnice stalno rastu. Iz tog razloga među plaćenije poslove u poljoprivredi spada i kopanje gde je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara ”jer je očigledno da više niko neće da kopa”.

Dnevnica rezača voća ove sezone kretala se od 3.000 do 4.000 dinara, rezidba vinove loze 3.000, dok za poslove sređivanja malinjaka ili kupinjaka, a potom i berbu proizvođači plaćaju najmanje 2.000 dinara, uz obezbeđen obrok i prevoz, što dođe skoro 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici mogu da zarade 2.000 na dan. Ko je, pak, angažovan na tresačima dnevnica mu je 2.500 dinare, kao i na drugim zahtevnijim poslovima, gde se od radnika traži da malo bolje poznaje tehnološki postupak.Godinama unazad, od kako je u selima sve manje stanovnika, poljoprivrednici radnike najčešće angažuju iz drugih mesta. Radnici se traže i putem oglasa, a plaćanje je po danu, satu ili kilogramu ubranog ploda. Kata Ilić iz osečanskog sela Lopatanj, koja se na porodičnom imanju sa suprugom bavi proizvodnjom i preradom voća i povrća , kaže da sezonske radnike angažuju u sezoni branja maline, kupine i pri kupljenju šljiva i to najčešće iz Valjeva.

”Na imanju radimo suprug, ćerka i ja, dok se svekrva bavi i preradom, pa nemamo mnogo izbora, jer je u selu jako teško naći radnu snagu. Minimalna dnevnica je 2.000 dinara, ispod toga niko neće ni da priča o poslu, a kamoli da dođe da radi. Uz to ide prevoz i tri obroka. Nije to ni puno, jer ne bih ni ja išla da radim za manje novca. Mi često sa radnicima nađemo neko rešenje pa umesto novca to bude ogrev ”, kaže Kata Ilić.Voćar iz valjevskog sela Donje Leskovice Predrag Savić smatra da će se površine pod malinom smanjivati, jer je radne snage sve manje. ”Berača platite 2.000 dinara, a za hranu i prevoz to je 3.000 dinara. On nabere 50 kilograma, a ‘odnese’ 30 kilograma. Gde je tu proizvođač? Njega, njegovih ukućana i rada nema nigde”, kaže Savić.

Osim što u sezoni moraju da plaćaju radnu snagu, oni koji nemaju sopstvenu mehanizaciju, prinuđeni su da plate i obradu zemljišta. Pa tako uslugu oranja jednog hektara zemljišta treba platiti 100 evra, setva je 40 evra, dok je žetva 120 evra po hektaru. Košenje jednog hektara livade košta 50 evra, dok cena siliranja jednog hektara kukuruza zavisi od broja traktorskih prikolica, što se kreće od 15 do 20 evra po prikolici.

Izvor:https://patak.co.rs/u-sezonskim-poslovima-moze-da-se-zaradi-i-do-4-000-dinara-dnevno/

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gazde-nude-za-nadnicu-oko-2500-dinara-i-pride-06-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30