Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Berbu jagoda Kristijan Detari iz Kikinde pre nedelju dana je započeo skromnijim učinkom, ali se sada već zahuktava, jer su vremenske prilike pogodne.Nedostatak padavina i sušni period koji pogađa useve ratara na severu Banata, ne utiče na prinos crvenih plodova, jer je zasad pod zalivnim sistemom i folijama, pa Detari ukazuje da jagodama nekada kiša i ne odgovara, da ne kvari slast i ukupni učinak.

- Kada bude uzastopno više kišnih dana onda dolazi do pojave truleži plodova, a izraženije je i bujanje korova. Padavine mogu da otežavaju berbu, jer veće ko­ličine se ne mogu brati kada su plodovi mokri, pa dolazi do kvarenja u gajbicama – objašnjava Detari.

Kristijan Detari i njegova porodica se proizvodnjom jagoda bave već dve decenije. Gazdinstvo je skromno jer raspolaže sa svega tri i po katastarska jutra zemlje u potesu Vodice, od čega je sada pod jagodama tri četvrtine jutra, dok je ostalo uglavnom pod voćem. Površina pod jagodama varira od pola do tri četvrtine jutra, u zavisnosti od parcele na kojoj se uzgajaju, pošto svake tri godine treba promeniti parcelu i prebaciti proizvodnju. Detari napominje da parcelu koja je bila pod jagodana treba odmoriti i to čini setvom pšenice, ječma i drugih ratarskih useva.

- Pre četiri-pet godina bilo je problema, jer nisam imao toliko zemlje pa sam uzimao u arendu, ali to su uglavnom zapuštene parcele i njihovo dovođenje u red iziskuje dodatno ulaganje, pa ta­man kada očistiš zem­ljište, uneseš potrebnu ko­ličinu stajnjaka, vlasnik više ne želi da izdaje i traži da mu se zemlja vrati - priča Detari. - Kod jagoda je inače prilično veliko ulaganje, potrebno je ulagati dosta u negu, ali se isplati. Zaradi se, međutim, sve zavisi od sezone do sezone. Ova sezona je počela sa fenomenalnom cenom naše domaće jagode od 400 dinara kilogram, što je za rod sa otvorenog polja izuzetno, ne pamtim kada je tako bilo. Na to utiče i što veći proizvođači postižu cenu od 300 dinara za izvoz za Rusiju.

Pored potražnje za izvoz, na povoljnu cenu jagoda na početku berbe, uticalo je i umanjenje roda za oko petinu, tamo gde su zasade ranih sorti pogodili kasni prolećni mrazevi.

- Povoljna cena sa početka berbe ipak će brzo padati, čim ponuda bude veća, ali na početak se ne možemo žaliti. Tržište mi je kikindska pijaca, mada pre smo za dalju prodaju jagode isporučivali i marketima, me­đutim, od toga smo odustali kada se ispostavilo da trgovci zarađuju više nego mi koji proizvodimo. Jagoda je dosta kvarljiva roba i pošto se potrudimo da kvalitet bude dobar, praktično nema konkurencije, jer dva-tri veća proizvođača koliko nas se ovim bavi u Kikindi, kao i oni sa manjom proizvodnjom, najvećim delom podmirujemo potrebe u ovom kraju - uverava Detari.Gazdinstvo Detari trenutno neguje 26.000 živića, odnosno strukova jagoda. Kristijan veli da se najviše pažnje mora obratiti na zdravstveno stanje jagodnjaka, da se primene sve potrebne agrotehničke mere, parcela mora biti dobro pripremljena, nađubrena stajnjakom, zemlja ne sme biti zakorovljena, a jagodama nesme da fali vlage.

- Jako je bitna i zaštita jer je jagoda biljka koja ima jako krtaku vegetaciju, treba primenjivati samo dozvoljene preparate. Ako se biljkama pruži sve što je neophodno jako brzo napreduju. Kada se zasniva novi zasad najidealnije je rasađivanje živića u julu i početkom avgusta, ali problem je što se živići ne mogu formirati tako brzo posle berbe, pa se koriste i oni koji su ranije spremljeni, pa ako se kupuju na tržištu se plaća 35 do 40 dinara za jedan živić, što znanto povećava ulaganje i poskupljuje proizvodnju. Imam sve italijanske sorte, ali uglavnom se trudimo da odnegujemo sopstveni rasad, jer ako se nabavljaju iz uvoza prolaze kroz mnogo ruku i na njima svi zarađuju. Mada se forsira uvoz, svi veći proizvođači jagoda kod nas se oslanjaju na sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, koji redovno održavamo da bude zdrav, ali nema baš garancija da se i iz uvoza ne potkradu zaražene sadnice - saznajemo od Detarija.

Iako je završio auto­meha­ničarski zanat Kristijan Detari nije se posvetio toj struci, nego se odmah posvetio jagodama i voćarstvu, koje je dobro savladao, a pomažu članovi porodice, čije je profesionalno opredeljenje muzika. Supruga Margita je profesorka klavira i solfeđa u Muzičkoj školi u Kikindi, starija ćerka Apolonija je na studijama muzike u Novom Sadu, mlađa Donata pohađa Srednju muzičku školu u Zrenjaninu ali kada nastupi sezona poslova i berba svi se porodično angažuju, eventualno se za ispomoć uposle još dva-tri sezonska radnika. Kristijan se takođe bavio muzikom, svirajući gitaru u istom orkestru gde je upoznao suprugu Margitu.

- Uzgoj jagoda je odlično opredeljenje, kada se potrefi godina zarada je dobra, a najveći problem je radna snaga i za negu biljaka i za berbu. Trudim se da sve maksimalno odradim i ništa ne prepuštam slučaju, da roba bude kvalitetna, da se ne izneveri stečeno poverenje mušterija - kaže naše sagovornik, koji pored jagoda na preostalim površinama neguje i 1.200 stabala voća, najviše kajsija, višanja i drugih voćki.

Detari kaže da je vezan za Kikindu i Srbiju, uveren da svaki čovek treba da ostane tamo gde je rođen, radi i bude svoj na svome, a ukoliko je vredan može ovde nešto steći i ne treba ići u inostranstvo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-sezona-jagoda-pocela-fenomenalnom-cenom-17-05-2020

Zbog neobično toplog vremena za ovo doba godine, malih količina padavina tokom jeseni i zime koja protiče bez snega može se zaključiti da se voćkama u Srbiji ne piše dobro. Nedostatak zemljišne vlage utiče na sve faze vegetacije voćaka, što bi moglo da uzrokuje manju plodnost i krupnoću voćaka, pa u ovoj godini može lako da se dogodi da voće bude skuplje nego ikada pre.Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Milan Lukić navodi da se, ukoliko u narednom periodu ne padne veća količina snežnih padavina, to može nepovoljno odraziti na ovogodišnji rod svih voćnih vrsta.

- Količina zemljišne vlage trenutno je veoma niska, jer nije ni jesenas bilo mnogo padavina, a i zima je gotovo suva. Od aprila počinje period vegetacije, i ako do tada ne padne veći sneg, koji bi topljenjem obezbedio veću vlažnost zemlje, onda možemo da kažemo da će se takvo stanje loše odraziti na sve faze vegetacije - cvetanje, oprašivanje, razvoj ploda, broj zametnutih plodova i na njihovu krupnoću - rekao nam je dr Lukić.

On dodaje da bi ovakva situacija mogla da dovede do značajnog smanjenja prinosa ove godine u voćnjacima u Srbiji, pa samim tim i do nedostatka plodova na samom tržištu, što bi verovatno uzrokovalo povećanje cena voća. Dr Lukić se ipak ograđuje, navodeći da je još rano o tome govoriti, kao i da je teško direktno dovesti u vezu manju plodnost voća, koja bi realno mogla da se dogodi, sa većim cenama na tržištu, koje, kako ističe, regulišu ponuda i potražnja.Čačanski voćari svakodnevno obilaze svoje zasade, prate stanje biljaka i gledaju u nebo moleći se za sneg. Kažu nam da je još u decembru trebalo da pođubre voćke, ali to nisu učinili jer nije bilo padavina, pa ne bi bilo nikakvog efekta, jer đubrivo ne bi moglo da dopre do korenovog sistema. Napominju da prate dugoročne prognoze, koje se često menjaju, ali da nisu primetili da će biti obilnijih snežnih padavina, pa će, kako kažu, biti muke.

- U ovim krajevima je ranijih godina u ovo vreme bilo i po metar snega, a sada ni pahulja da promakne. Toplo vreme, nema padavina... Neće dobro da se završi. Po površini zemlje ima malo vlage, a dole oko korena ona je potpuno suva - kazao nam je Slobodan Matović, voćar iz Dragačeva, koji uzgaja jabuke. - Prošle godine nas je potukao grad, a sada ova suša, biće dobro ako išta bude rodilo... A cena, ko zna šta će biti... Smatram da ćemo dosta voća ove godine da uvezemo, pa će to diktirati cenu na našem tržištu.Stručnjaci ističu da "zime nema" jedino za one voćare koji su svoje zasade opremili sistemima za navodnjavanje. Oni će u fazi vegetacije biljaka započeti navodnjavanje i time povećati zemljišnu vlažnost. Ali takvih voćara u Srbiji je tek oko 10 procenata.

- Ove zime je bilo nekoliko mrazeva, temperatura se spuštala i do minus deset. To je jedino dobro, odnosno možemo da kažemo da je bilo dovoljno mrazeva koji su za voće korisni. Jer niske temperature su uticale na smanjenje populacije štetnih organizama, pa ne bi trebalo da štetočine naprave veće probleme. Jedino bi problema moglo da bude ako sneg ne padne - zaključio je dr Lukić.

Dugoročne vremenske prognoze ne idu naruku voćarima, jer ne predviđaju veće snežne padavine. To se mora prihvatiti sa rezervom, jer ove prognoze nisu precizne. Ako bi se nastavilo ovakvo vreme, onda bi voćari morali ranije da obave rezidbu voćaka.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:845055-Ako-do-aprila-ne-bude-snega-ostacemo-bez-voca-Plodove-nam-obralo-prolece-usred-zime

Da li će Srbija ove godine imati meda, zavisi od toga koliko će pčelinjih društava preživeti februarsku zimu. Ne samo ovogodišnja cena meda već i zdravlje nacije zavise od toga, upozoravaju stručnjaci.

Zbog izuzetno loših vremenskih prilika, ali i nekoliko masovnih pomora pčela naročito u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, prošla godina završena je sa 40 odsto manje prinosa i gotovo bez bagremovog meda, a dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, upozorava da osakaćena pčelinja društva sa malo hrane ulaze u najkritičniji zimski period.

- Što prezimi februar, pod uslovom da ne bude kasnih prolećnih mrazeva, može se ponovo revitalizovati, ali se plašim da neće biti dovoljno pčela za bagremovu pašu. Bez obzira i na cvetanje bagrema, koji je izostao prošle godine i ranijih godina u onom procentu kako se očekivalo, mislim da nećemo imati dovoljno jaka društva da iskoristimo to što će bagrem imati da ponudi kroz određenu količinu nektara – smatra prof. Mladenović.Bez obzira što je pčelarstvo u Srbiji u ekspanziji, a naša zemlja ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, prof. Mladenović upozorava da ni Srbija nije imuna na globalno nestajanje ovog insekta, bez kojeg je i opstanak ljudske rase nemoguć.

- To nestajanje pčela se odražava i na našim prostorima, a Evropska komisija, čiji sam član, detektovala je 17 uzroka nestajanja. Jedan od glavnih problema, pored globalnog zagrevanja, nedostatka polena, monoculture i uticaja pesticida, kod nas je varoa koja nanosi velike štete. Mi imamo situaciju da su pčele ponekad izložene jednoličnom polenu, recimo kada idu na oprašivanje samo jabuke ili nekih drugih voćarskih kultura, ali tu nema korova koje suzbijamo na sve moguće načine, kaže dr Mladenović."Međutim, korovski polen je i te kako značajan da obezbedi raznovrsnost hranljivih materija koji je neophodan za imunitet pčele. Najveći problem je ipak čovek. Imam utisak da pčelari što više znaju, sve se više opuštaju, propuštaju neke apitehničke mere, a nekada su i sati važni, a kamoli dani ili nedelje za obaveze u pčelinjaku – kaže dr Mladenović.Ohrabruje to, dodaje, što se sve više mladih interesuje za pčelarstvo, dok bi nešto malo veća pomoć države preko različitih regresa ili kredita sa dužim grejs periodom dovela da još većeg širenja pčelinjaka i sa njihovom selidbom povećala profitabilnost.

- Proizvodnja meda može se višestruko povećati, a sa povećanjem proizvodnje možda se može smanjiti i cena koštanja, ali i poboljšati zdravstveno stanje nacije – zaključuje prof. Mladenović.

Inače, kilogram livadskog meda 2019. kretao se oko 800 dinara, isto tako bila je i lipa, a sada je 900, dok su bagrem pojedini prodavali za 1.000, a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara. Kada je reč o proizvodnji, iz Srbije je 2018. izvezeno 2.750 tona meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hocemo-li-ove-godine-imati-meda-prosle-godine-rod-je-bio-desetkovan-a-hoce-li-pcele/xdwq3kq

Suša, pa potom pad temperature i dosta kišnih dana obeležili su početak vrlo loše sezone za pčelare u južnom Banatu. Oni su praktično ostali bez prve dve ovogodišnje paše od uljane repice i bagrema, a do cvetanja suncokreta će se načekati, jer setva te uljarice još uvek nije završena.
Za razliku od prošle godine koja je bila prosečna, ova je za pčelare počela izuzetno mučno. Najpre je suša odložila cvetanje uljlane repice, a kada je ona procvetala zbog hladnoće nije stvarala nektar, pa je ta prva paša propala. Slično se dogodilo i sa bagremom koji je najvažniji za pčelare zbog količina i cene tog meda, upozorava pančevački pčelar Vojkan Milutinović."Bagremova paša usled onih prolećnih mrazeva u Vojvodini je zakazala. Bagrem je izmrzao, dok je na jugu Srbije bila znatno bolja. Na svim brdima južna strana je izdašno cvetala, ali temperatura je uzela danak. Da bi bagrem medio, potrebno je da noćna temperatura bude 10 stepeni, a dnevna ne prelazi 25 ,što smo u ovom periodu cvetanja bagrema imali možda sve ukupno desetak dana".

Kiša je doprinela da se pčelari uzdaju u pašu na livadama i ritovima i donekle u lipu, dok ne stigne suncokret, navodi Milutinović.

Ali, suncokret se i dalje seje zbog ovih kiša, a počeo je da se seje pre tri nedelje. Nadamo se da će ove godine nešto duže trajati, da ima vlage i da će nas poslužuti vreme tamo u julu, avgustu kad bi trebalo da cveta".

Pod suncokretom će u ovom delu južnog Banata biti oko 27.000 hektara, što znači da će mnogi pčelari za dva meseca nagrnuti u ovaj deo zemlje kako bi koliko - toliko spasli sezonu, ocenjuje Milutinović.

"Znatno smo desetkovani s obzirom na to da je najveća otpkupna cena na bagremovom medu. Reper je da dva kilograma suncokretovovg meda koštaju kao jedan kilogram bagremovog".

To znači da će ovu godinu moći da izdrže samo oni pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom, pa imaju zaliha robe i novca da finansiraju poslovanje u teškim uslovima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/sezona-pocela-lose-za-pcelare_1017840.html

Sezona jagoda na severoistoku SAD obično traje samo četiri do šest nedelja, a istraživači iz Nju Hempšira su našli način kako da sezonu berbe višestuko produže.

Tako će sezona trajati sve do pred kraj novembra.

Stručnjaci sa Univerziteta Nju Hempšira uspeli su da postignu da jagode rađaju čak 19 nedelja. 

Oni jagode gaje u posebnim, niskim plastenicima, uz samo tlo. 

Utvrdili su i da taj metod znatno povećava procenat tog voća tržišnog kvaliteta - sa 70 na 83 odsto roda. 

Taj probni metod Eksperimentalne poljoprivredne stanice Nju Hempšira (New Hampshire Agricultural Experiment Station) deo je većeg posla, u nekoliko savezih država SAD, za gajenje jagoda i drugog jagodičastog voća u posebnim, zaštićenim uslovima. 

U tom poslu je Univerzitet Nju Hempšira zadužen za poboljšanje kvaliteta ploda i za utvrđivanje uloge trajno rađajućih sorti jagoda u produžavanju berbe na skoro pet meseci godišnje.

Izvor: www.b92.net

 

Jagode iz saksije! 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2891-jagode-iz-saksije

 

Sezona jagoda na severoistoku SAD obično traje samo četiri do šest nedelja, a istraživači iz Nju Hempšira su našli način kako da sezonu berbe višestuko produže.

Tako će sezona trajati sve do pred kraj novembra.

Stručnjaci sa Univerziteta Nju Hempšira uspeli su da postignu da jagode rađaju čak 19 nedelja. 

Oni jagode gaje u posebnim, niskim plastenicima, uz samo tlo. 

Utvrdili su i da taj metod znatno povećava procenat tog voća tržišnog kvaliteta - sa 70 na 83 odsto roda. 

Taj probni metod Eksperimentalne poljoprivredne stanice Nju Hempšira (New Hampshire Agricultural Experiment Station) deo je većeg posla, u nekoliko savezih država SAD, za gajenje jagoda i drugog jagodičastog voća u posebnim, zaštićenim uslovima. 

U tom poslu je Univerzitet Nju Hempšira zadužen za poboljšanje kvaliteta ploda i za utvrđivanje uloge trajno rađajućih sorti jagoda u produđavanju berbe na skoro pet meseci godišnje.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31