Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić rekao je da je premašen plan ovogodišnje proljećne sjetve i da je zadovoljan reagovanjem poljoprivrednih proizvođača, ali i lokalnih zajednica, koje su se pridružile aktivnostima resornog ministarstva na njenom omasovljavanjuPašalić je istakao da je prioritet resornog ministarstva početkom izbijanja pandemije virusa korona u Republici Srpskoj bio da se omasovi proljetna sjetva.

"Preduzeli smo nekoliko mjera koje su bile usmjerene na veći obim sjetve. To su mjere koje su vezane za sjetvene pakete, kao i mjere koje su omogućavale da u sistem podsticaja uđe još oko 5.300 gazdinstava koja su imala određena dugovanja od prije 20 godina", rekao je Pašalić večeras za ATV.

Pašalić je naveo da oni nisu amnestirani od tih dugovanja, već da je odlučeno da im se omogući pristup podsticaju kako bi imali masovniju sjetvu.

"Uspjeli smo da obezbijedimo da se na neki način prolongiraju obaveze plaćanja koncesione naknade, obaveze za zakup poljoprivrednog zemljišta, te da za 14.200 poljoprivrednih proizvođača obezbijedimo regresirano dizel-gorivo", istakao je Pašalić.

On je rekao da je premašen obim ovogodišnjeg plana proljetne sjetve, ističući da je zasijano više od 3.000 hektara kukuruza nego što je planirano, te da je zasađeno više povrtarskih kultura.

"U kriznim situacijama dobro je imati dovoljne količine hrane za domaću populaciju i vjerujem da smo na putu da to i postignemo", istakao je Pašalić.

On je rekao da Vlada Republike Srpske u cjelini ima osjećaj za poljoprivrednu proizvodnju, te da se podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju isplaćuju redovno i da nema kašnjenja.

Pašalić je rekao da su nove mjere finansirane sa dodatna tri miliona KM, te da je agrarni budžet ostao na nivou od 75 miliona KM, na kojem je i usvojen.On je rekao da poljoprivreda u Republici Srpskoj nije ugrožena u ovom trenutku u odnosu na 2014. godinu kada je bila slična situacija sa poplavama, koja je predstavljala direktan atak na poljoprivrednu proizvodnju.

Pašalić je potvrdio da postoje poteškoće kada je riječ o izvozu mesa iz Republike Srpske, dodajući da ohrabruje najava da bi početkom juna mogao biti omogućen izvoz junećeg mesa u Tursku.

"Republika Srpska je veliki izvoznik namještaja i imala je godišnji suficit veći od 550 miliona KM. Sada postoje problemi da tržište u Italiji i Francuskoj ne može da prihvati te proizvode", istakao je Pašalić i dodao da se očekuje da će se u maju i početkom juna ući u period stabilizacije.

On je rekao da Republika Srpska nije imala problema u pogledu uvoza osnovnih životnih namirnica.

Pašalić je rekao da je resorno ministarstvo isplatilo 17 miliona KM poljoprivrednih podsticaja u ovoj godini, ističući da će u projekte vodoprivrede u ovoj godini biti investirano više od 50 miliona KM, dok je 2,5 miliona KM uloženo u prehrambenu industriju.

"U poljoprivredi najveći izazov će biti da organizujemo otkup poljoprivrednih proizvoda jer smo imali masovnu sjetvu i moramo imati adekvatno zbrinjavanje tih proizvoda", pojasnio je Pašalić.

On je rekao da Republika Srpska može da proizvede dovoljno svježeg mlijeka i da izveze 25 odsto.

Pašalić je rekao da će se ove godine raditi dodatne kontrole domaćih proizvoda, a posebno proizvoda iz uvoza na prisustvo hemijskih materija u voću i povrću.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Pasalic-Poljoprivrednici-i-lokalne-zajednice-doprinijeli-omasovljenju-sjetve/598504

Setva kukuruza, suncokreta i soje već uveliko traje i po rezultatima s terena, može se zaključiti da će ovogodišnja biti jedna od bržih. Tome je sigurno doprinelo epidemija virusa KOVID-19 i vanredna situacija u zemlji jer su ratri još krajem marta krenuli u posao, u nameri da ga što pre završe.Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da je kukuruz već posejan na više od 60 odsto površina od planiranih milion hektara.

– Suncokret je zasejan na oko polovini od predviđenih 220.000 hektara oranica, a soje je, bar za sada, posejano na 30 do 40 odsto površina od očekivanih 240.000 hektara – naveo je Saković. – Koliko će ovog vikenda biti radno zbog Vaskrsa znaće se posle praznovanja.

On ističe da naša pokrajina prednjači u tim radovima zbog dobrih vremenskih prilika i relativno nove mehanizacije, koju imaju ovdašnji poljoprivrednici, dok u brdsko-planinskim područjima naše zemlje setva uvek traje sve do pred 1. maj zbog klime.

Da se setva obavi kako valja ove godine doprinos su dale i zemljoradničke zadruge, koje su se, odazvale na preporuku Zadružnog saveza Vojvodine, da, svaka u svojoj sredini, pomognu poljoprivrednim domaćinstvima čiji su članovi, iako u radnoj snazi, sprečeni da obave setvu jer zbog životne dobi od preko 65 godina ne mogu da izlaze iz svojih gazdinstava, a upravo toj starosnoj grupi pripada veliki broj domaćih zemljoradnika.
Tako je Zemljoradnička zadruga „Beška” u Beški, najveća od još tri-četiri na području opštine Inđija, obavila predsetvene pripreme i setvu ratarima koji nisu bili u mogućnosti da urade najvažniji poljoprivredni posao u godini.

– Po telefonskim pozivima smo odlazili na njive i po zahtevima vlasnika oranica uradili posao, odnosno posejali šta su od nas tražili i uz to koristili mehanizaciju zadruge – kazao je direktor Zemljoradničke zadruge Dragan Lončar, i naveo da su njihove usluge tražili ne samo poljoprivrednici iz Beške već i iz Krčedina i Čortanovaca. – U opštini Inđija, premda je to voćarsko-vinogradarsko područje, ima 3.500 hektra obradive zemlje, ali se obrađuje 2.500. Setva je krenula rano, još krajem marta, pa je sada u završnoj fazi.

Lončar kaže da je već posejno 90 do 95 odsto njiva, najviše kukuruzom, kojeg će biti između 600 i 700 hektara, suncokreta na oko 300, dok će soja zauzeti svega 35 do 40 hektara. Jesenas je pšenica posejana na 500 hektara.

– U Bačkoj Topoli setva je završena – rekao je direktor Zemljoradničke zadruge Branko Dudić. – Mi smo naših 260 hektara već posejali kukuruzom i suncokretom. Imamo i 105 zadrugara koji ukupno odrađuju 4.000 hektara, ali nam se ni oni, a ni staračka domaćinstva, nisu javljali u velikom broju, mada smo to očekivali. Verovatno su se snašli na drugoj strani jer vidimo da im posao dobrano odmiče.U Zemljoradičkoj zadrugi „Agroklek” u Kleku, nadomak Zrenjanina, iako se bave stočarstvom, već su posejali 1.200 hektara svojih njiva kukuruzom, suncokretom i sojom.

– Čini se da ove godina setva nije bila nikad lakša ni brža, ne samo nama već i poljoprivrednicima u selu, bez obzira na starosnu dob – kazao je direktor Rade Bokić. – Svi smo bili kao jedno. Posao samo završili za nekoliko dana, a i 55 naših zadrugara, koji obrađuju oko 800 hektara, na samom su kraju setve, a tako je i kod ratara koji nisu kooperanti, iako tek završavamo treću sedmicu aprila. Ujedno, poljoprivrednici su setvu obavljali bez trzavica, niko ih nije zaustavljao tokom policijskog sata.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kukuruz-vec-posejan-na-vise-od-600000-hektara-17-04-2020

 

Bez većih padavina i snežnog pokrivača tokom zimskog perioda, oseća deficit vlage u zemlji. Takvi uslovi su svakako otežavajući i mogu da utiču na ovogodišnju setvenu sezonu repe, ukoliko njive nisu adekvatno pripremljene. U Zemljoradničkoj zadruzi Agroprom iz Stare Pazove, za ovu godinu
planiraju da setvu slatkog korena obave na oko 500 hektara. Kako su nam rekli iskusni stručnjaci koji godinama vode proizvodnju repe, pa i drugih ratarskih
kultura, na njihovim parcelama na vreme je bačeno đubrivo i duboko su zatvorene brazde, čime je očuvana neophodna vlaga zemlje. Kolege iz emisije „Plodovi dobre zemlje“ na TV PRVA razgovarli su sa dipl. agronom Zlatko Pijetlovićem iz ZZ „Agroprom“- Stara Pazova, koji je objasnio tehlogiju proizvodnje ove kulture “ Površine koje su namenjene za repu, one se prvo oru, baca se đubrivo, bacamo znači Map KCL za, za, onda oremo na 35 santimetara
i posle toga radimo sa paker valjcima, što nam olakšava u proleće da sa jedinim, eventualno negde gde nije baš idealno i sa dva prohoda, odradimo pravac i odmah posle toga ide setva. Znači, mi sa tim uspemo da sačuvamo tu zimsku vlagu, pošto svake godine ona je sve, sve manje i manje
je ima, a ovi vetrovi u setvi non stop duvaju i oni smanjuju tu vlagu, tako da je veliki problem da se seje u vlažnom. Setva se odvija normalno, za sada ide sve po planu, imamo dovoljno kapaciteta. Radimo sa četiri sejalice i mislimo da ćemo mi to relativno brzo uspeti da završimo.
I optimalne toplotne vrednosti setvenih površina omogućavaju da se setva šećerne repe obavi na vreme. Dipl. agronom Zlatko Pijetlović ZZ „Agroprom“- Stara Pazova ističe: Što se tiče temperature zemljišta, čim se stvorila optimalna temperatura, mi smo krenuli sa setvom, to je tu negde oko 5, 8 stepeni. Jednostavno, to je već i vreme da se seje repa, polovina marta, jer više tu nema čekanja. Svako zakašnjenje može samo da nam nanosi štetu. Pravilan plodored ima značajnu ulogu u proizvodnji ratarskih biljaka. Njegova primena je važna, jer gajeni usevi u velikoj meri iskorišćavaju zemljište, a pošto je ono najvažniji resurs u poljoprivredi vrlo je važno da učinimo sve da ga obnovimo.
Zlatko Pijetlovići stiče da je plodored veoma važan, važan je prvenstveno zbog suzbijanja korova, drugo i zbog bolesti, a i zbog insekata. To znači potrebno je da se repa, što se tiče repe, bar na svaku treću eventualno četvrtu godinu dođe , dođe repa na istu površinu. Pre dve godine usled napada repine pipe, bilo je i onih ratara koji su bili primorani da sprovedu delimično ili potpuno presejavanje jednog dela proizvodnih parcela. Kako se slična situacija ne biponovila, preporuka je da se primenjuju preventivne mere.
Prva, prva prevencija da bismo suzbili repinu pipu jeste da gledamo da bude ta parcela udaljena od starih repišta, ističe Zlatko. To je prvo i osnovno, ako može, a ako ne može, onda kad krene, kad repa krene znači kad nikne, mi gledamo gde se pojavila repina pipa i shodno tome i reagujemo, znači insekticidima prskamo, da li prskamo celu površinu, oazno i gde se pojavila, ali uglavnom gledamo da je, da je sačuvamo, što nam do sada je uspelo, ali
svake godine je sve teže i teže, pošto je to sve veći i veći problem.
Za ujednačeno nicanje useva, potrebna je da dovoljna količina vlage u zemlji u koju će biti posejano seme uz pravilan sklop biljaka. A drugo, neko i valja tu površinu pod repom sa valjcima da bi uspostavio vlagu. Mi to ne radimo, pošto za sada to nije bilo potrebe, uspeli smo, uvek nam je repa ujednačeno nicala, tako da ,eto, prvenstveno je to da se, da se seje u vlažnom. A takođe da bi se ostvarilo nešto, neki prinos, mora da se ostvari i sklop u setvi. Znači, mi idemo
na nekih 125.000 biljaka po hektaru tako da uspemo negde oko 90-ak hiljada da, da dobijemo u berbi, odnosno u vađenju, ističe Zlatko i dodaje:
„Ovog puta iskoristili smo priliku i da se upoznamo sa trenutnim stanjem pšenice u ovom delu Srema. Pšenica ove godine, za razliku od prošle godine, mogu reći da je u odličnom stanju. Prošle godine pšenica je kasno nicala zbog deficita padavina. Neke pšenice su prošle godine čak u februaru počele da, da niču. Ove godine mi imamo pšenice oko 200 hektara posejano i veoma smo zadovoljni kako je to odrađeno i u kakvom je stanju. Doduše, mi smo
to veoma, neću da kažem, rano, ali smo u optimalnom roku počeli da, sejemo, znači tamo negde oko 4. do 10. oktobra mi smo već bili zasejali površine pod pšenicom i mogu reći da je pšenica u izvrsnoj kondiciji. Odradili smo prihranu jednu, odradili smo i drugu prihranu sa Anom, odradili smo zaštitu od korova, takođe i od bolesti, i očekujemo da će biti, ako bude godina povoljna, da će biti dobar rod.
Ukoliko naši ratari nisu uspeli upravo zbog otežanih okolnosti, je li, korona virus i ostalo ,ovaj, da obave zaštitu, koji je poslednji rok to da urade? Da li su zakasnili već?
Zakasnili još nisu, ali svakako treba obići parcele pod pšenicom i videti u kakvom je stanju, jer ima nekih tu bolesti. Za sada nema nešto značajno, ali nađe se nekih septorija i jednostavno treba to pogledati i odraditi zaštitu kako protiv korova tako i protiv bolesti. Poslednjih godina došlo je i do izvesnih
promena u setvenoj strukturi ratarskih kultura. Prošlih godina mi smo sejali, recimo, dosta uljane repice. Međutim, i to je sada postalo problem u toj proizvodnji zbog nedostatka vlage u nicanju, i onda dođe do propadanja useva. Tako da dosta se odustalo od proizvodnje šećerne, od uljane repice, i ljudi su se sad više orijentisali na kukuruz. Šećernu repu isto, smanjena je površina pod šećernom repom, soja je standardna, poveća se možda, površine
pod suncokretom su se povećale, tako da generalno znači došlo je do povećanja površina pod suncokretom i pod kukuruzom.
Ukoliko se i u ovoj godini ostvare slični proizvodni rezultati kao u prethodnoj, agronom Pijetlović ističe da onda svi oni koji su se odlučili za proizvodnju šećerne repe mogu da računaju na pozitivan ishod. To se posebno odnosi na visinu digestije koja se tada na ovom podneblju kretala između 16 do 18 što je više nego zadovoljavajuća vrednost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Uslovi za setvu kukuruza su dobri, izjavio je danas Nemanja Dršić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
"Primakli smo se setvi prolećnih kultura, možda je to jedan od najznačajnijih termina što se tiče poljoprivrede. Kukuruz je broj jedan usev koji se seje na milion hektara i sada su se ostvarili uslovi za njegovu setvu i setvu prolećnih kultura", rekao je Dršić za TV Prva i podsetio da je neophodno da temperatura zemljišta bude oko osam stepeni i da ima dovoljno vode.

On je dodao da je sneg koji je padao obezbedio dovoljnu količinu vlage u zemljištu.

On je napomenuo da se na oko 200.000 hektara seje soja, a nešto manje sunckoret, šećerna repa…

"Vremenski uslovi su za sada dobri i setva može da se odvija bez problema", rekao je Dršić i konstatovao da zbog malih količina padavina jedan od problema može biti nedovoljno vlage u zemljištu, ali je za sada ima dovoljno.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobri-uslovi-za-setvu-kukuruza-09-04-2020

Optimalni rok prolećne setve je počeo, zato posao treba završiti što pre, a da poljoprivrednici ovih dana ne bi imali problema sa zakonom i propisima uvedenim zbog zaštite od koronavirusa, te da se ne oslanjaju na usmene dogovore i preporuke, najsigurnije je da u vreme policijskog časa na njivama budu s dozvolama koje omogućavaju rad i posle 17 časova.U pojedinim opštinama policija je samo opominjala paore koji su bili na njivi ili na putu u traktoru bez dozvole za rad u vreme policijskog časa, dok je u Silbašu jedan mladi poljoprivrednik priveden i kažnjen s 50.000 dinara pa da bi se sve to izbeglo, najbolje je sačekati dozvolu.

Za to je potrebno da poljoprivrednici otvore sajt Ministarstva poljoprivrede gde stoji obaveštenje o tome na koji način da stignu do dozvole za kretanje posle 17 časova. Kako na sajtu piše, treba da popune zahteve E-poštom, i da popune sve kolone u obrascu, što je posebno naznačeno, jer se zahtevi s nepotpunim odgovorima neće razmatrati. Kaže se da svaki poljoprivrednik navede okvirni period koji je potreban da se obave setveni radovi. To znači da treba navesti kada planiraju da krenu u setvu i kada planiraju da je završe, jer će dozvola kretanja tokom policijskog sata važiti samo za period koji svaki poljoprivrednik naznačio kao početak i kraj radova. Takođe, od zemljoradnika se traži da navedu adresu stanovanja i na kojem mestu drže mahanizaciju, pošto ima dosta primera da u jednoj kući žive, a u drugoj udaljenoj u adresi stanovanja drže mašine.U Ministarstvu poljoprivrede su za „Dnevnik” naveli da dozvole izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova s kojim je povezana poljoprivreda, i čim se dobije saglasnost od MUP-a, dozvola stiže svakom poljoprivredniku. U Ministarstvu su još rekli da se istovremeno dobijaju i dozvole za pratioce, ali se daju dozvole i za sezonske radnike, pa je, između ostalog, i zato važno da svaki obrazac sadrži sve tražene podatke. Poljoprivrednici moraju biti precizni u navođenju broja sezonskih radnika, kao i podatke pratioca koji im pomaže u poljskim radovima. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede stoji da se prilikom kretanja od njive i kuće i obrnuto mora poneti dozvola, a ukoliko je još nisu ishodovali, treba da imaju uverenje da su aktivno poljoprivredno gazdinstvo i ličnu kartu. Policija neće kažnjavati poljoprivrednike na relaciji kuća–njiva i obrnuto, ali ne i kada ne idu tim pravcem.

Ta pravila Nenad Manić iz Crepaje, iz Agrarne komore Srbije, ocenio je kao kruta, smatrajući da država treba da omogući da zemljoradnici obave poljoprivredne radove na vreme.– Nama nije relacija kuća–njiva, već kuća – benzinska pumpa – njiva – kaže Manić. – Dolaze duži dani i na njivama će se moći raditi i posle 20 časova, pa nas treba ostaviti da radimo i posle tog vremena. Zašto da žurimo kućama ako nam ostane malo posla što smo planirali za taj dan? Naš atar se nalazi u dubini od 12 kilometara treba nam i po dva sata da bismo s njive na traktoru i s priključnom mašinom stigli kući, pa treba misliti i o tome. Na njivama nema ljudi, srećemo fazane, zečeve i srne i izdaleka vidimo druge poljoprivrednike koji, kao i mi, sede u traktorima i rade.Sajt Ministarstva poljoprivrede, kako navode, imao je čak 2,3 miliona poseta, a do prekjuče je izdato 14.000 dozvola, pa ne bi trebalo biti ubeđenja da se poljoprivrednici ne snalaze sa savremenim informacionim tehnologijama.

– Još ne znamo koliko je zahteva stiglo u Ministarstvo, ti zahtevi dolaze s više mesta, od povrtara, ratara, pčelara... – rekli su u Ministarstvu poljoprivredeo.U Ministarstvu poljoprivrede su za „Dnevnik” naveli da dozvole izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova s kojim je povezana poljoprivreda, i čim se dobije saglasnost od MUP-a, dozvola stiže svakom poljoprivredniku. U Ministarstvu su još rekli da se istovremeno dobijaju i dozvole za pratioce, ali se daju dozvole i za sezonske radnike, pa je, između ostalog, i zato važno da svaki obrazac sadrži sve tražene podatke. Poljoprivrednici moraju biti precizni u navođenju broja sezonskih radnika, kao i podatke pratioca koji im pomaže u poljskim radovima. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede stoji da se prilikom kretanja od njive i kuće i obrnuto mora poneti dozvola, a ukoliko je još nisu ishodovali, treba da imaju uverenje da su aktivno poljoprivredno gazdinstvo i ličnu kartu. Policija neće kažnjavati poljoprivrednike na relaciji kuća–njiva i obrnuto, ali ne i kada ne idu tim pravcem.

Ta pravila Nenad Manić iz Crepaje, iz Agrarne komore Srbije, ocenio je kao kruta, smatrajući da država treba da omogući da zemljoradnici obave poljoprivredne radove na vreme.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-policijskom-casu-najsigurnije-sejati-s-dozvolom-08-04-2020

Poljoprivrednici u Vojvodini seju suncokret, a na pojedinim parcelama i kukuruz, iako temperatura zemljišta za kukuruz nije idealna, te se čeka toplije vreme, dok setva ide otežano i zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, rekao je za agenciju Beta da su u očekivanju da se zemljište zagreje do deset-dvanaest stepeni poljoprivrednici počeli da seju suncokret pre roka, ali će prekinuti ako narednih dana bude toplo jer je vreme za setvu kukuruza.

- Nije dobro sejati suncokret ranije jer ga pojedu zečevi, ali pošto je zemlja hladna, ne ;valja sejati ni kukuruz, pa će se poslovi nagomilati - rekao je Jakšić.

On je rekao da poljoprivrednci poštuju policijski čas i da se iz njiva uglavnom vraćaju pre no što počne zabrana kretanja, a u traktorima su sami te poštuju i "socijalnu distancu".

Poljoprivrednike je, kako je rekao, strah da li će otkupljivači zbog štete koju je u ekonomiji napravila pandemija, imati novca za otkup, a država još nije ponudila konkretnu pomoć.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Njegovan rekao je da poljoprivrednci u tom kraju seju suncokret i da zemljište ima vlage, a da čekaju veće temperature za setvu kukuruza.

- Moje gazdinstvo obrađuje 40 hektara i ove godine ćemo smanjiti površine zemljišta na kojima sejemo suncokret, a povećati za kukuruz jer imamo problema sa velikim otkupljivačima suncokreta koji su napravili kartel i diktiraju cene, pa ni manji trgovci ne smeju da ponude više cene od njih pošto nameću svoje uslove - rekao je Njegovan.

Dodao je da su više puta od države tražili da "razbije" taj kartel, "ali da ona to neće ili ne ume da uradi".

Kilogram suncokreta prerađivači, po njegovim rečima, otkupljuju za 30 dinara što ne pokriva troškove proizvodnje.

Proizlazi da "poljoprivrednci rade zato što moraju, a ne zato što imaju motiv da će zaraditi i tako lagano propadaju, a prihvatljivije je propadati uz rad nego sedeti i čekati kraj".

- Poljoprivreda je pre deset godina dobijala subvencije od 14.000 dinara po hektaru i povraćaj akcize na gorivo, a danas su subvencije po hektaru 4.000 dinara i za gorivo 1.200 dinara - rekao je Njegovan i naveo da je "EU subvencijama odbranila svoje tržište od konkurencije iz Amerike i Brazila".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841458/poljoprivrednci-poceli-setvu-suncokreta-i-kukuruza

Poljoprivrednici koji su pšenicu posejali na početku optimalnih rokova za setvu imaju razloga da budu zadovoljni. Pšenica je dobro nikla. Ali neće sa setvom zakasniti ni oni ratari, koji tek pripremaju zemljište za setvu.
"Jako smo zadovoljni, baš je niklo 100 posto. Sejemo original seme, tako da je to već sve ispitano i klijavost i sve, pa smo sigurni u nicanje. Na sojišta sejemo pšenicu, na pšenicu sejemo kukuruz, a na kukuruz sejemo soju", kaže Šima Gertner, poljoprivrednik, salaši Gradina."Vlage ne fali, na našem terenu je ima dovoljno, čak i ovo što uzoremo moramo sačekati malo da se smanji vlaga, da bih mogao da pripremim za setvu", kaže Franja Parčetić, poljoprivrednik salaši Gradina.

Na većini njiva koje će ove jeseni biti zasejane pšenicom predusev je kukuruz, što zahteva posebnu pripremu za setvu, obzirom na značajne žetvene ostatke koji na njivama ostaju i nakon berbe kukuruza.

"Mi smo već posejali oko 20 jutara, ali to je bilo sojište i tu smo radili redukovanu obradu, a ovde je bio kukuruz, ostala je džombara i ima jako puno mase. Kukuruz je bio veliki i to se ne može istanjirati dva puta, da bi se moglo kvalitetno uraditi, tako da orem, zatim ću preći setvo spremačem i onda sejati", dodaje Parčetić

"Sad nam je najveća aktuelnost u radovima žetva kukuruza, jer na te njive sejemo pšenicu, tako da ćemo se, obzirom na optimalne rokove, potruditi što pre da to uradimo. Bude nam predusev za pšenicu najviše kukuruz, nešto malo soja. Idemo redukovanom obradom, tanjiranje teškom tanjiračom i mašinom za direktnu setvu", kaže Nikola Pelagić, poljoprivrednik salaši Čičovi.

Preporuka struke je da se žetveni ostaci ne spaljuju. Kazne su visoke, a i takva mera šteti zemljištu.

"U uslovima kada je stočarstvo smanjeno, kada nemamo dovoljno organskih djubriva, ovi žetveni ostaci su nam dragocena organska materija u zemljištu i u koliko ih palimo uništavamo ono što treba zemljištu da vratimo.Uništavamo potencijalni humus koji će se stvoriti i uništavamo biogena zemljišta, mikroorganizme. Humus utiče na strukturu zemljišta, a struktura je osnova za vodni kapacitet, za vazdušni kapacitet. Sve nam je to neophodno u uslovima kada nemamo dovoljno organskih djubriva", veli Jelena Ivan savetodavac u PSS Sombor.

Poljoprivrednici pšenicu već odavno ne seju zbog zarade već zbog poštovanja plodoreda i zbog stočarske proizvodnje, jer im je potrebna slama. U prednosti su oni ratari koji imaju svoja skladišta, pa pšenicu mogu lagerovati i čekati bolju cenu.

izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/poljoprivrednici-zadovoljni-setvom-psenice_1059158.html

Setva ozime pšenice je na pragu, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

- Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći prošlogodišnje površine od 570.000 hektara. Ratari će je sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda - kaže Zdravko Šajatović iz Žitounije.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo, pa je tako u žetvi prošle godine bilo čak 80% žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

- Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je prošle godine u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara - dodaje Šajatović.

Direktor Žita Srbije Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno, jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Smatra i da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

- Žita Srbije računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara - kaže Saković.

Кod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, iako stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu i da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječma. Dodaje i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno sa tavana.

- Računam da ću posejati 10 do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena - rekao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Кleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

- Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo, pa sejemo i ono iz naše produkcije - istakao je Кleut i dodao da će setva imati tri cene:

- Oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara. Ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme, imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2646920/ozima-psenica-trebalo-bi-da-bude-posejana-na-550000-hektara-tri-cene

Kiša je dobro nakvasila oranice pa se na našim njivama zelene usevi. Koliko god su tokom setve ratari bili zabrinutu zbog velike suše, sada, posle toliko kišnih dana, priželjkuju sunce da bi se biljke mogle razvijati.Prolećna setva je ove godine brzo završena jer su zemljoradnici, slušajući vremensku prognozu i najavu padavina, posle dugog sušnog perioda požurili da poseju jare poljoprivredne kulture, smatrajući da je bolje da seme dočeka padavine u suvoj zemlji.

Sada kada se na oranicama uveliko prepoznaju po redovima i kukuruz, i soja, i suncokret, i repa, prilika je da se kaže zbirno koliko na njivama imamo useva da bismo, ako se budu smenjivali kiša i lepo vreme, imali u vidu količine koje možemo očekivati prilikom berbe. Po procenama šećerana, repe je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu, pod repom je bilo 50.000 hektara, a u setvi 2017. čak 60.000
Očekivanja su bila da će jedino kukuruza u ovogodišnjoj setvi biti posejano više nego lane, od 950.000 hektara do milion. Mada se u Poslovnom udruženju „Žita Srbije” podaci još zbrajaju, može se reći da su se prognoze obistinile.

– Kukuruz je zauzeo 970.000 hektara – kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, uz opasku da taj podatak nije još uvek precizan jer su neki ratari čekali kišu da bi krenuli u setvu, dok drugi nisu gledali na sušu, već najvažniji posao u godini završili iščekujući oblake.

Lane je pod kukuruzom bilo 900.000 hektara, a prosečan prinos po hektaru osam tona, pa smo imali 7,2 miliona tona.

– Suncokret je u setvi 2018. godine dostigao istorijski maksimum u pogledu površine na kojima je posejan – 245.000 hektara, sada je zauzeo oko 235.000. Soja je posejana na 230.000 hektara, a lane je pod sojom bilo oko 220.000 – kazao je Saković.

Podsećamo, suncokreta smo lane imali 760.000 tona, prinos po hektaru je bio 3,1 tone. Prosečan prošlogodišnji rod soje bio je 3,5 tone po hektaru pa računajući da je pod sojom bilo 220.000, dobili smo 770.000 tona.

„Žita Srbije” ne vode evidenciju o šećernoj repi, ali po procenama, slatkog korena je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu šećerne repe, to je značajno manja površina jer je u 2018 . pod repom bilo čak 50.000 hektara, a u setvi 2017. i 60.000.

Oni koji su pšenicu posejali jesenas, nemaju više razloga da strepe. Pšenica je kasno nikla, na većini njiva tek u januaru posle topljenja snega. Ali koliko god je tokom zime bila loša, sada odlično izgleda. Za svega nekoliko sedmica ođednom je narasla, počela da klasa, pa se vlati prepoznaju izdaleka. Jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, navodi isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.Generalno, kiša je dobro natopila zemlju pa svaka naredna može škoditi usevima. Jedino soji neće smetati jer, što više kiše, to više soje, pogotovo što je domaće seme otporno na vlagu.

Stručnjaci sada ukazuju na to da, koliko god je poljoprivredi trebalo dobre kiše zbog isušene zemlje, sada usevima treba sunca i toplije vreme.

Obilne padavine mogu štetiti i povrću jer se u slučaju velike vlažnosti mogu pojaviti bolesti pa i povrću treba sunca i viša dnevna temeratura.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/setva-zavrsena-kukuruza-blizu-milion-hektara-suncokreta-235000-01-06-2019

U iščekivanju prave kiše, poljoprivrednici uveliko seju kukuruz i soju, nadajući se da će se prognoze meteorologa obistiniti i oranice pokisnutiPosao prolećne setve ove sedmice je posebno dobio na brzini, a ratari nisu marili za hladnoću ni jake udare vetra, sve računajući na to da će meteorolozi pogoditi kišu tokom vikenda pa su krenuli svom silinom da ih kojim slučajem kiša ne omete. Ukoliko nastave tim tempom, najvažniji posao u godini može biti završen vrlo brzo, za deset do 15 dana.

Ove godine uslovi za prolećnu setvu nikako ne idu naruku poljoprivredi, ne samo kukuruzu već i soji, suncokretu, šećernoj repi. Navodnjavanje, kažu stručnjaci, ne dolazi u obzir kada je merkantilna proizvodnja posredi jer za to nemamo ni finansijskih ni tehničkih mogućnosti.Zemlja je suva u toj meri da seme neće proklijati sve dok kiša dobro ne nakvasi polja – potrebno je od 30 do 40 litara po kvadratnom metru – kaže upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac. – Količine padavina ispod 20 litara po kvadratu neće doprineti da seme nikne. Kiša će samo uticati na to da ono proklija ali se koren neće razviti.

Koliko je zemlja suva, imali smo prilike da se uverimo u temerinskom ataru, gde je prašine bilo izobilja čim se traktor pokrene.

– Uslovi za setvu su ove godine loši, zemlja je suva, ali dobra kiša može sve preokrenuti i da na kraju dobijemo lep prinos i kvalitetan rod – kaže poljoprivrednik Tibor Varga Šomođi. – Doduše, može biti i obrnuto, ali se nadamo da ćemo bar nešto ove godine izući od ove naše muke, zato i sejemo. Prvi put posle 20 godina ovog proleća nisam posejao šećernu repu. Uslovi su bili takvi da nisam video smisla u bavljenju repom. Umesto nje ću posejati više soje i kukuruza.

Đorđe Simotin š Čeneja kaže da će posejati soju i kukuruz, s tom razlikom što će ove godine soje posejati duplo više nego kukuruza.– Zemlja je suva, ali ko je radio poludrljačama, sačuvao je vlagu u zemlji dok su je setvospremači izvukli – kaže Simotin. – Kiša je potrebna pa žurimo da posao završimo jer ako bude dobre kiše, isplatiće nam se trud, ali i novac. Setva je ove godine gotovo na istom nivou kao lane, neka semena su pojeftinila, cena đubrivo neznatno skočila, pa smo na istom. Gorivo jeste poskupelo, ali smo dobili subvencije pa smo se na neki način pokrili.

Predrag Miodragović sa Čeneja krenuo je prvo da seje soju, a onda i kukuruz.

– Uvek sejem soju, kukuruz i pšenicu, ali jesenas nisam posejao žito i izgleda da sam dobro uradio – kaže Miodragović.

– Umesto žita, posejaću više soje. Uoči setve dobili smo subvencije od države, sve nam je isplaćeno i za gorivo, i 4.000 dinara po hektaru.– Očekivanja su da će ove godine kukuruza biti posejano na između 950.000 i milion hektara, soje od 220.000 do 230.000 i suncokreta oko 235.000. Jesenas je pšenice posejano na 600.000 hektara, a uljane repice na 45.000. Međutim, suša je napravila štetu pa je oko 15.000 hektara repice moralo da se preore – kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvoda i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković. Šećerna repa je posejana na svega 30.000 hektara, pa on navodi da se očekuje da se umesto repi, ratari okrenu suncokretu, ali da će pod suncokretom biti tek nekoliko desetina hiljada hektara više. – Nemamo dovoljno semena suncokreta da ta kultura bude značajnije zastupljena ove godine – istakao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-ide-po-staroj-ceni-06-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31