Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju (Objavljeno u „Službeni glasnik RS”, broj 31/18) kojim  se  podsticaji za organsku biljnu proizvodnju  u 2018. godini  utvrđuju u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 70% od iznosa za podsticaje  koji se u skaldu sa  posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, što iznosi  6.800,00 dinara/ha za organsku biljnu proizvodnju.Ovaj iznos podsticaja je uvećan u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 3.400,00 dinara /ha, ali treba napomenuti da ove godine nisu predviđeni podsticaji u vidu regresa za sredsta za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta kao mera koja je bila predviđena prošle godine  i za organsku poljoprivredu je bila uvećana takođe 70% u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na cenu po litru odnosno kilogramu odgovarajućeg sredstva korišćenog u konvencionalnoj proizvodnji, tako da u suštini nema uvećanja.

Maksimalni iznos po korisniku za ovu meru je predviđen kao i prošle godine u iznosu od 136.000,00 dinara, a rok za podnošenje zahteva je od 3.maja do 30 juna  tekuće godine

Podsticaji za stočarsku organsku proizvodnju su uvećani za 40% u odnosu na konvencionalnu stočarsku proizvodnju, ali i dalje samo životinje koje su kvalitetne priplodne mogu da ostvare ovo pravo što je isti uslov kao i za konvencionalnu  stočarsku proizvodnju. Serbia Organika je više puta tokom poslednjih 5  godina  ukazala resornim Ministrstvu da je to neodgovarajući i bespotreban uslov u organskoj proizvodnji, međutim nije bilo razumevanja da se isti izmene.Ovi podsticaji su predviđeni  za  premiju za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje i za  sledeće vrste životinja: tov junadi za koji je na primer iznos podsticaja 14.000 dinara po grlu u tovu; tov jagnjadi  i jaradi u iznosu od 2.800 dinara po grlu u tov; tov svinja u iznosu od 1.400 dinara po grlu u tovu; krave dojilje u iznosu od 28.000 dinara po grlu starosti preko 24 meseca mesa; košnice pčela u iznosu od 1.008 dinara po košnici; proizvodnju konzumne ribe,  krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 7.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 9.800 dinara po grlu; kvalitetne priplodne krmače i nerastove , roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 84 dinara po grlu;  roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 140 dinara po grlu, roditeljske ćurke u iznosu od 420 dinara po grlu; kvalitetne priplodne matice riba šarana,  kvalitetne priplodne matice riba.

Ukupno za sve vrste  podsticaja za stočarsku organsku proizvodnju korisnik podsticaja može da ostvari maksimalan iznos od 55.000.000,00 dinara.
                

Ova mera je propisana sledećim pravilnicima:
Pravilnikom  o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju (Objavljeno u ,,Službenom glasniku RS”, broj 31/18) i Pravilnikom o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (,,Službeni glasnik RS”, broj 41/17 i 3/18).
             Pravo na podsticaje  za obe mere ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) i nalaze se u aktivnom statusu, i to:
1) fizičko lice - nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2) preduzetnik;     
3) pravno lice;

Uredbom o raspodeli sredstava u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini (Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 18/18 od 9 marta 2018. godine)  sredstva  opredeljena organskoj proizvodnji  iznose   110.000.000 dinara što je za 20 miliona dinara više u odnosu na 2017. godinu od čega za:

- organsku biljnu proizvodnju u iznosu od 40.000.000 dinara
- organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 70.000.000 dinara

Podsticaji  u investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje kao i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina, opreme i kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje nisu za organsku poljoprivredu uvećani u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju tako da organski proizvođači imaju prava na iste iznose  po merama kao i konvencionalni proizvođači.

Stanje sektora organkse proizvodnje u 2017.godini

Prema još uvek  nezvaničnim podacima  Ministrstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o stanju sektora organske prozvodnje u Republici Srbiju u 2017. godini koji su iznešeni  od strane na ministrstva  na konferenciji održanoj  26.04. 2018. godine povodom početka realizacije tvining projekta „Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“ koji je finansiran od strane Evropske unije, svi statistički pokazatelji ukazuju na trend pozitivnog razvoja sektora u odnosu na godinu pre( povećanje  površina, broja uključenih proozvođača i rast izvoza organskih proizvoda).

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji koja prati pregovore u poglavljima 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i 13 – Ribarstvo, održala je danas sednicu u smederevskom Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. - Tema skupa: Proces pregovora sa EU i perspektive razvoja organske proizvodnje, prenosi regionalni informativni portal Podunavlje.info. Generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje – Serbia organika, Ivana Simić, govorila je o principima i standardima organske proizvodnje, zatim o osnovnim koracima za uspostavljanje organske poljoprivredne proizvodnje, kao i o tržištu i marketingu organskih proizvoda. Ona je rekla da je udruženju Serbia organika cilj da kao krovna organizacija ovog sektora u Srbiji upoznaju ljude i buduće organske proizvođače sa svim principima organske proizvodnje i procedurom kako se postaje organski proizvođač u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti. “Što se tiče harmonizacije sektora organske proizvodnje u Srbiji sa legislativom Evropske unije, naš zakonski okvir je prilično usaglašen, odnosno neusaglašenosti nisu krucijalne. Neke od odredbi, mi iz sektora smatramo da ne treba uopšte da se usaglase, zato što su to neke specifičnosti organske proizvodnje u Srbiji, na primer, grupna sertifikacija”, rekla je za Podunavlje info Ivana Simić. Prema njenim rečima, od ukupno oko 2300 proizvođača u oblasti organske proizvodnje u Srbiji, više od 2000 je u sistemu grupne sertifikacije, odnosno, oni su kooperanti firmi koje su nosioci sertifikata. Samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jelena Milić, predstavila je zakonski okvir i mere podrške. U izjavi za Podunavlje info ona je ocenila da je prethodnih godina dosta urađeno na planu razvoja organske proizvodnje. “Imali smo situaciju da su površine 2015. povećane čak za 62 odsto. Znajući prirodne potencijale Srbije, obim proizvodnje bi mogao da bude i mnogo veći, s obzirom da imamo zemljište koje u većini slučajeva nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima. Imamo značajne površine u okviru zaštićenih prirodnih dobara koja predstavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje. Država je pripremila zakonodavni okvir u skladu sa regulativama Evropske unije. Ministarstvo je u protekloj godini pripremilo tvining projekat, odobren od strane Evropske komisije, čiji je cilj jačanje kapaciteta za dalju implementaciju i pripremu zakonodavnog okvira i potpunu harmonizaciju propisa iz oblasti organske proizvodnje. Takođe, imamo i mere kojima Ministarstvo podržava organske proizvođače, poput refundiranja dela troškova prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procenat refundiranja za ovu godinu je 50 posto, a za marginalna područja 65 odsto”, rekla je za Podunavlje info predstavnica Ministarstva poljoprivrede. Zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji i jedan od koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU koja prati pregovore sa EU u oblasti poljoprivrede, Ivan Knežević, je kazao da je današnji sastanak, organizovan sa Regionalnom razvojnom agencijom Braničevo-Podunavlje, posvećen temi potencijala razvoja organske proizvodnje u kontekstu pregovora naše zemlje sa EU. “Ovu temu je naša grupa imala pre dve godine, pa je ovo prilika da vidimo kakve su se promene desile u međuvremenu i da promovišemo i informišemo zainteresovane strane u ovom delu naše zemlje, jer uloga Konventa nije samo praćenje procesa pregovora i doprinos formulisanju pregovaračkih pozicija, već i informisanje zainteresovanih strana o različitim temama, potencijalima i efektima ulaska naše zemlje u EU. Danas je to organska proizvodnja i smatram da u tom delu postoji veliki potencijal”, ocenio je za Podunavlje info Knežević. Recimo na kraju da se, u okviru zvanične posete Srbiji, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku, Johanes Han, sastao i sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a tema razgovora bio je uticaj vladavine prava na poslovnu zajednicu. Evropski komesar je tom prilikom, ponovio potrebu zajedničkog rada na promociji aktivnosti i projekata koje EU podržava u Srbiji u okviru pripreme za članstvo. Na sastanku održanom u prostorijama Delegacije Evropske unije u Srbiji, učestvovali su pored komesara Hana, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, Nataša Dragojlović, koordinatorka Radne grupe Konventa za Poglavlje 24, Sonja Stojanović Gajić, zatim Ana Firtel iz Saveta stranih investitora FIC, kao i predstavnici NALED-a i Američke privredne komore AMČAM. Izvor: Danas

Ministarstvo poljoprivrede Srbije podsticaće organsku proizvodnju koja sada zauzima svega 0,44% ukupnih obradivih površina, odnosno 15.800 hektara, a od koje se na izvozu zaradi oko 20 miliona evra, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Srbija organsku hranu najviše izvozi u Nemačku, ali i na tržišta SAD, Japana i skandinavskih zemalja. Nedimović je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se Srbija u proizvodnji organske hrane takmiči sa Slovenijom i Austrijom. "Austrija od izvoza organske hrane godišnje zaradi milijadu evra i Srbija želi da se ugleda na takve zemlje jer nema problema u plasmanu robe, tržište postoji", rekao je Nedimović. Proizvodnja organske hrane u Srbiji ima trend rasta i treba je podsticati i to u najtežem periodu kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju, a to je period od oko tri godine. "Subvencije za organsku proizvodnju su 70% veće od subvencija za intenzivnu proizvodnju i one će se prilagođavati zahtevima proizvođača. U ovom tenutku se skoro celokupna proizvodnja voća izvozi, a povrće se prodaje samo u Srbiji, pa tu proizvodnju treba podstaći da bi se obezbedile količine i za izvoz", rekao je Nedimović. Dodao je da je veoma važna obuka potencijalnih proizvođača i promocija organske hrane kako bi potrošači bili upoznati s prednostima tih proizvoda. Srbija najveći deo organske hrane proda na nemačkom tržištu, a izvozi i u SAD, Japan i skandinavske zemlje. On je rekao da će uskoro biti završen Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje koji se pravi od 2009. godine, od kada se promenilo sedam ministara poljoprivrede. Uskoro bi, kako je naveo, trebalo i da se formira Savet za bezbednost hrane koji će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti stav o tome kakve su posledice proizvodnje i upotrebe genetski modifikovane soje, kako bi se odlučilo da li će biti dozvoljena ta proizvodnja i u Srbiji, što je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Rukovodilac Centra za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović rekao je da je PKS prošle godine formirala centar koji će pomoći u edukaciji i koordinirati aktivnosti da bi se napravili inkubatori u lokalnim zajednicama koji bi koristili neobrađenu državnu zemlju. "Razgovaraćemo i sa bankarima kako bi se napravio adekvatan finansijski proizvod za finansiranje organske proizvodnje", rekao je Jovanović. Generalni sekretar udruženja Serbia organika Ivana Simić istakla je da u Srbiji za sada ima 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane i da se ona uzgaja na parcelama u proseku od dva hektara, ali da ima i proizvođača koji je proizvode na 100 hektara. "Srbija izvozi organske maline, kupine, jabuke i voćne kaše. Ti proizvodi su u svetu skuplji za 20 do 30%, a u Srbiji tri-četiri puta više od hrane koja je proizvedena na konvencionalni način", rekla je Simić. Izvor: Beta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30