Svi danas patimo od toplotnog talasa, posebno krave, mlekare i njihove finansije. Prema podacima italijanskog udruženja poljoprivrednika Coldiretti, ovo neobično vruće leto, prouzrokovalo je mnoge troškove, poput dodatne vode za životinje i energije za provetravanje staja. Naravno, sve to utiče i na prihode, jer životinje zbog vrućine nemaju apetit, pa ne jedu dovoljno i proizvode manje mleka. To znači manje dobiti za poljoprivrednika. Leti je hranjenje krava kvalitetnom hranom važnije nego ikada.
Davideu Regineliju je šef obrazovne i eksperimentalne univerzitetske farme Angelo Menozzi – Landriano koja ima oko 100 krava muzara i on smatra da kada krava ima problema sa prehranom, na primer tokom leta, proizvodnja je manja, ali dragocena je vitaminska ishrana, koja treba da spreči ili ublaži smanjenje proizvodnje.
„Čista hrana koja nije zagađena kamenjem i zemljom, bogata proteinima i probavljivim vlaknima, obezbeđuje dobrobit životinja i poboljšava njene performanse. Poljoprivrednici znaju da je proizvodnja sena - posebno grabljenje od velike važnosti za seno vrhunskog kvaliteta. Danas postoje
mnoga rešenja za ovaj posao, a stručnjaci su u Italiji napravili nove grabulje sa dvostrukim točkovima. Ovakve grabulje našli smo kod italijanskog proizvođača
poljoprivrednih mašina Repossi. One su opremljene sa dve zvezde različitog prečnika. Veća nikada ne dodiruje stočnu hranu, ali aktivira drugu manju zvezdu koja pomera krmu tako da ne podiže kamenje i zemljište, odnosno grudve zemlje. Kao deo evropskog projekta „Horizon 2020“, istraživači sa Univerziteta u Milanu, obavili su nekoliko naučnih testova na stočnoj hrani sa ovakvim grabuljama i uporedili je sa onom prikupljenom rotacionom. Ovi testovi su otkrili da stočna hrana pripremana rotacionom mašinom predstavlja veći porast pepela u odnosu na novi model.
U stravi, novo rešenje grabulja umanjuje nečistoće u stočnoj hrani za 66 odsto u odnosu na ono koje dobijamo korišćenjem rotacione grabulje. Zbog razlike u
sadržaju nečistoća, stočna hrana dobijena rotacionom grabljenjem daje u proizvodnji mleka slabiji rezultat za 0,8 litara po kravi po danu. Sve to se dešava jer je manja količina unete hrane, odnosno njena vrednost za životinju koja je konzumira.
U stvari, prema Reginelli stručnjaku i farmeru, ako je hrana sa nutritivnog stanovišta bolja, a sadržaj proteina veći, mešavina je bogatija probavljivim vlaknima, pa krava reaguje boljim varenjem i proizvodi više mleka. U ekonomskom smislu ovo je značajan uticaj na produktivnost! Posledice su primetne: sve ostale stvari jednake, za stado od 50 krava, na kraju godine će ukupna proizvodnja biti veća za 14.600 litara mleka, tako da će farmer imati 511.000 dinara dodatnih prihoda.
Evo još nekoliko primera:
Farma krava ima 100 muzara, dodatni Leti se može više zaraditi na mleku, saznajte kako! Italijani pronašli bolji način za sakupljanje sena prihod je 1.022.000 dinara. Ako je cena mleka 40 dinara onda je dodatni prihod 1.168.000 dinara, ili izraženo u evrima 9.940 po kursu 117,50 dinara. Za farmu veličine 250 krava došli bi do povećanja od skoro 25.000 evra. Naravno, ekonomski uticaj je veći za veća gazdinstva, ali čak je i za malu farmu računica zanimljiva. Kako nema povećanja troškova na farmama, dodatni prihod koji se dobije prodajom više mleka samo znači i dodatni profit. Ova razmatranja potvrđuju pretpostavke koje su sačinjene na početku evropskog projekta Horizon 2020 i podstiče usvajanje ove inovativne mašine tako revolucionarne u svojoj jednostavnosti. Mašina koja sakuplja seno na nov način zove se Ra-Rake. Nju je proizvela italijanska firma Repossi Macchine Agricole koja već više od jednog veka dizajnira i proizvodi rašljaste i rotacione grabulje. Za najnoviji dodatak odnosno RA-Rake- dvostruku zvezdu za sakupljanje sena 2017. godine, dobila je prestižno finansiranje Horizon 2020, koje je pokrenula Evropska unija za promociju i podršku inovacijama, istraživanju i tehnološkom razvoju. Ova inovacijam je genijalna, ali jednostavna, omogućava vam da sprečite negativne posledice na stočnu hranu, a samim tim i da obezbedite kvalitet i bolju produktivnost životinja.
Prema istraživanju Univerziteta u Minesoti, klasične zvezda grabulje jesu u stvari najbrža i najjeftinija opcija, ali je i ona koja skuplja više kamenja i zemlje. Međutim,jedna zvezda, koju mehanički pokreće spojka sa zemljom, pomera seno, ali na taj način ga zagađuje velikom količinom prljavštine. Gabriele Repossi, izumitelj nove mašine, je osmislio grabulje da rade sa dve zvezde različitog prečnika: veća se nije dotakla stočne hrane, već je njen jedini zadatak da pome drugu manju zvezdu koja je sakupila seno bez zagađivanja kamenjem i zemljom. Pošto za ovaj izum nisu potrebni složeni i skupi mehanizmi za pomeranje manje zvezde, onda imamo koristi od smanjenih troškova (kupovina i održavanje) i naravno i dalje se radi velikom brzinom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Srbija je bogata pašnjacima, pa se trava sa livada vekovima koristila kao glavna hrana za stoku. S proleća, kada sve ozeleni životinje su se izvodile na
pašu, a za čuvanje su najčešće bila zadužena deca. Osim toga trava se kosila, plastila i čuvala za hladne dane, kako bi stoka imala šta da jede zimi. Iako se već decenijama koriste razne vrste stočne hrane, trava je tradicionalno najprirodniji i najzdraviji način ishrane krupne i sitne stoke.
Za razliku od naših predaka koji su obilno koristili prirodne travnjake, danas su livade u Srbiji mahom zapuštene i nedovoljno iskorišćene. Razlog je loš kvalitet
prirodne trave, koji se lako može poboljšati agrotehničkim merama, odnosno upotrebom stajskog ili veštačkog đubriva. Uloga đubriva, posebno mineralnog, je
brzo i efikasno poboljšanje proizvodnje, povećanje prinosa i istovremeno poboljšanje kvaliteta travne mase sa prirodnih travnjaka. Đubrenje se najčešće sprovodi s jeseni ili ranog proleća, kako bi biljke imale dovoljno vremena da apsorbuju sve hranljive materije, a sama trava postane neškodljiva za
životinje. Stručnjaci ističu da je košenje trave odlučujući faktor koji utiče na kvalitet sena, koje se kasnije koristi kao stočna hrana. Najčešće greške se
prave baš u vreme košenja. Naime, u trenutku cvetanja i sazrevanja, kvalitet trave naglo pada. Sa starenjem biljke nagomilava se celuloza, a istovremeno se smanjuje procenat proteina.

Kada je najbolje vreme za kosidbu? Prirodne livade treba kositi za seno u vreme punog klasanja trave, dok je najpogodnije vreme za kosidbu sejanih
travnjaka pre klasanja, odnosno pred početak izbijanja klasa iz lisnog rukavca. Takva trava zadržava u sebi najkvalitetnije materije, lako je svarljiva i stoka je rado jede. Pokošena trava se ostavi na suncu da „svene“, a potom se skuplja ili sve češće silira. Silaža je sitno iseckana masa pojedinih vrsta biljaka, bogata hranljivim sastojcima, dok je samo siliranje postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva na inhibiciji štetnih mikroorganizama, kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije. Na ovaj način se čuva ne samo trave, već razne vrste biljaka od deteline lucerke do kukuruza.Iako se trava danas najčešće kosi mašinskim putem, ima i onih koji od zaborava čuvaju tradicionalan način košenja uz pomoć kose. Najpoznatija manifestacija ove vrste je „Kosidba na Rajcu“ koja se održava prve nedelje posle Petrovdana. Na obroncima Rajca nedaleko od Ljiga okupe se najveštiji kosci iz Srbije, ali i
sveta da odmere snagu i umeće u košenju trave. Prvo takmičenje „Kosidba na Rajcu“ održano je 1892. godine kada i prvi vašar, ali se tek 73 godine kasnije došlo na ideju da „Kosidba na Rajcu“ postane turistička manifestacija.Želja organizatora je da se oživi nekadašnji način života na selu i proslavi sezona završetka košenja planinskih livada. U stara vremena najteži radovi na njivi i u polju, a kosidba to svakako jeste, obavljala se uz pomoć moba. Okupe se tada stasiti momci i celog sela da pomognu jedni drugima da se posao brže i bolje završi. Tako je bilo i ovog leta, a nadaleko čuvena „Kosidba na Rajcu“ održana je od 11. do 14. jula. Orilo se od pesme kosača, trubača, zdravičara, vodonoša… „Kosidba na Rajcu“ ima takmičarski i međunarodni karakter pa su do sada učestvovali takmičari iz Velike Britanije, Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske, Norveške, Slovenije, Republike Srpske, Crne Gore…
Sama kosidba se odvija po tačno utvrđenim pravilima, a kosači dolaze na košenje sa potrebnom opremom i obaveznom kosačkom nošnjom - bela vezena košulja, pojas, bele pantalone, vezene čarape i opanci. Na glavi nose slamnate šešire, a na ramenu šarene torbice. Samo takmičenje je prilika
da učesnici pokažu svoju veštinu, a umeće kosača ocenjuje se po širini prvog otkosa, broju otkosa, kao i po brzini i kvalitetu pokošene parcele.
A gde su kosači tu je i pesma, pa svaki posao bude lakši kad se zapeva:
„Oj, oblače, nemoj na kosače,
Otiš’o mi dragi na košenje,
Nije odn’o gunja ni amrela,
Pokisnuće košuljica bela…“

Najveštiji se brzo izdvoje, pa je milina gledati ih kako barataju kosom i vešto režu tvrdu planinsku travu. Vodonoše su tu da kosačima utole žeđ vodom iz
testija, koja je doneta sa hladnih planinskih izvora. Iz zemljanog krčaga se služi prepečenica, a njen miris se meša sa zanosnim mirisom tek pokošene trave.
Kada se posao završi sledi tradicionalni kosački ručak na travi, a na sofri se nađu najbolji srpski specijaliteti. Po završetku kosidbe, livadama prodefiluje i moderna poljoprivredna mehanizacija. A onda se svi okupe oko pozornice da pozdrave najbolje kosače i da još jednom odmere izabranog Đidiju najzgodnijeg kosača po nošnji, stasu i pesmi koji će na sledećoj Kosidbi da predvodi kosače.
Slična manifestacija održava se već pet godine i na planini Rudnik pod imenom „Kosidba hajdučke trave“ u znak sećanja na rudničanku Vinku Radovanović,
koja je pre nekoliko decenija, kao žena u muškoj konkurenciji, osvojila treće mesto na čuvenoj „Kosidbi na Rajcu.“

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30