U Srbiji je otvorena prva banka semena i gena „Zrno“, u mioničkom selu Paštrić, koja ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica, piše u novom broju mesečnika „Biznis i finansije“.Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu, prenosi magazin.

Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret „Okvir života“ uz finansijsku podršku organizacija „ORCA“ iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša. Ona se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena.

Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.

„Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži“, rekla je za „Biznis i finansije“ koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.

Trenutno, kako je navela, „zaviruju u bašte“ i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.

Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se međusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.

Stručna podrška je neophodna, kako je dodala, i zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati.

To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla, jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu.

„Tako je i bilo i kod nas. Za lobodu koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama. Povrće je ugroženije, jer su to uglavnom jednogodišnje biljke, stabla su stara i ostajemo bez materijala ako ga ne čuvamo svake godine“, upozorila je Petrović.

Ona je podsetila da je od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja, sada 75 odsto svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani.

A stare sorte, navela je, osim što obezbeđuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne „infuzije“ u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za đubrenje i navodnjavanje.

Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, „jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam“.

„Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo“, poručila je Petrović.

Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave na e-mail adresu – Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i da se pridruže inicijativi.

U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ovaj institut raspolaže zavidnom kolekcijom semena autohtonih biljnih vrsta, a Odeljenje za suncokret održava banku gena i za potrebe FAO.

Magazin „Biznis i finansije“ podseća i da je Svetska banka hrane „Global Seed Vault“ u Svaldbardu u Norveškoj, kojom upravlja Nordijski centar za genetske resurse „NordGen“, prošle godine obeležila deceniju poslovanja sa više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura iz celog sveta, uključujući i Srbiju.

Predstavnik te intsitucije Asmund Asdal za „Biznis i finasije“ je rekao da je prema proceni Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), raznolikost useva od 1900. godine smanjena za oko 75 odsto i da su mnoge sorte nestale jer su poljoprivrednici prešli na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica.

„Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom“, dodao je Asdal za „Biznis i finansije“ i istakao da niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta.

Prema njegovim rečima, ova vrsta računice se ne može izvesti čak ni na godišnjem nivou, ali upozorava da „gubitak genetskih resursa predstavlja i potencijalni gubitak buduće proizvodnje hrane i gubitak prihoda“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/biznis-i-finansije-prva-banka-semena-u-srbiji-otvorena-u-mionickom-selu-pastric/

Osnovni preduslov za stabilnu i uspešno bavljenje ratarstvom, povrtarstvom ili voćarstvom je kvalitetno seme i sadni materijal. Seme je najvažnijih karika u uzgoju biljaka, pa je i kvalitet od izuzetne važnosti. U Srbiji ova oblast uređena je Zakonom o semenu u kome su propisani uslovi i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada i ostalog sadnog materijala neophodnog u poljoprivrednoj
proizvodnji.
Ponuda na tržištu je raznolika od proverenih domaćih proizvođača koji se ovom proizvodnjom bave više od 80 godina, do ponude semena i sadnog materijala iz uvoza. Prema slovu Zakona o semenu i sadnom materijalu, u prometu može da se nađe samo seme koje potiče iz useva ili sa objekata koji su pod kontrolom nadležnog organa, kao da i o tome mora da postoji validna i uredna dokumentacija. Za kontrolu je zadužena nadležna inspekcija, a ukoliko se u prometu ili kod korišćenja nađe seme ili sadni materijal koji nije propisno obeležen i nema prateću dokumentaciju, bez obzira na zdravstveno
stanje takvog semena, ono se povlači iz prometa i uništava. Poljoprivredni stručnjaci često ističu važnost ove oblasti, pa se nameću pitanja ko ima pravo da obavlja ovu delatnost, da li se dobijaju posebne dozvole, ko, kako i pod kojim uslovima može da uvozi seme ili sadni materijal u Srbiju?
Pitanja je mnogo, ali Agrobiznis magazin se potrudio da dođe do odgovora na ova i brojna druga pitanja iz ove oblasti.
Prometom semena poljoprivrednog bilja na malo i veliko može da s bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, sve u skladu sa Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS“, br. 45/05 i 30/10) i Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja registra proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva („Službeni glasnik RS“, broj 51/2006). Da bi se pravno lice i preduzetnik bavio prometom semena uslov je da je upisan i u Agenciju za privredne registre (APR). Ukoliko se bavi prometom na malo preduzetnik mora da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke, odnosno za promet na veliko - zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede i to opšti, ratarski ili povrtarski smer. Slična procedura je i za promet sadnog
materijala voća i vinove loze. Zakon kaže da prometom sadnog materijala voća i vinove loze može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, a sve u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka vinove loze i hmelja („Službeni
glasnik RS“, br. 18/05 i 30/10). Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Registra proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06) i Pravilnikom o uslovima koje treba da ispuni prodajno mesto na kojem se obavlja promet sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06). Ovi podaci su dostupni i na sajtu Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije. Osim ovoga uslov da bi se pravno
lice i preduzetnik bavio prometom sadnog materijala na malo je da je upisano u APR, te da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke.
Srbija ima vrlo precizne propise kada je u pitanju promet semena i sadnog materijala koje mora da bude proizvedeno u skladu sa navedenim propisima i da pripada sorti koja se nalazi u Registru upisanih sorti, a sve u skladu sa Zakonom o priznavanju sorti.
Zakonodavac se potrudio da ovu oblast reguliše što detaljnije, pa su propisima obuhvaćene i saksijske biljke. Ukoliko je u pitanju cveće, ukrasno ili lekovito bilje, onda nije potreban upis u navedene Registre, ali ako se u saksijama prodaje rasad poljoprivrednog bilja, odnosno sadnice voćaka i vinove loze onda je upis obavezan.Istraživali smo i da li su potrebne posebne dozvole za proizvodnju i promet semena i sadnog materijala i došli smo do sledećih
podataka. Neka posebna dozvola nije potrebna, već se vrši upis u jedan od navedenih Registara, na osnovu podnetog zahteva u skladu sa navedenim propisima.
Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja, uplaćuje se određeni iznos administrativne takse, a rok za rešavanje zahteva je 30 dana. Ovo važi i kada je u pitanju uvoz semena poljoprivrednog bilja i sadnog materijala voćaka vinove loze i hmelja, a uslov za upis u Registar je da pravno lice, odnosno preduzetnik ima zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede smer ratarski, povrtarski i opšti. Treba napomenuti da se u Srbiju mogu se uvoziti isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz
oblasti semena, sadnog materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. Naravno, postoji evidencija svih količina uvezenog semena i sadnog materijala.
Ali, to nije sve. Prilikom uvoza semena i sadnog materijala obavezan je upis i u Fitoregistar, a u skladu sa Zakonom o U Srbiju mogu se uvoziti
isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz oblasti semena, sadnog
materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. zdravlju bilja i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Važno je napomenuti da
je upis u Fitoregistar obavezan i za drugo bilje, odnosno za pojedine vrste saksijskog cveća i ukrasnog bilja. Seme i sadni materijal podležu obaveznom fitosanitarnom pregledu na granici, a zahtev za pregled se podnosi nadležnom graničnom fitosanitarnom inspektoru. Uz zahtev prilaže se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, pošiljku mora da prati fitosertifikat, odnosno fitosertfikat za reeksport popunjen u skladu sa propisima iz oblasti zdravlja bilja, faktura i otpremnica, kao i odgovarajući dokumenti o proizvodnji i kvalitetu semena i sadnog materijala.
Kada je u pitanju izvoz semena i sadnog materijala on mora biti proizveden u skladu sa propisima, mora biti zdravstveno ispravan i neophodno je da ga pratiti
fitosertifikat, odnosno biljni pasoš koji izdaje ministarstvo, odnosno ovlašćena organizacija. Osim ovoga, svako veće pakovanje mora da ima i deklaraciju.

Seme poljoprivrednog bilja deklariše se u skladu sa članom 35. do 40. Zakona o semenu, Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja i Pravilnikom o
bližim uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija koja izdaje etikete, mora da bude propisana veličina pojedinačnih pakovanja semena, kao i evidencija o izdatim etiketama. Seme u prometu prati deklaracija na ambalaži i deklaracija uz otpremnicu. Deklaraciju na ambalaži izdaje ovlašćena institucija, osim za sitna pakovanja za koja deklaraciju izdaje dorađivač semena koji je upisan u Registar dorađivača.
Inače, ove godine planirano je donošenje Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, dok je u martu donet Zakon o izmenama Zakona o zdravlju bilja. Sve je ovo neophodno kako bi se uskladila zakonska procedura sa situacijom na terenu, odnosno potrebama u našoj poljoprivredi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Biljne klice predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, kako po obimu bioaktivnih materija, tako i po lakoći svarljivosti i brzini kojom hranljive i zaštitne materije ulaze u krv i tako direktno utiču na zdravlje i životni vek čoveka. Životna energija, kojom raspolaže proklijalo seme, stimuliše i prečišćava organizam od toksina.


Belančevine, masti i ugljeni hidrati su osnovne gradivne i hranljive materije u klicama. One su u klicama u takvom obliku da po ulasku u organizam odlaze direktno u krv, uz minimalan utrošak energije za njihovo varenje, jer su „već svarene” i nalaze se u obliku aminokiselina, esencijalnih masnih kiselina i prostih šećera. Klice imaju visoku biološku vrednost, sadrže ugljene hidrate, proteine, slobodne aminokiseline, slobodne masne kiseline, biljna vlakna, vitamine, mineralne materije i enzime.


Klice su značajne u regulaciji hemijskih reakcija u organizmu čoveka, jer sadrže enzime, koji su čoveku potrebni. U proklijalom semenju emzimi se mogu naći u savršeno čistom prirodnom obliku, kakav odgovara čovečjem organizmu. Zato je korisno da se svakodnevno unose sveže klice, jer će se tako sigurno uneti vitamini u najvećoj mogućoj količini. Sadržaj vitamina u biljci, dostiže svoj maksimum, u trenutku kada seme klija.


Ishrana bogata proklijalim semenjem ojačava imunološki sistem organizma, a samim tim mu daje dovoljno „oružja” za borbu protiv bolesti. Proklijalo semenje stimuliše izbacivanje toksina iz organizma, s obzirom da sadrži veće količine biljnih vlakana, što uzrokuje stvaranje gasova, naročito kod onih ljudi, koji nisu navikli. Zbog toga, preporučuje se da se u jelovnik unose postepeno. Semenje i njihove klice, prilikom jela, treba dobro žvakati i kombinovati ih sa povrćem ili voćem. Ne treba ih mešati sa biljnom hranom, koja sadrži dosta skroba.


Klice mogu uticati na sprečavanje, zaustavljanje ili pak izlečenje pojedinih bolesti. Neke klice imaju vrlo izražen ukus, dok su druge blage i neutralne. Zato je za početak bolje, dok se na te ukuse ne navikne, klice mešati sa drugim salatama. Klice od sitnog semenja je bolje jesti presne, dok su one od mahunarki dobre i presne i prokuvane. Bilo koju vrstu klica, možemo dodati, bilo kojoj vrsti povrća i na taj način smo doprineli i ukusu i hranljivoj vrednosti obe biljne namirnice. Priprema hrane sa klicama je jednostavna i jeftina.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

 

 

EU teba da ima širi uvid u nove tehnike odgajanja i inovacije u sektoru semenskog materijala, rekao je izvor u Evropskoj komisiji povodom novog naučnog izveštaja o tehnikama genetskog inženjeringa u poljoprivredi. Na te tehnike se gleda kao na obećavajuće novo polje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i čak ih smatraju neophodnim da bi se odgovorilo na globalne izazove poput rasta populacije i klimatskih promena.

Evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane Vitenis Andiukaitis tražio je obrazloženje o novim tehnikama u poljoprivrednoj biotehnologiji.

Nove tehnike odgajanja biljaka (NPBT) fokusirane su na razvoj novih osobina semena neke vrste genetskim inženjeringom. Biljke nastale uz pomoć novih tehnika odgajanja u poljoprivredno-prehrambenoj industriji se neće smatrati genetski modifikovanim jer u njihovim genima neće biti strane DNK i moći će da se razvijaju prirodno.

 Protivnici međutim kažu da je to samo još jedan pokušaj da se Evropljanima "na mala vrata" prodaju genetski modifikovai organizmi (GMO).

 Portparol Komisije za zdravlje, bezbednost hrane, prirodnu sredinu i ribarstvo Enriko Brivio (Enrico) rekao je u aprilu 2016. za EurActiv.com da "moramo da se odmaknemo od priča o GMO kada je reč o inovacijama u oblasti reproduktivnog materijala biljaka". "Ne treba da tretiramo sve nove tehnike kao 'skriveni' GMO", istakao je tada Brivio.

 

Širi pogled EU

 Izvor u Komisiji rekao je da u izveštaju nema stava o pravim pitanjima, niti preporuka. Međutim, kako je naveo izvor, "uopšteno govoreno, Komisija razmatra širi pogled EU na nove tehnike odgajanja i inovacije u sektoru semena i dalje ako bude potrebno".

 Komisija će 28. septembra organizovati konferenciju na visokom nivou o biotehnologiji u poljoprivredi i izvori iz EK kažu da će to biti "ključni trenutak" za tu temu.

 Jedan od glavnih zaključaka u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) EK jeste da se nove tehnike znatno razlikuju od drugih i da njihovo grupisanje "nije optimalno sa naučne i tehničke tačke gledišta".

 Pored toga, naučnici ističu da te tehnike mogu da donesu promene biljkama, životinjama i mikroorganizmima.

 "Te promene mogu da uključe ubacivanje gena iste ili druge vrste ali i direktnu modifikaciju genetskog koda organizma na precizan i ciljan način, bez dodavanja DNK u genom krajnjeg proizvoda", navodi se u obrazloženju i dodaje da neke nove tehnike uopšte ne menjaju genetski kod.

 "Precizne i kontrolisane promene daju veće rezultate od korišćenja konvencionalnih tehnika genetske modifikacije. Kao rezultat, te nove tehnike imaju manje neželjenih posledica", smatraju naučnici.

 Kada je reč o procenama uticaja na zdravlje i prirodnu sredinu vrsta nastalih uz pomoć tih tehnika, u izveštaju se ocenjuje da je potreban pristup "od slučaja do slučaja" kako bi se razmotrili brojni faktori, uključujući uticaj na okolinu u kojoj iskorišćeni proizvod završava i primenu poljoprivredne prakse.

 

Procene bezbednost

Evropsko udruženje za seme (ESA) pozdravilo je izveštaj navodeći da najnovije metode treba staviti u širi istorijski kontekst konstantnih inovacija u odgajanju biljaka.

 "Važno je naglasiti preciznost i efikasnost metoda i nemogućnost razlikovanja tih biljaka od onih koje su proizvedene ranije primenjivanim metodama ili same rastu", rekao je za EurActiv generalni sekretar ESA Garlih von Esen (Garlić von Ešen) dodajući da ne vide potrebu za postavljanjem pravne osnove za odgajanje biljaka uz pomoć tih novih tehnika.

 U Udruženju pokreta za organsku poljoprivredu EU (IFOAM EU) kažu da je vreme da Komisija pod hitno nešto preduzme.

 Erik Gali iz tog udruženja ističe da su biljke proizvedene uz pomoć novih tehnika genetskog inženjeringa već na tržištu i da Komisija više ne treba da odlaže razjašnjenje zakonskog statusa novih procesa i proizvoda.

 Iz Udruženja poručuju da novi izveštaj nije doneo nove elemente za debatu ali i kažu da ima razloga za brigu i da je potrebno više detalja, uključujući o mogućnostima za razvoj novih metoda detekcije.

 

Izvor: EurActiv.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31