Centar za veštačko osemenjavanje Toplek iz Topole i Semex iz Čantavira, zvanični predstavnik kanadske kompanije Semex Alliance, potpisali su ugovor o saradnji i distribuciji semena svetskih bikova holštajn-frizijske rase. Očekuje se da će ovo značajno doprineti unapređenju genetskog potencijala u srpskom govedarstvu.

- Naši stočari imaće priliku da krave osemenjavaju semenima najboljih svetskih holštajn bikova, kao njihove kolege u Kanadi, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, i to kako konvencionalnim semenima tako i seksiranim, ako žele da budu sigurni da će dobiti žensko tele. Semena vrhunskih bikova kao što su Apprentice, Casanova, Galahad, Society i mnogi drugi sa nadmoćnim odgajivačkim osobinama već su raspoloživi našim stočarima preko Toplekove distributivne mreže - rekao je direktor Centra za veštačko osemenjavanje u Topoli dr Igor Prka.

Dodao je da je to i izvozna šansa da Srbija prodre i na neka druga tržišta gde ima određene povlastice.

Holštajn-frizijska rasa danas je najmlečnija rasa, koja je zahvaljujući veoma dobroj aklimatizacionoj sposobnosti, zastupljena u svim zemljama sveta koje se bave intenzivnom proizvodnjom mleka. U Srbiji se gaji oko 100.000 krava i junica holštajn-frizijske rase. Najveći broj gaji se u Vojvodini, a manji deo u centralnoj Srbiji.

Kanadska kompanija je svetski lider i u inovacijama u oblasti genetike. Tako su novina i svojevrsna revolucija u ovoj oblasti Immunity+ bikovi. Oni na potomstvo provereno i dokazano sa visokom nasledljivošću prenose stvaranje jakog imunog sistema, koji je u stanju da se izbori na širokim spektrom potencijalnih imunih izazova, i virusnih i bakterijskih, i na taj način eliminišu pojavu svih značajnijih bolesti koji mogu negativno ekonomski uticati na farmu.

Immunity + bikovi prenose svom potomstvu osobine boljeg odgovora kod komercijalne vakcinacije, a kćerke ovih bikova proizvode visoko kvalitetan kolostrum u poređenju sa ženskim potomcima drugih bikova.

Centar za veštačko osemenjavanje Toplek ekskluzivni je zastupnik i češke kompanije Jihočeský chovatel a.s. České Budějovice, koja je specijalizovana pre svega za simentalsku rasu.

Na raspolaganju su, osim pomenutih, i semena bikova crnog i crvenog holštajna, monbelijara, aberdin angusa, belgijskog plavog, blond akvitena, limuzina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592636/stocarima-iz-srbije-uskoro-ce-biti-na-raspolaganju-seme-svetskih-bikova-holstajn

Osnovni preduslov za stabilnu i uspešno bavljenje ratarstvom, povrtarstvom ili voćarstvom je kvalitetno seme i sadni materijal. Seme je najvažnijih karika u uzgoju biljaka, pa je i kvalitet od izuzetne važnosti. U Srbiji ova oblast uređena je Zakonom o semenu u kome su propisani uslovi i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada i ostalog sadnog materijala neophodnog u poljoprivrednoj
proizvodnji.
Ponuda na tržištu je raznolika od proverenih domaćih proizvođača koji se ovom proizvodnjom bave više od 80 godina, do ponude semena i sadnog materijala iz uvoza. Prema slovu Zakona o semenu i sadnom materijalu, u prometu može da se nađe samo seme koje potiče iz useva ili sa objekata koji su pod kontrolom nadležnog organa, kao da i o tome mora da postoji validna i uredna dokumentacija. Za kontrolu je zadužena nadležna inspekcija, a ukoliko se u prometu ili kod korišćenja nađe seme ili sadni materijal koji nije propisno obeležen i nema prateću dokumentaciju, bez obzira na zdravstveno
stanje takvog semena, ono se povlači iz prometa i uništava. Poljoprivredni stručnjaci često ističu važnost ove oblasti, pa se nameću pitanja ko ima pravo da obavlja ovu delatnost, da li se dobijaju posebne dozvole, ko, kako i pod kojim uslovima može da uvozi seme ili sadni materijal u Srbiju?
Pitanja je mnogo, ali Agrobiznis magazin se potrudio da dođe do odgovora na ova i brojna druga pitanja iz ove oblasti.
Prometom semena poljoprivrednog bilja na malo i veliko može da s bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, sve u skladu sa Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS“, br. 45/05 i 30/10) i Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja registra proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva („Službeni glasnik RS“, broj 51/2006). Da bi se pravno lice i preduzetnik bavio prometom semena uslov je da je upisan i u Agenciju za privredne registre (APR). Ukoliko se bavi prometom na malo preduzetnik mora da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke, odnosno za promet na veliko - zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede i to opšti, ratarski ili povrtarski smer. Slična procedura je i za promet sadnog
materijala voća i vinove loze. Zakon kaže da prometom sadnog materijala voća i vinove loze može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, a sve u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka vinove loze i hmelja („Službeni
glasnik RS“, br. 18/05 i 30/10). Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Registra proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06) i Pravilnikom o uslovima koje treba da ispuni prodajno mesto na kojem se obavlja promet sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06). Ovi podaci su dostupni i na sajtu Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije. Osim ovoga uslov da bi se pravno
lice i preduzetnik bavio prometom sadnog materijala na malo je da je upisano u APR, te da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke.
Srbija ima vrlo precizne propise kada je u pitanju promet semena i sadnog materijala koje mora da bude proizvedeno u skladu sa navedenim propisima i da pripada sorti koja se nalazi u Registru upisanih sorti, a sve u skladu sa Zakonom o priznavanju sorti.
Zakonodavac se potrudio da ovu oblast reguliše što detaljnije, pa su propisima obuhvaćene i saksijske biljke. Ukoliko je u pitanju cveće, ukrasno ili lekovito bilje, onda nije potreban upis u navedene Registre, ali ako se u saksijama prodaje rasad poljoprivrednog bilja, odnosno sadnice voćaka i vinove loze onda je upis obavezan.Istraživali smo i da li su potrebne posebne dozvole za proizvodnju i promet semena i sadnog materijala i došli smo do sledećih
podataka. Neka posebna dozvola nije potrebna, već se vrši upis u jedan od navedenih Registara, na osnovu podnetog zahteva u skladu sa navedenim propisima.
Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja, uplaćuje se određeni iznos administrativne takse, a rok za rešavanje zahteva je 30 dana. Ovo važi i kada je u pitanju uvoz semena poljoprivrednog bilja i sadnog materijala voćaka vinove loze i hmelja, a uslov za upis u Registar je da pravno lice, odnosno preduzetnik ima zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede smer ratarski, povrtarski i opšti. Treba napomenuti da se u Srbiju mogu se uvoziti isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz
oblasti semena, sadnog materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. Naravno, postoji evidencija svih količina uvezenog semena i sadnog materijala.
Ali, to nije sve. Prilikom uvoza semena i sadnog materijala obavezan je upis i u Fitoregistar, a u skladu sa Zakonom o U Srbiju mogu se uvoziti
isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz oblasti semena, sadnog
materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. zdravlju bilja i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Važno je napomenuti da
je upis u Fitoregistar obavezan i za drugo bilje, odnosno za pojedine vrste saksijskog cveća i ukrasnog bilja. Seme i sadni materijal podležu obaveznom fitosanitarnom pregledu na granici, a zahtev za pregled se podnosi nadležnom graničnom fitosanitarnom inspektoru. Uz zahtev prilaže se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, pošiljku mora da prati fitosertifikat, odnosno fitosertfikat za reeksport popunjen u skladu sa propisima iz oblasti zdravlja bilja, faktura i otpremnica, kao i odgovarajući dokumenti o proizvodnji i kvalitetu semena i sadnog materijala.
Kada je u pitanju izvoz semena i sadnog materijala on mora biti proizveden u skladu sa propisima, mora biti zdravstveno ispravan i neophodno je da ga pratiti
fitosertifikat, odnosno biljni pasoš koji izdaje ministarstvo, odnosno ovlašćena organizacija. Osim ovoga, svako veće pakovanje mora da ima i deklaraciju.

Seme poljoprivrednog bilja deklariše se u skladu sa članom 35. do 40. Zakona o semenu, Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja i Pravilnikom o
bližim uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija koja izdaje etikete, mora da bude propisana veličina pojedinačnih pakovanja semena, kao i evidencija o izdatim etiketama. Seme u prometu prati deklaracija na ambalaži i deklaracija uz otpremnicu. Deklaraciju na ambalaži izdaje ovlašćena institucija, osim za sitna pakovanja za koja deklaraciju izdaje dorađivač semena koji je upisan u Registar dorađivača.
Inače, ove godine planirano je donošenje Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, dok je u martu donet Zakon o izmenama Zakona o zdravlju bilja. Sve je ovo neophodno kako bi se uskladila zakonska procedura sa situacijom na terenu, odnosno potrebama u našoj poljoprivredi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

Kada mislimo da na pijaci biramo najbolji od starih dobrih domaćih krompira - s Rajca, iz Ivanjice, s Golije... samo se zavaravamo jer Srbija odavno nema seme domaćih sorti već sve za "debeli keš" uvozimo - iz Holandije. "Zemlja poljoprivrede" Srbija je pre više od decenije ugasila proizvodnju semena krompira u jedinom semenskom centru, Centru za krompir u Guči, pa je počeo uvoz na koji sada svake godine na sadnice ovog povrća iz inostranstva potrošimo do šest miliona evra, pišu "Večernje novosti".

"Naša osnovna delatnost bila je da proizvodimo semenski krompir, jer smo locirani na pravom mestu, da obuhvatimo Raški, Zlatiborski i Moravički okrug. Razni uticaji i monopolisti, međutim, uspeli su da to ugase i mi smo 2005. godine izgubili trku sa privatnim sektorom", kazao je za beogradski dnevnik nekadašnji direktor Centra za krompir Guča, Milić Domanović.

Najviše se uvozi iz "zemlje cveća" - Holandije, i zbog toga sada više od 90 odsto "domaćeg" krompira nastalo je iz holandskog semena!

Kako u praksi funkcioniše uzgoj "domaćeg" krompira? Poljoprivrednici kupuju semenski materijal - "elitu", to umnožavaju i prodaju kao domaći krompir. Deo se ostavlja za drugu generaciju, kao seme, a deo ide u prodaju, kao konzumni krompir. Tako se od "elite" dobija "original", onda ponovnom setvom prva reprodukcija i eventualno može i druga. Ipak, s obzirom na veliko prisustvo virusa, zaustavlja se već kod prve reprodukcije.

"Taj krompir možemo da zovemo 'srpskim' iako se seme uvozi iz Holandije i Nemačke. Klimatski i zemljišni uslovi daju tu tradiciju gajenja krompira. 'Elitu' uvozimo, a kod nas su jedna ili dve generacije. Ipak, jedva 10 odsto da imamo pravog semena. Nemamo ni kvalitetno domaće seme, a naročito za neku površinu od oko 40.000 hektara, koliko pokriva krompir u Srbiji. Kada se to sve pogleda, na ukupnoj površini, možemo da kažemo da ne sadimo kvalitetno seme krompira", objašnjava Zoran Bročić, profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.U Srbiji su još pre četiri decenije stvorene tri sorte krompira, ali njih danas u proizvodnji nema. Kako priča Ratko Vukićević, direktor i vlasnik firme Agromobil u Guči, proizvođači uglavnom uvoze seme klase "elita", da bi od njega stvorili seme klase "A".

"Proizvođač iz Ivanjice kupi nekoliko stotina kilograma elitnog semena i poseje ga na svojoj parceli uz merkantilni krompir, koji već uzgaja Na taj način umnožava seme, ali se ono brzo zarazi virusima, jer da bi se stvarao kvalitetan semenski krompir moraju da postoje striktna pravila. Sa takvim semenom ovaj proizvođač kasnije se pojavi u Vojvodini sa pričom kako je to ivanjički krompir, što apsolutno nema veze sa istinom", objašnjava Vukićević.

Izvor:http://mondo.rs/a1159136/Info/Ekonomija/Domaci-krompir-a-seme-iz-Holandije.html

Poljoprivrednici koji se bave ratarstvom ulaze u period kada im je setva pšenice najvažniji posao u predstojećem periodu. Pšenica je kod nas druga kultura po površini na kojima se seje, iza kukuruza, ali se može slobodno reći prva po značaju za stanovništvo zbog proizvoda od pšeničnog brašna koje svakodnevno upotrebljavamo u našoj ishrani. Za setvu pšenice najbolje je odabrati parcele na kojima su bile one pretkulture koje rano napuštaju parcelu kao što su stočni grašak, kukuruz rane grupe zrenja, soja, suncokret. Po rečima stručnjaka predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti do sedam dana pre same setve koja se obavlja isključivo sa deklarisanim semenom, semenskom robom kupljenom od proverenih trgovačkih kuća, ili čak direktno od semenskih proizvođača. Nikako ne sejati pšenicu "seme sa tavana" pošto će rod biti osetno manji, a problemi u zaštiti bilja veći.  

Mnogi ratari imaju dilemu koje je optimalno vreme za setvu pšenice, šta uraditi ako ste zakasnili sa setvom i koliku količinu semena koristiti? Odgovor na ova i sva druga pitanja vezana za setvu pšenice možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin  

Sejalice za okopavine se koriste za setvu semena u široke redove, sa različitim razmakom između biljaka u redu. Sejalice su sekcijskog tipa, gde su radni organi grupisani u zasebne sekcije ili setvene aparate. U principu, zajedničko im je da imaju kutiju za seme, setveni aparat, ulagač i nagazni točak.

Osnovna podela je na mehaničke i pneumatske sejalice.

Kod mehaničkih sejalica setveni aparat može biti postavljen u tri položaja i to: horizontalno, koso i vertikalno. Setveni aparat može biti sa otvorima, ploča sa kašikama, diskovi sa ćelijama, vertikalni cilindri i dr. U radu ploča rotira. Otvori prolaze pored čistača semena viška zrna, donose po jedno zrno do otvora za ispuštanje zrna, gde uz pomoć izbacivača zrno pada u provodni kanal, i kroz njega u brazdicu koju formira ulagač. Osnovni nedostatak u radu mehaničke sejalice sa horizontalnim pločama je što zrno pada sa velike visine od otvora do brazdice. Najvažnije je da mehaničkim sejalicama treba sejati samo kalibrisano seme. Optimalna brzina rada sejalice je do 5 km/h. Kod mehaničkih sejalica sa setvenim aparatom u obliku vertikalnog diska, udubljenja ili ćelije za seme se nalaze po obodu ploče. Ovakav setveni mehanizam koristi se najviše za setvu šećerne repe i kukuruza. Sličan je i setveni aparat sa cilindrom postavljenim vertikalno, i ima po dva naizmenična reda sa rupama.

Drugi tip sejalica koji je savremeniji i precizniji za setvu su pneumatske sejalice. Prema načinu rada postoje dva tipa, i to sejalice sa nadpritiskom i sejalice sa potpritiskom. U praksi se najviše koristi setveni aparat sa podpritiskom i vertikalnom setvenom pločom. Podešavanje sejalice za okopavine

Razmak između redova podešava se pomeranjem setvenih sekcija po gredi rama. Razmak između zrna u redu podešava se promenom obodne brzine setvenih aparata. U zavisnosti od konstrukcije uredjaja za prenos pogona razmak zrn,a u redu se podešava kombinacijom pogonskih i gonjenih lančanika ili zupčanika pojedinačno ili na centralnom reduktoru (Nortonov prenosnik).

Izbor setvenih ploča zavisi od osobina zrna koje se seje. Kalibrisano seme podrazumeva ujednačenu veličinu, oblik i masu.

Kod podešavanja treba voditi računa o sledećem:

-  U kutiju za seme sipati manju masu semena

-  Podići sejalicu da zauzme horizontalni položaj

-  Ručicom gasa podesiti da traktorski motor radi na 1.500 obrtaja /min

-  Pokretati pogonski točak sejalice i podesiti skidač viška semena.

Za pravilan rad sejalica potrebno je prvo izabrati tip traktora, koji zavisi od uslova rada.

Pritisak u gumama podesiti na najmanji mogući (0.7-0.8) bara. Traktori koji imaju poluge sa prorezom osovincu treba postaviti u prorez.

Za traktore IMT i MF položaj ručica hidrauličnog uredjaja je kod ručice za kontrolu položaja (ručica A) i ručica za kontrolu vuče (ručica B) u donjem delu na kvadrantu, potpuno spuštene.

- Priključno vratilo traktora treba da radi na 540 o/min

Brzina kretanja mora biti prilagodjena uslovima rada i za mehaničke sejalice je oko 5 km/č, dok je kod pneumatskih sejalica 8 km/h.

I na kraju, osnovno pravilo pre početka rada je da sejalicu treba poravnati i po dužini i širini, jer se tako obezbedjuje ujednačeno usejavanje semena na podešenu dubinu.

 

Da li zastarela mehanizacija utiče na prinose?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3262-da-li-zastarela-mehanizacija-utice-na-prinose

 

Zajedničke mere pokrajinske i republičke vlade za pomoć poljoprivrednicima, koji su pretrpeli štetu zbog suše, biće poznate u petak. Kako je rečeno u za RTV u emisiji "Sučeljavanje", neke od mera moći će da se primene već od naredne sedmice.

Kako je rekao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, predviđeno je usvajanje šest do sedam mera. Odnose se na na olakšice u vezi sa plaćanjem odvodnjavanja, pomoć kad je reč troškovima za gorivo, seme i tako dalje.

"Deo koji se tiče naknade za odvodnjavanje biće apsolutno regulisan, u skladu sa zahtevima poljoprivrednih organizacija, i mislim da će one biti vrlo zadovoljne onim sa čime ćemo izaći. Ići ćemo još nekoliko koraka dalje koji su vezani za kompenzovanje troškova koji nastaju na osnovu nevraćanja dela, ili potpunog iznosa akcize na dizel gorivo. Ići ćemo i na semensku robu, produžićmo rok za subvencionisane kredite i povećaćemo iznos sredstava za te kredite, kako bi smo regulisali proizvodnju za jesenju i prolećnu setvu", rekao je Nedimović.

Mere koje treba da budu usvojene su dogovarane sa poljoprivrednicima, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. Odgovarajući na pitanje zašto mere nisu usvojene ranije, rekao je da je želja bila da se mere usvoje na osnovu egzaktnih podataka, a ne procena.

"S jedne strane je nezahvalno, ali sa druge strane i neozbiljno i neodgovorno pričati o krajnjim rezultatima ovogodišnje žetve, dok se ona ne završi", rekao je Radojević, dodajući da su rezultati sa terena različiti.

Izvor: www.rtv.rs

Postoji priča o tikvama, u kojoj im je pridat najveći značaj. Ispričana je u afričkom plemenu Dogona. Po tom predanju tikvicu je Vrhovni Bog pretvorio u matericu, iz koje su se rodila sva stvorenja na našoj planeti.

Pogače i sačme

Da bi se dobilo ulje tikve potrebno je seme oljuštiti i nakon toga se pristupa presovanju. Nakon dobijanja ulja presovanjem ostaju pogače sa minimalno 49% sirovih proteina i maksimalno 7% sirove celuloze. Sačma bundeve dobija se ekstrakcijom oljuštenog ili delimično oljuštenog zrna i treba da sadrži minimalno 45% sirovih proteina i maksimalno 14% sirove celuloze. Pogače predstavljaju odlično hranivo za sve vrste domaćih životinja, dok se sačma preporučuje preživarima jer sadrži visok nivo celuloze. Kao i sačma arahisa, deficitarna je u lizinu.

Postoji nekoliko vrsta tikava Cucurbita pepo- stočna tikva, Cucurbita maxima-bundevapečenka,Cucurbita moshata-muskantna tikva. U okviru stočne tikve razlikujemo  Cucurbita pepo var. pepo-običnu stočnu tikvu i Cucurbita pepo var. styriaca-uljanu tikvu golicu.

Nekada je puno gajena jedna vrsta tikve koja se naziva sudovnjača ili lagenarija Lagenaria siceraria. Osušeni plodovi ove vrste nekada su korišćeni kao posude, dok se ganas uglavnom gaji kao dekorativna ili za jelo. Pored ove vrste treba dodati i lufu Luffa cilindica iz čijih plodova se vadi meso u vidu sunđerastog tkiva prošarano celuloznim vlaknima. Kada ga očistimo od semena i osušimo dobijamo sunđer koji se koristi za pranje i masažu tela čime poboljšavamo cirkulaciju krvi i otklanjanja ostataka istrošene kože.

Ova ratarska biljka je dobila jako veliki značaj kada je proučena njena hranljiva, dijetetska i lekovita vrednost. Biljka se može još iskorišćavati na nekoliko načina. Meso plodišta koje je sočno vrlo je pogodno za ishranu domaćih životinja. U ishrani svinja se može koristiti na razne načine:

  • Tikva se iseče na sitne komade, skuva u velikom kazanu i kada se ohladi daje se svinjama deo po deo uz dodavanje jarme;
  • Tikva se iseče na manje komade, posoli i tako sveža daje svinjama, kravama…;
  • Isečena sveža tikva se pomeša sa jarmom, stočnim brašnom i kao takva daje svinjama i kravama.

Seme se može pre davanja životinjama izvaditi ili ne. Postoje mišljenja da seme pozitivno utiče na crevne gliste jer ih ubija i izbacuje iz creva. Ovo može biti problem kod mladih prasića koji mogu da uginu kada sve to krene jer dolazi do začepljenja creva.

Osim u ishrani domaćih životinja koristi se i za proizvodnju džemova, marmelada, voćnih sokova i ostalih prehrambenih proizvoda.

Nadzemna biomasa, odnosno vreže predstavljaju dobru kabastu stočnu hranu, kao svežu ili za spravljanje silaže.

Plod i seme su od davnina poznati u narodnoj medicini. Pa su se tako koristili za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja, prostate, a kod dece imaju odličan uticaj na crevne parazite, odnosno gliste. U novije vreme pripisuju mu se i antikancerogena dejstva. U ranija vremena deca su učila da plivaju uz pomoć ove biljke. Sasušene biljke su lagane i njihovim povezivanjem pravljeni su pojasevi za neplivače. Danas se u mnogim delovima Srbije i sveta koriste kao ukras na različite načine i postaju lepi suveniri. 

Cvet tikve se može iskoristiti na više načina. Medonosna pčela ga posećuje čime dobijamo med i kažu da taj med ima poseban ukus. Cvet se može koristiti i u razne lekovite svrhe. Pa tako prašnike tikve možemo iskoristiti za skidanje bradavica tako što ćemo uzeti prašnike iz sredine cveta, malo zgnječiti i time trljati 2 puta dnevno bradavicu. Cvet je vrlo interesantan i po tome što je otvoren samo u toku prepodneva i svakog dana se otvaraju novi cvetovi.

Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za ishranu stoke.

Videli smo da se cela biljka može iskoristiti, ali na kraju ostaje koren. Šta s' njim? Da li se može on iskoristiti? Može! Koren tikve se može koristiti za kalemljenje lubenice i dinje. Tada je prinos bostana veći, biljke imaju snažan i dobro razvijen korenov sistem i otporne su na razne uzročnike bolesti. Pored toga i brža je proizvodnja istih, odnosno brže dospevaju na tržište.

 

Ječam je rod jednogodišnjih biljaka iz porodice trava. Ova ratarska kultura, gaji se u skoro svim krajevima sveta, uspeva i u hladnijim predelima. Koristi se za proizvodnju hleba, značajan je izvor hranljivih materija u stočnoj hrani, a veliku primenu ima i u industriji piva. Pored toga upotrebljava se u ishrani svinja i goveda, pošto zrno ječma ima veliku hranljivu vrednost.

Zbog većeg sadržaja vode, preporučuje se iskoristiti ga u periodu od nekoliko dana, jer je brzo kvarljiv. Ječam sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna pomažu u smanjivanju holesterola u krvi i mogu umanjiti rizik od srčanih oboljenja. Sadrži vitamine i minerale, uključujući vitamin A i B, selen, gvožđe, magnezijum, cink, fosfor i bakar. Ječam se može sejati i na zemljištima koja su manje plodna.

Treba izbegavati setvu ječma nakon strnih žita, posebno ovsa i travno leguminoznih smeša. Pri izboru sorte neophodno je prvo odrediti namenu za koju se uzgaja zrno. Ako se ječam proizvodi za proizvodnju piva, preporučeno je sejati dvoredi ječam, zbog ujednačenosti krupnoće zrna. Za ishranu stoke treba posejati četvororedni ili šestoredni ječam.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31